Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, narodni poslanici, uvaženi ministre, pred nama je jako značajna tema i, čini mi se, dobro rešenje koje Vlada podnosi, odnosno koje ćemo amandmanom usvojiti, a to je odlaganje predviđenog popisa za 2022. godinu.

Popis stanovništva možemo definisati kao postupak prebrojavanja odnosno evidentiranja stanovništva i to je najznačajniji izvor podataka o stanovništvu. Jasno je da je to jedan dosta zametan i težak posao i da treba biti organizovan na najvišem mogućem nivou.

Obzirom da ovaj prostor, odnosno ova država, ima zaista jednu bogatu tradiciju u popisivanju svojeg stanovništva, obzirom da znamo koliko je popisa bilo i da je prvi popis bio još 1834. godine, sve do danas, zaista, jedan ogroman broj popisa je sproveden na relativno dobar način, što sve ukazuje da su vlasti ovih prostora uvek znale koliki je značaj jednog popisa i koliko je bitno imati sve informacije o svom stanovništvu.

U medicini, čini mi se, najteži postupak i najbitnije ono što treba jedan lekar da savlada jeste dobro uzimanje informacija, odnosno anamneza i najveća je veština postaviti dijagnozu. Čim imate dijagnozu, sigurnu i pravu, onda je lako dati terapiju. Međutim, kvalitet u postavljanju dijagnoze zavisi od informacija. Bitno je da su one proverene, da su one prave i kada jedan lekar ima dobre informacije, on brzo dolazi do prave dijagnoze.

Isto se može tako posmatrati i društvo i tu je popis praktično anamneza društva, jer, videćete da ovim popisom koji će biti mnogo modernizovan, u kojem ćemo uključivati i savremena tehnička sredstva, znači, nosiće monitore odnosno lap topove popisivači, oni će biti posebno edukovani, proći će jednu ozbiljnu školu i biti dobro pripremljeni, nećemo i neće stanovnici odgovoriti samo na pitanje – ko smo, koliko nas je, već će dati i odgovor na pitanje kako živimo, na brojna pitanja, kojima ćemo doći do zaista jedne kvalitetne informacije kako naši stanovnici žive, gde žive, u kolikom broju žive i kako im ova vlada, odnosno buduće vlade mogu pomoći na najbolji način.

Sve ovo kažem i pravim ovu analogiju da bih ukazao na zaista značaj popisa i na to da su na ovim prostorima popisi zaista uvažavani kao značajno oruđe i sprovođeni na vrlo kvalitetan način, rekoh prvi je sproveden 1834. godine, znači već dva stoleća je to kriterijum i po tome se svakako svrstavamo u najrazvijeniji deo EU kada je reč o statistici.

Moram da kažem da pravni prethodnik ovog Zakona o popisu stanovništva i domaćinstva i stanova iz 2011. godine, a da su povezani propisi koji će se odnositi na ovaj Zakon o zaštiti podataka ličnosti, što je jako bitno. Znači, podaci će biti jako zaštićeni. Zatim, Zakon o zvaničnoj statistici i Zakon o informacionoj bezbednosti. Osnovna novina je, kao što sam rekao, da će prilikom popisa stanovništva se koristiti računari, što će u mnogome doprineti boljem i efikasnijem sprovođenju propisa.

Takođe, zahvaljujući ovome nadležni će biti u mogućnosti da ukrste geoprostorne i druge podatke popisa, što je jako značajno. Ovim zakonom je predviđeno i da se prikupi mnogo širi spektar ličnih podataka nego što je bilo u ranijim popisima, pre svega, naravno ime i prezime, datum rođenja, JMBG, adresa, državljanstvo, mesto rođenja, mesto iz kog se osoba doselila, datum i razlog doseljenja, period boravka u inostranstvu, bračni status. Jako je bitno da imamo ove podatke u vremenu kada su migracije jako intenzivne i praktično svakodnevni deo naših života.

Takođe, bračni status, da li osoba živi u vanbračnoj zajednici, broj dece, njihove godine, nacionalna pripadnost, maternji jezik, veroispovest, obrazovanje, mesto školovanja, način putovanja u školu, pismenost, ekonomska aktivnost, zanimanje, delatnost, mesto rada, način putovanja na posao itd. što je još osim ličnih podataka zakon je precizirao i koji podaci se prikupljaju u domaćinstvima, stanovima i drugim nastanjenim domaćinstvima kao npr. adresa stanovanja, ukupan broj članova domaćinstva, srodnički porodični sastav, osnov korišćenja stana, vrsta stambenog prostora, vrsta energenta koji domaćinstvo koristi i drugi podaci.

Decidno sam želeo da ovo pročitam da bi se građani uverili da su ovo podaci koje valja dati i da su ovo podaci koji će jako koristiti.

Takođe, usled kompleksnosti podataka, načina prikupljanja zakon je predvideo i duže obuke propisivača. Jedna od značajnih novina ovog zakona jeste da predviđa pitanje i o muškom fertilitetu, znači rodno je korektan zakon.

Naime, do sada se prilikom popisa, samo su žene bile pitane koliko dece imaju. Sada bi na to trebalo da odgovaraju muškarci, time će praktično osim o bračnim se izjašnjavati i o vanbračnim potomcima.

Obavljen je i probni popis stanovništva, domaćinstava i stanova. Uspešno je sproveden od 1. do 30. aprila 2019. godine i to uzorku od 260 potpisanih krugova i 51 opštini. Ja mogu da kažem da je i grad Novi Pazar, odnosno jezgro grada sa svoja dva naselja, Izbicama i Trnavom bio obuhvaćen ovim i da je jako dobro što imamo ove pripremne aktivnosti koje će učiniti da popis koji će biti 2022. godine, najverovatnije, prođe u najboljem redu.

Svedoci ste vremena u kojem živimo. Pandemija ne samo da galopira, već počinje da uzima maha, da imamo zaista dosta poprilično veliki broj smrtnih slučajeva i da treba da budemo posebno obazrivi i posebno da insistiramo na sprovođenju epidemioloških mera i na vakcinisanju i da je dobra poruka odlaganje ovog popisa.

Podsetiću da i zemlje koje sprovode tradicionalan popis, naravno putem intervjua oko nas u Evropi, suočene su sa istim problemom i imajući u vidu i stav Eurostata, da je pandemija u velikoj meri uticala na proizvodnju evropskih statistika, i da su se mnoge zemlje našle u problemu sa sprovođenjem popisa, vidimo da su mnoge zemlje pristupile sličnim rešenjima kojima mi pristupamo danas.

U skladu sa tim, Vlada je podnela predlog Zakona o izmenama Zakona o popisu stanovništva, kojim se traži odlaganje, a imamo i ovaj amandman, i naravno želim da kažem da ćemo mi iz SDPS ovo zdušno podržati.

Takođe, svesni smo da odlaganje donosi određene troškove, ali imajući u vidu zdravlje i ljudski život i da on nema cenu, sredstva koja će biti upotrebljena, za dodatne instruktore i popisivače, zaštitnu opremu i sredstva za dezinfekciju, smatramo zaista opravdanim. Želim da kao predstavnik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, pre svega ohrabrim i pozovem pripadnike svih manjinskih naroda, da se slobodno i transparentno izjasne o svom nacionalnom i verskom opredeljenju, o svom jeziku i pismu i drugim posebnostima.

To je nešto, i na prošlom popisu zaista postojala je sloboda da se ovo čini, ovaj zakon koji je danas pred nama je jedan jako dobar zakon, okvir koji je usaglašen sa evropskom praksom. Znam da će država sve učiniti da zaista motiviše svoje manjinske narode, kao i većinski narod i tu smo svi na istom zadatku, da se apsolutno popišu i da slobodno iznesu sve svoje posebnosti i to zabeleže i ukažu i još jednom pokažu da je Srbija zemlja demokratskih principa i da zaista manjine su uvažene i imaju osnovna ljudska i manjinska prava na zavidnom nivou.

Republički Zavod za statistiku, uključiće predstavnike koordinacionih i nacionalnih saveta, nacionalnih manjina, u jednu posebnu radnu grupu, koji će pratiti aktivnosti i biti deo upravljačkog popisa. To je još direktan dokaz onoga što sam rekao, da država pokazuje želju i da daje alate, znači, uključiće dva predstavnika nacionalnih manjina, koordinaciono telo nacionalnih manjina je izabralo dva predstavnika. Jedan je Elvir Begović, član bošnjačkog nacionalnog veća, a drugi je Darko Vuković, član hrvatske nacionalne manjine, koji će pratiti i koordinisati popis manjinskih naroda.

Još jedan dobar mehanizam i oni će se potruditi i voditi računa da te popisne ekipe preslikaju procenat stanovništva, u mestima gde su manjine zastupljene u tim popisnim komisijama, odnosno popisnim ekipama budu predstavnici tih manjina.

Naravno, sprovoditi i koordinisati i pratiti kompletan proces popisivanja. Popis 2011. godine, obeležio je bojkot na koji su pozvali neki politički, verski lideri nekih manjinskih zajednica, tako da nam brojke koje danas imamo o broju bošnjaka, albanaca, nisu relevantne.

Za primer ću vam dati da prema broju prijavljenih za prebivalište u gradu Novom Pazaru, ima oko 127 hiljada stanovnika, dok je na popisu imao 100.400 bezmalo, jedna četvrtina stanovnika nije popisana ili da kažem u apsolutnom broju oko 20 – tak hiljada, naravno da je to imalo dalekosežne posledice, na pre svega, dotacije koje država daje i određivanje broja i lekara i bolničkih kreveta i broja policajaca i sudija.

Meni je drago što se tako nešto neće desiti, i to jeste bila jedna loša politička odluka, i koju su trpeli građani, ne samo bošnjačke ili albanske nacionalnosti nego i predstavnici svih naroda koji žive na teritorijama gde je bojkot sprovođen. Neću ocenjivati da li je uspeo ili nije.

U svakom slučaju, želim da kažem još jednu stvar, ja jesam bošnjak i predstavljam interese bošnjaka, ali želim da vam kažem da sam predstavnik i srpski interesovanih ljudi koji su glasali za mene. To je za mene posebna obaveza, ali i zaista, da kažem čast, da sam dobio poverenje građana koji žive u Sandžaku, da zaista zastupam, pre svega njihove interese i da rešavam njihove svakodnevne probleme, pre svega ekonomske i one koje imaju u svakodnevnom životu.

U tom smislu, želim da sledeći popis iskoristimo na valjan način, da zaista se popišemo svi i da damo, još jednom kažem, da dođemo do aktuelnih kvalitetnih podataka, koji će nam u mnogome pomoći da planiramo jednu uspešniju i bolju budućnost.

U tom smislu, moja stranka i predstavnici SDPS, će ovaj predlog Vlade podržati i naravno, mislim i na amandmane. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Pre nego što pređemo na sledećeg govornika, imam dva obaveštenja, a koja su vezana za rad današnje sednice.
Prvo obaveštenje je stiglo od RTS, da će direktni prenos današnjeg zasedanja biti na Drugom programu do 17.50 časova, a posle toga, zbog ranije ugovorenih obaveza, neće biti direktnog prenosa.
Drugo obaveštenje, saglasno članu 27. i članu 87. st.2 i3. Poslovnika Narodne Skupštine, obaveštavam vas da će Narodna Skupština danas raditi i posle 18,00 časova, zbog potrebe da Narodna Skupština, što pre donese akte iz dnevnog reda, ove sednice.
Kolega Jahja, replika? Nema potrebe. U redu.
Reč ima potpredsednica Narodne Skupštine, narodna poslanica Elvira Kovač. Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvažena potpredsednice, predsedništvo, gospodine ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, kao što smo to čuli u prethodnim izlaganjima 1834. godine, dakle, pre 187 godina je organizovan prvi popis u tada Kneževini Srbiji.

Kako tada, tako i danas, mi smatramo da je izuzetno bitno obezbeđivanje uporedivih podataka kako bismo imali ideju, znali u kom smeru država treba da ide, u cilju unapređenja, recimo, životnog standarda, obrazovnog nivoa, zaštite ljudskih i manjinskih prava, zaštita životne sredine itd.

Zanimljivo je da tada kada se ovo zapravo zvao „popis ljudstva“ 1834. godine, da je tada prvi put načelno taj popis obuhvatio celokupno stanovništva, a ne samo muške poreske glave što se do tada računalo, pa su zapravo tim popisom učinjeni prvi koraci ka prihvatanju antidiskriminacionih politika, jer je po prvi put tada popisano i žensko stanovništvo, a uvedena je i popisna kategorija drugi.

Pretpostavlja se da se tu upravo odnosilo na pripadnike nacionalnih manjina koji su tada, naravno, bili u obavezi da plaćaju porez, ali ta kategorija drugi, nije podrazumevala posebno naglašavanje etničke pripadnosti.

Kako pre dva veka, tako i danas, uvođenje etničkih popisnih kategorija je od nesumnjivog političkog i društvenog značaja. Ja sam ovde pre dve nedelje kada smo razgovarali o statistici generalno, naglasila i želela bih i danas da u ime poslaničke grupe SVM naglasim, da biti popisan, klasifikovan i brojčano predstavljen, kao pripadnik nacionalne manjine na zvaničnom popisu jedne države, znači sa jedne strane, biti priznat, ali znači i iskazivanje identiteta i zapravo pripadnosti političkoj zajednici.

Za SVM je naravno od strateškog interesa da se izvrši i sprovede popis stanovništva, domaćinstava i stanova, videćemo sada u zavisnosti od situacije da li zapravo 2021. ili možda čak 2022. godine, jer ovo za nas, zapravo što je osnovno predstavlja pravnu urađenu situaciju u kojoj se mogu ostvariti manjinska prava, može se ostvariti slobodno izražavanje nacionalne pripadnosti i potvrditi jezički identitet.

Za nas je rezultat popisa stanovništva, kao što sam o tome i ranije govorila i želela bih danas to još jednom da podvučem i da naglasim, jedan od osnovnih uslova uživanja pojedinih prava i sloboda u zajednici, jer su podaci upravo dobijeni popisom stanovništva važni za sprovođenje zakona i drugih pravnih akata, pre svega, u oblasti ostvarivanja prava pripadnika nacionalnih manjina.

Na primer, tzv. Krovni zakon o nacionalnim manjinama, Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina propisuje mere za obezbeđenje pune i efektivne ravnopravnosti između pripadnika nacionalnih manjina i građana koji pripadaju većini, konkretno, a Zakon o državnoj upravi prepoznaje afirmativne mere.

Zakon o državnoj upravi zapravo propisuje da se ograni državne uprave staraju o sprovođenju posebnih mera radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koje su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima.

Odredbe spomenutog tzv. Krovnog zakon ili Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina prepoznaju pravnu relevantnost tri parametra, jedna je nacionalni sastav stanovništva, druga je tzv. odgovarajuća zastupljenost nacionalnih manjina u javnim službama i treća, izuzetno značajna, poznavanje jezika koji se govori na području delovanja državnih organa, znači organa ili službe.

Logički iz svega ovog jednostavno proizilazi da je nužan preduslov za primenu normi postojanja podataka o nacionalnoj strukturi stanovništva na području, nadležnog organa ili službe, o nacionalnoj strukturi zaposlenih u tom organu ili službi, kao i podataka o vrlo značajnim jezičkim kompetencijama zaposlenih u nadležnom organu ili službi.

Druga oblast je službena upotreba jezika i određuje se geografska oblast u kojoj su određeni jezici sredstvo izražavanja određenog broja ljudi, znamo da tu postoji, u zakonu stoji famozni uslov od 15%.

S toga, ponovo, rezultati popisa stanovništva mogu da budu pravni osnov za propisivanje uslova koji su ponovo u vezi sa rezultatima popisa da bi ti građani mogli da uživaju određena prava vezana za službenu upotrebu jezika i pisma.

Naravno da obrada podataka o nacionalnoj pripadnosti uopšte nije jednostavan posao. Pre svega, zato što se mora uzeti u obzir da je izjašnjavanje o nacionalnoj pripadnosti slobodno, tj. da konkretnu obradu ovih podataka otežava činjenica da se ovim podacima zapravo priznaje status posebno osetljivih podataka.

Ustav Republike Srbije proklamuje da izražavanje nacionalne pripadnosti je slobodno. Drugi član Ustava kaže da zapravo niko nije dužan da se izjašnjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti.

Poštujući upravo ova Ustavna načela o slobodi izražavanja nacionalne pripadnosti, poslanici, ja bih želela ponovo da naglasim i da podsetim sve nas da su tada poslanici SVM, jer nismo imali svoju poslaničku grupu kao danas, znači 2009. godine, kada je Narodna skupština Republike Srbije raspravljala tada o Predlogu zakona o popisu stanovništva domaćinstava i stanova 2011. godine, podnela amandman koji je i prihvaćen i tada uvršćen u Zakon i po tim pravilima je izvršen popis pre deset godina, 2011. godine.

Taj naš amandman se upravo odnosio da se na popisnom obrascu pitanje o nacionalnoj pripadnosti maternjem jeziku da odgovor predviđen za to bude otvorenog tipa, a ne da se svi ubacuju u jednu korpu pod drugi.

Zašto smo insistirali i zašto i danas smatramo da je izuzetno značajan taj sistem, tzv. odgovora otvorenog tipa kada pričamo o nacionalnoj pripadnosti? Upravo da bi se poštovao Ustav. Znači, da bi izražavanje nacionalne pripadnosti bilo slobodno, jer titular ovog prava je pojedinac i to pravo, po svojoj prirodi, svojoj sadržini spada u jednu od osnovnih sloboda ispoljavanja ličnosti.

Moramo naglasiti, što je takođe izuzetno značajno, da najviši pravni akt, Ustav, ovu slobodu ne jemči isključivo kao individualnu. Naprotiv, po svojoj prirodi ova ustavna sloboda se može uživati u zajednici, a pripadnost implicira i određenu kolektivnu dimenziju prava. Za nas su izuzetno značajna kolektivna prava.

Mi smo u poslaničkom klubu stava da informacije o etnicitetu uvek treba da budu zasnovane na slobodnom samodeklarisanju lica, koje je obuhvaćeno popisom da o etničkoj, odnosno svojoj nacionalnoj pripadnosti treba da postoji mogućnost odgovora otvorenog tipa i da zaista oni koji vrše popis, popisivači treba da se suzdrže od bilo kakvog sugerisanja odgovora na to pitanje.

U kontekstu obrade podataka za koje sam spomenula da nije jednostavna, o nacionalnoj pripadnosti se zapravo sukobljavaju dva principa, dva zahteva, zahtev za poštovanje privatnosti i zaštite podataka o ličnosti, sa jedne strane, dok je sa druge strane Zahtev za postojanje objektivnih parametara na osnovu kojih se procenjuje, upravo ostvarivanje prava pripadnika nacionalnih manjina i njihovo uključivanje u društvo.

Uključivanje pitanja o nacionalnoj pripadnosti u popis stanovništva, sa tim se, zapravo, omogućava praćenje nacionalne strukture stanovništva, što je izuzetno bitan uslov za kreiranje manjinske politike, ali i polazno merilo za procenu takozvane odgovarajuće zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina u organima javne vlasti.

Pokušaću da iznesem nekoliko primera kako to izgleda u praksi, doduše sa pokrajinskog nivoa. Pokrajinski zaštitnik građana, Ombudsman, recimo 2015. godine, da uporedimo dva istraživanja, sproveo je istraživanje u vezi sa poznavanjem jezika i pisama nacionalnih manjina koji su u ravnopravnoj službenoj upotrebi u organima pokrajinske uprave. Ukrštajući podatke upravo o poznavanju jezika i pisama nacionalnih manjina i o nacionalnoj strukturi zaposlenih u organima pokrajinske uprave i drugim pokrajinskim organizacijama, Pokrajinski ombudsman je 2015. godine došao do zaključaka da su pripadnici mađarske, rumunske, slovačke i hrvatske nacionalne manjine podzastupljeni u pokrajinskim organima uprave u odnosu na procenat njihove zatupljenosti u ukupnom stanovništvu AP Vojvodine.

Značajno je naglasiti da u Republici Srbiji dugi niz godina sada već postoji svest o potrebi većeg uključivanja pripadnika nacionalnih manjina, pa je tako još 2006. godine tadašnja Vlada Republike Srbije donela Zaključak o merama za povećanje učešća pripadnika nacionalnih manjina u organima državne uprave, ali mnogo značajnije od tog zaključka su određeni zakoni. Na primer, propisivanje zakonske obaveze da se u registar zaposlenih unosi podatak o nacionalnoj pripadnosti koji je rezultat između ostalog i zalaganja Saveza vojvođanskih Mađara, ali i signal o jačanju svesti u politici i među političkim strankama o potrebi intenzivnog bavljenja problema nedovoljne zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina u organima javne uprave.

Dalje, prema odredbama Zakona o državnim službenicima, o vođenju računa o nacionalnom sastavu stanovništva odgovarajuće zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina, postoji obaveza da nacionalni sastav pri zapošljavanju u državne organe u najvećoj mogućoj meri oslikava strukturu stanovništva.

Da se nešto menja na terenu može se videti kada uporedimo dva izveštaja, malopre spomenutog Pokrajinskog zaštitnika građana - Ombudsmana iz 2015. godine i sledećeg izveštaja iz 2018. godine, ponovo na temu poznavanje jezika i pisama nacionalnih manjina koji su u ravnopravnoj službenoj upotrebi u organima pokrajinske uprave.

Podaci o nacionalnoj strukturi zaposlenih su pribavljeni 2018. godine. Pokrajinski ombudsman ih je pribavio od Službe za upravljanje ljudskim kadrovima Pokrajinske vlade i tada su se odnosili na kraj septembra 2018. godine. Tada je Pokrajinski zaštitnik građana došao do zaključka da je zaposlenih koji su srpske nacionalnosti izdan njihove zastupljenosti u ukupnom stanovništvu. Slični su procentu koji se odnose na Rusine i Crnogorce, znači nekoliko procenata iznad njihove zastupljenosti, dok je najveća podzastupljenost još uvek kod zaposlenih mađarske nacionalnosti, zatim Roma, Slovaka, Hrvata i Rumuna.

Kao što je poznato, i ja sam lično ovde više puta govorila o tome, jedan od uslova približavanja Republike Srbije EU, za pristupanje naše zemlje EU je upravo poštovanje manjinskih prava i ta oblast je zaista jedna od izuzetno značajnih, koja je detaljno razrađena u Poglavlju 23. koji se odnosi na osnovna prava, ali u posebnom tzv. manjinskom akcionom planu.

Pitanje proporcionalne zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina, o kojem sada govorim i za koje smatramo da je izuzetno značajno je posebno u Poglavlju 8. tzv. manjinskog akcionog plana, odgovarajuća zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina u javnom sektoru, javnim preduzećima. Upravo u ovoj oblasti osnovnih prava koje posebno prati Evropska komisija, pošto se o tome priprema i tzv. „non-paper“, ali i izveštaj Evropske komisije posebno ocenjuje, znači, kada pogledamo šta kažu vezano za situaciju, poslednji zvanični izveštaj, ako ne pričamo o Evropskom parlamentu, već o Evropskoj komisiji, je od 6. oktobra prošle godine, tada je objavljen, i jednostavno se u njemu ponavlja višegodišnja ocena da je u Srbiji zaista uspostavljen zakonski i institucionalni okvir za poštovanje prava pripadnika nacionalnih manjina, ali oni ocenjuju, zaključuju da je potrebno obezbediti njegovo dosledno i efikasno sprovođenje.

Vezano za ovo pitanje, konkretno Izveštaj Evropske Komisije kaže da uprkos zakonskoj obavezi da se etnički sastav stanovništva mora uzeti u obzir. Nacionalne manjine su i dalje, nažalost, podzastupljene u javnoj administraciji.

Savetodavni komitet uz okvirnu Konvenciju za zaštitu nacionalnih manjina Saveta Evrope je upravo zbog toga preporučio u nekoliko svojih poslednjih izveštaja, ali recimo da citiramo poslednji – da vlasti u Srbiji treba da preduzmu mere za prikupljanje podataka zbog toga je značajan registar koji sam spomenula o zastupljenosti nacionalnih manjina na svim nivoima javne uprave uz poštovanje međunarodnih standarda o zaštiti podataka o ličnosti, kao i da se preduzmu energične mere u vezi sa podzastupljenošću nacionalnih manjina u javnoj upravi. Kao što sam spomenula poslednje mišljenje Savetodavnog komiteta o trećem izveštaju Srbije je iz 2019. godine, ali recimo, mišljenja iz 2014. godine takođe kažu da kao jedno od pitanja za hitnu akciju se ističe preduzimanje odlučnih mera u vezi sa pozastupljenošću nacionalnih manjina u javnoj upravi naročito na državnom nivou i nastavak napora da se stvori tzv. multietnička policija.

Ako pogledamo regionalna iskustva, pošto je uvaženi ministar u svom uvodnom izlaganju spomenuo kakva je situacija vezano za sprovođenja popisa u regionu, a pošto sam se ja najviše bavila prikupljanjem podataka o nacionalnoj pripadnosti, znači, ako pogledamo regionalna iskustva vezana za etničke i kulturne karakteristike stanovništva, svi u regionu prikupljaju ove podatke, osim Slovenije, koja je, zapravo, to radila do 2002. godine, a sada više ne. Naravno, svi ostavljaju mogućnost slobodnog izjašnjavanja pojedinca u tom pogledu.

Recimo, u Albaniji je poslednji popis, takođe, bio 2011. godine. Tada su ova pitanja još bila otvorenog tipa, a na sledećem popisu će biti poluotvorenog tipa, što znači da će imati nekakve ponuđene odgovore, pri čemu se u slučaju etno-kulturnih grupa nabrajaju samo one koje su definisane njihovim zakonom o manjinama, ostavljajući, takođe, mogućnost uvođenja slučaja da, recimo, ispitanik sam sebe ne pronalazi u tom navođenju.

U Bosni i Hercegovini se, u skladu sa odredbama zakona, lica obuhvaćena popisom nisu u obavezi da se izjašnjavaju o svojoj nacionalnoj, etničkoj i verskoj pripadnosti, iako sam obrazac za popis, naravno, sadrži podatke o tome.

Pošto etička pripadnost svakako ima subjektivnu dimenziju i zato smatramo da informacija o njoj treba da bude rezultat slobodnog samoizjašnjavanja ispitanika, pojedinca. Upitnici treba da sadrže mogućnost odgovora otvorenog tipa, a popisivači se, još jednom naglašavam, trebaju suzdržavati od toga da navode na odogovr.

Pošto je nekoliko prethodnih govornika pričalo o popisu od pre deset godina i otvoreno se pričalo o tome da su određene nacionalne manjine zaista bojkotovale taj popis, neke uspešnije, neke manje uspešno, ali je činjenica da zbog toga nismo imali potpune podatke, da je čak došlo do nekih otvorenih problema prilikom, recimo, formiranja albanskog nacionalnog saveta, koji se pitao zašto nemaju više članova, zato što je Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina to vezano upravo za brojčano stanje.

Raduje me što su ostali, pa ću i ja u ime Saveza vojvođanskih Mađara da pozovem sve pripadnike nacionalnih manjina da kada do tog popisa dođe, nažalost, ne može u ovom momentu niko da predvidi da li će to zaista biti oktobar ove godine ili možda sledeća, se slobodno izjasne o svojoj nacionalnoj pripadnosti i da zaista pripomognu uživanje ljudskih i manjinskih prava.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima gospodin Đorđe Milićević.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani potpredsedniče Vlade, ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, zadovoljstvo mi je, naravno, uvek videti vas u Skupštini. Zadovoljstvo je sa vama razgovarati ne samo o temama iz oblasti poljoprivrede, nego, evo, i danas o popisu stanovništva.

Vaše prisustvo u ovoj sali pokazuje koliko odgovoran i ozbiljan odnos pridajete Narodnoj skupštini Republike Srbije kao najvišem organu zakonodavne vlasti i to svakako jeste za svaku pohvalu.

Podstaknut prethodnim diskusijama, ja ću od toga da krenem. Maločas je koleginica pomenula Izveštaj Evropske komisije. Znate, kako, nas nešto preterano ne tangira Izveštaj Evropske komisije, kao što nas ne interesuje ni Izveštaj Evropskog parlamenta i ove preporuke koje daje, i preporuke i sugestije koje daje, Evropski parlament.

Mi znamo jedno, a to je činjenično, da su nacionalne manjine maksimalno ispoštovane kada je reč o Republici Srbiji, da imaju sva prava, a da, recimo, Srbi kada govorimo o regionu nisu nacionalna manjina u Sloveniji. Namerno kažem u Sloveniji, jer evropska parlamentarka koja je, jedna od evropskih parlamentarki koja je sastavljala izveštaj je upravo iz Slovenije i ona se ljuti kada kažem, a i to je jedan deo tog Izveštaja Evropskog parlamenta gde kažu da mi šefovi poslaničkih grupa kritikujemo evropske parlamentarce. Evo, ja ponovo kažem, kao šef poslaničke grupe, ako nekoga vređaju činjenice to nije moj problem, to nije naš problem, a činjenica je da je ta evropska parlamentarka izabrana na izborima gde je izlaznost bila 28%. To je činjenica, a kritikuje Srbiju gde je izlaznost u periodu korone bila preko 50 i nešto, iznad 50% i to su činjenice. Ako se u tome nalazi uvređena i diskvalifikovana, kako je to već rečeno, onda to zaista nije naš problem.

Da se mi razumemo, ovaj izveštaj, nazovite Evropskog parlamenta, je sve samo nije izveštaj i to je jedan pritisak na Srbiju i umesto svega onoga što su stavili, ali me čudi jedno, kako se setiše svih navodnih fabrikovanih afera a ne setiše se ni Mauricijusa, ne setiše se ni Hong Konga, to nekako izostaviše iz Izveštaja. Vrlo interesantno.

Dakle, kada već pominjemo Izveštaj Evropske komisije i Izveštaj Evropskog parlamenta, ovi evropski parlamentarci su trebali konkretno da kažu, kada govorimo o tim nekim navodnim aferama koje inače imaju sudski epilog, neke imaju sudski epilog, neki sudski procesi su toku, onda su samo trebali vrlo jasno da kažu kada govorimo o tome mislimo na Kosovo i Metohiju i na Republiku Srpsku i smeta nam predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je faktor stabilnost u regionu. Hajde bar neka budu toliko otvoreni.

Mi jako dobro znamo. Ovaj parlament i Vlada i predsednik Republike su pokazali odlučnost i opredeljenost kada je reč o evropskom putu Srbije i ne postoji nijedan zadatak koji ova vlada nije realizovala na putu evropskih integracija a to da li ćemo i kada postati članica, punopravna članica Evropske unije, što jeste naš strateški cilj, što jeste naš spoljno-politički cilj, to definitivno ne zavisi od Srbije, ne zavisi od onoga što Srbija čini i radi, ne zavisi od institucija u Srbiji, to zavisi od Brisela, zavisi od članica Evropske unije i zavisi od njihovog odnosa prema onome što jesu vitalni interesi, prema onome što jesu nacionalni i državni interesi Srbije.

Za mene je lično i za poslanički klub Socijalistička partija Srbije daleko važnije od tih izveštaja ono što su govorili kolega Bačevac i kolega Marković, jer oni su kroz izmene i dopune Zakona o popisu stanovništva govorili o životnim pitanjima, o životnim temama.

Kolega Marković je govorio o tome da štednja mora i treba, u periodu kada se suočavamo sa najvećim zdravstvenim izazovom čiji se kraj nažalost još uvek ne nazire, da štednja mora i treba da bude prioritet, jer svaki dinar treba i mora da bude uložen u životni standard građana, kao što to čine predsednik i Vlada, u privredu. Govorio je o seoskom području koliko je važan popis za seosko područje i nije smešno kada se izdvoji dve ili tri hiljade pomoći i donacija za građane, to je za mene jako i veoma pozitivno i na moju veliku sreću više puta sam bio u Jagodini i video način na koji funkcioniše lokalna samouprava u Jagodini.

Kolega Bačevac, neće se uvrediti, ali sa svog stručnog aspekta, napravio je jednu pravu digresiju, kao doktor, kao lekar, zašto je važno imati informaciju da bi mogli da realizujemo nekakav cilj? U tom kontekstu je govorio i o popisu stanovništva – zašto je važno da imamo kompletnu informaciju da bi mogli da realizujemo ciljeve koje smo postavili?

Da li je i koliko popis i odustajanje od popisa pojedinih predstavnika nacionalnih manjina uticao negativno ili pozitivno? O tome su govorili predstavnici nacionalnih manjina. Ne bih ja tu ništa ni dodao, ni oduzeo. Samo bih rekao da mislim da su u pravu, ali da se vratim na zakon.

Skupština Srbije je 3. februara 2020. godine usvojila Zakon o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine kojim se uređuje priprema, organizacija i sprovođenje popisa. Izmene zakona o kojima danas govorimo jesu izmene po kojima će se popis, koji je planiran u aprilu mesecu zbog epidemiološke situacije, održati od 1. do 31. oktobra ove godine. Procenjeno je da su zbog pandemije izazvane korona virusom najrizičniji delovi popisa – selekcija i obuka kandidata za instruktore i popisivače, kao i terensko prikupljanje podataka, što je, takođe, opravdano.

Prilikom donošenja odluka o odlaganju popisa uvažene su preporuke Odeljenja za statistiku Ujedinjenih nacija, kao i Populacionog fonda Ujedinjenih nacija.

Odlaganje popisa za šest meseci neće imati negativne posledice po rezultate popisa, osim što će objavljivanje konačnih rezultata započeti šest meseci kasnije, nego što je bilo planirano.

Maločas je bilo reči o tome. Prvi popis u Srbiji, dakle, sproveden je davne 1834. godine. Počevši od popisa 1961. godine, shodno preporukama Ujedinjenih nacija, popisi se sprovode na svakih 10 godina, pa onda 1961, 1971, 1981, 1991. i 2002. godine.

Zakonom o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova regulišu se i obaveze i dužnosti osoba koje će biti obuhvaćene popisom i lica koja neposredno obavljaju poslove popisa, upotreba i zaštita podataka prikupljenih popisom i objavljivanje rezultata popisa.

Važno je istaći činjenicu da se menja, kao što je već bilo reči, sama metodologija popisa, što je sasvim i logično, imajući u vidu tehnološka unapređenja tj. napredak kada govorimo o IT tehnologiji.

U popisu 2021. godine prvi put, dakle, za prikupljanje podataka koriste se laptop računari za razliku od ranijih popisa, kada su popunjavani papiri, upitnici. Takođe, biće angažovano znatno manje popisivača, nego ranije, a umesto uobičajenih 15 dana, popisivanje će trajati čitav mesec. Dakle, prvi put će biti uspostavljen mehanizam za povezivanje popisnih i geoprostornih podataka na nivou kućnog broja.

Velika prednost elektronskih upitnika u odnosu na papirne jesu pravila logičke kontrole koja su ugrađena u samu aplikaciju. Zahvaljujući upravo uvođenju IT tehnologije, imaćemo brz i efikasan popis stanovništva. Biće skraćen rok za obradu podataka, pa će preliminarni rezultati popisa biti predstavljeni u roku od mesec dana, dok će objavljivanje konačnih rezultata započeti već nakon šest meseci od završetka popisa.

Dakle, Republički zavod za statistiku dužan je da u roku od 30 dana od dana završetka popisivanja objavi preliminarne rezultate, dok će konačni rezultati biti objavljivani nakon šest meseci od završetka popisa.

Pored toga obaveza Republičkog zavoda za statistiku je da poštuje načelo statističke poverljivosti koja podrazumeva zaštitu podataka koji se odnose na pojedinačnu statističku jedinicu. Suština ovog načela jeste da individualni podaci mogu biti korišćeni isključivo u statističke svrhe. Najbitnije je da građani znaju da su njihovi podaci potpuno bezbedni i da niko nema pravo da te podatke koristi za nametanje bilo kakve obaveze. Takođe, sami popisivači su dužni da svaku informaciju koju dobiju od ispitanika čuvaju kao službenu tajnu.

Ono što smatram izuzetno dobrim kada je u pitanju ovaj zakon je činjenica da su pravilno sistematizovane kaznene odredbe imajući u vidu i visinu kazni koja se kreće u rasponu od 20 do 100 hiljada dinara za sve one koji participiraju u realizaciji ovog zakona.

Ovaj popis specifičan je i po tome što bi trebalo da bude poslednji popis Srbiji koji će sprovoditi popisivači na terenu, jer bi popis 2031. godine trebalo da bude realizovan na bazi registara. Osnovna prednost popisa baziranih na registrima, jeste, za razliku od tradicionalnih popisa koji se zbog visokih troškova složene organizacije sprovode u razmacima od deset godina, mogu se po potrebi realizovati u daleko kraćim vremenskim intervalima.

Da bi popis 2031. godine mogao da bude sproveden preuzimanjem podataka iz administrativnih registara neophodno je da zažive svi potrebni registri. Popis stanovništva, domaćinstava i stanova predstavlja najvažniji statistički izvor pojedinačnih podataka o stanovništvu jedne države. Dobijeni podaci su od izuzetne važnosti jer na osnovu njih se može mnogo toga unaprediti kako na polju zdravstva, tako i na polju ekonomije, tako i na polju socijale i drugih izuzetno važnih i značajnih oblasti.

Popisom 2021. godine biće utvrđen ukupan broj stanovnika, ukupan broj domaćinstava i stanova, kao i njihov raspored po nižim prostornim jedinicama. Konačno ćemo imati podatke o vitalnim, etničkim, ekonomskim, obrazovnim, migracionim i drugim obeležjima stanovništva koji su neophodni za dobijanje precizne slike trenutnog stanja, ali i za projekcije ako govorimo o budućim kretanjima.

Prema poslednjem popisu u Srbiji registrovano je oko 7,2 miliona stanovnika. Međutim, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku procenjeni broj stanovnika u Republici Srbiji u 2019. godini je 6 miliona 945 hiljada 235. To je prvi put posle 1953. godine da je broj stanovnika u Srbiji pao ispod sedam miliona. Pored toga, najnoviji podaci pokazuju da je svaka peta osoba u našoj državi starija od 65 godina, a tek svaka sedma nema još 15 godina. To jesu za sve nas zabrinjavajući podaci.

Rezultati probnog popisa stanovnika, koji je Republički zavod za statistiku sproveo 2019. godine, pokazali su da svaka treća žena u Srbiji od 30 do 34 godina nema dete, a bez potomstva je i svaki drugi muškarac iste starosne dobi.

Dakle, loša demografska slika Srbije je jadan od izazova sa kojim se Srbija suočava. Taj problem prepoznao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, Vlada Republike Srbije, te je nakon poslednjih izbora formirano i Ministarstvo za brigu o porodici i deci i demografiji. U prethodnom mandatu Vlade Republike Srbije doneta je odluka kojom je predviđeno da svaka majka za prvo dete dobije jednokratnu pomoć od 100 hiljada dinara, drugo dete 10 hiljada dinara, a mesečno u naredne dve godine, dok za treće dete 12 hiljada dinara, a za četvrto dete 18 hiljada dinara u narednih deset godina. Mora se smanjiti negativan prirodni priraštaj. Ne postoji važniji zadatak od toga da se obezbedi demografski napredak.

Troškovi za sprovođenje popisa 2021. godine procenjeni su na 29,3 miliona evra, od čega će Evropska komisija obezbediti gotovo polovinu, 14,2 miliona evra. Hvala im na tome.

Međutim, pored sredstava koja su predviđena za popis, ove godine je potrebno obezbediti dodatna sredstva u iznosu od 375,9 miliona dinara. Najveći dodatni troškovi, oko 161,8 miliona dinara, biće za angažovanje dodatnog osoblja u jedinicama lokalnih samouprava za primenu epidemioloških mera.

Popis finansijski podržan preko Nacionalnog programa IPA 2018. godine za razvoj statistike u Srbiji. Ovim programom, osim popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine planirano je između ostalog i sufinansiranje još tri, rekao bih, značajna statistička istraživanja – popis poljoprivrede, rekao sam i maločas i istakao koliko je to važno, popis poljoprivrede 2021. godine, istraživanja o višestrukim pokazateljima položaja žena i dece i istraživanja o zdravlju stanovništva.

Mislim da je dobra poruka kada je reč o amandmanu, ali o tome ćemo govoriti kada dođe do rasprave u pojedinostima. Mislim da je dobra poruka koja se šalje amandmanom i sadržajem amandmana koji je predložen, da se popis odloži iz razloga koji su vrlo jasno i precizno definisani, ali o tome ćemo kada dođemo do rasprave u pojedinostima.

Ono što u ovom trenutku želim da kažem jeste da Poslanička grupa SPS podržava predložene izmene i dopune zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Sada ima reč narodni poslanik Đorđe Todorović.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre Nedimoviću, poštovani gospodine Koroviću, dame i gospodo narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije, mi danas diskutujemo o predlogu izmena Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova za 2021. godinu i u tom kontekstu želeo bih da kažem da je popis jedan od najznačajnih statističkih pokazatelja jednog stanovništva koji se obavlja na svakih 10 godina. Država svakih 10 godina utvrđuje promene koje se dešavaju u strukturi jednog stanovništva i želeo bih, pošto ovde imam ceo jedan proces kako i na koji način će se odvijati popis za 2021. godinu, koji sam analizirao i na osnovu toga podneo amandman, a ja vas molim, gospodine ministre, da razmotrite taj amandman, budući da ove izmene zakona govore o odlaganju popisa za oktobar 2021. godine. Imamo tu niz aktivnosti koje podrazumevaju formiranje popisnih komisija, distribuciju popisnog materijala, petodnevnih obuka instruktaža.

Očekujemo da će se na ovaj popis javiti negde i više od 100 hiljada lica i kandidata. Od toga će se vršiti selekcija na 15 do 17 hiljada i ti ljudi će ići na teren. Pre toga će se naravno obavljati i poznavanje rada na računaru, intervjui sa tim ljudima. Podrazumeva se takođe da ćemo imati i uložiti dosta vremena u obuke ovih popisivača, instruktora i govorim o periodu maj, jun, jul, avgust, o periodu narednih nekoliko meseci. Ideja je da tih 15 hiljada popisivača u oktobru od 1. do 31. popišu kompletno stanovništvo, a da e onda za 5% uzoraka radi kvalitet ispitivanja. Tu dolazimo do jedne situacije, a to je da i pored primene mera zaštita koje će ovi popisivači poštovati i koji su predviđeni u ovom procesu, postoji velika bojazan da dođe do zaražavanja, da dođe do zaražavanja u periodu obuka, da dođe do zaražavanja u periodu selekcije, da se neko zarazi kada pristupi popisu domaćinstvima i da ceo proces odložimo u nedogled.

Zato sam amandmanom predvideo da kompletnu ovu aktivnost, dakle popis stanovništva odložimo za 2022. godinu i to za period oktobra, takođe od 1. do 15, odnosno od 1. do 31, iz prostog razloga da bismo uspeli da sačuvamo zdravlje ljudi, da i ovaj ceo postupak u potpunosti i kompletno privedemo kraju, ali i iz jedne važne stavke – zato što u prolećnom periodu očekujemo najavljene predsedničke izbore, gradske izbore, odnosno beogradske i najavljene vanredne parlamentarne izbore. U tom smislu ćemo se svrstati, ukoliko budemo odložili za 2022. godinu, u redove zemalja poput Nemačke, Irske, Škotske, Rumunije, koje su svoj popis odložile za period proleće – leto 2022. godine. Ponavljam, dakle zbog najavljenih izbora ideja je da se popis odloži za oktobar 2022. godine.

Iskoristio bih ovu priliku da se na kratko osvrnem i na istorijski aspekt popisa stanovništva u Srbiji koji za Srbiju svakako predstavlja istoriografijski dokument koji po pravilu, i to vrlo gorkom pravilu, svedoči o nečemu što smo mi kroz istoriju prolazili, a to je da nakon svake bitke koju smo vodili, bitke za samostalnost, bitke za nezavisnost, bitke koju smo vodili za osnivanje moderne srpske države, nakon svake od tih bitaka i pobeda koje smo ostvarivali nas je bilo sve manje, pa nekada i za milion ljudi manje.

Tu govorim, dakle, i o 12. veku, govorim i o Kosovskom boju, govorim o gotovo pet vekova pod turskom okupacijom, govorim i o Prvom i Drugom srpskom ustanku, o dva Balkanska rata, dva Svetska rata, o ratovima devedesetih godina, NATO agresiji, martovskom pogromu. Gorka je činjenica, dakle, da smo svaki put mi brojali naše žrtve.

Nekako smo u istoriji gotovo često, zajedno sa malim balkanskim narodima vodili oslobodilačke bitke i u periodu kada smo se borili za nezavisnost naše zemlje i u periodu kada smo se borili za osnivanje moderne srpske države, 1878. godine, i u periodu aneksione krize, 1908. godine, kada su velike sile odlučivale da postave granicu na Drini između Srba i Srba, a gotovo vek kasnije identična situacija 2008. godine kada takođe velike sile uzimaju ulogu u tome da postave granice između Srba i Srba na Ibru.

Tokom dva Balkanska rata i Prvog svetskog rata mi smo izgubili milion naših stanovnika, gotovo jednu trećinu ukupnog broja stanovnika, a ispostaviće se da će hrvatske ustaše daleko bolje voditi priču oko tih razlomaka kada je u nacističkoj, odnosno fašističkoj NDH kompletna državna politika bila usmerena na pravilo trećine u odnosu prema Srbima, a to je, dakle, da jednu trećinu treba pokatoličiti, jednu trećinu pobiti, a jednu trećinu pobiti. To su uspeli da legalizuju preko ozakonjenja odredbama za odbranu naroda i države, preko Odredbe za zabranu ćirilice, Naredbom o obeležavanju pravoslavaca gde je svako morao da nosi trasu sa natpisom „P“, kao i sa odredbom za jezička pitanja gde je cilj bio da se srpski jezik iskoreni iz Hrvatske.

Ne samo to, ideja je bila, dakle, i da se SPC konvertuje u HPC. To je bila ideja u tom periodu, u periodu kada je stradalo preko 700 Srba, na desetine hiljada Roma i Jevreja, u periodu kada su osnivani koncentracioni logori u Jasenovcu, Starom Gradišku, Jadovnu, Jastrebarskom.

Kao da je to bilo malo, devedesetih godina nastavljena je ta ideja fašističke NDH. Godine 1990. Ustavom Hrvatske srpski narod gubi status konstitutivnog naroda u ovoj zemlji, a zatim nekoliko godina kasnije sledi i najveći egzodus srpskog naroda sa tih prostora i za to niko nikad nije odgovara. Niko nikad nije odgovarao ni za otkos 10, ni za Oluju, ni za Maestral, ni za Južni potez, ni za Bljesak, ni za Ljeto 95. Niko, kao što niko nikada nije odgovarao ni za počinjene zločine u Drugom svetskom ratu, pa su još kao nagradu Dinko Šakić i Andrija Artuković dobili tu mogućnost da se vrate u svoju domovinu i da tamo okončaju svoj život.

Devedesetih niko nije odgovarao. Ni Ante Gotovina, ni Mladen Markač nisu odgovarali za zločine koje su počinili, eno ih danas slobodno šetaju Hrvatskom, a za 350.000 proteranih Srba, za hiljade ubijenih i stradalih, nestalih na tom području i dalje se ne zna ništa, i dalje se ne zna ko će da odgovara.

Ja imam jedan podatak ovde o popisu stanovništva, odnosno srpskog naroda u Hrvatskoj 1991. godine, 2001. godine, 2011. godine i opet ćete primetiti pravilo većine, 1991. godine Srba je u Hrvatskoj bilo preko 580.000, dakle gotovo 600.000 da bi 10 godina kasnije, u popisu 2001. godine bilo zabeleženo nešto malo više od 200.000, 201.000. Dakle, gotovo trećina manje. Godine 2011. 186.000 itd. Ne znam kakva će sada situacija biti, oni su odložili popis za 2021. godinu. Ne znam kakva je situacija i sa odnosom prema manjinama, a to se svakako vidi i u poslednjoj aktivnosti u odnosu na bunjevački narod u gradu Subotica gde je doneta odluka da se bunjevački proglasi službenim jezikom. Za to su se bunili. Zato što su oduvek svrstavali Bunjevce u Hrvate. Bila je naredba da se Bunjevci proglase Hrvatima.

Tako su oni, ta članica EU vodili politiku prema manjinama, a kako to Srbija čini, imate na primeru AP Vojvodine, Srbija je simbol multietničnosti na Balkanu. U AP Vojvodini vi imate u upotrebi šest službenih jezika. srpski jezik, latinično i ćirilično pismo, zatim mađarski, slovački, rusinski, rumunski i hrvatski jezik za pismima. Uz to, ljudska i manjinska prava su kod nas ustavna kategorija. Pored toga, mi smo 2018. godine doneli zakone poput Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma, Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina i obezbedili prava manjinama u Srbiji takva da Srbi u Hrvatskoj, u Sloveniji, u Crnoj Gori mogu samo da sanjaju. Takav je naš odnos prema manjinama u Srbiji, a ovakav, pojedinih članica EU prema manjinskom stanovništvu srpske nacionalnosti.

Želeo bih da istaknem jedan član 11. Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma u kojem kažu dva stava – na teritoriji jedinice lokalne samouprave gde tradicionalno žive pripadnici nacionalnih manjina, njihov jezik i pismo može biti u ravnopravnoj službenoj upotrebi. Jedinica lokalne samouprave će obavezno svojim statutom uvesti u ravnopravnu službenu upotrebu jezik i pismo nacionalne manjine ukoliko procenat pripadnika te nacionalne manjine u ukupnom broju stanovnika na njenoj teritoriji dostiže 15%. Dakle, prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva najkasnije u roku od 90 dana itd.

Stanje na terenu je daleko bolje i ide u korist nacionalnim manjinama, tako da se stavovi ovog zakona primenjuju iako nekada nije situacija na terenu takva da se dostiže ovih 15%, odnosno definisane granice.

Samo bih da uporedim prema popisu stanovništva iz 2011. godine odnos manjinskog stanovništva u Srbiji i u Hrvatskoj. Godine 2011. prema tom poslednjem popisu Hrvata u Srbiji je bilo nešto više od 57.900, a Srba u Hrvatskoj 186.000 i više. Očekujem da je bilo daleko više, nego je politika verovatno bila takva da su bili preplašeni da se izjasne kao Srbi.

Kako u Hrvatskoj poštuju jezik, kulturu, pripadnike nacionalnih manjina govore ove table, razbijene table u Vukovaru sa ćiriličkim pismom. To je slika i prilika Hrvatske države, ali to je i jedan od glavnih razloga zašto mi kao zemlja jačamo i ekonomski i vojno, kako bismo osigurali da naš narod više ne prolazi kroz ono kroz šta je prolazio kroz istoriju i da znaju i da budu sigurni da država brine o njima, gde god oni bili, da li u Hrvatskoj, da li u drugim zemljama u regionu.

Hteo bih da istaknem još jednu činjenicu. Evo, na primer u Sarajevu, imam podatak da je Srba devedesetih bilo negde oko 30%, a da danas nema više od 3%, 150 hiljada Srba je proterano u Republiku Srpsku. Danas, posebno u teškom položaju se nalaze četiri opštine u BiH, a ja pitam šta je sa Naserom Orićem, koji je 1992. do 1995. činio strašna krivična dela, gde je u Podrinju ubio preko 3.500 ljudi srpske nacionalnosti, mahom žene, decu i starce, da imamo svedoke koji govore o tome da je ljudima na živo vadio na oči, da je ljudima sekao glave? Šta je sa Alijom Izetbegovićem, odnosno ko je odgovarao za ta ubistva u mestu Kazanu, kod Sarajeva? Ko je odgovoran za dovođenje pripadnika mudžahedinskog odreda El Mudžahid? Niko, kao što niko nije bio odgovoran ni tokom Drugog svetskog rata kada su krvoloci Handžar divizije ubijali Srbe po naređenju poglavnika Pavelića. Od devedeseti, na ovamo, Srba je za 300 hiljada manje na ovim prostorima.

Da ne bih dužio, tu imam i situaciju na KiM, NATO agresiju, progon oko 200 hiljada Srba u tom periodu, martovski pogrom, preko četiri hiljade. Situaciju u Sloveniji u kojoj danas ima negde oko 40 hiljada, odnosno, prema poslednjem popisu 40 hiljada Srba, a nemaju nikakva prava. Kada uporedite sa 20 hiljada Srba u Rumuniji gde u poslednjih 30 godina ne prođu izbori, odnosno ne prođe formiranje republičkog parlamenta da nemate pripadnika tog parlamenta srpske nacionalnosti, uporedite to sa Slovenijom gde je procenat Srba gotovo 2%, prava su u potpunosti anulirana. Ne samo prema Srbima, već i prema Jevrejima i u tom smislu mislim na kuću porodice Moskovič, u kojoj se smestila Tanja Fajon, pa bi ona mogla da dođe malo u Srbiju da vidi kakav je status slovenačke nacionalne manjine, i ne samo slovenačke nacionalne manjine, već ukupno 23 saveta za nacionalne manjine formirana u Srbiji.

Da iskoristim još malo ovog vremena da se podsetimo popisa iz 2011. godine u periodu kada je žuto preduzeće drmalo ovom zemljom. Bošnjaci i Albanci su jednim delom bojkotovali ovaj popis, a ono kako su i na koji način oni sprovodili popis, setićete se, imam ovde negde izmene Zakona o popisu stanovništva za 2011. godinu, i oni su popis odložili, pazite sad, za šest meseci samo iz jednog prostog razloga, zato što nisu imali osam miliona evra u budžetu. Morali su da ukinu tri ministarstva da bi obezbedili pare za popis stanovništva. Gde su te pare bile tada, pitali smo se deceniju ko je uzeo? Znali smo mi i koje uzeo i ko je glavni i ko stoji iza svega toga, a tajno blago Alibabe Đilasa i njegovih žutih razbojnika polako je počelo da se otkriva. Samo što ovaj moderni Alibaba nije krio novac u pećinama, već na 53 računa širom sveta, u 17 zemalja, od Hong Konga, preko evropskih zemalja, od Mauricijusa do SAD, 67 miliona dolara je uspeo da ispumpa iz ove zemlje, 67 miliona evra, odnosno dolara, a nisu imali osam miliona za popis. Osam decenija smo mogli da popisujemo da najveći lopov na Balkanu nije pokrao ovu zemlju. U međuvremenu, otkrivaju se i te afere, hapse se ljudi iz njegovog okruženja, bivši predsednik opštine Palilula za malverzacije koje su činili. To je dobro. To je dobro da svako ko se usudi da na ovakav način radi, zna gde će završiti.

Važno je da istaknem da će Vlada Republike Srbije obezbediti 15 i po hiljada laptopova i da će u odnosu na prethodni popis, gde je bilo 40 hiljada ljudi, ovoga puta biti 15 hiljada popisivača. I, da ćemo pored tog popisa raditi na tri značajna popisa statistička. Prvi je popis poljoprivrede, drugi je istraživanje o višestrukim pokazateljima položaja žena i dece, kao i istraživanje zdravlja stanovništva. Kada govorimo o zdravlju, vi znate da je zdravlje stub bezbednosti jedne zemlje u ovom periodu kada se čitav svet suočava sa pandemijom.

Mi smo uradili na tom polju mnogo, najviše smo uradili u regionu. Otvorili smo kovid bolnice, izgradili kliničke centre, gradimo opšte bolnice po Srbiji, nabavili vakcine, i to četiri različita proizvođača, omogućili našem narodu da se vakciniše, omogućili narodu u regionu da se vakciniše. To smo omogućili odgovornom politikom, politikom predsednika Aleksandra Vučića, koji je 2014. godine sproveo teške ekonomske reforme kako bismo mi danas imali najveći rast u Evropi. Iz tog suficita, iz tog rasta finansirali određene infrastrukturne projekte, izgradili te bolnice. Uz to, pomažemo i privatnom sektoru, pomažemo individualno svakom građaninu, pomažemo penzionerima, nezaposlenima. Uz sve to, najbolji smo u Evropi i što se ekonomije tiče, što se tiče zdravstvene situacije.

Srbija simbol napretka, lider regiona, najbolja u Evropi po tim pokazateljima, a nama je važno da se posebno posvetimo populacionoj politici i to je ono o čemu je predsednik Vučić govorio u okviru plana Srbija 20-25, a to je da stotine miliona evra uložimo u populacionu politiku, da nas bude što više, da se deca rađaju, da damo podršku trudnicama, da damo podršku mladima, da im obezbedimo krov nad glavom, da se ranije osamostale, da ranije osnivaju svoje porodice, da pomažemo trudnicama, da pomažemo deci sa autizmom i da na taj način idemo napred.

Znate, kada bi svako od nas dao bar mali doprinos u ovom napretku, priča o svetlu na kraju tunela bi bila daleko iza nas. Mi bismo brzinom svetlosti hitali ka novim uspesima i ka novim pobedama.

Dame i gospodo, budućnost Srbije su naša deca. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Enis Imamović.
Izvolite.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre, kada o predstojećem popisu stanovništva govorimo sa aspekta nacionalnih manjina vrlo je važno naglasiti da popis i njegovi rezultati predstavljaju osnov, odnosno čvrst mehanizam po kome manjine određuju u kom obimu i do kojeg nivoa će ostvarivati svoja individualna i kolektivna prava, kao što su na primer pravo na obrazovanje na maternjem jeziku i pismu, delotvorno učešće u javnom životu, zastupljenost u državnim organima sa javnim ovlašćenjima, službene upotrebe jezika i pisma, finansiranje nacionalnih saveta, ali i ostvarivanje onih građanskih prava, opštih prava kao što je broj škola, kapacitet škola, broj obdaništa, bolnica, lekara, kao što je kapacitet vodosnabdevanja, kapacitet električne energije itd.

Drago mi je da je koordinacija nacionalnih saveta nacionalnih manjina zauzela čvrst i jedinstven stav o važnosti ovog popisa i da su iskazali jasnu nameru da u ovom popisnom procesu žele da budu aktivni sudionici a ne posmatrači.

Jasno nam je da se ovim predloženim izmenama i dopunama Zakona žele pomeriti rokovi i uskladiti sa trenutnom situacijom, možemo da razumemo i potrebu da se uradi tako nešto. Međutim, kao predstavnici nacionalnih manjina nismo zadovoljni što ova prilika nije iskorišćena i za to da se ovaj zakon, prilikom ove izmene i dopune zakona, još bolje i preciznije definiše u onim oblastima koje se tiču nacionalnih manjina. Na primer, od čitavog Zakona o popisu stanovništva, nacionalne manjine se ne spominju ni na jednom mestu, ni u jednom članu zakona, niti njihove institucije, poput nacionalnih saveta nacionalnih manjina koji se biraju na direktnim izborima.

Takođe, u ovom zakonu se ne preciziraju ni detalji na koji će način država afirmativnije delovati kada je u pitanju izjašnjavanje pripadnika nacionalnih manjina. Istovremeno, pripadnicima nacionalnih manjina ovaj zakon nije ostavio nikakvu mogućnost da kontrolišu svoje popisne podatke u popisnom procesu. Time ovaj zakon otvara dodatno prostor za brojne zloupotrebe.

Ovim zakonom se ne predviđa ravnopravno i ravnomerno učešće nacionalnih manjina u celokupnom procesu, shodno rezultatima popisa iz 2011. godine, što je evropska praksa, kao što je, na primer, zastupljenost u popisnim komisijama.

Dakle, u ovom segmentu zakon isključuje manjine, ali i njihove zvanične organizacije manjinske samouprave, jer se zakonom ne predviđa mogućnost konsultovanja i uključivanje bilo kakvih učešća nacionalnih veća u popisnom procesu, kao ni delegiranje članova popisnih komisija od strane istih.

Iz ugla manjina, finansiranje ovog popisa je konfuzno, jer se ne predviđaju nikakva sredstva za kampanje koje nacionalni saveti treba da vode kako bi motivisali svoje pripadnike da se izjasne na popisu. Ukoliko oni budu želeli to da rade, to će morati da rade od sopstvenih sredstava, što nije slučaj sa ostalim organima i sudionicima koji su definisani u ovom zakonu.

Ovaj zakon potpuno isključuje i savete za međunacionalne odnose na lokalnom nivou. Ukoliko su to tela koja igraju najznačajniju ulogu u ostvarivanju manjinskih prava na lokalnom nivou i ukoliko su to tela koja predstavljaju direktnu vezu manjinskih zajednica sa svojim lokalnim samoupravama, zašto ovaj zakon to ne prepoznaje i zašto saveti za međunacionalne odnose nisu uključeni u ovaj proces?

Kada su u pitanju konkretni članovi zakona, član 5. u stavu 2. kaže da je instruktor lice koje je ovlašćeno da obučava popisivače i prati i kontroliše njihov rad tokom terenskog prikupljanja podataka. Ukoliko zakon ne definiše, postavlja se pitanje na koji će način instruktor vršiti kontrolu popisnih podataka, naročito onih specifičnih podataka kada su u pitanju segmenti, kulturološki segmenti, etnički segmenti ovog popisnog izjašnjavanja, ukoliko instruktor nije dobio nikakve smernice od strane ovlašćenih institucija, manjinskih organa manjinske samouprave?

Isti član 5, u stavu 17. kaže – kalendar objavljivanja i pregled svih statističkih saopštenja i publikacija, sa precizno navedenim naslovom, referentnim periodom, datumom i vremenom objavljivanja, objavljuje se na veb sajtu Republičkog zavoda za statistiku pre početka kalendarske godine za celu narednu godinu. Ovaj član je konfuzan, jer ne precizira kada će se tačno objaviti rezultati popisa. Konačni podaci popisa iz 2011. godine još uvek nisu objavljeni i zbog neobjavljivanja ovih podataka, još uvek dolazi do manipulisanja podacima o ukupnom broju, jer se ne zna koliki je ukupan broj i konačan udeo nacionalnih manjina u stanovništvu Republike Srbije.

Član 6. u stavu 1. je solidno koncipiran, ali je važno obratiti pažnju oko podataka koji se odnose na etnokulturološke i religijske odrednice, jer dolazi do zloupotrebe popisnih podataka, kao što je na primer versko izjašnjavanje, odnosno mešanje verske i nacionalne pripadnosti, kao što je to slučaj kod bošnjačkog naroda, kod Bošnjaka, koji se neretko nacionalno označavaju kao Muslimani.

U stavu 2. ovog člana se sada omogućava popis i odsutnih članova domaćinstva, što je pohvalno. Međutim, i ovde ostaje nejasno da li se i za njih prikupljaju podaci o etničkoj pripadnosti.

Član 9. podstav 1. navodi ministarstva i posebne organizacije. Ne spominju se ministarstva koja u svom delokrugu imaju bavljenje pitanjem nacionalnih manjina. Dakle, to je prilikom donošenja ovog zakona bilo Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, sada je to Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Zbog čega se ovo ministarstvo konkretno ne spominje kao sudionik u ovom procesu?

Podstav 3. dalje kaže – drugi organi i organizacije i institucije. Ostaje potpuno konfuzno koje su to organizacije i institucije. Ni u kasnijim članovima koji tematiziraju ovu oblast, koji tematiziraju prava nacionalnih manjina se ne spominju organi manjinske samouprave, nacionalna veća kao organi manjinske samouprave koji se legitimno biraju na direktnim izborima i kojima je ovo pitanje popisa od vitalnog značaja.

U članu 10. stav 2: „U Republičkom zavodu za statistiku formira se posebno upravljačko telo sa zadatkom da organizuje i koordinira rad svih učesnika u popisu. Na čelu ovog tela je direktor Republičkog zavoda za statistiku, a članovi su lica odgovorna za organizaciju i realizaciju specifičnih popisnih aktivnosti.“ Ostaje nejasno koje su to specifične popisne aktivnosti? Ne spominju se predstavnici nacionalnih veća nacionalnih manjina i ovo je bila prilika, ove izmene i dopune zakona su bile prilika da se u te specifične popisne aktivnosti definišu one kategorije, definišu ona pitanja koja su delegirali predstavnici koordinacije nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

Svima nam je cilj da dođemo do konkretnih, što kvalitetnijih podataka, koji će nam pomoći da iz ovog popisa izvučemo koje su to politike koje treba da sprovedemo u narednom periodu.

U članu 11. u stavu 2 – članove popisne komisije imenuje direktor Republičkog zavoda za statistiku, na predlog jedinice lokalne samouprave, odnosno gradske opštine grada Beograda. Ni ovde se ne spominje obaveza konsultovanja nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

Član 11. u stavu 3 definiše da popisnu komisiju mogu sačinjavati od tri do sedam članova, u zavisnosti od broja stanovnika, broja naseljenih mesta, površine teritorije, s tim što je jedan član predstavnik Republičkog zavoda za statistiku i izuzetno, na posebno obrazložen zahtev jedinice lokalne samouprave, direktor Republičkog zavoda za statistiku može imenovati dodatne članove popisne komisije.

U članu 12. se opet nabrajaju ministarstva, među kojima nema ministarstava koja su usko vezana za delokrug nacionalnih manjina. Ne spominje se učešće nacionalnih saveta nacionalnih manjina u popisnoj komisiji. Dakle, ostaju potpuno isključena iz ovog popisnog procesa. Ovo je izuzetno važno, naročito u onim naseljenim mestima u kojima manjine čine značajan procenat stanovništva.

U članu 20. kod jedinica lokalne samouprave rekao sam da se ne spominju saveti za međunacionalne odnose.

Dakle, ovo su neki od članova zakona za koje smatramo da je bilo neophodno iskoristiti ovu priliku i unaprediti ih, kako bi dobili kvalitetniji zakon, koji je prihvatljiv za legitimne predstavnike nacionalnih manjina. Ovo su predlozi koordinacije nacionalnih saveta nacionalnih manjina koji su dati radnoj grupi, a koje je radna grupa, nažalost, odbila.

Politički gledano sa aspekta Bošnjaka, ovaj predstojeći popis je posebno važan zbog ispravljanja istorijskih nepravdi prema ovom narodu, naročito u sandžačkom regionu. Rezultati ovog popisa najpre treba da budu odgovor na politiku etničkog čišćenja koja je sprovođena u Sandžaku i koja se i danas na svojevrsni način sprovodi. Ranije je to bilo drastično, činjenjem zločina, otmica, masovnih ubistava u Sjeverinu, Štrpcima, Kukurovićima, masovnim hapšenjima i mučenjima, do danas preko sofisticiranih metoda socio-ekonomskog ucenjivanja, do neodgovornih i sebičnih poziva na bojkot prošlog popisa. Sve to zajedno imalo je za cilj da smanji broj Bošnjaka u Sandžaku. Da li je taj broj smanjen? Ja mislim da jeste, videćemo šta kažu rezultati ovog popisa.

Naš cilj je da povratimo poverenje u državne organe, da povratimo poverenje u popis kod naših građana, a to ćemo uraditi tako što ćemo unaprediti ovaj zakon, tako što ćemo slušati šta je to što manjine predlažu kako bi dobili što kvalitetnije informacije, što kvalitetnije podatke iz ovog važnog procesa. Da bi to uspeli, ideja je, koju smo predložili da legitimni predstavnici manjina budu zastupljeni u zvaničnim telima, koji se bave sprovođenjem ovog popisa.

U tom smislu, je dogovoreno da predstavnici koordinacije nacionalnih saveta budu zastupljeni u Republičkom zavodu za statistiku, gde će u tom radnom telu, posebnom upravljačkom radnom telu, biti predstavnici cele koordinacije. Imena su poslata, koliko znam očekuje se potvrda i rešenje da su oni imenovani.

Drugi važan deo je i organ za sprovođenje popisa, a to su popisne komisije u lokalnim zajednicama, koje imenuje direktor Republičkog zavoda za statistiku na predlog lokalne samouprave i ovde je izuzetno važno nekoliko stvari. Na sastanku sa Republičkim zavodov za statistiku je dogovoreno da predstavnici nacionalnih veća učestvuju u radu tih lokalnih popisnih komisija, na način da se njima dostavi koordinisan spisak svih opština gde manjine imaju interes da imenuju svoje posmatrače, i onda će koordinacija dostaviti po jedno ime za svaku opštinu koju će predstavljati ovaj organ manjinske samouprave.

Dakle, za nas nije sporno da podržimo zakon o izmeni i dopuni Zakona o popisu kada su u pitanju termini i kada je u pitanju usklađivanje rokova. Međutim, nije jasno zašto je vladina grupa i dalje ostala isključiva za ove konkretne i rekao bih korektne predloge nacionalnih manjina kako da unapredimo zakon i nije mi jasno zbog čega opet nije iskorišćena ova prilika da se ovaj zakon unapredi i da se približi jednoj trećini stanovništva u Srbiji, a to su nacionalne manjine.

Mi nemamo problem da zajedno dođemo i dogovorimo se koji su to rokovi koji su svrsishodni za sprovođenje narednog popisa stanovništva, jer on treba da nam pomogne i da nam pruži što bolje i kvalitetnije informacije, rekao sam o našem stanovništvu, kako da u budućem periodu kreiramo i da se borimo za kreiranje politika koje će otklanjati svakodnevne probleme sa kojima se naši građani suočavaju. Samo tako ćemo biti u mogućnosti da na osnovu tih podataka dođemo do boljeg i kvalitetnijeg Zakona o popisu. Hvala.

Zahvaljujem.
Kolega Đorđe, osnov?