Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, naravno da je zdravlje naših građana najvažnije i da je to možda i najvažniji razlog zašto popis stanovništva koji je planiran da se sprovede u 2021. godini treba odložiti za neka vremena kada će javno zdravlje biti daleko bezbednije i kada sam postupak popisa stanovništva, domaćinstava i stanova može da se sprovede na jedan način, onako kako je to i zamišljeno, planirano i da podaci sa kojima raspolažemo budu što je god moguće verodostojniji.

Međutim, gospodine ministre, moram da kažem i da mi je izuzetno žao što neće biti popisa 2021. godine, a to iz razloga zato što je poslednji popis bio 2011. godine, pre tačno 10 godina.

U članu 6. osnovnog Zakona o popisu stanovništva 2021. godine kaže se da će, između ostalog, da budu popisana i lica koja se smatraju da su u radnom odnosu. To je bilo i 2011. godine, pa bismo, eto, imali priliku da vidimo razliku između Đilasove vlasti, tad je on bio na vlasti, 2011. godine, i vlasti koju predvodi SNS i Aleksandar Vučić.

Najviše kada je u pitanju tih 10 godina nekako da taj kukavički bivši režim, moram tako da ga nazovem, pokušava nama da pripiše njihove rezultate i ono šta su oni radili. Evo, kako god, kad god otvorite bilo koje novine, da li nedeljne, da li dnevne, koje kontroliše Đilas, uvek će naći nekog profesora koji ne radi i ne živi u Srbiji nego valjda u inostranstvu, a oni valjda smatraju da su ti koji su van Srbije vredniji, više vrede kao ljudi, kao stručnjaci, više znaju, ja ne mislim da je tako, nemam ništa protiv da neko bude profesor i u Notingemu i u Firenci, ali mislim da našima ništa ne nedostaje znanja koliko ga i ovi imaju, i sledeći podatak će da iznesu.

Recimo, u poslednjih 10 godina Srbija je najniža u regionu po rastu bruto proizvoda. I onda to obrazlažu. I nikada neće istinu da kažu do kraja. Godine 2010, 2011. i 2012. Đilasov režim je bio na vlasti i tada smo imali katastrofu od BDP, tad smo imali minuseve, da ne pričam koliko je vremena trebalo da sve njihove gluposti koje su napravili u državi i koje su nam sa svim tim problemima ostavili, trebalo da rešimo.

Još jedan podatak će uvek da iznose, koji je jako netačan, a to je da nas u tome upoređuju, kako oni kažu, sa uporedivim ekonomijama, pa tu navode, između ostalog, Bugarsku, Hrvatsku, Rumuniju, Češku, Slovačku. Nemam ništa protiv tih zemalja, ali mi nemamo uporedive ekonomije. Nemamo. Oni su članovi EU, mi nismo. Oni mogu da koriste fondove EU, mi možemo predpristupne fondove koji su po deset puta manji nego iznosi koje oni mogu da povuku. Mi moramo sami da nađemo sredstva i finansiramo razvoj Republike Srbije, dok oni jedan dobar deo sredstava povlače iz fondova EU. I to nikad ti ekonomisti tipa Ćulibrk itd. neće da vam kažu. Ali, to nije ni čudno, zato što oni ne znaju koliko jedan hektar ima kvadratnih metara. To neka nauče.Evo, vi ste ministar poljoprivrede, kad sretnete Ćulibrka recite mu koliko ima kvadratnih metara jedan hektar, on još to nije naučio. Još to nije naučio, verujte mi. Znači, to je jedan od načina kako to oni sve izokrenu.

Mislim da bi taj popis koji je trebao da se desi zaista pokazao i razliku u vlasti između nas i njih zato što pokušavaju opet kroz razne ekonomske analize, evo sada ću da vam navedem jednu glupost za koju koriste te profesore iz inostranstva. Neću da im spominjem imena. Ne treba.

Kaže ovako - više je vredelo 330 evra 2011. godine, nego 550 evra 2021. godine. Onda se ubi čovek da nam objasni kako mi ne znamo da razlikujemo evre u 2021. godini sa onim evrima iz 2011. godine. Zato mislim da nam je taj popis konačno potreban.

Još jedna stvar, da završimo, a to je da prestanu više da zamajavaju ovaj narod kako godišnje Srbiju napusti 70, 80, 90, 100 hiljada ljudi. Aman ljudi, pa koliko su rekli da je do sada napustilo, pola Beograda više ne bi bilo ovde. Taj trend je sada obrnut, možda nismo zadovoljni, ali smo napravili rezultat i uvek će da pokušaju da nas ubeđuju kako je za vreme Đilasove vlasti bilo bolje zato što smo propadali, nego za vreme vlasti Aleksandra Vučića kada Srbija napreduje.

To meni liči na onu tvrdnju Mirka Cvetkovića - Srbija je statistički izašla iz krize, ali to građani još ne osećaju. Oni su to sada malo preformulisali, pa bi da kažu da građani žive bolje, ali je Srbija statistički u krizi. I uvek su se služili svim tim manipulacijama.

Ako hoćemo prave podatke da iznesemo, i o broju stanovnika u Srbiji, o broju domaćinstava i o broju zaposlenih, neka uzmu neke podatke koji su uporedivi. Pet poslednjih godina unazad jesu godine kada je Srbija uspela da sprovede postupak reformi da njeni građani osećaju blagodeti reformi koje smo sprovodili 2014. godine kada je Aleksandar Vučić prvi put bio predsednik Vlade Republike Srbije.

Zahvaljujući tim reformama danas imamo i privredu i državu koje odolevaju ovoj pošasti koja se zove pandemija korona virusa. Zahvaljujući tim reformama, koje je započeo Aleksandar Vučić, a bivši režim ne da nije ni hteo, nego nije ni smeo to da uradi, danas imamo takvu ekonomsku situaciju u Srbiji kakva jeste.

Ali, gospodine ministre, šta god da uradite za Srbiju, šta god da uradite u oblasti poljoprivrede, pošto ste za to zaduženi, vaša koleginica koja je bila u prepodnevnom delu za privredu, vaš kolega koji je bio juče za saobraćaj i infrastrukturu, Momirović, uvek će da vas napadaju da vi to kao ministar ne radite zbog Srbije, nego da bi ste ostali na vlasti.

Evo još jedan suludi način razmišljanja. Još kažu - Aleksandra Vučića baš briga za živote i zdravlje građana, on je vakcine nabavio da bi produžio svoju vlast. Eto, to je način vođenja politike bivšeg režima, koji sada predvodi Dragan Đilas.

Mislim da je sve ovo uvredljivo i za građane Republike Srbije i voleo bih da imamo još jedan popis 2026. ili 2027. godine, da bismo onih deset godina vlasti, koje sprovodi SNS, potvrdili kroz taj popis. Ko će tada biti na vlasti, ne znam, ali znam ko neće biti, Dragan Đilas, bivši režim, koji su uništili i upropastili Srbiju i više nikada neće biti u situaciji da ponove to što su uradili sa nama i otimali nam budućnost čitavih 12 godina.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Todorović.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč želi predlagač.
Samo da vas obavestim da je preostalo vreme za poslaničku grupu 31 minut.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Odmah napominjem da ću koristiti vreme ovlašćenog predstavnika.

Hteo bih da kažem, što se tiče amandmana koji sam podneo na član 3. Predloga zakona o izmenama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova za 2021. godinu, a koji se odnosi na član 28. osnovnog Zakona, tačku 2), predstavlja u stvari domino efekat onoga o čemu pričamo danas, o odlaganju popisa za 2022. godinu i objavljivanju konačnih rezultata za 30. jun 2024. godine.

To je suština amandmana koji sam podneo, a koji se odnosi na ovaj zakon, a ono što bi hteo da kažem, uvaženi gospodine Nedimoviću, poštovani građani Republike Srbije, odnosi se suštinski na podršku svih ovih amandmana i onih koje je podneo Odbor za finansije i onih koje sam podneo ja, koji govore o odlaganju popisa stanovništva za 2022. godinu zbog epidemiološke situacije, ali pre svega da bi se očuvalo zdravlje naših građana.

Tako smo oduvek mi iz SNS i delovali, tako što smo brinuli o građanima Srbije. Iskoristio bih ovaj deo da podsetim kakav je popis bio 2011. godine kada je Srbiju predvodilo žuto preduzeće i to na čelu sa Draganom Đilasom i ovim novim što hoće da se kandiduje ponovo za predsednika Republike, Borisom Tadićem.

U to vreme 2011. godine imali smo identičnu situaciju što se Predloga zakona o popisu stanovništva tiče, ja ga držim ovde u ruci, odnosi se na 4. februar 2011. godine, a mesec, dva kasnije je i usvojen - popis se odlaže za šest meseci. Ali, tada nije bila pošast kao ova što je danas koja hara svetom, koja hara i Srbijom, tada je bila neka druga pošast. Tada je bila pošast koja je bila oličena u ovom žutom preduzeću.

Oni su pomerili popis sa aprila 2011. godine na oktobar 2011. godine, a u međuvremenu pre aprila, sproveli rekonstrukciju Vlade i smanjili broj, odnosno članova Vlade, smanjili za tri resora kako bi nakamčali nekako osam miliona evra koliko je nedostajalo da država Srbija iz budžeta izdvoji kako bi se popis sproveo u potpunosti.

Dakle, osam miliona evra nismo imali u budžetu da odradimo jedan popis. Tako je bilo vreme, takva je bila situacija, a ja ću vas možda i podsetiti, a građani Srbije to vrlo dobro znaju, to je bilo vreme kada je Srbija tonula, to je bilo vreme kada je pola miliona ljudi ostalo na ulicama. To je bilo vreme pljačkaških privatizacija, to je bilo vreme kada je Dragan Đilas građanima Srbije ponudio koske i kačamak, kako kaže Rakela Ferari. Koske i kačamak za 15, 16 hiljada dinara minimalne plate, negde oko 300 evra prosečne plate u Srbiji, a čovek sa druge strane sebi obezbedi destinacije poput Mauricijusa, poput Hong Konga, poput egzotičnih pozicija u svetu, drugih zemalja Švajcarske, Amerike itd.

To je bilo vreme kada je Sanda Rašković Ivić sebi obezbedila bunde iz Rima. To je bilo vreme kada je Marinika Tepić, mada je to i sada aktuelno, gledala u jednom smeru kako da preleti iz jedne u drugu, treću stranku kako bi sebi obezbedila dobru poziciju. To je bilo vreme propadanja Srbije. To je bilo vreme kada su mladi ljudi odlučivali da beže iz ove zemlje.

Godine 2011. bio sam student i razmišljao sam o tome kako ću te neke i poslove, ali i dalje studije tražiti u belom svetu i tu su me motivisali roditelji i društvo u celini. Snalazio se ko kako je umeo. To je bio težak period za čitavu Srbiju i to se nastavilo i te 2011, 2012. i 2013. godine, dok god je Dragan Đilas drmao gradom Beogradom kao gradonačelnik, kada je uspeo da grad Beograd utera u dug od 1,2 milijarde evra, a zato na konto svog preduzeća obezbedi polovinu tog duga, dakle 619 miliona evra koje je sam priznao.

To je bilo vreme kada je izdvajao novac za crne dane, gospodine Koroviću, za crne dane milione evra u egzotičnim destinacijama i to je igra brojki, na 53 računa, u 17 zemalja 68 miliona evra. U pitanju su veliki iznosi, 68 miliona evra je uzeo za sebe, a osam miliona evra nismo imali da sprovedemo popis. Osam decenija smo mogli da sprovodimo popis da najveći lopov na Balkanu nije oštetio budžet, građane Srbije za toliki iznos.

Suština je jasna, Đilas nikog ne voli, a kažu ljubav je uzajamna, pa i njega niko ne voli. A on je za ljubav svoga brata čak morao da obezbedi nekretnine. Pa znate kako kažu – voli te bata do zadnjeg kvadrata, a kod njega je bilo to negde u više od 30 nekretnina u Beogradu. Sve to je uspeo da obezbedi onom nesrećnom Gojku, zajedno sa njim on potom otvara račune po belom svetu, a situacija u Srbiji je bila katastrofalna, katastrofalna u Beogradu, katastrofalna u svim delovima naše zemlje.

I sada kada konačno zemlja staje na noge, oni šta rade? Kritikuju. Kritikuju i sve bi to bilo dobro da je to neka konstruktivna kritika, a ne ovakva kao što sam čitao juče u Đilasovom mediju kada, to je bilo 4. ili 5. aprila, dakle pre dva-tri dana, kada ovi njegovi nesrećnici iz beogradskog odbora Stranke slobode i pravde kažu, a pre toga naravno govore o tome da Dom zdravlja u Borči još nije otvoren, ja dolazim sa Palilule tako da sam ovu vest u potpunosti ispratio, on kritikuje i gradonačelnika i zamenika gradonačelnika i ministra zdravlja. On, mislim na beogradski odbor Stranke slobode i pravde i kaže – ovaj objekat je od kapitalnog značaja za Beograd.

Dakle, oni priznaju da je dom zdravlja koji je izgrađen, u potpunosti izgrađen iz sredstava koje je država obezbedila, dakle, govorim o ukupnom iznosu od sedam miliona evra. Sedam miliona evra smo uspeli da izdvojimo iz sopstvenih sredstava, izgradimo najmoderniji dom zdravlja u Beogradu, koji predstavlja bukvalno mini bolnicu i da će biti uložena značajna sredstva kako bi se taj dom zdravlja i opremio, oni kažu u nastavku, dakle, pored toga što priznaju da je ovaj objekat od kapitalnog značaja za Beograd, a kada su vodili Beograd nisu se setili da jedan dinar ulože u ovaj objekat, nastavljaju jer on ne samo da je predviđen da obezbedi primarnu zdravstvenu zaštitu za 100.000 stanovnika, naravno da jeste, već je od posebne važnosti zbog ove epidemiološke situacije.

Dakle, mi uspevamo da izgradimo jedan dom zdravlja koji se prostire na sedam hiljada kvadrata, u periodu kada je čitav svet na kolenima, mi izdvajamo značajna sredstva i povećavamo plate, povećavamo penzije, gradimo kovid-bolnice, podižemo kliničke centre u Srbiji, brinemo o javnom zdravlju, a ono što su oni radili bilo je isključivo i jedino briga o sopstvenom džepu i kako i na koji način da se obogate. I onda ovde ide jedna ključna rečenica, kaže – skandalozno je. Za njih je skandalozno da objekat u čiju izgradnju je uloženo sedam miliona evra još nije priveden nameni, dok više od 14.000 zdravstvenih radnika trenutno nema posao u Srbiji. Oni brinu, ovo su lažni altruisti. Oni brinu o zdravstvenim radnicima, oni brinu o tome da objekat koji smo mi izgradili za manje od godinu dana, objekat u koji su uložena značajna sredstva, objekat koji ćemo mi opremiti ovde kritikuju da nešto nije urađeno kako treba, a jedan klinički centar, jednu opštu bolnicu, jedan dom zdravlja nisu bili u stanju da izgrade od 2000. do 2012. godine. Kakvo je to licemerje na delu ostaviću i građanima sami da procene.

Zašto ovo rade i zašto je aktuelna Palilula? Zato što je nedavno uhapšen bivši predsednik opštine Palilula. Uhapšen je Danilo Bašić, produžena ruka Dragana Đilasa u građevinskoj mafiji Beograda koja je harala u periodu dok je Dragan Đilas drmao Beogradom. E tako i na taj način se obogatio ovaj čovek koji je navodno brinuo i o zdravstvenim radnicima, koji je brinuo i o porodiljama, koji je brinuo o svim sektorima u okviru našeg glavnog grada, generalno i šire, jer on je morao da vodi politiku kako i na koji način da iskamči određene procente u izgradnji Mosta na Adi, u rekonstrukciji Bulevara kralja Aleksandra itd. Na ovu nesrećnu temu ima dosta da se govori.

Suština je da je danas sve drugačije, drugačije i daleko bolje. Nakon teških ekonomskih reformi koje je sproveo predsednik Vlade 2014. godine Aleksandar Vučić, koji se uhvatio u koštac sa ekonomskim problemima i omčom oko vrata zbog dugova u koje smo tonuli, uspeo da podigne zemlju na noge, uspeo u potpunosti da obezbedi i ekonomsku stabilnost, da pomogne Srbiji da stane na noge, da postane lider u regionu, da postane zemlja koja je prva u Evropi što se stope ekonomskog rasta tiče i da budemo primer i u Evropi i u svetu i da ljudi prstom u Srbiju i da govore o tome kako iz ove krize izlazimo daleko bolje, a govorimo o zemljama u regionu, govorim o medijima koji prate ova dešavanja, svetskim medijima.

Svega ovoga ne bi bilo da predsednik Vučić nema odlične odnose sa Si Đinpingom, sa Vladimirom Putinom, sa Emanuelom Makronom, sa Briselom, Moskvom, Pekingom. Svega ovoga ne bi bilo da ne ulažemo značajno i u našu vojnu industriju, da ne ulažemo značajno i u podršku mladima da ostanu u našoj zemlji. Čuli ste verovatno često onu krilaticu koja ne stoji, a to je da mladi napuštaju ovu zemlju i govorio sam vam na početku mog izlaganja da sam i ja bio jedan od te grupe mladih koja je planirala 2011. i 2012. godine da napusti Srbiju.

Zemlja je danas daleko bolja, daleko naprednija i Bečki institut to konstatuje. Konstatuje da je od 2015. do 2019. godine više mladih došlo u Srbiju, odnosno vratilo se, nego što je otišlo. Devedeset hiljada mladih ljudi se u ovom vremenskom periodu vratilo, a preko 400.000 ljudi u potpunosti, dakle, govorim o svim starosnim strukturama, 400.000 u prethodnoj godini. Veliki broj njih je i ostao, zato što nudimo odlične uslove, zato što imamo značajne podsticaje za mlade poljoprivrednike, gospodine Nedimoviću, zato što imamo značajne subvencije za mlade privrednike, preduzetnike, zato što ulažemo u budućnost, zato što imamo odličan plan koji nosi naziv „Srbija 20-25“ i u kojem su predviđena značajna sredstva koja ćemo uložiti u narednim godinama u pronatalitetnu politiku, da nas bude što više, da kada budemo nekada radili popis, za deset godina odavde, pokažemo tu razliku i kako se vodi odgovorna politika prema građanima Srbije, prema našem narodu.

Suština je i ogleda se u tome, to svako od nas može da vidi, da Srbija nedvosmisleno ide napred, da je plata prosečna u Srbiji daleko veća nego što je bila 2012. godine, da je broj zaposlenih daleko veći i da ćemo nakon ovih 550 gotovo evra prosečne plate za tri, četiri, pet godina odavde doći i do onoga što smo zacrtali u tom planu, a to je da prosečna plata, kako je moj kolega Krsto Janjušević i rekao, u Srbiji bude 900 evra, da naši penzioneri budu zadovoljni zbog toga što su uložili u ovu zemlju, što su je gradili, što su je podizali, da gotovo udvostručimo penzije i da pokažemo da je Srbija ekonomski gigant i da može da bude motor razvoja regiona, da nastave i ove zemlje u regionu, ali i ove koje su ekonomski daleko jače od nas, da se ugledaju na aktivnosti koje sprovodimo, što se tiče i tog ekonomskog rasta, i da pokažemo da i u Srbiju vredi ulagati, da u Srbiji vredi živeti, da u Srbiji vredi boriti se za vrednosti za koje i u koje verujete i da Srbija danas ima budućnost, za razliku od Srbije u periodu od 2000. do 2012. godine.

Meni je veoma drago što sam deo ovog tima. Meni je veoma drago što sam deo poslaničkog kluba Aleksandar Vučić – Za našu decu i što o ovome mogu da govorim stalno i nastaviću o tome da govorim, nastaviću za to da se borim. Pozivam moje uvažene kolege da u danu za glasanje podrže predložene amandmane, pa da ovaj popis odradimo kako treba u mnogo boljim uslovima, u mnogo boljoj organizaciji 2022. godine. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Vreme ovlašćenog i vreme predlagača tačno potrošeno.

Nastavljamo po amandmanu, narodna poslanica Ljiljana Malušić. Izvolite.

Hvala, uvažena predsedavajuća.

Uvaženi ministre sa saradnikom, dame i gospodo poslanici, danas govorimo o tri amandmana mog uvaženog kolege gospodina Todorovića.

Naime, radi se o popisu stanovništva, odnosno amandmani se odnose na odlaganje rokova. Prvi rok je da se popis stanovništva ne odradi ove godine, pošto se popis stanovništva radi na 10 godina. Rađen je zadnji popis 2011. godine, trebalo je da ove godine uradi popis od 1. aprila do 30. aprila. Međutim, zbog novonastale situacije zbog pandemije Kovida – 19, mi to nećemo raditi zarad zdravlja građana Republike Srbije, jer to je od nacionalnog značaja. Prosto nemoguće je raditi popis, jer popis radi 15.000 ljudi i 5.000 onih koji ih obučavaju. Treba ući u svaki stan, to je trenutno nemoguće, tako da mi to odlažemo za 2022. godinu, a objava će biti 2024. godine. Treba samo još par reči reći o tome, to je naime, da je prvi popis određen 1834. godine, da se od 1961. godine, dogovoreno je da se svaki popis vrši na 10 godine, što je dobro.

Zašto je dobro? Zato što je vrlo važno da znamo polnu strukturu, da znamo starosnu, da znamo odnos između nataliteta i mortaliteta, koji je u stvari i najvažniji, da znamo u kojoj starosni dobi imamo populaciju koja može da radi. Nekad je bilo da je radilo troje ljudi i da je troje ljudi izdržavalo jednog čoveka. Danas je na sreću kako smo mi došli na vlast, približavamo tom odnosu 3:1, a dok je DOS bio na vlasti, taj odnos je bio 1:3, što znači jedan je radio, a izdržavao troje.

Moram da se nadovežem na priču svog uvaženog kolege, gospodina Mirkovića koji je taksativno nabrojao, izvinjavam se, moram da kažem gluposti, da li je na tom rođendanu stranke koja je kupljena dve godine, postoji Đilasova, pa im se prividelo ili ko zna šta se desilo, da imaju 42%, molim vas. Molim vas, evo ovako, juče je bilo objavljeno u svim novinama, „Ipsos“ validna agencija koja se bavi rejtingom stranaka da Đilasova stranka, slovima i brojkom ima 3,8%, znači, to je njen rejting, 3,8%, SPAS ima 3,5%, a SNS ima 58% . To je jedino ispravno i to je istina i to ne kažem ja, nego kaže agencija koja je validna.

Prema tome, sve te insinuacije, gluposti, prozivanja, o tome više ne treba ni da pričamo, uostalom biće izbori sledeće godine, videćemo ko će kako da prođe, ko je radio ima rezultate rada, danas ima 58%. Ja mislim kada završim ovu brzu prugu, kada zaposlimo još jedno desetine hiljada mladih, a radimo na tome, kada dovedemo tu fabriku. Juče je predsednik vakcinisan, pa je bio u Rudnoj Glavi. Rekao je da će se otvori fabrika do kraja godine, da će se zaposli još 100 žena. Znači, širom Republike Srbije se otvaraju fabrike, da ćemo i mi draga gospodo imati preko 60%, ali živi bili pa videli. Da mi radimo i da nastavimo ovim tempom, Svako ko radi tako će mu i biti, a vidimo, moram da se vratim korupciju i kriminal, jer u laži su kratke noge, pa tako dođosmo mi do prave istine.

Istražni organi su utvrdili da trenutno jedan od bogatijih ljudi u Republici Srbiji, gospodin Dragan Đilas ima u 17 zemalja više od 70 miliona evra na 53 računa. Ja sam se šokirala, verovatno i građani Republike Srbije, to je samo deo od onog što su trenutno pronašli i to u bivšim republikama. Ima račune u Makedoniji, ima u Crnoj Gori, ima u Hrvatskoj, ima i ko zna gde ima, ima na Mauricijusu, ima u Luksemburgu, ima svuda po svetu. To je ono što su trenutno našli, videćemo šta će još da nađu. A ono što je, ne mogu da kažem da sam iznenađena, nego šokirana, da je za svojih 619 miliona, to je prvo što ima i onih 35 stanova, da je poklonio Republici Srbiji ili da je nešto izgradio u Republici Srbiji, pa evo ovako.

Mi smo platili dve bolnice, 35 miliona evra. Jedna bolnica ima 930 ležajeva u Batajnici, druga 500 ležajeva u Kruševcu. Nažalost obe su pune pacijentima koji su oboleli i to negde košta, znači, negde 35 miliona. Eto, on je mogao da napravi deset kovid bolnica. Mogao je da napravi deset škola, deset vrtića. Od ovih stanova da je podelio socijalno ugroženim populacijama koji imaju troje, četvoro dece, pa možda bi mu se ime našlo onako među časnim građanima. Dok se ne istraže ovi silni milioni koje ima u drugim državama, a bio bi red da da nešto ovoj napaćenoj zemlji jer kad je otišao sa vlasti ostavio nemerljive dugove. Hajmo redom, ostavio je Grad Beograd, bio je zadužen za milijardu i dvesta miliona evra, afera za aferom, od mosta na Adi, 400 miliona evra vredi, a realna vrednost je bila 200 miliona evra. Pa, onda podzemni kontejneri, pa onda tramvaji pretplaćeni, pa autobusi. Ne znam šta sve nije radio. Devastirao je zemlju on i njegovi pajtosi, oljuštio, očerupao. Znači, 560 preduzeća očerupao, pa tako očerupane vratio državi da ih mi revitalizujemo. Pa, onda sećate se kad su prodavali firme, uopšte nije bilo licitacija nego negde interno, to košta, počnemo od jednog, dva evra pa pokupuju njihovi pajtosi, a danas milioneri. Bilo - ne ponovilo se.

Sigurna sam i to ne važi samo za tadašnju vladajuću strukturu, nego važi i za sve lopove u Republici Srbiji. Uključujem, neka krenu i od nas, svako ima svoju imovinsku kartu, mi smo našu objavili, svi podaci su transparentni. Nadam se da će svi oni koji su krali, koji su otimali, biti iza rešetaka.

Kad smo kod popisa stanovništva, da se vratim na to, jer uvek malo budem… valjda moje nezadovoljstvo jer ne podnosim lopove, ne podnosim nekog ko laže, ko krade, jer mislim da ova zemlja to ne zaslužuje, da je čitavog života nekako bila skrajnuta i po prvi put do 2012. godine počinje ona kao feniks da se razvija, da blista u svom sjaju. Još smo mi negde na sredini do ovih razvijenih zemalja ali zahvaljujući radu, redu i disciplini, Vladi Republike Srbije i predsednik, gospodinu Aleksandru Vučiću, mi zaista idemo uzlaznom putanjom. Sigurna sam da ćemo za par godina, a danas već prosečna plata 540 evra u Beogradu, na nivou Srbije 520 evra, 2025. godine će biti 900 evra, a u najavi je da će 2027. godine biti 1250 evra.

Moram još da naglasim da je u periodu kad je počeo kovid, znači, pre dve godine, u Srbiju ušlo, vratilo se 400 hiljada ljudi. Ko god se razboleo, besplatno je lečen. Republika Srbija je obezbedila za sve ljude, nažalost od respiratora, pa preko svega ostalog lekova, vitamina i svega što treba, i lečenje i bolnice. Pre neki dan ne bila reportaža gde je bio gospodin Vučić, jer ako se sećate svi govorili na početku pandemije, da nikada nećemo da izađemo iz pandemije, da će pomreti pola Srbije, što je budalaština, neistina, što je nemoralno, neetički. Pun magacin je respiratora, svima kojima će trebati mi ćemo pomoći. Ova zemlja ne živi samo za sebe, već i za susede. Ova zemlja ima empatiju. Mi smo ljudi široke ruke i volim sve ljude koji žive u Republici Srbiji.

U Republici Srbiji imamo 22 saveta nacionalnih manjina što samo predstavlja jednu šarolikost, jednu lepotu življenja. Na svetu je najdragoceniji život, treba ga ceniti. Mislim da svi ovde, koji danas učestvujemo u ovoj sednici, ne danas, već ovoliko nedelja, želimo, molimo da svi ljudi koji su u stanju da se vakcinišu, ako nisu doći ćemo do njih, ne mislim na sebe i svoje prijatelje ovde koji sede, nego na lekare.

Moram da kažem, s obzirom, da dolazim sa Voždovca, na Voždovcu je juče otvoren najnoviji punkt za besplatnu vakcinaciju. On se nalazi bez zakazivanja. Svi žitelji Voždovca koji žele mogu da odu u naselje Vojvode Stepe Stepanovića, ulica je Šumadijskih divizija 10-14 to je broj na više punktova se vrši besplatna vakcinacija od 14 do 20 časova, pa molim građane opštine Voždovac koji su zainteresovani da odu, da urade to zbog sebe, zbog drugih, jer na taj način štite svoje zdravlje.

Juče je bio podatak da je nažalost posle kovid žurke opet desetak, 15 kovid žurki u Republici Srbiji, broj novoobolelih porastao, tako da je od prekjuče 3.700 novozaraženih, juče je bilo 4.400.

Molim sve mlade ljude i sve ljude koji nisu vakcinisani, to nije obaveza, doneta je Rezolucija da ne mora neko da se vakciniše, ali ljudi to je zaštita zdravlja. Ako mladi čovek ne želi da se vakciniše nek se vakciniše zbog svojih roditelja, zbog svog bake, svog deke, najdragoceniji je život.

Još jednom, samo dve rečenice. Hvala našim lekarima beskrajno. Ja se nadam da ćemo se i krajem godine odužiti tim divnim anđelima.

Jedan podatak od kako je uvedena vakcinacija u toj crvenoj zoni, ni jedan lekar nije umro, Bogu hvala. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Dragoljub Acković. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre sa saradnikom, poštovane narodne poslanice i narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas je bilo lepih diskusija na razne teme i sve su uglavnom, moram da kažem učinile na mene utisak da želimo da spasemo što je moguće više ljudi, pa da ovim odlaganjem popisa stanovništva, odnosno ovim dokumentom o kome smo raspravljali i koji služi odlaganju popisa stanovništva za narednu godinu mi ćemo sigurno spasiti jedan broj ljudi bolesti, a možda i ne daj bože i onoga najgoreg, a to je smrti.

Jedno od pitanja koje želim da ja apostrofiram u svojoj diskusiji je baš ta briga o svakom našem građaninu za vreme trajanja ove pošasti zvane korona. Želim da podržim sve ono što naš predsednik Vučić inicira i za šta se bori svih ovih meseci koliko borba sa koronom traje.

Dakle, smatram da ćemo odgađanjem popisa pomoći očuvanju zdravlja, a ne retko i života naših sugrađana, jednog velikog broja.

Ako želimo da u našoj zemlji na predstojećem popisu bude što više stanovnika onda učinimo ovo o čemu je maločas koleginica Malušić molila. Hajdemo svi na vakcinaciju, hajde da učinimo ono što moramo da učinimo, hajde ono što nam savetuje i struka i savest nemojmo da razmišljamo o tome šta će da kažu neki anti. Ti anti neka se igraju sa sobom, mada ja mislim da se oni ne igraju, da su se oni prvi vakcinisali i da su završili taj posao, pa sad mogu nama da pričaju šta god hoće.

Ovaj poziv upućujem danas posebno zbog toga što je svetski dan zdravlja koji moramo poštovati i verujemo da ćemo učiniti mnogo toga.

Kad je već reč, kad već pomenuh svetski dan, da vam kažem nešto što mene posebno interesuje, a to je Svetski dan Roma koji je sutra, nije danas, već sutra. Šta je to Svetski dan Roma i šta je taj 8. april?

Nekima je rođendan, nekima je slava, nekima je imendan, nekima je to značajan datum iz sopstvene istorije, neke pak države su izvojevale nekakvu pobedu ili imale kakav poraz, a i mi Romi imamo svoj nacionalni praznik to je 8. april, rekoh već Svetski dan Roma. Kako je došlo do toga da se na ovaj dan proglasi nacionalni praznik za sve Rome u svetu? Tako što su se predstavnici Roma iz 13 zemalja okupili 1971. godine od 8. do 12. aprila na Svetskom kongresu u Londonu, i doneli odluku da se taj prvi dan rada Kongresa proglasi svetskim danom, a da se usvoje još neke mnogo važne odluke. Jedna od važnih je svakako to što smo dobili svoju himnu, to je već poznata stara moldavska romska pesma „Đelem, đelem“ koju je ukalupio, da tako kažem, jer nije je on napisao, Žarko Jovanović poznatiji kao Jagdima ili Vatreni, otac cigana Ivanovića.

Želim još samo da vam kažem nekoliko reči o ovom kongresu koji je za nas Rome izuzetno važan. Verovatno ja ne bih sedeo ovde sa vama se družio i razgovarao i radio da nije tog kongresa bilo i da na njemu nije Slobodan Berberski pokrenuo pitanje priznavanja statusa nacionalne manjine romskom narodu, kako u Srbiji, tako u ondašnjoj Jugoslaviji i čitavom svetu, i tako je i bilo. Šta je još urađeno? Urađeno je ono što ja ne činim, ne govorim na svom maternjem jeziku ovde samo da ne bih opterećivao prevodioce, a i nisam baš neki stručnjak za jezik.

Dakle, romaničiblje je usvojen kao jedinstven romski jezik, a svi dijalekti u ovom jeziku su priznati za ravnopravne. To je učinjeno na Svetskom romskom kongresu i ja vas poštovani prijatelji obaveštavam o tome da ćemo sutra u staroj Skupštini, ja je tako zovem, ja sam star čovek, u Kralja Milana, da održimo jedan veliki, lepi skup. Trudiću se da poštujemo sva pravila. Pedesetak ljudi će se okupiti. Govorićemo o tome šta smo uradili, kako smo uradili, priredili smo i nekoliko manifestacija.

Danas je u Palati Srbije, takođe održan jedan lep kulturan, fin skup na tu temu, a svuda u svetu, u svakom većem gradu, na svakom mestu gde Roma ima održavaju se danas, sutra ili prekosutra takvi skupovi.

Ja se vama zahvaljujem, posebno onima koji se sutra budu pojavili, ako naravno mogu na skupu koji mi organizujemo, kao već rekoh u sali stare Skupštine. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Dabić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvaženi ministre Nedimoviću sa saradnikom, naša poslanička grupa glasaće za predloženi amandman i naredne godine ćemo sprovesti popis kada izađemo iz cele ove krize. Siguran sam da će tada biti mnogo bolja situacija prosto epidemiološka, a nadamo se da će do tada Korona biti u potpunosti pobeđena i imamo razlog za optimizam, s obzirom da već sada možemo da govorimo da je vakcinisano preko milion i dvesta hiljada i revakcinisano, milion i dvesta hiljada naših građana, sigurno će biti naredne godine ova kriza iza nas i tada će popis moći da se u pravom i punom smislu provede na način da dođemo do svakog čoveka, bez rizika od zaraze i to je sigurno ono što ovaj amandman i predviđa, i naravno da će naša poslanička grupa glasati za ovaj amandman.

Naredne godine, takođe kažem, imaćemo priliku da, imaćemo rast da već ove godine, a to nam predviđa i poslednja projekcija Svetske banke, iako su nam u januaru dali 3 posto rast BDP, procenili su da će taj rast ići do 3 posto, a pre neki dan smo videli da su procenili da će rast BDP u Srbiji u ovoj godini ići i preko 5 posto, što se ispostavlja da smo, kada smo i predviđali ovim budžetom, da će rast biti ove godine preko 6 posto, mnogi su bili skeptični i govorili su da je to nerealan rast u uslovima krize u Evropi i da nijedna država ne može da ima tako veliki rast.

Sada kažem, i Svetska banka potvrđuje da je taj rast realan i to je nešto što nam daje nadu za optimizam da ćemo već ove godine nakon što izađemo iz krize uspeti da opet nastavimo sa svim onim investicijama koje smo započeli u prethodnom periodu.

Drago nam je da je polako i ovde situacija sa epidemijom počela da se popravlja. Vidimo da su ugostiteljski objekti počeli sa radom. Tu, pre svega, treba da se zahvalimo onom ekonomskom delu kriznog štaba koji je uspeo da utiče na medicinski deo kriznog štaba i da se te mere polako popuste. Vidimo da su bašte otvorene, doduše, ovaj sneg koji je pao verovatno je ugostiteljima doneo nepredviđene probleme ali najavljuju prognozu za par dana da će opet da se vrati lepo vreme i da ćemo opet imati naše bašte, pune kafiće.

Tako da, generalno, privreda počinje da raste i to je ono što je svakako dobra stvar. Kada govorimo o tome da je Srbija uspela da na pravi način napravi odgovor na ovu krizu, moramo da napomenom opet da smo imali pet minimalaca prethodne godine, tri minimalca ove godine, da su sve one ugrožene kategorije stanovništva dobile pomoć. Predsednik je najavio i nova davanja za naše građane i svakako je to posledica činjenice da mi imamo stabilnu, ekonomski snažnu državu koja može da odgovori na ovu krizu na mnogo bolji način nego što mogu države u okruženju.

Kada govorimo o tome da je Srbija snažna, ekonomski stabilna država, moramo da se setimo da to nije bio slučaj pre devet godina takav. Ne samo što smo bili ekonomski slabi, ekonomski nemoćni, već smo bili u situaciji da nam se sa stranih adresa diktira ko će biti ministar, ko će biti premijer, ko će biti direktor određenih javnih preduzeća.

Kako je to izgledalo tada imamo priliku da vidimo baš sada u Crnoj Gori kada imate situaciju da vam strane ambasade diktiraju ko će im biti ministar, ko neće i vidimo veliku sramotu da se smenjuje ministar iz reda srpskog naroda, gospodin Vladimir Leposavić, koji je imao hrabrosti da kaže onu neospornu istinu koju svaki Srbin zna, a to je da mi nismo genocidan narod, da se u Srebrenici nije desio genocid i bez obzira na to što pokušavaju da nam imputiraju da smo mi pripadnici naroda koji je počinio genocid i danas imate ljude koji su hrabri i koji mogu da istupe i da kažu da to apsolutno nije tačno.

Međutim, vidimo da Krivokapić, ne po svom nahođenju, već po nahođenju stranih ambasada rešava da smenjuje ministra iz reda srpskog naroda samo zato što je izrekao jednu takvu istinu da Srbi nisu genocidan narod.

Vidite i sami, danas kada pogledate u Crnoj Gori situaciju vidite kako izgleda kada vam stranci diktiraju uslove. Nije to bilo tako davno u Srbiji. Mi se sećamo 2000. do 2012. godine imali ste situaciju da vam direktno iz stranih ambasada, iz redova tajkunske, tada ljudi koji su imali krupni kapital, zajedno, kažem još jednom, sa stranim ambasadama diktiraju kako će država da ide u kom će smeru da se vodi.

To danas u Srbiji više nije slučaj. Mi možemo sa ponosom da kažemo da danas Srbija odlučuje samostalno o svojoj politici. Mi odlučujemo u našem parlamentu, u našoj Vladi, predsednik Republike, takođe. Dakle, u tom trouglu se donose odluke, a ne u trouglu organizovanog kriminala, tajkuna i stranih ambasada.

Dakle, danas Srbija može da sprovodi svoju politiku, može da sprovodi nezavisnu politiku. Nije tako davno, kažem, bio slučaj kada smo imali nemoćnu državu, slabu ekonomsku državu, a kada imate ekonomski slabu državu, naravno da onda ima i svako pravo i uticaj, prosto i potrebu da vam bude tutor i da vam se nameće kao neki faktor koji treba da donosi odluke umesto naroda.

Još jednom kažem, popis koji će se održati u Srbiji naredne godine, sigurno će biti sproveden u skladu sa najvišim evropskim standardima. Imaćemo priliku da vidimo zaista sve statističke podatke koji nas zanimaju i koji će, siguran sam, biti pokazatelj da Srbija se nalazi na dobrom smeru.

Ovde je prethodni jedan od govornika rekao - stalno ponavljaju lažu kako, ne znam, 50, 60, 70 hiljada ljudi godišnje napusti Srbiju. To apsolutno nije istina. Mi vidimo da se sve više ljudi i vraća u Srbiju. Kolega Todorović je malopre rekao 400.000 ljudi se vratilo u Srbiju prethodne godine kada je počela korona kriza širom Evrope. Četiristo hiljada naših građana je rešilo da se vrati ovde i da ovde nastavi da živi.

Dakle, naš narod ima i te kako preduslove da sledeće godine kada pobedimo ovu pošast krenemo još bolje da se, kažem još jednom, da se naša država razvija u pravom smeru kao što je to bio slučaj i pre korona krize.

Još jednom, mi ćemo glasati za predloženi amandman i siguran sam da ćemo naredne godine i praktično, već ove godine po prognozama svih relevantnih međunarodnih adresa imati taj rast od 5-6%, što će dovesti do još većih investicija, još većih ulaganja u sve ono što je potrebno za sve građane Srbije.

Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 5. amandman je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Predstavnik predlagača je prihvatio amandman na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Tomić.
Izvolite.