Uvažena predsedavajuća, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, cenjeni predstavnici VSS, gospodine Marinoviću sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, na današnjem dnevnom redu sednice Skupštine Republike Srbije po ko zna koji put imamo odluku o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju.
Odmah da se razumemo, apsolutno podržavam ovakav način izbora sudija od strane narodnih poslanika kao predstavnika naroda u najvišem zakonodavnom telu naše zemlje, odnosno u parlamentu, jer se samo na taj način može obezbediti kolika-tolika nezavisnost prilikom izbora sudija. Ukoliko izbor sudija prepustimo samo i isključivo VSS, smatram da ćemo onda dobiti najjači organ praktično u državi i da će celokupna sudska vlast biti u rukama upravo tog organa.
Sada, imajući u vidu proceduralne stvari, odnosno sam postupak izbora kandidata koji se dostavljaju narodnim poslanicima na izglasavanje, možemo istaći da zaista veliki i presuđujući uticaj ima upravo VSS, dok nama kao narodnim poslanicima praktično ne preostaje ništa drugo no da izaberemo predloženog kandidata ili da ga ne izaberemo.
Visoki savet sudstva, odnosno Komisija VSS u prošlosti nije uvek davala najadekvatnije kandidate. Pre samo nešto malo više od godinu dana Komisija je dostavila kandidate za izbor, čini mi se, predsednika sudova gde je jedan od kandidata imao praktično samo jedan glas podrške iz sopstvenog kolektiva i to svoj glas.
Potom, jedna od sudija koja je pretendovala da bude predsednica suda, koja je bila kandidat VSS, bila je, verovali ili ne, pod merama uprave kriminalističke policije pod sumnjom da sarađuje sa licima iz kriminogene sredine i da prima mito. Opet pak, još jedan od kandidata bio je i član glavnog odbora DS, što je ne spojivo sa Ustavom i zakonom.
O privatizaciji sudstva i tužilaštva iz 2009. godine bolje i da ne govori, jer ću onda oduzeti vreme svim preostalim govornicima, ali je to bila zaista strašna stvar koju je Ustavni sud na svu sreću poništio, odnosno poništio je odluku VSS i naložio poreskim obveznicima, praktično građana Republike Srbije, da plate zaista velike odštete.
Ono što je takođe činjenica, a imali smo to priliku i danas da vidimo kada raspravljamo o određenim kandidatima za izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju ili pak o kandidatima koji se biraju na mesta predsednika sudova, jeste da mi poslanici praktično najmanje pričamo o samim kandidatima, a što je i suština same rasprave i ove odluke. Onda se logično postavlja pitanje, zašto je to tako? Po mom ličnom mišljenju razlog za to je nedovoljna transparentnost u samom postupku izbora kandidata.
Dakle, da budemo iskreni, sam postupak je javan kako to i nalaže zakon i sam rad VSS je takođe javan, kao i sudska funkcija, i započinje se na taj način tako što se objavljuje oglas u „Službenom glasniku Republike Srbije“, kao i u nekom od medija ko ima pokrivenost na celoj teritoriji Republike Srbije.
Međutim, od momenta dolaska prijave zainteresovanog lica do samog predstavljanja kandidata u Skupštini Republike Srbije mi nemamo praktično nikakve informacije šta se dešava sa tom prijavom. Mi ne znamo ni ko se prijavio, ni ko su zainteresovana lica, koje su im biografije, kakve su njihove kompetencije, veštine i slično, da li su dovoljno dostojni ili nisu.
Danas imamo izbor sudije koji se prvi put bira na sudijsku funkciju u Privrednom sudu u Zaječaru. Ja sada postavljam pitanje, kako građanin ili stanovnik Zaječara može da zna, kao izuzetno zainteresovana strana ili lice, ko se od kandidata, odnosno ko se prijavio kao zainteresovano lice da bude kandidat za predsednika suda? Možda baš taj građanin Zaječara ima određene podatke koje će ukazati na nedostojnost prijavljenog lica da uopšte bude kandidat. Ne zna kako to može da dostavi osim da upravo traži pristup javnoj informaciji.
Čak ni mi kao poslanici, od momenta prijave do samog dolaska te tačke na dnevni red, odnosno izbora kandidata, nemamo uvid u biografije, niti u sve one dokumente koji na najbolji način mogu da prosto predstave određeno lice kao kandidata i eventualno sudiju.
Takođe, da bi zainteresovano lice uopšte moglo da bude kandidat za sudiju, ono mora da ima završen Pravni fakultet, mora da ima položen pravosudni ispit i da ima određeno, naravno, iskustvo, ali i da bude stručan, osposobljen i dostojan te funkcije. Upravo tu stručnost, osposobljenost i dostojnost utvrđuje Komisija Visokog saveta sudstva. To je dobar postupak, nemam ništa lično protiv njega.
Dakle, ta stručnost se utvrđuje tako što se visina prosečne ocene množi sa 10, tako što se godine studija, ukoliko ste završili za četiri godine, boduju sa 100 bodova. Ne govori se ukoliko je neko završio, recimo, fakultet pre roka, da li to zaslužuje neki bod više ili ne, a svakih šest meseci produženog studiranja, duže od četiri godine, umanjuje se za 10 bodova. Samo se ne navodi da li započetih šest meseci ili navršenih šest meseci.
Ono što je praktično problem, jeste upravo ocena praktičnog rada u okviru uslova stručnosti. Komisija Visokog saveta sudstva kandidata može da oceni u dosta širokom rasponu poena ili bodova, od 40 do 100, u zavisnosti isključivo od njihovog mišljenja i toga kako su oni razumeli određeno praktično znanje, odnosno izveštaje radnih organizacija, sudova i drugih lica. Može se, recimo, dogoditi da upravo od tog mišljena Visokog saveta sudstva neko ko je završio fakultet u roku, dakle za četiri ili možda kraće godina, ko ima prosečnu ocenu 10 dobije 40 bodova, iz određenog razloga, a da, recimo, ima veći broj bodova neko ko je studirao 5,5 godina ili ima prosečnu ocenu 7,5, a dobio je od Komisije 100 bodova.
O osposobljenosti i dostojnosti, tu ne vredi ni pričati, tu je sve u rukama Komisije i nema jasnih odrednica i taksativno navedenih stvari kako se zapravo boduje neki kandidat.
Ono što je, takođe, simptomatično i što možda budi nekakvu pažnju, jeste što je većina kandidata koji dođu pred narodne poslanike, a biraju se za sudije koji po prvi put postaju sudije ili pak za predsednike sudova, jeste da dolaze, maltene, isključivo iz redova pravosuđa. Mi smo na sednici odbora, odnosno postavio sam pitanje neformalno i dobio odgovor da je prosto procenat zainteresovanih lica veći, znači lica koja dolaze iz pravosuđa u odnosu na ona lica koja dolaze iz državne uprave ili iz privrede itd. Međutim, sumnjam da je baš u tolikoj meri i procentualno veći.
Smatram da je ovaj način izbora sudija, koji je predviđen zakonima, pravilnicima Visokog saveta sudstva, adekvatan, ali isto tako smatram da mora da bude mnogo transparentniji da bi svako zainteresovano lice moglo da vidi kompletan postupak, od momenta prijave kandidata, do obavljanja razgovora, postignutih ocena na testu, itd.
Pošto ja dolazim iz grada Vršca, a ne iz Zaječara, ja mogu samo da pretpostavim i da vam verujem na reč da ste vi uradili zaista adekvatan posao i da ste izabrali najbolje kandidate. Ako vi kažete da vam verujemo na reč, mi ćemo verovati, nije problem, samo to negde inkorporirajte u neki pravni akt.
Nadam se da ćemo ubuduće i da će prosto na neki način uticati i moj govor na to da se prosto na internet stranici ili na neki drugi način obezbedi upravo ova javnost dostavljenih biografija, svih onih dokumenata koji ukazuju da je neko adekvatan kandidat i da ćemo ubuduće kao narodni poslanici, kada je ova teme na dnevnom redu, pričati isključivo o kandidatima i, naravno, o određenim dnevno-političkim događajima koji su obeležili samo pravosuđe, na koje vi kao Visoki savet sudstva eventualno možete da utičete. Zahvaljujem.