Zahvaljujem.
Reč ima Jasmina Karanac.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ja ću pre nego što budem govorila o amandmanu kratko se osvrnuti na diskusiju ministarke Atanacković.

Poštovana ministarko, ja se u jednom delu slažem sa vama kada ste rekli da je u Sandžaku, u Novom Pazaru slab odziv za vakcinaciju, ali se ne mogu složiti sa vašom odlukom da ste upravo iz tog razloga doneli odluku da vi i vaši saradnici ne odete u planiranu posetu tom kraju naše zemlje.

Ja baš smatram upravo suprotno, da vi ministri, mi narodni poslanici svojim primerom treba da pokažemo da treba da se vakcinišemo i upravo da odlazimo u mesta gde je vakcinacija zakazala.

Trebate da sledite primer predsednika Srbije koji je u najgoroj epidemiološkoj situaciji nosio respirator u Novi Pazar, premijerku Anu Brnabić koja je takođe nosila lekove i kada nije bila na najbolji način dočekana u Novom Pazaru. Treba mi i vi na terenu da se uverimo koliki je nadljudske napore ulažu svi zdravstveni radnici i lekari i medicinske sestre i lokalni lideri da bi se izborili sa ovom pandemijom.

Evo, recimo, u Rudnoj Glavi takođe je odziv za vakcinaciju bio minimalan i tamo se ljudi nisu vakcinisali, ali zato je predsednik Vučić juče bio tamo da svojim primerom pokaže. Ovo nije bila kritika, ja se samo nadam, ovo je bilo jedno dobronamerno upozorenje i ja mislim da ćete vi svoju odluku promeniti i da ćete otići tamo.

Sada da se vratim na amandman. Smatram da je predlog da se popis odloži za godinu dana jedino ispravno, racionalno i odgovorno rešenje u ovom trenutku, jer koliko god da je popis važan treba da nam zdravlje ljudi i njihova bezbednost budu na prvom mestu.

Ako uzmemo u obzir činjenicu da je 20.000 kandidata predviđeno za instruktore i popisivače, da popis pored rada na terenu podrazumeva i pripremu koja traje mesecima, onda je i jasno zašto je popis odgođen za godinu dana, da bi se izbegao rizik kod zaražavanje velikog broja građana.

Moram ovde da napomenem da jedini način da se vratimo normalnim aktivnostima i normalnom životu i da popis iduće godine sprovedemo na najbolji mogući i najbezbedniji način je da se pridržavamo svih epidemioloških mera i da se vakcinišemo u što većem broju.

Mislim da je privilegija građana ove zemlje da imamo dovoljan broj vakcina, da imamo veliki izbor da možemo da se opredelimo između četiri vakcine, da čak mogu da se vakcinišu i oni koji se nisu prijavili preko e-Uprave. Od danas su otvoreni punktovi po opštinama i gradovima za sve stanovnike koji žele da se vakcinišu, a da se za to nisu prijavili elektronskim putem. Čak nam odaju priznanje i neke druge zemlje, Italija, italijanski mediji ovih dana masovno hvale Srbiju, oni hvale i proces imunizacije, hvale i to što je ova država uspela da obezbedi vakcine. Čak i susedna Hrvatska koja se ne izjašnjava tako često pohvalno o nama, pohvalila je proces imunizacije. Takođe, ambasadori stranih zemalja u Beogradu su zahvalni što je ova država omogućila da se vakcinišu predstavnici diplomatskih odeljenja i njihove porodice i zato smatram da ne postoji nijedan razlog da građani Srbije koji imaju mogućnost ne iskoriste to pravo.

Još samo na kraju želim da napomenem da je danas Svetski dan zdravlja i da je ne najbolji način da se zahvalimo, odužimo i olakšamo situaciju svim lekarima i svim zdravstvenim radnicima koji brinu o našem zdravlju, da poštujemo epidemiološke mere, da se vakcinišemo kako bismo što pre izašli iz pandemije. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministarka.

Zahvaljujem se.
Smatrala sam da je to konstruktivna kritika. Nisam ni mislila da ih uopšte ne posetim. Taman posla, ja sam i rekla da svaki vikend koristim i obilazim bar dva ili tri grada i bar po jednu ili dve firme u tim gradovima. Idemo u firme i smatram da je sada trenutno ogroman rizik da jednostavno i posećujemo te firme. Prvo ni mi ne znamo da li smo nosioci, ako tako pogledamo i ako smo se vakcinisali možemo da budemo nosioci.
Smatrala sam da je po procentu koji je najmanji, znači, tamo u njihovoj opštini, da sačekamo jedan period, možda malo da se ljudi edukuju, da se više vakcinišu i normalno da ćemo otići. Ne bežim od odgovornosti niti od toga da mi ne učestvujemo u tome. Uostalom i u svako drugu opštinu da odemo isto sigurno postoji broj ljudi koji nisu ni vakcinisani, niti se vakcinišu, ali ipak idemo. Znači, nismo od toga da hoćemo striktno da se držimo toga, ali trenutna situacija, to sam htela baš da skrenem poslaniku iz Sandžaka da malo više rade na tome, da ljude nateraju možda rečima i ubeđivanjem nekim da se vakcinišu, da shvate koliko je bitno za privredu uopšte i za život, prvo za svoje ukućane, pogotovo za privredu i za razvoj dalje da se ljudi vakcinišu, da znaju šta znači da što pre završimo sa vakcinacijom i revakcinacijom i da krenemo u praktičnu ekonomiju u rastu, prosperitet, jer jednostavno ne možete očekivati od firmi koje imaju odsutnih po 50 do 100 ljudi i da mogu da rade normalno i da funkcionišu, a svi su im bolesni.
O tome se radilo, ne zato što se bojimo nečega ili smatramo da ne treba da idemo, nego jednostavno posećujem firme. Ne idem u grad i ne idem da ovako obilazim ta mesta, nego jednostavno idemo u firme gde smo pomagali ili gde treba da pomognemo nešto iz naših programa i stvarno iz tih namera, najbolju nameru sam imala kada sam to rekla da hoćemo da odemo tamo i da im pomognemo. Kao što je pitao i gospodin iz Svilajnca, svi traže pomoć od nas i mi stvarno radimo na tome da obiđemo maltene svaki grad i u svakom gradu bar po jednu ili dve firme i da vidimo šta im je potrebno, šta možemo da uradimo za njih i iz tih razloga sam to i rekla. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Mihailo Jokić.

Poštovana gospodo, mislim da je ovo odlaganje realno, ali ono što je najvažnije, da li će to biti oktobar 2022. godine ili novembar itd. to je manje bitno, najvažnija stvar u ovoj borbi protiv korone jeste što će Srbija obnoviti Torlak, što ćemo mi proizvoditi vakcinu.

Zahvaljujući dobroj spoljnoj politici mi ćemo dobiti i Torlak jedan. Znači, imaćemo i proizvodnju kineske vakcine. Ovi koji ne vole ovu zemlju, koji ne vole ovaj narod, koji ne vole nas koji smo na vlasti, sasvim normalno, itd, ne mogu prosto da veruju kako je Srbija došla u situaciju da ima četiri vakcine, a da recimo jedna Nemačka ili mnogo jače zemlje nemaju nijednu ili imaju jednu, ali nedovoljno.

Stalno smo ovde isticali, i ja to ponovo želim da istaknem, da je dobra spoljna politika, izvanredna spoljna politika Srbije, koju vodi naš predsednik, doprinela tome da mi možemo da zakucamo na svaka vrata. Nismo ni na levoj, ni na desnoj, mi smo na svojoj strani. Vodimo računa o sebi i odgovorno tvrdim i mislim da oni koji su i na levoj ili na desnoj strani želeli bi da budu u poziciji na kojoj se mi nalazimo. Imamo svoj put, svoj stav i to je doprinelo da se Srbija u ovom trenutku nađe u najpovoljnijoj situaciji jer ćemo mi koronu pobediti. Pobeda je tu, ali niko nama ne garantuje da ovi koji su napravili možda ovo da se neće pojaviti i mutirana, da se neće pojaviti, da tako kažem, pod znacima navoda korona jedan, a da ćemo savladati i koronu jedan i koronu dva i koronu tri itd. To jeste povećane plate zdravstvenim radnicima. Nikada zdravstveni radnici, to mora da se kaže, nisu imali te plate koje imaju danas i medicinske sestre, svi koji rade u zdravstvu. Nikada nismo imali tako jaku infrastrukturu, takvu opremu kao što imamo danas.

Pored predsednika Republike, naravno i ministar zdravlja je za to zaslužan. Stvoreni su uslovi da mi možemo da pobedimo sve ono što može da nam se desi. Tu nema neizvesnosti. Sa Torlakom i Torlakom jedan mi smo na sigurnom putu da nema za nas iznenađenja i da će se sigurno uslovi stvoriti da to bude i pre oktobra 2022. godine. Hvala i toliko od mene.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nenad Filipović.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarka, poštovani građani, poslanička grupa JS je u diskusijama oko Predloga zakona o izmenama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstva i stanova 2021. godine potvrdila da će ovaj predlog zakona podržati u celini.

Kako predloženi amandmani na ovaj predlog zakona govore o produženju rokovo za popis, a obrazloženje je da je epidemiološka situacija direktno utiče na mogućnost i kvalitet popisnih radnji to je za poslaničku grupu JS dovoljan razlog da i ove amandmane prihvatimo i glasamo za njih u danu za glasanje.

Metod koji se koristi prilikom popisa je unapređen u odnosu na 2011. godinu kada je poslednji popis urađen, ali i dalje to popis metodom intervjua.

Dakle, popisivači moraju da uđu u stan ili kuću i na taj način obave svoj zadataka, a epidemiološka situacija je takva da ne bi bilo najbolje rešenje, jer sam proces popisivanja u zavisnosti od broja članova domaćinstva, brzine popisivača i drugih elemenata bi trajali nekoliko desetina minuta. S tim u vezi, samo obrazloženje amandmana usled trenutne situacije na mestu i mi ga zato i podržavamo.

Unapređenje samog popisa je u skladu i sa vremenom u kome se nalazimo i sa opredeljenjem Vlade da je digitalizacija jedan od prioriteta i da se na njoj intenzivno radi tako da će i popis vršiti dobro obučeni popisivači na laptopovima, sa elektronskim obrascima i softverom koji u sebi sadrži pravila logičke kontrole. To kao rezultat daje i skraćeno vreme obrade, smanjene greške, ili da ih nazovemo omaške na minimum, kao i statističku obradu, ne samo na celom uzorku, tj. celoj teritoriji Republike Srbije, već i na uzorku manjih jedinica, kvartova, delova naselja, i slično. Čak se i ovim popisom obezbeđuju koordinate samih stambenih objekata, a sami preliminarni rezultati mogli bi se očekivati već nakon mesec dana.

Produženje rokova koje daju ovi amandmani može još više da doprinese poboljšanju kvaliteta popisa, jer dva osnovna elementa koja su bitna za ovaj kvalitet radnji jesu selekcija i obuka. Kako je potrebno selektovati oko 20.000 što popisivača, što instruktora, koji moraju da imaju osnovna iskustva i znanja u radu sa računarom, produženje roka daje mogućnost da izaberemo kvalitetniji kadar koji će se baviti ovom problematikom, pa je i sama obuka tih istih ljudi bi bila olakšana. Dakle, imamo vremena da nađemo dosta kvalitetnih ljudi koji će ispuniti uslove da ovaj popis bude maksimalno dobro urađen.

Inače, ovo bi trebalo da bude i poslednji popis koji će se baviti ovom metodom, metodom intervjua, tj. da popis vrše popisivači na terenu. Očekujemo da do 2031. godine digitalizacija zaživi u svom punom sjaju, pa će se budući popis vršiti putem raznih administrativnih registara, odnosno raznih baza podataka koje bi bile ažurirane bar mesečno. Na taj način bi onda popisi mogli da se obavljaju mnogo češće nego što je to sada kod današnjih tradicionalnih na 10 godina, koji su inače veoma veoma skupi, kao vidimo zahtevaju jako kompleksnu organizaciju.

Još jedna mogućnost, koja se sama nameće, produženjem ovih rokova zbog pandemije Kovid-19, jeste da se radi na popularizaciji popisa. U smislu pojašnjenja građanima da sve podatke koje daju popisivačima jesu statistički poverljivi. Treba naravno reći da se individualni podaci svakog građanina koriste samo u statističke svrhe i da su ti podaci potpuno bezbedni i individualno anonimni.

Naime, još u samom laptopu prilikom unošenja u elektronski obrazac oni se kriptuju, pa da laptop slučajno ne stane niko ne može doći do podataka iz njega. Takođe, postoji i primarno i sekundarno prikrivanje podataka koji ima za cilj da se na kraju i statističkoj analizi ne zna o kom pojedincu je reč, pa makar on i sam bio statistički gledano u bazi od nekoliko miliona ljudi. To govorim sa ciljem da svaki građanin zna da kakve god podatke on istog trenutka postaju anonimni. Čak i popisivači imaju obavezu čuvanja službene tajne.

Ovo je bitno iz razloga što trebamo očekivati da dobijemo odgovore na sva postavljena pitanja iako Ustav garantuje svakom pojedincu da na pojedina pitanja ne mora da se izjasni. Interes svih je da imamo kompletan skup svih podataka, jer samo iz takvog kompletnog skupa i sa ovim unapređenim softverskim sistemom mogu da se izvlače kvalitetni zaključci, rešenja i odluke koje su u interesu svih građana Republike Srbije.

Uzgred, da napomenem još jednu bitnu karakteristiku popisa. Popis u gradskoj sredini i u ruralnim područjima nikako nisu isti. Popisivači u ruralnim sredinama se suočavaju sa mnogim izazovima, u zavisnosti od same razvijenosti ruralnog područja, ako i usled razuđenosti samog tog područja.

Do sada smo stalno govorili o ruralnim sredinama, o srpskim selima i uvek naiđemo na to da ako unapredimo selo, unapređujemo i te oblasti o kojima govorimo, kao što danas govorimo o popisu, kao što smo pre neki dan govorili o širokopojasnom internetu ili o vakcinisanju ljudi gde zdravstveni radnici moraju da odu u ta ruralna sela.

Dakle, nisu isti uslovi za popisivače npr. u Jagodini sa 52 sela i asfaltom do svake kuće i ruralnih sela na jugu Srbije, o kojima često govorim ovde. To govorim iz razloga što još jedan od primarnih ciljeva Vlade, pored digitalizacije je i dobar put, što se pokazuje i na delu. Hajde da ta dela prebacimo i na sela na jugu. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srbislav Filipović.

Hvala predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko, čuli smo zaista konstruktivne diskusije kada je u pitanju odlaganje popisa stanovništva. Mislim da je to još jedan pokazatelj koliko je danas država Srbija odgovorna prema svojim građanima, odgovorna prema svojoj budućnosti, odgovorna sama prema sebi.

To je suštinska razlika između Srbije danas i Srbije kakvu ste imali, rekao bih od 2000. do 2012. godine. Danas vlast u Srbiji služi građanima, služi interesu građana Srbije i samo građanima Srbije. Danas vlast nije tu radi sebe, nije tu da zadovolji potrebe ministara, da zadovolji potrebe državnih sekretara, pomoćnika, zamenika ministara ili bilo kojih drugih funkcionera, danas vlast radi na zadovoljenju interesa građana Srbije u najširem smislu.

Tako imate rezultate o kojima možemo da govorimo do beskonačnosti. Ti rezultati su merljivi i oni su vidljivi. Kažu ovi vrli opozicionari okupljeni oko fašiste i naciste Dragana Đilasa da ljudi treba da gledaju svojim očima. Tačno je, ljudi danas u Srbiji gledaju svojim očima, zato njega i ne mogu da gledaju nikako. Kada vide to zlo na televiziji, oni promene kanal. Bojim se često da neki građanin kada vidi to zlo na televiziji, ne razbije sopstveni televizor od besa, koliko je to zlo otelo ne samo milione, nego godine života svima nama.

Koliko je to zlo zapravo zaustavilo Srbiju. Koliko je to zlo opljačkalo Srbiju, koliko je zlo kilometara, stotine kilometara autoputeva Srbiji uzelo da je Srbija kasnila čitavu deceniju ili dve decenije za svima ostalima u regionu, pa su nam svi pobegli. Svi su otišli daleko do Srbije. Standard u okolnim zemljama je bio mnogo viši nego u Srbiji, po 150, 200 evra u proseku je plata bila veća u državama susedima. Danas to više nije slučaj.

Danas Srbija gradi stotine kilometara autoputeva, pa kažu – šta će nam autoputevi, to nama nije potrebno. Pa naravno da nije potrebno kada oni idu avionima na Mauricijuse, na razno razne egzotične destinacije, njih Srbija i ne interesuje da je obiđu i da vide kako se u Srbiji živi. Njih ne zanima da li su putevi u Srbiji negde u toliko lošem stanju da su bezbednosno opasni za građane Srbije, nas to zanima i to zanima predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Zato i ide od mesta do mesta u Srbiji. Nekima je to smešno kada se ode u neko selo na istoku, na jugu, na severu Srbije, kažu – ma, ide u neku selendru, šta će tamo, tamo žive neki starci, tamo žive neki bezveze ljudi koji nisu fensi, nisu moderni, nemaju moderne telefone.

Pa naravno kod tih ljudi treba otići, tim ljudima moramo da pružimo nadu i ne samo nadu, jer sama nada po sebi ne znači ništa, već da im pružimo konkretne stvari koje će njima u budućnosti značiti da mogu da osete da država o njima brine. Tu brigu će da vide onda kada dobiju put, onda kada dobiju fabriku, onda kada dobiju vakcine, onda kada imaju moderan dom zdravlja, onda kada mogu svoju decu da zaposle, da ostanu u tom mestu da rade da bi se bavili poljoprivredom ili radili u fabrici, onda kada imaju uređenu školu, onda kada imaju i onaj toalet koji su oni ismejavali, onda kada deca ne idu u čučavac.

To je suštinska razlika između Srbije kakvu mi imamo danas i one Srbije koju smo imali do 2000. godine kada je poenta bila da društvenu i državnu imovinu rasprodamo, u redu privatizacija, to je OK, hteli smo slobodno tržište, hteli smo liberalnu ekonomiju, sve je to u redu, ali nije u redu da se opljačka država, nije u redu da se pod izgovorom reformi ekonomskih, društvenih, opljačka sve ono što je narod decenijama sticao od Drugog svetskog rada do, rekao bih, 2000. godine, sve što je odbranjeno, sve što je funkcionisalo i koliko-toliko, a radilo u onim teškim uslovima devedesetih godina, strašno teškim uslovima i ratova i sankcija i zločinačkog bombardovanja, sve te fabrike su to preživele, ali nisu preživele Đilasa i taj fašističko-nacistički režim DOS-a 2000. godine.

Ti ljudi su uspeli da unište ono što nije uspeo ni NATO da uništi 1999. godine i zaista su oni u tome umetnici, može da im se oda ogromno priznanje. Sve ono što je u Srbiji funkcionisalo je nestalo nakon 2000. godine, počišćeno je. Imali su akciju koja je jedan, rekao bih, bezbroj naravno primera, ali jedan od lepših primera toga kako oni doživljavaju i tu pravnu državu koju danas traže, ali oni bi hteli znate kakvu pravnu državu, takvu u kojoj sud sudi onako kako Đilas kaže, onako kako Marinika sroči ili iskokodače, oni bi takvu pravnu državu hteli, u kojoj će oni ljudi koji rade u interesu građana da idu u zatvore, a oni će da idu na Mauricijus da nose novac građana Srbije.

To je za njih pravna država, gde se nikada ne otkrije pljačka, gde se nikada ne otkrije odakle ti automobil, odakle ti vila, odakle ti stanovi, odakle ti milioni, gde se nikad ne otkrije odakle ti svi ti računi, gde se nikad ne otkrije zašto si sam od sebe kupovao firmu na raznorazne načine.

Takvu pravnu državu hoće oni koji sebe danas nude građanima Srbije zajedno sa fašistom i nacistom, slobodno mogu da kažem, Draganom Đilasom, koji je upravo pravi primer čoveka koji baštini ideologiju Adolfa Hitlera i to smo videli, malo pre smo čuli i kako je fašistička Nemačka 1941. godine namerno bombardovala biblioteku da bi se zatreo trag srpskoj kulturi, istoriji, tradiciji i našem postojanju.

Primer toga, upravo je primer toga pokazao Dragan Đilas u Knez Mihailovoj kada su njegove pristalice palile knjigu o Beogradu. Pazite, ko god da je autor knjige o Beogradu, kako god da se zove čovek koji je autor, u ovom slučaju autor je bio zamenik gradonačelnika Beograda, Goran Vesić, rekao bih u momentu je taj čovek zamenik gradonačelnika kad Beograd nikad naprednije nije išao napred i nikad brže napred.

U tom momentu ti zlotvori pale knjigu o Beogradu, u momentu kad u Beogradu imate rekordan broj zaposlenih ljudi, kada Beograd ne kasni ni sa jednim socijalnim davanjem svojim građanima, kada Beograd zida desetine novih vrtića, kada u Beogradu imate, rekao bih, svakog dana nova i nova radna mesta, kada se u Beogradu postiže izuzetan rezultat i po pitanju vakcinacije, borbe za zdravlje, život ljudi. Njima je ideja da pale i uništavaju.

Pa kažu, mi ćemo sve one fasade koje ste uradili, sve trgove koje ste napravili, mi ćemo to da vratimo onako kako je bilo nekada. Pa, zamislite samo Karađorđevu ulicu, dole, kakva je bila nekad u koju ne daj Bože da prođete za vreme Dragana Đilasa noću, tamo niko osim onih najgorih prostitutki, narkomana i ološa poslednjeg nije zalazio u taj deo grada, bolje da ne govorim kako se zvao taj deo grada u to vreme. U parku kod Ekonomskog fakulteta, ne daj Bože da je neko išao tad noću, prolazio tim delom grada.

Danas imate politiku koja vodi Srbiju napred, politiku koja zapošljava ovu zemlju, preko 300.000 i to je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, izneo taj podatak pre dve večeri, preko 300.000 radnih mesta, novih radnih mesta, ne tako što je neko otišao iz zemlje pa se smanjio broj nezaposlenih, nego novozaposlenih 300.000 ljudi, vrlo precizno i to ne može niko da negira, za to postoje podaci, to je proverljivo i onda tajac.

Onda na njihovim društvenim mrežama, onda na njihovim portalima vidite, te večeri nema ništa novo, ne znaju šta da kažu. Uhvatio se Dragan Đilas, stavio nitroglicerin pod jezik, ne zna šta da radi, koje novo zlo i glupost da smisli, kako na novi način da pokuša da uvredi i da zapreti nekome, kako da opsuje, gde da prolije svoje lažne suze, na koji način da napadne nekog od funkcionera SNS, pre svega predsednika Republike, jer je on glavna meta tim zlotvorima.

Onog momenta kada bi srušili Aleksandra Vučića, tog momenta bi Srbija stala i tog momenta ništa u Srbiji više ne bi bilo isto, već bi krenulo sve unazad 10 puta brže i gore nego što je bilo pre.

Zato jeste zadatak svih nas, ne samo ovde, jer mi ćemo ovde, svako od nas, održati neki svoj govor, to će neki građani koji prate prenos čuti, neko će to pogledati na društvenim mrežama, tu će se završiti priča. Ali, poenta svih nas ovde koji jesmo narodni poslanici, da svakog dana razgovaramo sa ljudima, da im govorimo kolika je opasnost da se u Srbiji to zlo vrati ne daj Bože. I šta bi nas čekalo kada bi fašisti, kao što je Dragan Đilas, u rukama zajedno sa jedinom knjigom koju oni vole i čitaju – „Majn kampf“, se vratili ne daj Bože na vlast, kako im kaže ona njihova – vratite se prvo u Beograd molim vas. Tu vide najviše para. Oni bi tu, ne bi oni da idu u sela po Srbiji, ne bi da idu tamo gde je najteže. Oni bi prvo u Beograd da dođu, da zgrabe beogradsku kasu.

Milijardu i 200 miliona je prošli put ostavljen dug, sada bi otišao na deset milijardi kada bi oni bili, da ovo što je puno isprazne, da potroše, da novih 30, 40 stanova steknu što brže, da nove vile, nove automobile, nove desetine miliona, da pronađu neke nove destinacije, jer je zaboravio više gde su mu sve računi, ovih pedesetak računa koje ima po inostranstvu. Da se nastavi tamo gde se stalo, samo sada brže, jer je svestan da bi ljudi to brže i otkrili.

Znači, ljudi, ja vas molim građani Srbije, da budemo svi svesni opasnosti koja nije mala, opasnosti koja vreba sa druge strane u šarenoj laži Dragana Đilasa, u toj otrovnoj jabuci koju nam nudi ta veštica u liku Dragana Đilasa. On nudi Srbiji otrov, metaforički rečeno otrov, u koji bi Srbija i ekonomski, a bogami i biološki pitanje je kako bi opstala, jer bi onaj najveći deo mladih ljudi koji se danas vraća u Srbiju, koji vidi da je Srbija danas možda i najsigurnija zemlja u Evropi u mnogo čemu, i koji vidi nova radna mesta ovde, koji vidi da u brojnim privatnim kompanijama plata nije 200 evra kako Đilas govori, nego je plata i po 1.000, 1.500, po 500 evra zavisi od toga kakvu stručnu spremu imate. Ti mladi ljudi bi odustali od povratka u svoju zemlju, oni ljudi koji žive ovde i školuju se bi jedva čekali da spakuju svoje kofer i da odu. Kada nema mladih ljudi u ovoj zemlji onda nema ni opstanka te zemlje.

To je opasnost i to je onaj otrov koji Srbiji nudi Dragan Đilas, da otera sve što je pametno odavde, da se ono pametno sa stečenim znanjima u Srbiju ne vrati, da ovde ostanu samo njegovi poslušnici, njegovi kriminalci, njegovi huligani, njegove ubice i svi oni koji slede tu fašističko-nacističku ideologiju koju on propagira i oživljava u Srbiji.

On se, ljudi, nije setio juče, 6. aprila i niko se od te opozicije nije setio da kaže da je neko uništio biblioteku 1941. godine. Nije se setio niko od njih da odnese venac, da upali sveću u pomen tim žrtvama koje su pale od 1941. do 1945. godine. Niko se tih ljudi nije setio.

Njih je sramota da govore o srpskim žrtvama. Njih je sramota svega što je srpsko. Njih je sramota Srbija. Jedini cilj njih, jedino čega se ne stide to je da kradu, a onda i da lažu, a ko krade i ko laže znamo da je vreme napokon u Srbiji došlo i da odgovora za sve to i da ide u zatvor.

Drago mi je što se prvi put u Srbiji vode istrage protiv takvih lopuža, protiv takvih kriminalaca i takvih zlotvora kakav je Dragan Đilas i kakvi su brojni tajkuni i kakvi su brojni kriminalci, i što je Srbija danas jača od svakoga ko bi pokušao da na nju udari i što je jača od svake mafije, od svake organizovane grupe, što ni jedan organizovana kriminalna grupa u Srbiji više neće biti nikada, ponavljam, nikada u stanju da ugrozi državu Srbiju.

Živela Srbija i živeo predsednik Aleksandar Vučić.