Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.
Gospodine Milojeviću, na samom početku koristim priliku da ispred poslaničke grupe SPS svim pripadnicima romske populacije čestitam praznik – Svetski dan Roma.
Mnogo tema je danas pokrenuto i smatram da svaka tema ima određenu važnost i značaj i pokušaću da se osvrnem, između ostalog, na sve ono o čemu je bilo reči, a počeću sa onim što jeste tačka dnevnog reda. Dakle, danas na dnevnom redu imamo Predlog odluke o izboru predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Za izbor predsednika predložena je sudija Jasmina Vasović.
Prema Ustavu i Zakonu o sudijama, predsednika Vrhovnog kasacionog suda među sudijama tog suda, na predlog Visokog saveta sudstva, bira Narodna Skupština na period od pet godina, bez prava ponovnog izbora. Predsedniku Vrhovnog kasacionog suda može prestati mandat, odnosno prestati funkcija pre isteka vremena na koji je izabran na lični zahtev, prestankom sudijske funkcije ili razrešenjem iz zakonom propisanih razloga za razrešenje predsednika suda. Predsednik Vrhovnog kasacionog suda, najvišeg suda u zemlji, je po funkciji i predsednik Visokog saveta sudstva, dakle, sve je to vrlo jasno i precizno definisano.
Jasan je značaj ove funkcije, o čemu svedoči stepen velike odgovornosti, i iz tog razloga jako je bitno da na funkciju dođe kandidat visokih kvaliteta i kompetencija, kvalitetnog obrazovanja i pre svega moralnog integriteta.
U svom Programu za unapređenje rada sudova predloženi kandidat Jasmina Vasović je istakla pet osnovnih ciljeva kojima će težiti tokom svog mandata. To su: posvećen rad na obezbeđenju jedinstvene sudske primene prava i jednakosti stranaka u sudskim postupcima, unapređenje stručnosti pravosuđa, unapređenje transparentnosti, dostupnosti pravosuđa, poboljšanje efikasnosti pravosuđa, institucionalno jačanje suda i saradnja sa drugim institucijama.
Što se tiče ciljeva koji su postavljeni, koji su definisani, oni su za nas u potpunosti opravdani, u potpunosti prihvatljivi i poslanička grupa će naravno u danu za glasanje podržati predloženog kandidata.
E sada, nekoliko reči o svemu onome o čemu se danas govorilo, a takođe važna i značajna pitanja.
Gospodin Rističević maločas je govorio o jednom od sudija koji, maločas sam imao prilike tu od kolege da pogledam, kako bih nazvao, nije to izjava, to je više intervju u nekom od nedeljnih listova, gde kaže: „Nova demonstracija bahatosti u Skupštini“. Vrlo je interesantno da o toj bahatosti u Skupštini gospodin Majić govori danas, a nije govorio kada su završeni izbori za narodne poslanike.
Sećate se noći u Republičkoj izbornoj komisiji, jedna, druga fotografija, treća fotografija. Ovo verovatno ne prestavlja bahatost, način na koji se tada opozicija ponašala ne predstavlja bahatost, ili nije bio trenutak da se tada o tome govori. Onda
idemo na sledeću, način na koji se opozicija ponašala u plenumu, verovatno nije bio pogodan trenutak da se govori o bahatosti u Narodnoj skupštini. Pa onda unošenje kamena prvi put u Narodnu skupštinu Republike Srbije, ovo nije bahatost, ovo je normalno ponašanje jednog poslanika koji predstavlja građane Srbije u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Gospodin Rističević je čak utvrdio poreklo ovog kamena, koji je navodno došao sa Kosova, a gospodin Rističević utvrdio poreklo odakle je zapravo ovaj kamen. Pa onda način na koji narodni poslanici, pazite, narodni poslanici uz srpsku zastavu, probijanjem pokušavaju da dođu do Narodne skupštine, ovo nije bahatost i na ovo nije trebalo odreagovati, verovatno nije trebalo ni pravosuđe da odreaguje i gospodin Majić je verovatno i na ovo trebalo da odćuti. Ali eto, sada je trenutak i pogodan politički trenutak da o svemu ovome govorim.
E sada, vrlo interesantno je pitanje zašto baš sada i zbog čega baš sada. Verovatno postoje politički afiniteti, postoje politički ciljevi, postoje politički razlozi. Ako bi pogledali i ako bi sagledali i analizirali kako su se ponašali predstavnici pojedinih opozicionih poslaničkih grupa ovde u parlamentu, o tome smo uglavnom svi govorili, ali hajde da krenemo od onoga što je osnov, onoga što je suština, kako su se oni uopšte našli u parlamentu.
Izbori su bili završeni. Oni nisu imali dovoljan broj glasova da imaju svoje predstavnike u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a onda čitava tada opozicija, čitava opozicija, čitava nazovite opoziciona elita se okuplja oko njih i poziva svoje birače da glasaju za tu listu. Ko je mogao ovu opoziciju da okupi u Srbiji? Pa samo jedan faktor, neka budu toliko korektni i neka kažu ko ih je okupio, zahvaljujući kome su svi zajedno bili ovde i zahvaljujući čijem pozivu su imali svoje predstavnike u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Pominjane su devedesete godine. Što se tiče 90-ih godina, mi smo više puta rekli – od prošlosti i iz prošlosti se ne živi. Od prošlosti treba izvući pouke, treba afirmisati ono što je dobro, ali ono što mi želimo jeste da zajedno sa koalicionim partnerima gradimo i realizujemo ciljeve i one ključne probleme sadašnjosti i da gradimo temelje nove budućnosti. Ne sme prošlost da nam bude sadašnjost i ne sme prošlost da nam bude jedina budućnost.
Želim da podsetim da je ovaj parlament, više puta sam o tome govorio, usvojio Deklaraciju Narodne skupštine Republike Srbije o osudi zločina u Srebrenici. Reći ću zašto o ovome govorim. Donošenjem ovoga izvršio je i moralnu i međunarodnu obavezu, dakle, osudili zločine u Srebrenici, izrazili saučešće porodicama žrtava i smatramo da smo time dali doprinos obnovi poverenja na prostoru bivše Jugoslavije. Srbija, naime, pokazuje odlučnost da se ovakvi zločini koji su se dešavali na stranama u sukobima nikada više ne ponove, jer naš glavni cilj, glavni cilj Srbije danas je i celog okruženja mir i stabilnost u regionu. Dakle, Srbija želi da vodi politiku mira, dobrosusedskih odnosa, ekonomskog prosperiteta i saradnje.
Ova deklaracija, kao što je između ostalog rečeno, insistirala je na tome da su zločini pojedinačni, a ne nacionalni i utvrđuje rešenost da oni koji su zločine počinili treba da odgovaraju, da nije kriv narod nego pojedinci. Osudom zločina mogu samo da se stvore realne osnove za obnovu poverenja. Sa moralnog, sa političkog, sa nacionalnog, državnog stanovišta, to je po našem mišljenju veoma važno.
Mi smo očekivali da će predstavnici parlamenata i ostalih regiona učiniti neki pomak ka pomirenju i doneti slične rezolucije, ali nisu to učinili. Ovu rezoluciju mi ne posmatramo kao izolovan politički dokument, već kao dokument komplementaran sa rezolucijom koja će osuditi sve zločine.
Ne znam da li ste imali prilike da vidite, ali moram to danas da pomenem, naročito danas i posebno danas kada je međunarodni ili Svetski dan Roma. Nemački ambasador, kada već govorimo o prošlosti, dao je izjavu da je bombardovanje Jugoslavije 1999. godine kontroverzno pitanje, ali da je reakcija bila potrebna jer je trebalo sprečiti humanitarnu katastrofu i genocid na Kosovu. Najblaže rečeno, ova izjava je sramna, ova izjava je licemerna. Srbija je bombardovana, Jugoslavija je zapravo najpre bombardovana 1941. godine i 1999. godine, i to je bio zločin, SR Jugoslavija je napadnuta zbog odbijanja da potpiše svoj nestanak u Rambujeu i zbog odnosa prema albanskoj manjini.
Kada ambasador jedne velike države u Srbiji govori o genocidu i kada pominje Kosovo ne treba nikada da zaboravi 230.000 Srba koji su proterani sa prostora Kosova i Metohije. Onda mi imamo puno pravo da postavimo pitanje gospodinu ambasadoru, kako ga nije sramota? Ne treba nama da uputi izvinjenje, neka uputi izvinjenje onima koji ne mogu da se vrate na svoja ognjišta danas. Neka uputi izvinjenje za svaku suzu koja je prolivena od svakog deteta koje je moralo da napusti svoj i ode sa prostora Kosova i Metohije.
Nama je potpuno jasno, ovo je nastavak kampanje pojedinih zapadnih zemalja da se srpski narod proglasi za genocid. Video sam da je gospodin Bakarec odreagovao, i složiću se sa njim, da je ovo objašnjenje slično onom o bombardovanju Beograda 1941. godine, koji su dali Adolf Hitler i Aleksandar Ler. Sramno i ono što mi očekujemo, najmanje u ovom trenutku ambasador jedne velike države EU može da učini, je da uputi izvinjenje.
Sada što se tiče pravosuđa, nekoliko stvari vezane za izveštaj, pre svega, Evropske komisije, a odnosi se na temu pravosuđa. Dakle, ne treba da govorimo ponovo o odlučnosti i opredeljenosti Srbije da postane punopravan član EU, to smo potvrdili i u parlamentu, tom svojom odlučnošću i putem koji ide, kada je reč o evropskim integracijama, čini i radi Vlada Republike Srbije. Srbija u svom procesu pristupanja EU obavezala se na sprovođenje važnih ustavnih reformi, čiji je cilj jačanje nezavisnosti i nepristrasnosti pravosuđa, ali i odgovornosti nosilaca pravosudnih funkcija.
Reforma pravosuđa u cilju jačanja njegove nezavisnost i efikasnosti predstavlja prioritet u radu Narodne skupštine i Vlade. Vlada je izradila predlog ustavnih reformi koje je poslala nadležnom odboru Narodne skupštine. Vladavina prava jeste i mora ostati jedan od ključnih ciljeva pored depolitizacije pravosuđa i jačanja njegove nezavisnosti u pristupnim pregovorima. Međutim, ovi ciljevi se ne smeju vezivati isključivo za proces pristupanja EU, to su osnovni postulati jedne pravne, uređene države, kakva Srbija danas i jeste.
Kada Evropska komisija govori o vladavini prava onda treba da se zapita i da se osvrne i na Briselski sporazum, da li je vladavina prava to što je Srbija ispoštovala sve ono što je definisano Briselskim sporazumom, a Priština za sedam godina nije mogla da ispoštuje jednu stvar, a to je formiranje zajednice srpskih opština. Da li je to vladavina prava? Nije to šamar Srbiji, to je šamar Briselu i EU, jer čitav pregovarački proces se upravo vodi pod pokroviteljstvom Brisela i EU.
Evropski parlamentarci su još gori u svojim konstatacijama, one su još sramnije i licemernije u odnosu na izveštaj Evropskog parlamenta. U izveštaju Evropskih parlamentaraca koji je usvojen, a koji će razmatrati odbor kojim predsedava uvažena predsedavajuća, gospođa Elvira Kovač, između ostalog kaže – postoji ozbiljna zabrinutost zbog obima kontinuiranog političkog uticaja na pravosuđe i konstatuje se potreba za jačom zaštitom odgovornosti profesionalizma, nezavisnosti, celokupne efikasnosti pravosuđa. Takođe, Evropska komisija apeluje na Srbiju da reši afere poput Krušika, Jovanjice, Telekoma Srbije, kao i da poboljša rezultate u istragama položaja u optužbi i izricanju presuda u slučajevima korupcije na viskom nivou.
Država je razrešila aferu Jovanjica, koliko je nama poznato. Kada je reč kako oni kažu o ostalim aferama, koliko je nama poznato postupci su u toku. Na ovakav način, Evropski parlamentarci čine samo jedno, a to je da vrše pritisak na nezavisnost sudstva u Srbiji. Dakle, ne vršimo ga mi, nemojte gospodo, dame i gospodo to nama spočitavati. To činite vi, ovakvim konstatacijama. Kada već pominjete fabrikovane afere, pa kako se ne setiste i Mauricijusa, i Hong Konga i mnogih drugih afera ili vam to u ovom trenutku nije odgovaralo, jer zapravo imate drugačiji cilj.
Jedan argument, da li je Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije, odnosno da li je Aleksandru Vučiću predsedniku Republike Srbije u januaru mesecu ove godine izrečena presuda da plati dve stotine hiljade dinara jednom nazovite lideru opozicije zbog izrečene uvrede zbog koje je navodno isti taj nazovite lider pretrpeo duševni bol. Pa, to je parekselans da nisu u pravu političari i mediji koji tvrde da srpsko pravosuđe nije nezavisno i da se njime upravlja iz političkih krugova. Dakle, ovo treba da imaju na umu kada govore o nezavisnosti srpskog pravosuđa.
Podsetiću vas, dakle, kada kažu da nema političke volje u Srbiji da se obračuna sa kriminalom i korupcijom. Ne, nije tačno. I predsednik, i Vlada Republike Srbije, ponavljam po ko zna koji put, delima, a ne rečima pokazuju da vode jednu odlučnu, ne selektivnu, organizovanu i kontinuiranu borbu protiv kriminala i korupcije. Da je zadat jedan ozbiljan udarac organizovanom kriminalu i da se na tome neće stati. Da će nadležni organi i nadležne institucije nastaviti da rade svoj posao i da će u tome imati podršku parlamenta u potpunosti. Dakle, imamo jednu sinergiju, praktičnog delovanja i zakonodavne aktivnosti. Ta sinergija daje rezultate.
Što se tiče Vlade, predsednika i nas u Skupštini, nultu stepen tolerancije kada je reč o korupciji. Dakle, nulti stepen tolerancije kada je reč o korupciji. Mi smo u parlamentu ponavljam, opet po ko zna koji put, usvojili Zakon o poreklu imovine.
Niko nije kritikovao taj zakon, osim onih koji su imali pravi razlog za tako nešto.
Predsednik je prvi rekao, ja sam spreman da budem prvi predmet provere. Mi smo rekli u parlamentu, spremni smo da budemo predmet provere. Oni koji su imali razlog da se plaše, a sada da vidimo šta je razlog, su sve vreme govorili da je taj zakon zapravo prostor za obračun sa političkim neistomišljenicima.
Ne, nije. Nema selektivnih meta. Zakon je isti za sve i niko nije iznad zakona, bio on u vlasti, bio predstavnik vlasti ili bio predstavnik opozicije. Ali, niko nije jači iznad zakona i niko nije i neće biti jači od države.
Valjda je to danas potpuno svima jasno.
U tome će svakako i Vlada Republike Srbije i Narodna skupština Republike Srbije i predsednik Republike Srbije, imati punu podršku poslaničke grupe SPS.
Znam da je vreme isteklo i zahvaljujem vam se na toleranciji.
Hvala puno.