Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo Gojković sa saradnicom, pročitaću nekoliko delova ovog Zakona o muzejskoj delatnosti, da bih stvorio kontekst za ono o čemu ću da govorim.
Dakle, pokretna kulturna dobra to su muzejski predmeti, nematerijalno kulturno nasleđe i to su dobra od opšte interesa za Republiku Srbiju i uživaju posebnu zaštitu utvrđenu zakonom. Ciljevi zaštite muzejske građe jesu između ostalog razvoj muzejske delatnosti kroz upravljanje i korišćenje muzejske građe. Muzejska delatnost je javna delatnost zaštite muzejske građe i nematerijalno-kulturnog nasleđa, vlasnik te građe i dobara dužan je da čuva, pravilno koristi i redovno održava muzejsku građu i da blagovremeno sprovodi određen mere zaštite. Navešću samo određeni broj matičnih muzeja, opet zbog konteksta, dakle, matični muzeji neki od njih su Narodni muzej Srbije kao prvi, Muzej savremene umetnosti, Muzej primenjene umetnosti, Etnografski muzej u Beogradu i muzeji su naravno stecišta istorije kulture, umetnosti i nauke.
Od 2012. godine SNS i predsednik Vučić su za srpsku kulturu i umetnost učinili više nego bilo ko pre njih unazad 80 godina.
Prividni je samo apsurd, činjenica da je samoproglašena elita oborila srpsku kulturu i umetnost na koleno, a da smo mi pod znacima navoda „krezubi sendvičari, ružni, prljavi, zli“, kraj znakova navoda. Kako se nazovi ta ološ elita da smo mi podigli na noge srpsku kulturu i umetnost za ovih devet godina. Uradićemo mnogo toga još dobrog i dokaz je upravo ovaj divni zakon.
Za pola godine vi ste uvažena gospođo Gojković uradili više nego većina vaših prethodnika, onih do 2012. godine, za ceo njihov mandat. U svakom slučaju niste se bavili marginalnim, nego temeljnim najvažnijim pitanjima i hvala vam i na hrabrosti da progovorite o mafiji u određenim muzejima koja je prouzrokovala pljačku, to smo i danas čuli, najmanje tri muzeja u mandatu prethodnog ministra.
Podsetiću, to je sad kontekst koji sledi ono glavno, vlast SNS je 20. oktobra 2017. godine otvorila rekonstruisani Muzej savremene umetnosti, a 28. juna 2018. godine otvorili smo rekonstruisani Narodni muzej posle deset, odnosno posle 15 godina kliničke smrti u koju su te muzeje gurnuli prethodni režimi.
Muzej narodne umetnosti je zatvoren za javnost 2007. godine navodno zbog radova na rekonstrukciji, tako je trebalo da bude. Međutim, zbog pljačke i pronevere 176 miliona dinara Ministarstvo kulture je 2013. godine podnelo Republičkom javnom tužilaštvu predlog za podnošenje krivičnih prijava protiv Voje Brajovića, bivšeg ministra kulture i Branislave Anđelković, bivše direktorke Muzeja narodne umetnosti.
Ministarstvo kulture je 2013. godine utvrdilo da je jednostavno 2007. godine građevinskoj firmi „Montera“, a i o njoj ću kratko nešto reći, unapred plaćeno neverovatnih 176 miliona dinara, a da te radove ta firma nikada nije izvela nikada.
Suprug bivše direktorke Muzeja savremene umetnosti Branislave Anđelković, dakle Branislav Dimitrijević je u to vreme bio pomoćnik ministra kulture i takođe je umešan u celu ovu stvar.
Inače, supružnici Anđelković-Dimitrijević su perjanice druge Srbije i autošofinizma.
E sad, „Montera“. Osnivač i vlasnik građevinske firme „Montera“ je Dragan Kopčelić bivši predsednik Gradskog odbora koje stranke? Demokratske stranke.
Inače, on je bio jedan od glavnih aktera pljačkaške privatizacije „Trudbenika“, našta je ukazala još svojevremeno Verica Barać u svom izveštaju i ta privatizacija jedan od onih 24, na koje je ukazala EU, rekla je da moraju da se reše.
Narodni muzej je zatvoren 2003. godine odlukom, pazite, DS. Iz budžeta se od 2003-2012. godine, odlilo, opljačkano je u tim godinama više miliona evra kojima se ne zna trag. Sve je počelo onda kada je bivša direktorka Narodnog muzeja, Tatjana Cvjetićanin, iz koje stranke, naravno iz DS-a, potpisala koruptivni ugovor sa firmom „Kuns Trans“ za korišćenje depoa koji nikada nije korišćen.
Ugovor je stopiran, to je ipak pozitivno za taj režim tada, Ministarstvo je reagovalo, a ugovor je trebalo, država je mesečno trebala da plaća za depo 35.000 evra što je neverovatno.
Privredni sud je 2012. godine presudio da Narodni muzej, s tim što nije došlo do realizacije, mora da plati „Kuns Transu“ 2,5 miliona evra štete, koja nije nastala, jer muzej nije koristio depo.
Za ovaj kriminal, osumnjičeni su Dragan Kojadinović, bivši ministar kulture i Tatjana Cvjetićanin, bivša direktorka Narodnog muzeja.
Ministarstvo kulture, takođe 2013. godine je podnelo zahtev Tužilaštvu za podnošenje krivične prijave protiv bivšeg ministra, zbog „zloupotrebe službenog položaja“ u procesu sklapanja ugovora između Narodnog muzeja i firme „Kuns Trans“ i za taj kriminal, kao ni u slučaju Muzeja savremene umetnosti, do danas nije odgovarao niko.
Sada jedan drugačiji primer, podsetiću i na ovo, u oktobru 2017. godine, zbog sumnje da su oštetili Etnografski muzej, za 14 miliona dinara, uhapšeno je, 2017. godine, pet lica na čelu sa direktorkom muzeja i tu se vidi razlika u ponašanju onog bivšeg Tadićevog, Đilasovog, Jeremićevog režima i u odnosu na ponašanje ove plemenite vlasti.
Znači, oni nisu hapsili ni svoje najveće lopove, a vlast SNS se nemilosrdno obračunava sa svojim mangupima, sa svim mangupima u svojim redovima i to od početka 2012. godine.
Sada ću nešto reći o ovim starim i vrednim knjigama, pošto je to izvanredna odluka. To je primer, odluka o proglašenju ovih 720 starih i retkih knjiga za kulturna dobra od najvećeg značaja, pokazuje koliko poštujemo istoriju, kulturu, književnost, jezik i pismenost.
Da li je oduvek bilo tako? Nije. Dakle, bivši režim Đilasa, Tadića i Jeremića i druge Srbije je vršio promocija antikulture, antiknjiževnosti, nepismenosti, antiistorije, Velikog brata, poništavanja srpskog jezika i ćirilice.
Narodna biblioteka Srbije do 2012. godine je bila igralište druge Srbije, prostor za iživljavanje antisrpstva i nekulture.
Isto je važilo za većinu institucija kulture, muzeja, galerija, pozorišta, oblasti filma, muzike, vizuelnih umetnosti, te spomenička politika i arhitektura su bile po pravilu rezervisane za autošoviniste i drugosrbijance. Cela kultura je bila dominion autošovinista koji su na pomen srpske kulture reagovali kao vampir na krst.
„Vrhunac kulture“ u tom Tadićevom i Đilasovom periodu su predstavljali zatvoreni nacionalni muzeji, nazivanje ulica širom Srbije po imenu ekstremnog francuskog navijača Brisa Tatona, to je isto bio vrhunac kulture, podizanje beskorisnih kulisa „Pazl grada“ na Banjici i kulisa Terazija na Novom Beogradu.
„Vrhunac kulture“ su predstavljale i razne druge skaradnosti, poput izložbe o kulturnom centru Parobrod 2013. godine. To je bila izložba Bastaćeva, u Bastaćevoj organizaciji. Izložba je bila o tome da deca mogu biti seksualni gej subjekti.
Podsetiću i na skaradnu izložbu iz 2008. u KC Stari Grad, ali i u Novom Sadu. Ta izložba je pod maskom umetnosti slavila albanskog ratnog zločinca, pazite, Adema Jašarija. Sećate se sigurno toga.
Od te politike Tadić, Đilas, Jeremić i druga Srbija ni do danas nisu ostali ni kad su u opoziciji. Jednostavno, mi znamo da je ubilačka mržnja uperena protiv spomenika Stefanu Nemanji, to smo videli.
Ništa manja mržnja je uperena protiv umetničkog i sjajnog filma „Dara iz Jasenovca“, samo zbog toga što govori o genocidu nad Srbima.
Podsetiću da su Đilasovi jurišnici 15.10.2019. godine, spalili ovu, jedan primerak ili više primeraka, ove sjajne knjige Gorana Vesića o Beogradu, po, naravno, nalogu Dragana Đilasa, Bastaća i Miljuša.
Oni, naravno, ne čitaju knjige, oni više vole da ih spaljuju kao nacisti. Podsetiću u Berlinu, koji su 10. maja 1933. godine spalili više desetina hiljada knjiga. Među knjigama koje su nacisti tog dana spalili u Berlinu je bila i čuvena knjiga Hajnriha Hajnea „Almansor“, u kojoj Hajne, pazite, 1823. je rekao sledeće: „Dort wo man Bücher verbrennt, verbrennt man auch am Ende Menschen“ – „Tamo gde spaljuju knjige, na kraju će da spaljuju ljude.
U Srbiji su knjige počeli da spaljuju oni koji zagovaraju vešanja i silovanja. Za sada ubistvom prete malom Vukanu, Milici, Danilu, Angelini, Anđelku, Andreju, Aleksandru i pripadnicima Srpske napredne stranke. Silovanjem prete premijerki Brnabić ali i svim, citiram, kako su rekli: „suprugama i ćerkama viđenijih funkcionera SNS“.
Đilasovci sigurno da nisu čuli za čuvenu knjigu Reja Bredberija „Farenhajt 451“, negativnu utopiju koja govori upravo o ovakvim nasilnicima poput Đilasa, Bastaća i Miljuša, koji proganjaju ljude i spaljuju knjige.
Inače, čuvani francuski režiser Fransoa Trifo je po ovoj knjizi snimio čuveni film, takođe „Farenhajt 451“, a inače 451 stepen farenhajta je temperatura na kojoj gore knjige, to su 232 stepena celzijusa.
Za kraj, podsetiću na kapitalno delo Dositeja Obradovića, knjigu „Sovjeti zdravago razuma“ objavljenu u Lajpcigu 1784. godine. U tom delu Dositej ispisuje legendarnu rečenicu: „Bolje je mnogo jednu pametnu i poleznu knjigu, s kolikim mu drago troškom dati da se na naš jezik prevede i naštampa, nego 12 zvonara sazidati i u sve njih velika zvona poizvešati. Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce.“
Živela Srbija.
Hvala vam.