Da se ne bi ponavljali, da kažem samo jednu rečenicu.

Znači, 2008. godine sudstvo, naš sistem je uništio zapad. Da li je to bilo preko Nate ili Nade ili Milojke, to je sasvim svejedno.

Mi smo došli u situaciju da danas gradimo svoje sudstvo i pričamo o nezavisnom sudstvu. Nema nezavisnog sudstva bez nezavisnog sudije, a da bi sudija bio nezavistan, on mora biti ekonomski nezavistan. Sudijama treba dodeliti zlatne kartice na godinu dana, ako je zasluže. Kako treba da je zasluže?

Ne postoji zahvalnija oblast za merenje rezultata rada nego što je sudstvo. Vi imate nivoe, osnovni, viši, apelacioni, kasacioni. Odluka na svakom nivou se proverava na višoj instanci. Tačno se zna po sudiji koliko je u određenom vremenskom periodu uradio konačnih rešenja, konačnih rešenja. Prema tom broju treba mu dodeliti određeni tzv. ja bih rekao kardinalni broj. Prema tom broju treba mu odrediti platu. To treba raditi svake godine. Treba stalno u toj grupaciji, u tom skupu sudija koji se sad trenutno našao stvarati kvalitet nagrađivanjem, ne baviti se onima koji vuku nazad, stalno razmišljati i nagrađivati one koji vuku, njih nagrađivati i obezbediti im tu ekonomsku nezavisnost.

S druge strane, obezbediti im i društveni položaj. Da se razumemo, pored ovog ekonomskog dela treba za sudije uraditi, i to narod očekuje, kodeks oblačenja, kodeks ponašanja. Recimo, ako sud počinje da radi u sedam sati, vi ako uđete u hodnik, u zgradu bilo kojeg suda, da li vi možete da prepoznate i da kažete u toj gomili ljudi ko je sudija? Da li možete da kažete na ulici ako znate da je sudija, ko je sudija? Sudija mora da bude gospodin. Sudija je nekad bio gospodin. Sudija je morao da sudi u odelu, sa kravatom. Sudija danas sudi u dukserici, u džemperu, jedino što ne sudi možda u kratkim pantalonama.

Znam da postoje pravilnici koji su doneti na nivou svih sudova, ali ko proverava da li se to poštuje? Ja sam prisustvovao i bio na suđenju kada je sudio sudija koji je bio u džemperu. Možete vi zamisliti šta je to. Drugo, ako se neko opredeli da bude sudija, on je sudija 24 sata na javnom mestu. Ne može se sudija u malom mestu pojaviti u kratkim pantalonama u popodnevnim satima na javnim skupovima. O svemu tome moramo da razmišljamo jer narod to gleda.

S druge strane, mora se voditi računa s kim se druže te sudije po tim malim mestima. Ja dolazim iz malog mesta relativno. Ne može sudija da sedi i ćaska u popodnevnim satima kada ne radi sa kriminalcem, sa čovekom sa koga celo mesto zna da je kriminalac. To su neke stvari možda nebitne za nekoga, ali po meni za narod veoma, veoma bitne. Sve se to da urediti.

Znači, još jednom ponavljam, može se u sudu izmeriti učinak svakog pojedinca, pre svega sudija, pa onda ta akontaciona plata koja se daje tokom godine da se na kraju godine kada se svakom sudiji dodeli taj kardinalni broj, da mu se onda isplati konačna plata.

Treba one koji vuku, koji rešavaju, njih treba nagraditi, a one koji vuku nazad, koji ne mogu da budu sudije, njih treba ostaviti u bunaru, oni će sami napustiti.

Šta još predlažem? Mi smo doneli odluku o sudskim izvršiteljima. Ne bih se vraćao na tu temu da to ukidamo, ali se zalažem, to je moje mišljenje, poštujem mišljenje većine i sud treba da radi poslove sudskih izvršitelja. Kako? Onaj službenik u sudu koji radi poslove sudskog izvršitelja njemu treba omogućiti da zaradi preko plate, on ima normu, ako tu normu prebaci, on treba da zaradi. Ako mi njemu omogućimo da zaradi, on će zaraditi i za sud, on će zaraditi i za državu, jer se velike pare prelivaju u privatne ruke. Privatnici nemaju konkurenciju, oni moraju imati konkurenciju u sudu.

S druge strane, notari. Notari takođe, moraju imati konkurenciju. Ko treba da bude konkurencija notarima? Konkurencija notarima takođe treba da bude sud, da postoji čovek u sudu koji će da radi taj posao, koji treba da ima normu, ali taj čovek mora biti zainteresovan da prebaci tu normu, da zaradi duplu, troduplu platu, da učini, napravi konkurenciju tom notaru da bi cena bila niža, da bi građani profitirali.

Treća stvar o kojoj želim da govorim, i mislim da sam to jednom pričao, kaže se sudija za prethodni postupak. Pazite, sudija za prethodni postupak, ne mogu uvek da se setim toga. Ko je bio istražni sudija, ne znam kome je uopšte palo na pamet da umesto reč istražni sudija, kaže sudija za prethodni postupak. Notorna glupost. Molim vas, da se varate neke stvari koje su bile dobre.

Znači, još jednom ponavljam, sudska oblast, sudska vlast je najzahvalnija da se uredi, i apelujem na novu predsednicu, vidim tu njenu biografiju, da ona svojim iskustvom, pošto je radila u osnovnom, pa u višem i tako dalje, apelacionom, znači, može i poznaje problematiku. Stvar se vrlo brzo može urediti bez obzira što su ovi 2008. godine napravili ršum. Nisu napravili oni, oni da nisu našli Natu, oni bi našli Milojku. To je uradio, da se razumemo, zapad, kao što nam je uništio vojsku, kao što je uništio policiju, tako je hteo da uništi i sudstvo i školstvo, i tako dalje, pokušao da uništi.

Znači, to su stvari koje mi moramo da rešimo i ovo je moj apel. Znači, onaj program koji je buduća predsednica napisala, treba o ovome o čemu sam govorio da razmišlja, da se stanje u sudstvu popravi, jer, moramo da priznamo, ne smemo se lagati, narod je izgubio poverenje, delimično, u ovaj sud i ovu pravdu i u njihov rad. Gospodine Milojeviću, vi to dobro znate, mnogo bolje nego ja. Znači, mora i može da stvar popravi. Hvala.

Zahvaljujem.
Sledeći je narodni poslanik Dušan Radojević. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što počnem svoje izlaganje iskoristiću priliku da pripadnicima romske nacionalne populacije poželim srećan Svetski dan Roma, i da javno pohvalim omladinsko Udr“uženje Roma u Čačku, „Džipski tim“, koje predvodi Gradimir Radosavljević Gango, jer oni su upravo pravi primer kako Romi treba da se umrežavaju i kako treba da se bore za svoja prava. Oni već punih godinu dana pomažu romske i srpske porodice, i kamo sreće da i tako drugi funkcionišu, jer to je jedini način da se oni izbore za prava i da im u svemu tome lokalne samouprave pomognu.

Kada je tačka dnevnog reda u pitanju, ne moramo mi biti ni pravnici, ni advokati da bismo razumeli posledice koje žuta vlast u prethodnom periodu ostavila po tužilaštvo. Sve te posledice mi danas osećamo i kao građani i ja kao narodni poslanik ili politički funkcioner nemam pravo da se mešam u procese u sudu i u tužilaštvu. Isto tako ni sudije nemaju pravo da se mešaju u politiku, ali očigledno to neki ne poštuju pa sudija Majić sebi daje za pravo da se bavi politikom, a ne svojim poslom.

Sve to osećaju građani i u svakodnevnom razgovoru i prijemu sa građanima mogu slobodno reći da veliki broj, pa i mojih Čačana, se žali na to da sudski procesi dugo traju. Jednostavno da bi svoju pravdu dočekali, prođe i par godina i svesno lica koja su optužena u tom procesu izbegavaju da se pojave na zakazanim ročištima i građani tvrde da u tom i pojedine sudije učestvuju.

To su razlozi zbog kojih su građani kasnije njih i kaznili, definitivno na izborima, jer oni su pokazali šta znaju o tužilaštvu i 2009. godine i svi su danas to i pričali o toj katastrofalnoj reformi pravosuđa gde su časne sudije ostajale bez posla, a gde su na partijskim sastancima DS postavljali sudije, gde su u gradskim odborima tih političkih stranaka podnošeni izveštaji, a ne nadležnim institucijama, gde su donosili zakone kako bi sebe sutra zaštitili od bilo kakve odgovornosti. Sve je to građane koštalo preko 44 miliona evra.

Te posledice osećaju i dan danas i dugo će nam vremena trebati da to ispravimo. Zato smatram da izbor Jasmine Vasović je prava stvar. Ja ću je podržati jer na osnovu svega što smo mogli da vidimo u biografiji i da pročitamo, znam da je bila član Radne grupe za izradu Zakona o zaštiti prava za suđenje u razumnom roku. To je ono što građani upravo i ukazuju na nedostatke. Dakle, da se presude donose u što kraćem roku i da budu u interesu naroda.

Zbog svega toga mogu da kažem da se i ne treba osvrtati na komentare opozicije danas, jer njima ništa nije sveto, oni će kritikovati sve ono što mi dobro radimo, jer je to očigledno njihov posao, oni tako danas i kritikuju i mere koje Vlada i predsednik donose kada je u pitanju suzbijanje korona virusa. Skoro smo imali situaciju, danas je to doduše aktuelno, kritika na novi paket vitamina i kesa koje predsednik obezbeđuje za svoje građane kako bi pored svega ovoga što nas je pogodila korona virusa, pronašli snage da ojačaju imunitet i da nastave u procesu vakcinacije kako bismo spasili naciju od svega toga. Šta su oni radili 2008. i 2009. godine za vreme svetske ekonomske krize? Delili su otkaze građanima. Pa, se posle čude što ih narod neće i što ih kažnjavaju na svakim izborima, dok mi danas delimo vakcine, četiri vrste vakcina. Dok mi danas dajemo pakete finansijske mera, pomoć. Dok dajemo prehrambene pakete, dok dajemo vitamine, dok se trudimo u svom tom procesu da zadržimo i privredu na dobrom putu i da zaštitimo sve naše građane, oni kritikuju sve to.

Tako da ne očekujem ja da nas hvale niti nam treba njihova podrška za bilo koju odluku. Poštujem odluku i predlog Visokog saveta sudstva i u danu za glasanje ću glasati. Mogu samo da im kažem da građani su njima presudili definitivno na izborima, a i neka se spreme oni za ono što dolazi, kad-tad će oni za sve marifetluke odgovarati ispred nadležnih institucija u državi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Sledeći narodni poslanik Stefan Srbljanović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Krajem 17 i u 18 veku nastala su dva, možda i najznačajnija dela posvećena političkoj teoriji filozofiji. Prvo delo je delo engleskog filozofa i teoretičara Džona Loka „Dve rasprave o vladi“. U tom delu je izložena dualistička teorija o državnoj vlasti, odnosno zastupa se stanovište da je sudska vlast segment i deo zakonodavne vlasti i da je vlast ograničena prirodnim zakonima, odnosno prirodnim pravima svakog pojedinca, kao što su pravo na život, pravo na svojinu i pozitivnim pravima, odnosno Ustavom i zakonima.

Drugo delo nastalo 50-ak godina kasnije je delo francuskog filozofa i teoretičara Šarla Monteskijea „O duhu zakona“ i ono je poznato po jednom načelu koje često pominjemo ovde, a to je načelo o podeli vlasti, odnosno podeli vlasti na izvršnu, zakonodavnu i sudsku vlast. Prva država koja je u svoj pravni sistem i u svoj ustav ugradila ovaj princip je SAD kroz sistem check and balance odnosno taj sistem podrazumeva ravnotežu tri grane vlasti. Ustavom određene nadležnosti za svaku od njih i da svaka vrši kontrolu i proverava druge što obezbeđuje njihovo međusobno ograničavanje.

Danas raspravljamo o predlogu za izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda, odnosno o izboru gospođe Jasmine Vasović. Iz dostavljene biografije vidimo njen profesionalni put i razvoj od diplomiranja na Pravnom fakultetu u Beogradu i polaganja pravosudnog ispita, pa do izbora za sudiju Vrhovnog suda. Tu nema ništa sporno.

Ono što je mene zainteresovalo jeste intervju koji je gospođa Vasović imala pred komisijom Visokog saveta sudstva, gde je govorila o razlozima zbog kojih se kandidovala, ciljevima i onome što će biti njen posao ukoliko bude izabrana za predsednicu Vrhovnog kasacionog suda.

Zanimljiv mi je bio detalj vezan za etički kodeks i kako je sama gospođa Vasović tada rekla, to joj je omiljena tema i dodaje da su kao mlade sudije imali kod sebe kodekse uramljene po kabinetima. Zanemaruje se ponekad da je kodeks odličan instrument za odbranu sudija. Principi kao što su dostojanstvenost, stručnost i odgovornost, kada postanete sudija, to ne znači kraj nego početak. Stalno mora da vam je zakon u rukama, treba da budete primer drugima i morate imati kredibilitet za sve što radite. Znači, morate imati kredibilitet za sve što radite, podvlačim.

Prošle nedelje je moj cenjeni kolega Milenko Jovanov govorio o sprezi određenih medija, određenih političara i stranaka i određenih sudija. I kako je on to tada lepo rekao, negde 8. ili 9. marta je to sve izašlo na videlo, a nakon konferencije Aleksandra Vučića, na kojoj je izneo sve one monstruozne detalje o ubistvima uhapšenog klana Veljka Belivuka. Tog dana na jednoj opozicionoj televiziji imali smo priliku da ceo dan gledamo naslove i vesti sadržaja koji su imali samo jedan cilj, a to je da skrenu temu sa onoga što je glavno i da nama, građanima Srbije, ukažu da sve ono što je Aleksandar Vučić izneo toga dana, da nije sadržaj koji je primeren medijima sa nacionalnom frekvencijom.

Celog tog dana su se pojedini samoproklamovani lideri opozicije trudili i zgražavali se nad onim što je Vučić izneo i trudili se da nam na što originalniji način pokažu šta je to što je on tog dana prekršio. Nedostajalo im je samo jedno – kredibilitet. Taj kredibilitet su dobili isto veče u emisiji, na toj istoj televiziji, od sudije kog smo često puta imali priliku da pomenemo i danas, a i ovih dana, koji je rekao da je Vučićeva konferencija za štampu degradacija pravosuđa.

Naravno, kredibilitet koji sam ja sada pomenuo i kredibilitet koji je pominjala gospođa Vasović u svom intervjuu za posao nemaju nikakvih dodirnih tačaka i nikakve veze, to je apsolutno tačno. Ali, ja se pitam sada, sam se pitam i pitam sve vas – da li na tom primeru imamo i da li uočavamo tu spregu između određenih stranaka i političara, određenih medija i određenih sudija? Mislim da zaključak možete doneti svi pojedinačno. Ono što gospođa Vasović svakako ne treba da radi ukoliko bude izabrana na mesto predsednice sudije Vrhovnog kasacionog suda jeste da se ne ponaša tako kako se ponašaju te sudije, jer je to odličan primer, ali negativan, kako jedan sudija ne treba da se ponaša. Jer, ko je uopšte tom gospodinu dao za pravo da on bude neko ko će predstavljati pravosuđe Republike Srbije? Pa, nije on pravosuđe Republike Srbije i nije sud u kome je on zaposlen pravosuđe Republike Srbije. To vam je tipičan primer zloupotrebe sudijske funkcije i nešto što ne treba da radite.

I ono što im zaista mnogo smeta i zbog čega su veoma nervozni jeste glas koji se čuje iz ovog parlamenta, iz ove Skupštine, od nas, predstavnika građana Republike Srbije. Pa, ako smo mi nezavisna grana vlasti i ako je sudstvo nezavisna grana vlasti i ako svaki dan slušamo kritike i slušamo o tome šta su ovde teme, o čemu mi govorimo, o čemu pričamo i zašto pričamo tako i koga smemo a koga ne smemo da

pominjemo, pa valjda onda i mi kao zakonodavna vlast, kao Narodna skupština, kao

predstavnici građana Republike Srbije, imamo pravo da komentarišemo i drugu nezavisnu granu vlasti, a to je u ovoj situaciji sudstvo?

Ja mislim da moramo to da radimo i da imamo pravo to da radimo, iako oni smatraju da postoje u ovoj zemlji neki ljudi koji su zaštićeni kao beli medvedi i koji mogu da pričaju o svakome šta žele i da pljuju svakoga i da rade ono što hoće, a da niko o njima ne sme da kaže ni jednu jedinu ružnu reč. Upravo zbog toga ćemo nastaviti da pričamo o svemu onome što je loše u pravosuđu, jer želimo da nam sudovi rade brže i efikasnije, da nam kriminalci ne bi šetali ulicama i ne bi šetali po gradovima po Srbiji, već da bi bili na onom mestu na kom treba da budu, a to su zatvori i iza rešetaka.

Uvek postoje oni koji su nezavisni i hrabri da nam kažu kako je moguće da neko za tako kratko vreme stekne imovinu od nekoliko desetina miliona evra, kako da taj novac iznese u nekoliko desetina zemalja, inostranih zemalja, na različite kontinente i da taj novac smesti na različite račune. I to je pitanje na koje svi mi želimo da čujemo odgovor.

Razumljivo je da kada ste na konferenciji za štampu i kada vam novinar postavi pitanje o poreklu tog novca i poreklu te imovine, da se branite ćutanjem. Jer, šta biste rekli u svoju odbranu kad je sve jasno kao dan?

Ono što je jako bitno, da ukoliko novinarima ne morate da date odgovor na pitanje, da ćete svakako to morati da uradite pred nadležnim državnim organima ove države. Hvala.

Zahvaljujem.
Sledeći narodni poslanik Adam Šukalo. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući. Evo šta dodati na samom početku u odnosu na ovo što su sve uvažene kolege danas govorile i o važnosti ove teme, a i pre svega, još jednom da istaknem, pošto često to u svojim govorima na ovu temu pravosuđa govorim, važnost parlamenta, Republike Srbije, što imamo priliku i da debatujemo oko ove teme i da biramo, pogotovo ovako važne funkcije kao što je predsednik Kasacionog suda. Iz tog razloga, smatram da u Republici Srbiji nema potrebe, s obzirom da mnogi zagovaraju određene promene u pravosuđu da se uspostavljaju određene institucije, koje bi bile paralelne pravosudne institucije, neke visoke, sudske, tužilačke savete, svuda gde su ti primeri, postojali u regionu.

Evo ja ću još jednom navesti taj primer da BiH ima takav sistem pravosuđa koji je sigurno najgori u Evropi, iako je to bio projekat međunarodne zajednice i određenih stranih ambasada, ništa nije dobro doneo građanima u smislu borbe protiv kriminala i borbe protiv korupcije, borbe protiv organizovanog kriminala i borbe protiv kriminala u regionu.Takva rešenja koje određene grupacije, koje su nama suprotstavljene, politički, politici SNS, politici Aleksandru Vučića, ništa dobro neće doneti Srbiji i ta kopiranja, fotokopiranja takvih praksa, neće doneti ništa dobro i upravo iz tog razloga ja svaki put kažem, da sam jako zadovoljan što ovde debatujem. Naravno, kolega Srbljanović je malopre govorio o tome, naravno da imamo pravo da debatujemo, naravno da parlament vrši ulogu i parlamentarnog nadzora nad radom pravosuđa, ne u smislu pojedinačnih odluka, presuda i svega ostalog.

Zašto? Iz prostog razloga, zato što građani, naši birači od nas traže, ne ono što smo mi već uradili, da stvorimo ambijent i političku borbu, volju za obračun sa organizovanim kriminalom i korupcijom. Mi smo to i manifestovali i pokazali.

Ali naša odgovornost, kao i zakonodavne i izvršne vlasti, nije za ono što se dešava u pravosuđu. Ali anomalije koje postoje, pojedinci koji se petljaju u svašta pa se bave kroz različite nevladine organizacije, i političkom aktivnostima je praksa koja ne postoji nigde.

Iz tog razloga mi ovde govorimo u parlamentu, ukazujemo na te anomalije. Nikada niko od nas nije ovde govorio i prozivao određenog sudiju zašto je nešto presudio i komentarisao te presude, ali građani očekuju efikasnu borbu.

Gospodo draga, svi koji su u pravosuđu od njih se očekuje da ono što se kaže, procesuiranje, da se upravo tu završi i da imamo takve odluke, da imamo takve presude.

Kada govorimo o odlukama, govorimo o tužilačkim odlukama. Kada govorimo o presudama, govorimo o sudovima i ono što nam je mnogo još više od toga potrebno, da konačno imamo praksu koja će podrazumevati da imamo efikasna i brza suđenja, gde će tužilaštva pripremiti sve ono što je neophodno.

U tom pravcu mi se u svakom slučaju zalažemo za veće nadležnosti tužioca policijskih agencija, bezbedonosnih agencija da bi efikasnije i brže došli u poziciju da bi sudovi mogli brže i efikasnije da presude. To je ono što je ključno i što je važno.

Ali, vidim da ovih dana naši politički protivnici koji se nazivaju opozicijom, koji bi trebali biti alternativa da su pojačano nervozni. Nervozni, upravo zbog procesa koji se tiču i stupanja na snagu i primenu različitih zakona koji upravo njihove lidere, poput Dragana Đilasa ne samo da stavljaju na tapet, stavljaju svakog građanina, nervoza se pojačava, medijska bitka, da kažem sa te strane, artiljerija, sve više i više se ispaljuje prema SNS, prema našim funkcionerima, prema predsedniku SNS, Aleksandru Vučiću i logično je da mi u političkoj borbi, u političkoj platformi imamo pravo da odgovorimo.

Prema tome gospodo draga, mi vidimo da ste vi jako nervozni, vidimo da je Dragan Đilas jako nervozan zato što je mislio da će brzo da se vrati na vlast. Pa, malo su se prevarili.

Mi smo tek u prvoj deceniji vlasti, a za ono što ste vi uradili u 12 godina vaše režimske vlasti, u načinu kako ste politički, ekonomski, diplomatski uništili Republiku Srbiju, pa minimalno je potrebno 30 godina da ispravimo, ne vaše greške, već ono što ste štetočinski uradili.

Vaša politika koja je bila poznata po tome - zaduži, prodaj, potroši, je prošlo. Danas Srbija ima drugu politiku - politiku investiranja, politiku stvaranja, dobrog imidža Srbije i na ekonomskom planu i na svakom drugom.

To što ste vi uradili na regionalnom planu je katastrofalno bilo u proteklom vremenskom periodu i imamo pravo ovde u parlamentu Republike Srbije da podsećamo građane na ono što vi mislite da su oni zaboravili.

Dokle god smo ovde mi ćemo podsećati građane, jer mi se ne obraćamo vama, mi se obraćamo građanima koji su dali nama podršku i onima koji nisu da bi napravili paralelu između nazovi politike koju ste vi vodili i politike i rezultata koje postižemo mi danas na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.

Šta je Dragan Đilas znao u svom mandatu i satelitske političke partije koja je danas okružena oko njega, s obzirom da je on kako shvatamo tu određen lider. Očigledno da ima najviše resursa finansijskih koje je pokrao na pozicijama javnim, koje je obnašao paralelno radeći i kroz svoje privatne firme, što on čak danas čovek i ne krije. On kaže – ja sam obavljao javne funkcije, a moje firme su radile na tržištu.

Portfolija od tog tržišnog učešća u smislu priče koliko je radio na tržištu slobodnom, a koliko je radio sa državom i sa gradskim preduzećima, sa državnim preduzećima, o tome ne govori. A, sigurno, evo, paušalan je odnos 90% prema 10%. Pa, svi znaju takvi biznismeni da budu. Napravim sebi kombinaciju, posao, raspišem tender, zakupim reklami prostor i ja sam velika ekonomska faca, veliki sam privrednik, ja znam da napravim pare. Majstore, svako zna da napravi tako pare, ali to nije pravljenje para to je kriminal, to je pljačka.

Nije Dragana Đilas pljačkao samo u Republici Srbiji, pljačkao je u Bosni i Hercegovini i u Crnoj Gori preko javnih preduzeća, odnosno ćerki firmi, naših javnih preduzeća, pre svega mislim na „Telekom Srbiju“.

Malo se zna ovde u Srbiji da je Dragan Đilas preko svojih firmi, a ima ih različitih i ne možete ih pohvatati, i on se nigde, kao ne pojavljuje, a njegove firme kao krpelji koji se podvuku pod kožu sisaju krvotok i javne finansije i javne budžete javnih preduzeća. E, to je Dragan Đilas radio i njegove firme. Opustošio je dok je tamo bio u mogućnosti preko svojih kadrova da dobija razne poslove koje je dobijao ovde u Srbiji u „Mtel“ Republike Srpske, „Telekomu“ Republike Srpske koji je privatizovala Srbija.

O tome, naravno se ne govori uopšte, kao zaboravili smo svi tu priču. Pa, nismo zaboravili Dragane Đilasu, obraćam vam se upravo iz tog razloga zato što nikada više građani Republike Srbije neće birati takve političare koji su toliko unazadili Srbiju i sve ono što predstavlja srpski narod da je nama potrebno.

Još jednom, ponavljam, mi smo u prvoj deceniji. Džaba se trudite da srušite Aleksandra Vučića, on je tek u prvoj deceniji vlasti. Kao što smo rekli nama je potrebno barem 30 godina da ispravimo samo sve ono što ste vi uradili štetočinski, a posle toga, kad sve to uradimo, kad podignemo kao što svaki dan dižemo Srbiju, njena javna preduzeća, grad Beograd, časno i pošteno ako se sutra pojave bolji, a oni sigurno nisu alternativa, da im predamo vlast i da oni sigurnim korakom koračaju i urade, ako Bog da, i bolje nego što mi radimo danas.

Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Ljiljana Malušić.

Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi gospodine Milojeviću, dame i gospodo poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ja ću danas govoriti o Predlogu Visokog saveta sudstva za izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda, a to je gospođa Jasmina Vasović.

Treba naglasiti, to je moja uvažena koleginica, gospođa Bilja Pilja, rekla, a ja ću još jednom. Znači, mi samo glasamo po predlogu Visokog saveta sudstva, da se zna.

Gospođa Jasmina Vasović je žena koja je bila na svim instancama što se sudstva tiče, tako da ću ja rado glasati za ovu damu, jer ima izvanredne reference, znači od najniže instance sudstva, pa do najviše, a drugo, imala je silne obuke, tako da mislim da će časno i pošteno raditi svoj posao.

Uvek govorim da u sudstvu postoji 98% časnih sudija, i ne samo sudija nego i onih koji se bave tužilaštvom, ali postoje 2% koji ne rade svoj posao kako treba, tačnije, rade za svoje partijske knjižice. To nije dobro. Tako se ne treba raditi. Srbija danas traži od nezavisne grane, a to je sudstvo, da bude maksimalno profesionalno, da bude časna, da donosi presude po delima koji su uradili oni koji treba da idu tamo gde im je mesto, a ne po partijskoj pripadnosti. Bilo, ne ponovilo se.

Pre nego što krenem na svoje izlaganje, a tiče se 2009. godine, izvor mi je Evropa, samo da čestitam sa radošću međunarodni praznik Roma i zaista se radujem, jer su to divni ljudi koji žive u Republici Srbiji i predstavljaju jednu od 22 nacionalne manjine.

Izvor Radio Evropa kaže - Društvo sudija Srbije optužilo je Visoki savet sudstva da je listu od 1.500 sudija, koji na dužnost stupaju 1. januara 2009. godine, sačinio je pod političkim pritiskom. Istovremeno, čelnica tog saveta, Nata Mesarović u Narodnoj skupštini Srbije branila se od optužbi za nepotizam, zasnovanih na tome zato što je među imenima budućih sudija, zamislite, i ime njenog sina.

Predsednica Visokog saveta sudstva, do nedavno sudija Specijalnog suda za organizovani kriminal i ratne zločine, takođe i predsednica Sudskog veća koji je izreklo presudu Miloradu Ulemeku Legiji i ostalim učesnicima ubistva Zorana Đinđića, prisustvovala je skupštinskoj sednici tokom rasprave o izboru sudija i tužioca. Suočila se sa oštrom i vrlo ličnim kritikama poslanika partije Vojislava Koštunice, gospodina Miloša Aligrudića.

Gospodin Miloš Aligrudić se pita kako je moguće da se dotična gospođa, znači Nata Mesarović, poziva na bilo kakvu vrstu kriterijuma i objektivnosti kada sedi u organu koji bira njenog rođenog sina na mesto sudije Četvrtog suda na Viši sud u Beogradu, sa mesta? Pa, gde je tu sukob interesa, gospođo Mesarović, pita se ovaj gospodin, a gospođa Nata Mesarović odgovara da njen sin ima izvanredne reference, da je on najbolji i da je izabran u vreme kada je DSS imao svoju Vladu i kada je imao većinu u ovoj Skupštini.

Međutim, postoje i časne sudije, sudije koje kažu, tiho, ali istina. Prema glasinama, dakle onome što u strahu i tiho govore kolege iz Krivičnog odeljenja Četvrtog opštinskog suda iz kog je kolega napredovao, on je bio pri dnu lestvice po statističkim rezultatima, kazala je i gospođa Branislava Goravica, sudija koja je ponovo izabrana, ali se solidarisala sa kolegama koji to nisu. Znači, tako se radi. Radimo po pravdi, a ne radimo po naklonosti, po rodbinskim vezama, po tome ko šta želi od koga.

Ono što je meni nezamislivo je da tajkuni imaju svog sudiju i svog tužioca. Bilo ne ponovilo se.

Idemo dalje. Šta kaže izvor „Tabloid“ i gospodin Milan Glamočanin? Oni kažu sledeće - u Beogradu je 2015. godine uhapšen sudija Višeg suda u Beogradu, gospodin Branislav Blažić, pod optužbom da je izvršio krivično delo trgovinom uticaja. Specijalno tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala saopštilo je da je sudija praćen više od osam meseci i da je pokušao da kod sudija Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu izdejstvuje da povoljno reše predmet nekog preduzetnika koji je pravosudno osuđen u Novom Sadu, što nije tačno, ali blaćenje sudije Blažića izvršeno je po nalogu a koga drugog nego Snežane Malović, zvane Maca, bivše ministarke pravde i Miljka Radisavljevića, specijalnog tužioca i Nate Mesarović, bivše predsednice Visokog saveta sudstva. Sve je u stvari počelo kada je predsednik Vrhovnog kasacionog suda Srbije, Dragomir Milojević, sa grupom kolega podneo krivičnu prijavu protiv bivše ministarke pravde Snežana Malović i predsednice Vrhovnog kasacionog suda Nate Mesarović zbog neuspele reforme pravosuđa i štete od 1,5 milijardi dinara.

Osim bivše ministarke Malović, na krivičnoj prijavi kojom se terete za zloupotrebu službenog položaja našli su se i svi članovi pravog sastava Visokog saveta sudstva, nekadašnja predsednica Vrhovnog suda, naravno, Nata Mesarović, zatim, Jelena Borovac, istražni sudija Vučko Mirčić, Biljana Tošković, Nadica Jovanović, Đurđina Bjelobaba, bivši predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe Boško Ristić, Dejan Ćirić i Predrag Dimitrijević.

Krivičnu prijavu su potpisali, pored predsednika Visokog kasacionog suda gospodin Milojević, prisutni i Novica Pejković, predsednik Apelacionog suda u Novom Sadu, zatim sudija Vrhovnog kasacionog suda Janko Lazarević, Zoran Tatalović, Dragan Jocić i Dragiša Đorđević.

Zašto ovo čitam taksativno? Pa, zato što se ljudi ne boje, zato što su tu, zato što jesu da rade po pravdi božjoj, da sude kako treba da sude, da ne štite kriminalce, da ne rade po nalogu tajkuna, nego da rade po pravdi. Ti ljudi znaju kako se radi i nemaju straha. E takvu Srbiju mi očekujemo i za takvu Srbiju se borimo 2012. godine i tako će i biti. Od 2012. godine se borimo.

Podnosioci krivične prijave naveli su da su prijavljeni kao službena lica članovi prvog sastava Visokog saveta sudstva u postupku izbora sudija iskorišćavanjem svog službenog položaja i teže su povredili prava 837 sudija, jer prilikom donošenja odluka o izboru sudija 16. decembra 2009. godine nisu odlučivali da li ispunjavaju uslove da budu birani za sudije, iako su bili dužni da i na njih primene postupak izbora, već su samo odlukom od 25. decembra 2009. godine, konstatovali da ovim sudijama sa 31. decembrom 2009. godine prestaje sudijska funkcija.

To je, dragi moji, bila čistka neviđena i, hvala bogu, 2012. godine, kada smo došli na vlast, mi smo sve te ljude koji su, prosto, skinuti na jedan surov način, vratili na svoje funkcije. I ne samo to, setimo se samo te 2008. godine, kada su ne samo sudije, njih 1.000, nego kada je 400.000 ljudi dobilo otkaze. Nije bilo briga tu vlast kako će ti ljudi da žive i to nije bilo 400.000, nego puta tri, četiri, pet članova.

Kažu da danas ljudi masovno napuštaju Srbiju. Pa, ne napuštaju sada, u Srbiju se vratilo kada je počela panedmija 400.000, a oni su prinudili ove ljude da odu iz ove zemlje i, hvala bogu, vratilo se u Srbiju i 90.000 mladih zbog programa koji je Vlada Republike Srbije napravila zbog silnih benefita koja će dobiti mladi ljudi, a samo za mlade ljude je odvojeno pet stotina miliona evra za nove investicije, odnosno za ulaganje u fabrike, i ne samo fabrike nego svuda gde će ti mladi ljudi raditi. Prema tome, tih laži i gluposti je zaista svima već preko glave.

I još nešto, bivša ministarka Malović i tužilac Miljko Radisavljević uspešno su trgovali sa onima koji danas odgovaraju pred specijalnim sudom. Darko Šarić je bio primoran da ministarki i tužiocu kupi stan ni manje ni više nego u Vašingtonu i snabde ih velikom količinom novca, četiri miliona dolara. Magazin „Tabloid“ je godinama opisivao kriminalna dela gospođe Malović i tužioca Radosavljevića.

Da više ne pričam o njima, jer odmah mi nije dobro. Mi danas biramo jednu časnu i poštenu ženu i ja sam sigurna da će potpuno biti druga slika što se pravosuđa u Srbiji tiče.

Sada nešto izvanredno, a to je da je juče otvorena petlja kod Batajnice pre roka. Trebalo je da se završi za mesec dana tek. Završena je na sreću svih ljudi koji žive u tom delu, i dve Pazove i Batajnica i Zemun Polje. Umesto 9,6 miliona evra, ta petlja je koštala samo 8,8 miliona evra.

Druga divna vest od juče je da se od kako je vakcinacija bez zakazivanja, juče se vakcinisalo 54.000 ljudi. Uglavnom sam viđala mlade ljude, što je dobro, jer će zaštiti zdravlje svojih roditelja, svoje bake, svog deke.

Ima još dobrih vesti. Jedna od njih je da je danas počela isplata prve polovine minimalne zarade za mart iz trećeg paketa državne pomoći. Takođe, ovih dana kreću da se dele paketi pomoći penzionerima, a ja ću u danu za glasanje, uz ove dobre vesti, i glasati za ovu gospođu koja je predložena, a to je gospođa Jasmina Vasović.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Sledeći je narodni poslanik Veroljub Arsić.

Izvolite.