Hvala, predsedniče.

Dakle, ako govorimo o popisu, ja mislim da je to danas sudbonosna reč kada je u pitanju srpski narod na Balkanu i čini mi se da pitanje popisa malo kada imao taj sudbonosni karakter kao što je to ovaj trenutak.

Naime, treba znati jednu stvar. Nije Srbija samo ono što popisujemo u njoj. Nije Srbija samo njeno stanovništvo, njene nekretnine i sve ono što u njoj popisujemo, već je Srbija svaki čovek, svaki njen čovek koji živi i van granica ove zemlje.

Prema tome, nikada ovaj trenutak popisa u istoriji nije bio važan kao danas. Srbi su, kao što znate jedan veoma policentričan narod i to kao nijedan drugi narod na Balkanu.

Srbi danas žive u nekoliko država u okruženju. Govoriti samo o popisu unutar Republike Srbije, a zaboraviti sve one popise u zemljama u okruženju bilo bi apsolutno pogrešno, jer niti bi Srbija bila potpuna i potpunosti statistički prikazana, niti bi srpski narod bio potpun bez obuhvatnog pogleda na popis u regionu. Ali, nad našim narodom se nadvila velika opasnost.

Naime, kao što znate u Sloveniji je veliko pitanje da li će se pripadnicima srpskog naroda i svih drugih koji tamo živi biti dozvoljeno da se izjasne po nacionalnim odrednicama, i kada je u pitanju jezik, vera i nacionalna pripadnost.

U Hrvatskoj to pravo, iako formalno postoji odavno u praksi nije sprovodljivo. Mislim da je danas možda i izlišno govoriti o svemu onome što se dešava u Hrvatskoj kada je u pitanju srpski narod.

Ako pogledate poslednje događaje u Crnoj Gori, očigledna je namera političkog ućutkivanja srpskog naroda i njegovih političkih predstavnika, naročito u svetlu poslednjih inicijativa o smeni ministra pravde u Vladi Crne Gore, koji će iznositi političke stavove srpskog naroda u svom delovanju.

U Albaniji to pravo srpski narod odavno ne uživa. U Makedoniji, takođe. Moglo bi se reći da, eventualno u Rumuniji i u Mađarskoj Srbi uživaju adekvatna prava spram onoga, zapravo i merljiva spram onoga što danas uživaju nacionalne manjine u Republici Srbiji.

Onda iz svega ovoga postaje potpuno jasno zašto je pitanje popisa na Balkanu, ovoga puta sudbonosno i zašto ono kada je u pitanju popis u Republici Srbiji mora biti vezivano za sve popise u regionu kako bismo dobili kompletnu sliku o stanju srpskog nacionalnog korpusa na Balkanu.

Ja ću iskoristiti priliku da bez obzira na sve ove pritiske koje naš narod danas u okruženju trpi, apelujem i na vlast iz susednih država i svih onih gde živi srpski narod da dozvoli izjašnjavanje našeg naroda slobodno na popisu, a da se svi pripadnici srpskog naroda u okruženju slobodno izjasne, kažu kom nacionalnom korpusu pripadaju, kojim jezikom govore, kojim pismom pišu i koju veru ispovedaju. Samo tako će se statistički podaci koje nosi popis biti potpuni.

Možda bi bio licemeran ako bi govorio samo o pravima srpskog naroda. Ne mogu da se ne okrenem i na činjenicu da su decenijama, čak i u Srbiji postojali narodi kojima je bilo zabranjeno da se nacionalno odrede i da sve ono što je bio izraz njihove slobodne volje bilo negirano.

Pošto dolazim iz Subotice, sa severa Bačke, ja znam koliko je ovo pitanje, već sam i ranije govorio važno i za Mađarsku, za Hrvatsku i za sve druge zajednice, ali krucijalno je najvažnije za bunjevačku nacionalnu zajednicu koja živi na severu Srbije.

Decenijama je identitet bunjevačke nacionalne zajednice bio stavljan nasilno pod šapu hrvatskog identititeta i čini mi se da prvi put bez političkih pritisaka i nekakvih veštačkih inženjeringa identitetskih bunjevački narod ima šansu da se izjasni onako kako on to želi.

To je svakako odlika jedne odgovorne politike koju danas Srbija na čelu sa predsednikom vodi prema nacionalnim zajednicama koje su manjinske, a koje žive u Republici Srbiji i dobar primer za sve one u regionu kako bi oni trebali da se odnose kada je u pitanju srpska zajednica.

Evo im prilike da vide kako se treba odnositi prema svima onima koji čine jednu državu.

Mi ćemo svakako, ministre, kao poslanici Srpske napredne stranke, pošto zakon sam po sebi daje slobodu i jedan je od liberalnijih i prihvatljivijih, možda u Evropi, podržati ove zakonske predloge, ali i sve one politike koje su na afirmaciji prava svih onih kojih žive danas u Republici Srbiji sa srpskim narodom.

Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Mirković, po amandmanu.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, poštovani ministre, potpredsedniče Vlade, poštovane narodne poslanice i kolege narodni poslanici, ovi amandmani danas koji se nalaze pred nama, svakako će dopuniti i ovako već nešto što je za građane bitno, a to je popis stanovništva i svakako mislim da je od opšteg značaja to što se predviđa da se popis odloži za neko vreme kada ćemo kao država, ali kao i svi u svetu biti nekako zdraviji, bezbedniji i kada se nadamo da će zbog kolektivne imunizacije ovaj virus biti mnogo slabiji, a svakako žrtve neće biti onakve kao što su danas.

Ako uzmete samo u obzir podatak da je od korona virusa stradalo sada približno tri miliona ljudi u celom svetu, svi smo svesni kolika je opasnost koja vreba iz dana u dan i sa kojima se svi suočavamo.

Ono što je danas rečeno u više navrata mora posebno da se podvuče. Korona virus je zatekao ceo svet i niko nije bio na tako nešto spreman, ali samo odgovornom politikom Vlade Srbije, a pre svega ustupajući onako savesno, odgovorno, kao što se i Vlada odnosila prema svakom problemu ili svakom zadatku u proteklom periodu, tako i ova kriza koja je zatekla ceo svet Srbiji je prikazala mogućnost da i kada vam je najteže i kada je najteže celom svetu, Srbija može adekvatno da odreaguje.

Ako uzmete podatak da smo po svim parametrima i to izveštajima iz Evrope, ali bogami i nekih američkih institucija, Srbija kao jedna od najozbiljnijih zemalja u obračunu sa korona virusom, možete jasno videti da sve što je radila Vlada Srbije bilo je u interesu javnog zdravlja i u interesu života građana Srbije.

Prošle godine uspešno smo se borili za svaki respirator, uspešno smo se borili za medicinsku opremu, uspešno smo se borili da svaki lek ili bilo koja medicinska pomoć koja je potrebna, pre svega medicinskim radnicima, dođe u Srbiju i da bude tu na usluzi našim građanima i u toj bitki smo uspeli, u toj bitki smo bili među najuspešnijima. Ali, danas kada je ovaj rat protiv korona virusa prešao na neki drugi nivo, a tiče se vakcinacije, Srbija je danas najuspešnija u svetu.

Ako izuzmete Izrael koji polako završava sa svojom imunizacijom, ako vidite kakve su brojke tamo danas, nakon Izraela, Velike Britanije, Srbija se svrstava u red najuspešnijih zemalja u celom svetu i to je na ponos svim nama i svakom građaninu Srbije, ali moramo svi da priznamo, pa i oni ljudi koji ne podržavaju možda politiku Srpske napredne stranke, moraju da priznaju da bez odgovorne politike i državničkog pristupa, kakav ima Aleksandar Vučić svakoj temi ili svakom problemu, ne bismo bili jedina zemlja u svetu koja ima čak četiri različite vakcine potpuno besplatno u ponudi građanima.

Dakle, građani Srbije mogu potpuno besplatno da se odluče za jednu od četiri vakcine, da se vakcinišu i da na taj način sačuvaju svoje živote, ali pre svega živote svojih bližnjih.

Ja sam tu mogućnost iskoristio, ali i ovu diskusiju koristim da pozovem građane da se vakcinišu, jer, pored toga što će sačuvati živote, na taj način će uspeti i ono što mladi ljudi teško mogu da shvate, a to je neki normalan život, život bez ograničenja i život kakav oni, nažalost, poslednjih godinu dana i nemaju u onom punom zamahu koji očekuju, tako da svako ko želi da što pre prevaziđemo ovu krizu morao bi da pođe od sebe i da koronavirus shvati ozbiljno i da se vakciniše za početak.

Ono što pokazuje, takođe, koliko smo mi uspešni u borbi protiv korone jeste i činjenica da mnogi svetski mediji izveštavaju o uspesima Srbije i to neki od najbitnijih medija u svetu, da li je to kineski CCTV, da li je to „Njujork tajms“, da li je to CNN. Dakle, možete na nedeljnom nivou videti priloge, izveštaje iz Srbije gde se samo rečima hvale odnose i osvrću na sve ono što radi predsednik Aleksandar Vučić i naša zemlja.

Kada imate takvu politiku i kada imate takvu situaciju, Srbija je u prilici još jednom da pokaže svoju humanu stranu koju smo uvek imali kao zemlja i samo od 25. do 28. marta više od 22.000 ljudi stranih državljana se u našoj zemlji vakcinisalo i to pokazuje koliko je naša zemlja jaka, stabilna, ekonomski moćna, kada pored vakcinacije koju sprovodimo u našoj zemlji i za naše građane u mogućnosti smo da poklonimo vakcine i priliku da se neko vakciniše i u našoj zemlji, a ko nije naš državljanin.

Međutim, ono što, pored ove borbe i bitke koja je danas najaktuelnija, jeste tema, a to je svakako popis i, nažalost, poštovani gospodine Nedimoviću, mi smo pre godinu dana imali ljude koji su bojkotovali izbore, ali, vidim sada da u njihovim krugovima ukoliko budu nezadovoljni izborima i izbornim procesom, izbornim rezultatom, čujem da se kod njih pojavljuje i situacija da će možda da bojkotuju popis. Ne znam kako to oni misle da izvedu, ne znam šta im je cilj na taj način, ali znam da to rade oni ljudi koji su svesni da nemaju podršku u građanima, svestan sam da su to ljudi koji nemaju podršku u narodu i svestan sam da su to ljudi koji su svoju priliku da nešto učine za građane Srbije propustili, a iskoristili su samo da napune svoje džepove.

Posebno interesantna činjenica jeste da u naš popis ili statistiku ne veruju oni ljudi koji imaju svoja nekakva istraživanja po kojima su oni već pobedili na izborima. Samo mi nije jasno zašto već sada ne kažu da će učestvovati na tim izborima i pobediti SNS?

Neverovatno je da ovih dana u medijima koje direktno kontroliše Dragan Đilas imate priliku da čujete kako je on gotovo već pobednik na nekim sledećim izborima, samo je još ostalo da se dogovore ko će koju funkciju da preuzme i ko će šta da bude u narednoj Vladi.

U prilog tome govori i činjenica da, čini mi se prošle nedelje, ona kupljena stranka Dragana Đilasa, dakle Dragan Đilas je kupio od svog sadašnjeg člana predsedništva stranke, kupio je jednu stranku, jer nije mogao da skupi ni potpis kako bi stranku oformio. Na proslavi tog drugog rođendana svoje stranke imao je sijaset svojih blistavih izjava, od toga da danas imaju više članova nego tokom 5. oktobra, do toga da im se čak 20 ljudi dnevno učlanjuje, što i vi ste svi ovde koji sedite u parlamentu u prilici bili da upoznate funkcionisanje političke stranke i njene infrastrukture, pa znate koliko je to zanemarljiv podatak, ali valjda hoće na taj način nekoga da fascinira.

Ali, ono što je posebno zainteresovalo građane jeste istraživanje koje je Dragan Đilas pročitao i zato se na njega osvrćem, jer statistika, popis njemu danas ne odgovara, ali on ima svoju neku statistiku i ima on neko svoje istraživanje koje želi da prikaže kao merodavno.

Prema tom istraživanju Dragan Đilas za sebe kaže da on ima negde sa svim ovim opozicionim strankama, dakle svi ovi koji su protiv Aleksandra Vučića, negde oko 41%, a da je Aleksandar Vučić negde na 37%. Kada sve to pogledate iz ugla nekog ko se možda ne bavi politikom i nije upoznat sa likom i delom Dragana Đilasa, koji retko kada može da izađe na konferenciju da odgovori na neko pitanje, a da ne iskoristi neistinu, a bogami već sam i zaboravio kada je odgovorio direktno na postavljeno pitanje da li ima 25 miliona evra u nekretninama i da li ima silne ove račune koje danas pominjemo.

Ono što je posebno interesantno jeste i činjenica da je on uveren kako će njegova stranka smeniti SNS na izborima republičkim, na gradskim i kako Aleksandar Vučić neće sigurno biti predsednik u narednom periodu. Sve ovo je izjavio i rekao da ovo istraživanje neće javno nikada pustiti, da to neko ne prenese, a svesno igrajući sa inteligencijom građana Srbije, jer je prenos ovog njegovog rođendana i ovih istraživanja išao uživo na njegovoj fejsbuk stranici, pa su to naravno svi videli, a kasnije njegovi mediji prenosili.

Ono što je posebno interesantno, ja moram građanima danas to da pokažem, jeste da se on poziva na izvore gospodina Đorđa Vukadinovića, u Srbiji poznatijeg kao lažni Vlah. Zašto? Jer se čovek prijavio kao Vlah da bi lakše prešao nekakav cenzus, da bi ušao u parlament i to svi znaju. I, kada se neko na taj način diskredituje, pa negde silom prilika po sopstvenoj savesti on se više ne bavi politikom. Međutim, izgleda da se menjaju i nacije i pripadnosti, pa je tako i Borko Stefanović iz Borislav Stefanović prešao u Borko Stefanović, valjda misleći da će mu to negde doprineti. Zašto je bitno? Bitno je zato što je Đorđe Vukadinović pre toga izneo isto jedno istraživanje, koje je rekao da je merodavno, a na tom istraživanju, obratite pažnju, radi se o istraživanju koje obuhvata grad Beograd i postavljeno pitanje je bilo - da li ćete glasati za SNS? Dakle, 39,4% reklo je za, protiv je reklo 41%, a ne zna 29,5%. E, pa, gospodo draga, ako saberete ove brojeve vi dođete od 110%. Eto, takav je stručnjak za istraživanje, tako mu dobro ide matematika gospodinu Vukadinoviću. Dakle, istraživanje koje bi moralo da se završi sa 100%, kod njega je 110%.

Sada, poštovani građani Srbije, nemojte vi da verujete svojim očima i nemojte vi da verujete, evidentno, ovim lažima, nego verujte Draganu Đilasu i Vukadinoviću.

Tako je. Dakle, evo, što kaže gospodin Veroljub Arsić, slažem se, to je verovatno onih 10% provizije; 10% na mostu, 10% na renoviranju ulice Bulevara Kralja Aleksandra, 10% na kontejnerima, 10% iz budžeta, na obdaništima, duplo naplaćivanim obdaništima, uštinete 10% svuda pomalo i onda, gle čuda, izađete iz politike sa 25.000.000 evra samo u nekretninama.

Dakle, očigledno je da Dragan Đilas svoju politiku koju je imao dok je bio u prilici da vodi i Beograd i Srbiju je preneo i sada kada je opozicija, doduše, na ovakvim fingiranim istraživanjima. Dakle, nije bitno da li se tu uklapa, da li to ima zdrave logike ili razuma, ne. Bitno je samo da se brojke nameste onako kako njemu odgovara.

Poštovani građani Srbije, ako vi imate prilike da samo na ovom primeru vidite kako se oni ophode danas prema vama i kako vam vređaju inteligenciju misleći da ste zaboravili sve ono što su činili do 2012. i 2013. godine i kako na vaše oči kradu čak i na nameštenim istraživanjima, šta biste mogli da očekujete kada bi se oni, ne znam kakvim slučajem naučne fantastike, vratili na vlast?

Kao što rekoh i na nekom od proteklih zasedanja, mislim da ovih dana oni najbolje govore sami o sebi i sve ono što su jedni o drugima izrekli mislim da niko od nas ne bi mogao preciznije da kaže, jer, nismo mi sedeli sa njima u istoj stranci.

Za sam kraj, da vidite o kakvom se cirkusu to radi, ovih dana su se razdvojili, idu u dve kolone, u tri kolone, Jeremić neće sa Đilasom, Đilas neće s Jeremićem. Vidim da je Tadić opet politički aktivan, pa, eto, tako niko ga ništa nije pitao, on se sam kandidovao za potencijalnog kandidata za predsednika opozicije, međutim, postoji jedan mali problem, Boško Obradović koji je sedeo skoro do juče u ovim klupama je rekao da neće da prihvati kandidaturu Borisa Tadića, a sad ću vam pročitati njegovo obrazloženje.

Dakle, Boško Obradović kaže: „Ja sam mu kazao da ne želimo da budemo taoci bivšeg režima koji nas zajedno sa sadašnjim drži u začaranom krugu koji traje već punih 30 godina.“ Dakle, gospodo draga, Boško Obradović neće da bude, neće da se vrati bivši režim. Dakle, Boško Obradović neće da bude sa Draganom Đilasom, Vukom Jeremićem, sa istim onim ljudima sa kojima je učestvovao u tuči protiv saobraćajnih znakova ovde na Trgu Republike ili koji je obarao ogradu ovde ispred Skupštine, koji je pokušao nasilno da uđe u ovaj parlament.

Dakle, on, čovek, ne zna više ni sam šta hoće, ni šta neće, ali jedino što sigurno zna jeste da mržnja prema Aleksandru Vučiću i kod Dragana Đilasa i kod Vuka Jeremića i kod Boška Obradovića raste iz dana u dan.

Poštovani ministre, ako niste čuli, evo ja ću ponoviti, Boško Obradović neće sa Borisom Tadićem jer predstavlja bivši režim DS, ali izgleda da mu Dragan Đilas ne predstavlja taj isti režim. Paradoksa u njihovim redovima koliko god hoćete, ali za sam kraj, kad sve već znate, kad o svemu imate podatke, imate svako istraživanje, hajdete lepo, poštovani gospodine Dragane Đilas, recite vi nama da li vi imate ove račune u zemljama širom sveta pa se tako igramo zanimljive geografije otkrivajući neke zemlje i neke nove račune, da li imate tih 68.000.000 evra na tim računima i kako ste to od propalog perača prozora, prodavca žvaka i neuspelog preduzetnika od 75.000 evra, polovnog automobila SAB, došli samo do u nekretninama bogatstva od 25.000.000?

Nemojte to da odgovorite Aleksandru Mirkoviću ili Aleksandru Vučiću, odgovorite to građanima Srbije, jer oni imaju pravo da to znaju, jer ste njihov novac proneverili i strpali u svoje džepove, a uveren sam da ćemo mi kao narodni poslanici i u narednom periodu donositi i odluke i zakone koji su pre svega u interesu građana Srbije, jer je to politika SNS, jer je to politika predsednika Aleksandra Vučića. Hvala vam. Živela Srbija.

Zahvaljujem.
Po amandmanu narodni poslanik Bratislav Jugović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, mislim da je ispravna odluka da se popis odloži za oktobar 2022. godine i to su brojni govornici objasnili zašto je to tako, zašto je dobro da to tako bude.

Voleo bih da znam da li e-Uprava može biti iskorišćena u ovom procesu popisivanja stanovništva. Preko e-Uprave smo se prijavljivali za vakcine, vrlo efikasno, vrlo brzo, sve funkcioniše besprekorno. Kao građanin Republike Srbije, kao korisnik interneta, želeo bih da znam da li bi e-Uprava mogla da učestvuje u ovom procesu, u ovom veoma važnom procesu koji je za Srbiju samo statističko pitanje, a za zemlje u regionu, gde buja fašizam, to je političko pitanje.

Poštovani kolega Uglješa Mrdić je rekao da ne bi bilo zgoreg da uradimo i popis imovine pojedinih lopova na političkoj sceni. Kada ovo kažem mislim na Dragana Đilasa, da vidimo koliko njegov brat Gojko i on imaju nekretnina na elitnim lokacijama, koliko računa po belom svetu, koliko silnih miliona, koliko su nepristojno bogati, koliko su stekli poštenim radom, a koliko pljačkom građana Republike Srbije.

Dodao bih na to što je rekao uvaženi kolega Uglješa Mrdić da nije zgoreg da prebrojimo koliko je stranaka promenila Marinika Tepić, političarka u vlasništvu tajkuna Dragana Đilasa, da prebrojimo koliko je političara na sceni koji su u vlasništvu tajkuna Dragana Đilasa. Tako imamo Boška Obradovića, političara iz Čačka koji je u vlasništvu tajkuna Dragana Đilasa. Imamo Borislava Stefanovića, koji je u međuvremenu promenio svoje ime, dakle, čovek se odrekao svog identiteta, svog krštenog imena, i sada je Borko Stefanović i on je političar u vlasništvu tajkuna Dragana Đilasa. Videćete da je to samo jedna obična klika koja ne želi da učestvuje u popisu, da tu ne postoji nikakva snaga.

Moram da kažem da Vuk Jeremić nije političar u vlasništvu tajkuna Dragana Đilasa. On je političar u vlasništvu međunarodne bande lopova.

Nije loše ni da prebrojimo koliko je laži o predsedniku Aleksandru Vučiću i članovima njegove porodice izgovorila Marinika Tepić i ostali političari u vlasništvu tajkuna Dragana Đilasa.

Nije isto na odmet da prebrojimo koliko su fabrika zatvorili dok su bili na vlasti, koliko je ljudi ostalo bez posla, koliko je obespravljenih radnika. Sve je to korisno da prebrojimo, ali najvažnije je da prebrojimo koliko je fabrika otvorio Aleksandar Vučić od kada je na vlasti, koliko se otvorilo novih radnih mesta, koliko su se povećale plate, koliko su se povećale penzije, koliko kilometara autoputa. Samo od Čačka do Beograda… Mi smo Čačani jako ponosni zato što konačno u 21. veku dolazimo autoputem u Beograd i sada mi smatramo da je Beograd predgrađe Čačka, da je Čačak zapravo glavni grad u Srbiji, a to nam je Aleksandar Vučić omogućio. Hvala mu na tome.

Nažalost, postoje neki političari u vladajućoj većini u Čačku koji su učinili sve da Aleksandar Vučić ne bude počasni građanin Čačka, ali on je za mene počasni građanin Čačka. On je to zaslužio.

Sve je ovo važno da prebrojimo zbog Srbije, zbog naše dece. E to je, vidite, pored popisa stanovništva važno da prebrojimo i ko je šta uradio za Srbiju i zbog čega se neko bavi politikom. Na kraju, važno je da prebrojimo koliko imamo mangupa u našim redovima. Ne smemo ništa da ostanemo dužni ni generacijama koje dolaze, a ni sami sebi.

Živela Srbija.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vuk Mirčetić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre sa saradnikom, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, amandmani o kojima danas raspravljamo se odnose na pomeranje rokova u okviru Predloga zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova na 2022. godinu.

Zbog trenutne globalne situacije koja je izazvana korona virusom i generalno otežanog funkcionisanja poslovnog okruženja, sasvim je opravdano pomeranje rokova iz nekoliko razloga. Pre svega, postupak popisa treba da sprovede 20.000 ljudi. Već smo pričali o tome da od tih 20.000 ljudi više od 15.000 ljudi su osobe koje su popisivači, koji treba da uđu u svaku kuću u Republici Srbiji. To naravno nije u skladu sa trenutnom epidemiološkom merom koja se odnosi na samu pandemiju korona virusa i zbog toga je i logično da se sam popis odloži na 2022. godinu.

Važno je i napomenuti, neko od prethodnih govornika je to i rekao, da je nekoliko članica EU, kao što su na primer Nemačka i Rumunija, koji koriste istu metodu popisa, odnosno intervjua ili tog direktnog kontakta takođe odložile sam popis na 2022. godinu.

U nekom od prethodnih obraćanja u plenumu pomenuo sam to da je Republici Srbiji izuzetno važan taj strateški pristup rešavanja svakog problema. Vi ste, ministre, ovde pred nama govorili o tome da je popis građana jedna velika aktivnost koja se planira i sprovodi svakih 10 godina i imajući u vidu važnost ove aktivnosti, ali i trenutne situacije koja se odnosi na korona virus neophodno je da, pre svega, stvorimo uslove koji su bezbedni za sprovođenje samog popisa građana. Nauka i struka o tome znaju, pretpostavljam, mnogo više nego ja i oni kažu da je jedini način masovna imunizacija i vakcinacija celog društva.

Drago mi je da su i prethodni govornici pričali o vakcinaciji, o njenom značaju, jer je sam proces vakcinacije u Srbiji nešto što je za ponos. Uskoro će biti vakcinisano preko 2,5 miliona građana Srbije, a dr Bekić je u današnjoj izjavi pomenuo da je Srbija prva u Evropi po stopi revakcinisanih.

O svemu ovome izveštavaju naravno i svetski mediji, o tome je pričao i kolega Aleksandar Mirković i o toj našoj sposobnosti, sposobnosti Srbije u borbi protiv korona virusa. Ali, ono što je jako važno, nas ne mora niko da hvali, jer mi ne radimo ništa da bi nas bilo ko hvalio, mi radimo to zato što su nam važni životi i važno nam je da spasimo živote.

Činjenica da se u ovoj situaciji Republika Srbija dobro snašla govori naravno statistika, govori i broj vakcina, govori i stopa vakcinisanih, ali govori i broj respiratora koje smo nabavili u vreme kada je malo država to moglo da uradi i kada neke države koje su i veće i moćnije od nas isto to nisu mogle da urade.

Za Srbiju nabavka vakcina nije geo-političko pitanje, već je pitanje spašavanja života. Ličnim, upravo ličnim primerom je premijerka Ana Brnabić pokazala da se treba vakcinisati. Ona se vakcinisala prva, međutim, svi se toga dobro sećamo, kada se ona vakcinisala pojedinci su počeli da pričaju kako vakcina nema i kako će vlast samo sebe vakcinisati i da će na tome ostati. Naravno, činjenice govore upravo suprotno i činjenica da smo mi sada jedna od najboljih država u svetu po stopi vakcinacije govori da su to bile apsolutne neistine.

Stav našeg predsednika Aleksandra Vučića je bio da on treba da se vakciniše kad i narod i upravo juče, dakle negde u sredini vakcinacije, on se vakcinisao i rekao je posle toga da se oseća sasvim dobro, odnosno da se oseća odlično.

Međutim, zbog teške globalne situacije pre nekog vremena Republika Srbija je dozvolila i vakcinisanje stranih državljana, ljudi iz regiona i svi smo videli u medijima kako je to prošlo i kako su oni hvalili i da su zadovoljni, da im je Republika Srbija dozvolila i omogućila da se vakcinišu.

Samo vakcinisanje jeste signal da mi zajedno možemo napred. Jednostavno, to su naše komšije i mi smatramo da je fer i da treba da pokažemo da u regionu apsolutno svi treba da se okrenu ka budućnosti. Naravno da uvek postoje pitanja koja dele, ali mi ne želimo da se vraćamo u prošlost, već da zajedno radimo na nečemu što je dobro i što nam omogućava da napredujemo.

Treba podsetiti, naravno, da Republika Srbija ima, odnosno da daje mogućnost i izbora četiri vakcine. Evo, ministre, vi mi recite koja još država u svetu daje mogućnost svojim građanima da imaju mogućnost da biraju četiri vakcine?

I pored svega toga, sada su otvoreni i punktovi za vakcinaciju širom Republike Srbije gde naši građani mogu da dođu i bez prethodne prijave i da se vakcinišu. Moram da pohvalim i odluku da ti punktovi za vakcinaciju bez prijave u svim mestima budu, a ne samo u onih 50 gradova kako je bilo prvobitno planirano.

Kada je u pitanju stopa smrtnosti, mi imamo najnižu u regionu i među boljima smo u Evropi, jer se trudimo, kao što sam nekoliko puta naglasio, da očuvamo živote, a mere su nam među najblažima, uz naravno vakcinaciju koju sprovodimo čak i bolje od drugih.

Međutim, za Srbiju je pored svega ovoga, a sve ovo govorim zbog toga što smatram da je važno da napravimo jedno okruženje u kojem ćemo moći taj popis da organizujemo i da sprovedemo na jedan bezbedan način, za Srbiju je važno da dobije i fabriku vakcina, odnosno ne samo da pakuje tu tečnost koja se nalazi u vakcinama, već i da proizvodi vakcine. To će se raditi sa prijateljima iz Kine i Rusije i predsednik Aleksandar Vučić je govorio da je za Srbiju od izuzetnog značaja i otvaranje tehnološkog instituta "Bajofor", jer je ekonomski napredak Srbije vezan za ulaganje u biomedicinu i biotehnologiju.

Poruka predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije koju vide apsolutno svi je da je Srbija nepovratno otišla napred i da ne može niko da je vrati nazad, mada bi mnogi želeli da vide slabu Srbiju.

Zamislite sada hipotetičku situaciju da se danas dešava da imamo predstavnike bivšeg režima i da imamo, da znamo da moramo 15 hiljada ljudi da angažujemo prilikom popisa i sad zamislite kako bi oni reagovali, šta bi oni uradili? Da li bi sa jedne strane možda pustili tih 15 hiljada ljudi da u ovoj trenutnoj epidemiološkoj situaciji uđu u svaki od domova ili bi možda predlog njihovog amandmana za promenu ovog zakona glasio da ne bude 2022. godina u promeni zakona, nego da bude, na primer, nekada u budućnosti ili možda nikada u budućnosti, odnosno dok se oni ne snađu?

Prilikom otvaranja petlje Batajnica, predsednik Vučić je rekao da je nepovratno prošlo vreme kada su pripadnici tog prethodnog režima mislili samo na sebe i na to kako će da uvećavaju lična bogatstva i takva vremena se naravno neće više vraćati, a na svima nama i vama ministre i nama kao poslanicima je da radimo još odgovornije, još bolje, snažnije i da budemo, naravno, u stalnom kontaktu sa narodom. Neophodno je da Republika Srbija jednu ovakvu važnu aktivnost kao što je popis uradi na krajnje efikasan način zato što je popis jako važan za Republiku Srbiju.

Zbog toga ću naravno u Danu za glasanje ja podržati ovo, a s obzirom na to da je danas i svetski Dan zdravlja, ovim putem i sa ovog mesta želim da apsolutno svim zdravstvenim radnicima koji su već više od godinu dana prvi na udaru im čestitam današnji dan i da im se zahvalim na tome što se bore za sve nas i u moje lično ime i u ime građana Republike Srbije - hvala vam.

Zahvaljujem.

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - za našu decu", preostalo vreme 54 minuta.

Sledeći je narodni poslanik Krsto Janjušević.

Neka se pripremi narodni poslanik Veroljub Arsić.

Hvala predsedavajuća.

Poštovani ministre, poštovane kolege, do popisa stanovništva smatram da će infrastruktura i veliki infrastrukturni projekti da urade neku vrstu popisa kroz mnoge gradove i opštine kuda kreću i kuda prolaze. Veliku ulogu u popisu novih radnih mesta, investicija i razloga da ostanu u svom gradu imaće nastavak i završetak radova autoputa Preljina-Požega na Koridoru 11.

Danas je 7. april. Hoće li iko od nas biti mnogo stariji 7. januara na Božić iduće godine? Neće niko, a tada ćemo imati autoput do Požege. To je nešto što ranije nismo mogli ni da sanjamo. Sada je to realnost. Tu na pragu Užica, Arilja, Kosjerića, Ivanjice ćemo imati nove razloge za ostanak ljudi i imaćemo vreme kada će se, ja bih samo obrnuo smer dolaska, dakle ne iz Užica ka Beogradu, nego iz Beograda do Užica stizati za sat i 45 minuta , dakle, nešto više od dva sata će trebati turistima iz Beograda da vide Zlatibor, Zlatar, Taru, Divčibare. Onda kada dalje uradimo Moravski koridor, i tu vrstu popisa investicija i novih razloga za ostanak ljudi - Pojate, Ćićevac, Kruševac, Trstenik, Vrnjačka Banja, Kraljevo, Čačak. Moravski koridor, dug 112 kilometara, biće gotov za tri godine.

Opet pitanje - hoće li iko od nas biti mnogo stariji za te tri godine? Bićemo stariji, ali koliko je starijih ljudi dok je prolazilo golgotu do 2000. godine, tačnije od 2000. do 2012. godine, reklo - samo da moje dete doživi, mi smo svoje odrekli i mi smo se nekako predali, ali bar moje dete da doživi tu bolju i moderniju Srbiju. Mi smo uspeli sa ovom snažnom ekonomskom politikom, koju je kreirao predsednik Aleksandar Vučić, da i tim ljudima koji su rekli da ne vide nadu za sebe, nego nek moje dete, nek mom detetu bude bolje, da i njima bude bolje.

Ko ne veruje u Preljina-Požega neka se okrene i vidi Beograd-Preljina. Ko ne veruje da će 2025. godine biti prosečna plata preko 920 evra, pa kada je predsednik Aleksandar Vučić postao premijer bila je 330, danas je 540… Sve ka čemu težimo temeljimo na onome što smo postigli do sada i to je veoma važno.

Stalno pominjemo te izlive mržnje, ali nikako ne vidimo šta je to alternativa. Pomenuti su ljudi koji znaju protiv čega su, ali nikako ne znaju za šta su. Čuli smo dovoljno uvreda na račun porodice Aleksandra Vučića, na njegov račun, najmonstruoznijih uvreda, pretnji i organizovanja nečeg što je veoma opasno, što verujem da će nadležni organi vrlo brzo da utvrdimo, samo jedno nismo čuli i na svakom koraku ih treba to pitati - kako se zove i preziva čovek koji bi Srbiju bolje vodio od Aleksandra Vučića? Šta im je teško, kad sve to toliko znaju da ispričaju, koliko smo loši, koliko smo ovakvi, koliko smo onakvi, da izgovore samo jedno ime i prezime? Samo to tražimo od njih. Ćute. Da li je to Vuk Jeremić?. Bio je nedavno u Kosjeriću, nešto je promovisao nije imao odgovor na jedno pitanje - zašto je omiljena ličnost u prištinskim medijima?

Kada pričamo o novim investicijama, novim aerodromima, aerodrom Morava, koji je nedavno imao prvi let i veliko ulaganje u aerodrom Ponikve, koje je započeto, ove godine će biti 300 miliona dinara, nije da se nije letelo u vreme Vuka Jeremića. On je leteo najluksuznijim klasama, na najluksuznije destinacije, a narod je leteo sa posla - 400 hiljada ljudi je ostalo od 2008. do 2012. godine bez posla. Oni su tada bili zadovoljni. Oni su zadovoljni vremenom u kome je 400 hiljada ljudi ostalo bez posla, a mi nismo zadovoljni, i ovo kažem, jer je to zaista tako, ni to što smo u prethodnih nekoliko godina obezbedili 400 hiljada novih radnih mesta zato što se borimo za mnogo više. Nismo zadovoljni ni stopom nezaposlenosti koja je ispod 9% i ide ka tom evropskom proseku, hoćemo još bolji rezultat.

Pogledajte Srbiju kroz istoriju. Kada sve to saberete, celu ovu borbu SNS, Aleksandra Vučića, nekako to može da stane u jednu reč, a to je sigurnost. Kroz celu istoriju Srbija je bila opterećena nekim kao deo bilo kakve državne zajednice ili nekog drugog uređenja, ali Srbija kao Srbija i Srbi, ma gde živeli, su bili uvek opterećeni i nad njom i nad njima je bdio neki strah od rata, od pogroma, bilo je teškog ropstva, bilo je pogroma, bilo je svega.

U svojoj istoriji Srbija nije bila snažnija, modernija, na međunarodnom planu poštovanija i kada pričamo kroz istoriju svi je znamo, a i da je nismo učili mogli smo slušati od naših predaka, oni je najbolje prepričaju, kako nekada nisu smeli ući u crkvu, kako su krišom lomili kolač, kako su morali da vode računa kada i u koje vreme da se mole ili bilo šta. Šta je bilo u tim njihovim molitvama? Bilo je da Srbija bude jaka, da bude vojno jaka, da bude neutralna, da ne zavisi ni od koga, da se sama bori za svoju bolju budućnost, da ima prijatelje na svim stranama sveta i smatram da je ovo Srbija koja najviše liči na tu Srbiju koja je bila u molitvama naših predaka.

Opet kada pričamo o alternativi, ako možemo te ljude nazvati alternativom, oni se tako predstavljaju, pa šta ćemo, kako je moguće da je jedan vojnik mogao dočekati ili da jedan vojnik treba da dočeka da mu se vrati onaj koji je rekao – šta će vam vojska? Boris Tadić. Zamislite pripadnika MUP-a koji u to vreme, koji uvek rade jedan od najopasnijih poslova i zaista njima uvek treba dati posebno priznanje, on ide na ulicu i radeći svoj posao naleti na ovog tajnkuna Đilasa koji njemu kaže – ja ću se boriti da takvi kao ti ostanu bez posla, šta je mogao očekivati pripadnika MUP-a od države koja treba da stane iza njega zato što on radi najopasniji posao? On tamo ide da se bije sa kriminalcima ispred sebe, a državu u to vreme vode kriminalci. Gde je onda on u svemu tome? Šta je mogao očekivati lekar, medicinska sestra sa platom od 30 hiljada dinara?

Kada pričamo o kovidu vrlo je važno napomenuti da bi do kraja bilo jasno koliko je cela borba i ulaganje u zdravstvo krajnje iskreno i sistemski, Klinički centar u Nišu, jedan od najmodernijih kliničkih centara na Balkanu, je završen pre nego što se pojavio korona virus.

Povećanje plata i penzija zdravstvenim radnicima je krenulo mnogo pre nego što se pojavila korona. Dakle, ne u trenutku – zdravstveni radnici, pojavila se korona, sad nam trebate, pa hajde sve to – ne, nego se sa tim krenulo mnogo ranije, što je dokaz jedne krajnje odgovornosti vlasti i iskrenog pristupa prema rešavanju problema u zdravstvu.

Borićemo se za Srbiju i pobeđivaćemo, ali ćemo pobeđivati tako da nijedan čestit i pošten čovek koji glasa za neku drugu opciju ne bude poražen. Pobeđivaćemo da ove ološe, kriminalce i tajkune više nikad ne vidimo na državnim jaslama, pobeđivaćemo tako što ćemo graditi puteve, auto-puteve. Danas, dok razmišljamo o obilaznicama oko, na primer, Čačka ili Užica, tajkun i njegova ekipa razmišljaju o obilaznici oko građana Srbije na putu do fotelja. E, pa, mangupi, ne postoji obilaznica oko građana Srbije. Postoje izbori, gde vas svaki put, sve ubedljivije, građani Srbije počiste. A mi ćemo na ovom putu, zagledani u investicioni plan „Srbija 2025“, da se borimo za Srbiju u kojoj će prosečna plata biti preko 900 evra, penzije preko 400.

Kada se sve to sabere i kada pričamo o Aleksandru Vučiću i onima koji žele da ga sruše, on se bori da prosečna plata bude preko 900 evra, a na drugoj strani imamo čoveka koji se bori da samo on ima preko 900 miliona evra. Prijavio je 619. Moravski koridor, tačnije, deonica Preljina-Požega, deonica auto-puta košta 450 miliona evra. Taj čovek je ogulio sa grbače građana Srbije deonicu Preljina-Požega i dobar deo Moravskog koridora. Možda da se malo bolje približi o kakvim se ološima i kriminalcima radi.

Zato ćemo se boriti za Srbiju, za opšte dobro, za Srbiju u kojoj će student koji je u ovoj godini upisao fakultet diplomirati kada u njoj prosečna plata bude preko 900 evra, a u njegovoj branši sigurno mnogo više. Živela Srbija!

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.