Dame i gospodo narodni poslanici, mogu da kažem da je današnji dan, radni deo Narodne skupštine započeo jednim svečanim činom, a to je bilo polaganje zakletve predsednika Vrhovnog kasacionog suda. To svakako jeste nešto što je lepo, pogotovo ako se i nastavak rada odnosi na debatu i izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju i mnogo što šta imamo da kažemo i o tome kakva sve iskušenja čekaju sudije kada budu izabrani, kada budu položili svoju zakletvu i kako moraju mnogo upornosti i hrabrosti da imaju da odole svim onim pritiscima koje jedan takav poziv i posao povlači.

Trenutno u Srbiji imamo najveći pritisak ne ovde u Narodnoj skupštini prema nosiocima pravosudnih funkcija, ne od Vlade Republike Srbije, ne od predsednika Republike Srbije, to je bilo u nekim vremenima, možda ranijim za vreme bivšeg režima. O tome govori i ona čuvena reforma pravosuđa koju su sprovodili 2008. i 2009. godine. Ovde imamo jedan pritisak i na narodne poslanike i na nosioce pravosudnih i tužilačkih funkcija od tzv. intelektualne elite Republike Srbije. To je ona elita koja nas kao narodne poslanike, Vladu Srbije koju mi biramo i predsednika Srbije koga građani biraju nazivaju krezubom Srbijom.

Valjda u tolikom svom samoljublju zaboravljaju da ipak mi znamo nešto pomalo, da nešto po neki put možda i pročitamo za razliku od njih koji su jel te mnogo načitani, mnogo pametniji, mnogo sposobniji, mnogo bolji od nas, pa sa tim malim skromnim znanjem koje uspemo da sakupimo sričući jednu stranicu možda dan ili dva moramo nešto i da priupitamo jedan deo te intelektualne elite.

Ponovo smo imali jedan po meni jako ružan komentar o radu Narodne skupštine i izboru predsednika Vrhovnog kasacionog suda u nekoj emisiji gde su ovde i moje kolege dotakli – nema veze, mi smo političari, imaju pravo o nama da pišu i da govore, ali me iznenađuje kada član, odnosno čovek koji je nosilac pravosudne funkcije kaže sledeće – u izboru predsednika Vrhovnog kasacionog suda ukazuje na kršenje procedure prilikom izbora predsednika Jasmine Vasović koja je, kako kaže, do sada nezabeležena, pa postavlja pitanje – da li je normalno da ima samo jedan kandidat, pitao je Majić, napominjući da nije samo tu pitanje persone, jer o njoj nemamo podatke, već da je ovo pitanje procedure ko god da je na tom mestu, reče sudija Majić.

Postao je sudija 2000. godine na predlog JUL-a, nemam ništa protiv, takvo je bilo to vreme. Odbor za pravosuđe je predlagao sudije, Majić je ušao na kvotu JUL-a, predložen, izabran, samo mi nije jasno zašto to krije. Da li zato što sad pripada nekoj drugoj intelektualnoj eliti pa nekako mu je to neugodno? Remeti njegovu biografiju.

Znači, on je jedan recidiv jednog dela našeg ustavnog poretka tada, nema potrebe da se stidi da to krije, ali onda ne može da se predstavlja da je nešto pametniji i bolji od nas, nego da je isti kao i mi.

Sad pazite, pričamo o proceduri. Jedan deo procedure mene jako interesuje. Drugi put sam ga video u Narodnoj skupštini, od primene ovog Ustava, a to je da je Komisija koja je predložila kandidata, tada kandidata, sada predsednika Vrhovnog kasacionog suda, sagledala svu dokumentaciju i pribavila mišljenje opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda o kandidatu za izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda.

Što Majić nije rekao da Nata Mesarević nije imala pribavljeno mišljenje, a u Ustavu Republike Srbije i u Zakonu u sudijama piše da je to obavezno. Samo mi smo nepismeni, pa su se nadali da to ne znamo da pročitamo. Nije bilo mišljenja opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda, zato što je on svoj rad počeo 1. januara 2010. godine, a Nata Mesarević je izabrana u novembru 2009. godine. I nisam video ovde u Narodnoj skupštini, kad pričamo o proceduri predlog Visokog saveta sudstva, nego je Natu Mesarević predložio Odbor za pravosuđe po starom Ustavu, da vlada kao sudija po novom Ustavu i onda će naravno sudija Majić da kaže - ova procedura koju smo mi sproveli po Ustavu je kršena, a ova druga gde niko, ni čak ono lice koje, onaj organ koji je Ustavom jedini vlastan da predloži predsednika Vrhovnog kasacionog suda, nije to uradio pred narodnim poslanicima, nego je predložio Natu Mesarević, Boško Ristić. I što se taj papir krije? Sakrili su ga, ne možemo ni dan danas da ga pronađemo, pa će sudija Majić da priča o proceduri.

Dalje, isto me tako iznenađuje, ja sam narodni poslanik i u ovoj Skupštini i u ovoj sali, narodni poslanik sam i kad krenem kući. Narodni poslanik sam dok ne dođem u svoj stan. Pa valjda je i sudija nosilac pravosudne funkcije gde god da se nalazi, na bilo kom javnom mestu, i ovde u Narodnoj skupštini i na ulici, i u televizijskoj emisiji i ne može po dva izgovora, jer to je izigravanje, valjda u nadi opet da smo mi krezuba Srbija koja je polupismena. Ne može da kaže pod izgovorom sudijske samostalnosti, nezavisnosti i slobode govora, izražavanja mišljenja. Kaže - ovo pričam kao Miodrag Majić, a ne kao sudija Apelacionog suda.

Ako je tako, zašto je najavljen u toj emisiji „Utisak nedelje“ kao sudija Apelacionog suda? Ne ide i jedno i drugo, jer Miodrag Majić da nije sudija Apelacionog suda ne bi vredeo ništa. I ovako ne vredi baš mnogo, ali ipak je sudija i ja poštujem njegovu sudijsku funkciju, a kako on poštuje svoju sudijsku funkciju, o tome ćemo malo da popričamo.

Nisu samo zakoni ti koji određuju šta ko može ili ne može da radi. Mi kao narodni poslanici imamo Poslovnik, imamo Kodeks ponašanja, pa i sudije imaju neki svoj etički kodeks koji je utvrdio VSS, objavio u „Službenom Glasniku“ 96 iz 2010. godine, znači nije ga objavila vlast Aleksandra Vučića i režim Aleksandra Vučića, već prethodni režim. Majić ga je verovatno i pisao, računajući kakvo je imala poverenje Nata Mesarević u njega, jer on je jako brzo došao do sudije Apelacionog suda, pa se u tom dokumentu između ostalog u članu 2. kaže – sudija u obavljanju sudijske funkcije svojim ponašanjem u sudu i van suda odražava jače poverenje javnosti i stranaka u postupku i nepristrasnost sudija i sudova.

Pa da bi usaglasili svoj kodeks, sudije su ubacile i bliže razradile član 154. Ustava Republike Srbije u kome se kaže da je zabranjeno političko delovanje sudija – zakonom se uređuje koje su druge funkcije, posao ili privatni interesi spojeni sa sudijskom funkcijom, pa to piše i u stavu 6. člana 2. Etičkog kodeksa – sudija mora da izbegava učešće u političkim aktivnostima koje mogu da ugroze utisak nepristrasnosti. Pa u poslednjem stavu člana 2. kaže se – sudija je dužan da van suda u svojim ličnim odnosima sa pripadnicima pravne profesije izbegava situacije koje bi opravdano mogle da izazovu sumnju u njegovu nepristrasnost, a pričamo o emisiji gde je bila, reče kolega Mirković – Marinika Tepić.

Razumeo bih da je to bio jedan sudija Apelacionog suda, jedan sudija VKS ili možda više sudija iz apelacionih sudova pošto ih ima više, pa da neke svoje pravne argumente zbog nekog napretka u radu pravosuđa razmeni, ne, ovo je čista politička emisija gde se daju isključivo političke ocene određenih događaja i stvari u Republici Srbiji. Ništa drugo.

Da bi pokazao kakav sve besmisao sprovodi sudija Majić kao sudija Apelacionog suda, moram još jedan deo Etičkog kodeksa da pročitam. Znači, ovo je obavezujući dokument za sve sudije. Ustanovio ga je VSS i objavio u „Službenom Glasniku“. Znači, svaki sudija mora da ga zna.

Sudija mora da se uzdržava od nedoličnih postupaka, kao i od postupaka koji mogu narušiti poverenje javnosti u sud. Dobro. Šta ćemo sada sa Majićevom izjavom – pravosuđe u Srbiji funkcioniše u atmosferi preživljavanja i strahu da je u takvim uslovima nemoguće ostvariti funkciju koja je pravosuđu poverena u demokratskom društvu.

Nas napadaju da mi narodni poslanici narušavamo samostalnost i nezavisnost sudija, a ako pročitate šta rade nosioci pravosudnih funkcija, pokušavaju da stvore nepoverenje kod građana u nosioce pravosudnih funkcija u naše sudove i samim tim i uopšte izbor nas kao narodnih predstavnika.

Sudija je dužan da čuva ugled suda i sudijsku funkciju kroz pisanu izgovorenu reč. Čini mi se da se tu oglasilo neko udruženje sudija i tužilaca. Sudija je kao lice izloženo stalnom sudu javnosti, slobodno i svojevoljno prihvata lična ograničenja koja mu nameće sudijska funkcija.

Pa, izvinite, Miodrag Majić se polaganjem sudijske zakletve odrekao nekih građanskih prava i postavio sebi ograničenja koja sada ne poštuje, a to je da on daje političke stavove i političke ocene. Kao jedan primer, Srbija je postala zemlja apsurda, ovde komedijaši postavljaju pravila, a od genijalaca prave kriminalce i budale. To je izjavio jedan sudija Apelacionog suda. Samo ne znam ko je ovde komedijaš, na koga je mislio, bolje da je imenovao. Da li je mislio na kolegu Martinovića, na mene, na nekog ovde, na predsednika Vlade, na predsednika Republike, na ministre, možda i na kolegu Marijana Rističevića?

Ali, isto tako ne znam da li je za genijalca mislio da je Dragan Đilas? Evo, u toj istoj emisiji Marinika Tepić je branila Đilasa govoreći da mi provlačimo Đilasa kroz blato i pravimo od njega fašistu. To niko nije ovde rekao. To niko ovde nije njega optužio za fašizam, jesam ja Majića optužio za presudu koja je uvod u fašističku ideologiju, ali Đilasa niko nije optužio za fašizam. A, to da je lopina, to jeste i to najgore vrste. Znate, kada neko ima toliko para, ne može da opravda odakle mu taj novac, sigurno nije zarađen i stečen u skladu sa zakonom.

Znači, bavili su se svim i svačim, od izbora predsednika Vrhovnog kasacionog suda, do toga šta to radi Narodna skupština. Pa isto tako za presude koje smo čitali, nije problem da neko pročita neku presudu iako ne znaju čije su, znači sada se vraćam na onaj početak krezube Srbije koja je sada na vlasti, da mi ne znamo čije su presude.

„Oni su tokom izbora prvog sudije u zemlji isključivo govorili samo o meni, i to u prisustvu predstavnika VSS koji bi trebao da štiti sve sudije, ne samo mene“. Možda bi on bio i u pravu, ali na prvom mestu, on mora da poštuje taj VSS, svakog kolegu sudiju, svaku presudu koja je napisana, svaki stav Vrhovnog kasacionog suda, pa da dobije tu punu zaštitu koju ima. Još nešto, jako je teško braniti sudiju Majića, zato što ovde govorimo, ne o nekim diskrecionim pravima sudija u sudijskom postupku, nego o materijalnim dokazima i činjenicama koje ne može niko da ospori.

Tu se umešala i profesorka Pravnog fakulteta, gde pokušavaju da do kraja unize Narodnu skupštinu, pa na pitanje - da li je normalno da se u Skupštini komentarišu i čitaju sudske presude, Bajović je rekla da je teško napraviti distinkciju gde prestaje sloboda govora, a počinje govor mržnje, naravno da to ne priliči jednom parlamentu, a možda je i bila namera da se ta institucija obesmisli, rekla je ona, napominjući da postoje drugi problemi.

Sada ja moram da postavim pitanje, da li su suđenja javna? Jesu. Mislim da samo suđenja kada su u pitanju poveravanje dece, imaju određen stepen javnosti, ne potpunu, a sva druga od parnica, do krivičnih postupaka su javna suđenja. Hoće neko da me ubedi da neka presuda koja je pravosnažna, okončana, ne može da bude predmet debate u Narodnoj skupštini zato što to nekome nije normalno. Ja kažem da taj koji to kaže, nije normalan.

Postoji više razloga zašto je to tako, ali jedan od najvažnijih jeste da Narodna skupština donosi zakone po kojima sude sudovi i sudije. Da smo mi ti koji određujemo pravni okviru za rad sudova, ne ulazeći u to kakve će oni presude da donose. Onaj, još jedan važniji razlog je da ukoliko primetimo da naši zakoni koje mi donosimo u nekom delu nisu baš potpuno razumljivi ili ispravni, da budu i promenjeni. Ali, na svaki mogući način pokušaće da od Narodne skupštine naprave nešto što ne predstavlja građane, ili ako predstavlja građane, da je to ona krezuba Srbija i da su oni kulturna elita i intelektualna elita koja je greškom naroda sada na vlasti.

Ono najvažnije, ne libe se ni od čega da unize Narodnu skupštinu i narodne poslanike. „Stvorili smo društvo međusobne mržnje, polarizovano do krajnjih granica, a kada dođemo do ovakve debate u Skupštini, došli smo do ivice iza koje ide nasilje“, ocenjuje u „Utisku nedelje“ sudija Apelacionog suda, Miodrag Majić.

Sad, znači mi koji nismo pretili nikome, nismo napali nikoga, samo zbog debata koje vodimo kao rezultat imaćemo nasilje. Kao da se kolega Martinović sam sebe udario na sednici odbora, a nije to uradio Boško Obradović. Kao da je sam sebe udario ovde ispred stola predsedavajućeg, a nije to uradio Boško Obradović. Kao da je Marijan Rističević sam sebe udarao ispred Skupštine, a nije to radila klika okupljena oko Boška Obradovića. Kao da je Maja sama sebe napala u svom kabinetu, a nije to uradio Boško Obradović. Kao da smo mi za Ivanjdan pokušavali da upalimo Narodnu skupštinu, a nije klika koju podržava sudija Majić i koju predvodi Dragan Đilas.

O kakvom to nasilju oni govore? Jel o onom nasilju jednog tabloida na kome je nacrtana snajperska puška koja je uperena predsedniku u grudi? Jel o tom nasilju govore? Ili, jel govore o onom nasilju, ta intelektualna elita, kada Brkić poziva da se najmlađem sinu Aleksandra Vučića sudi iako danas ima nešto više od tri godine? Gde je bila ta intelektualna elita kada su narodni poslanici bivšeg režima nosili vešala po Beogradu? Kada su sačekivali svoje nove kolege pejntbol puškama? Jel o tom nasilju Majić mislio?

Ne znam o kom drugom bi mogao da misli. Verovatno o tom. Ili pokušava jedan tragičan slučaj bivšeg kolege koji se nije bavio politikom tri godine, neću ime da spominjem zbog poštovanja prema porodici, da jedan takav tragičan slučaj zloupotrebljava u političke svrhe. Ljudi moji, to je morbidno. To je bez ikakvog dostojanstva, to je dno ljudskog dostojanstva. Ne postoji ništa gore, ništa niže u politici. To nije čak ni za politiku. Ali, o tome će da piše Majić, da izaziva sumnju, da plaši ljude.

Samo na jedno pitanje koje sam mu postavio ovde nije odgovorio u toj emisiji, samo na jedno.

Rekao sam da je u jednom delu bio možda i u pravu, kada je rekao – opasne su veze političara i sudija, ali mi nije odgovorio koliko su opasne veze sudija sa ambasadorima koji su ovde. To kad mi bude odgovorio i da mi da odgovor zašto tako misli i da li je njegova nevladina organizacija finansirana od neke od tih ambasada, e onda možda budem počeo da menjam mišljenje o njemu, a ovako, izvinite, zadržaću jako loše mišljenje o njemu dokle god prvo prestane da krije da je izabran na predlog JUL-a za prvi sudijski mandat i da odgovori na ovo pitanje koliko su opasne veze sudija sa ambasadorima drugih zemalja.

Zahvaljujem.

Obaveštavam narodne poslanike da više nismo u direktnom prenosu.

Preostalo vreme poslaničke grupe je oko 60 minuta.

Reč ima narodni poslanik Uglješa Mrdić.

Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući gospodine Orliću.

Gospodine Pantiću, kao predstavniku Visokog saveta sudstva, uvažene kolege narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, naravno da ću podržati u danu za glasanje sve ove odluke koje se tiču izbora novih sudija, jer smatram da je jako bitno da u narednom periodu u osnovnim sudovima i u Kraljevu, i u Leskovcu, i u Aleksincu, i u Somboru, i u Novom Pazaru, Užicu, i Požarevcu imamo izabrane sudije koji će čestito, u skladu sa Ustavom i zakonom da rade svoj posao, koji će da rade svoj posao kao što očekujemo i od gospođe Jasmine Vasović, kojoj ovom prilikom čestitam. Ona je ovde danas položila zakletvu kao predsednik Vrhovnog kasacionog suda.

Stvarno smo ovde u prepodnevnim časovima imali jednu lepu sliku, jednu lepu zakletvu i predstavnike i sudije i Vrhovnog kasacionog suda i apelacionih sudova u Beogradu i drugih sudova u Srbiji, gde smo imali stvarno jednu prezentaciju čestitih sudija na čelu sa gospođom Jasminom Vasović, od koje očekujemo u narednom periodu, kao i od ovih sudija o kojima danas raspravljamo, da rade ono što im je posao, da sude u ime naroda, u ime države Srbije.

S druge strane, moram da se osvrnem i na aktuelnosti i na informaciju koju sam dobio od MUP-a, od ministra gospodina Aleksandra Vulina. Kao što znate, u ime poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ 16. marta sam zatražio obaveštenje i objašnjenje od nadležnih institucija u vezi postupanja nadležnih državnih organa oko navoda o postojanju računa Dragana Đilasa na Mauricijusu, u Švajcarskoj i drugim zemljama. Danas sam dobio odgovor koji želim da podelim u ime poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ sa građanima Srbije.

„Ministarstvo unutrašnjih poslova postupa po zahtevu za prikupljanje potrebnih obaveštenja Višeg javnog tužilaštva u Beogradu koji se odnose na Dragana Đilasa i pravna lica koja se mogu dovesti u vezu sa njim. Nakon izvršenih provera, postupajući javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu doneće odgovarajuću javno-tužilačku odluku u vezi sa daljim tokom predmetnog postupka.“

Ovo je samo dokaz da Ministarstvo unutrašnjih poslova, predvođeno ministrom Aleksandrom Vulinom, kao i Vlada Republike Srbije, odgovorno i hrabro vode i svoju borbu protiv mafije i zajedno sa pravosudnim institucijama sprovode brojne istrage. Sprovode brojne istrage, kao što je i ova istraga koja se tiče Dragana Đilasa koji je uspeo preko 68 miliona evra koje je oteo od građana Srbije da rasporedi na 53 svoja računa u 17 država. Da podsetim, tih 68 miliona evra je samo deo onog novca od 619 miliona evra koliko je ukupno oteo od građana Srbije što kao ministar, što kao gradonačelnik Beograda.

S druge strane, jako interesantno da u svim ovim trenucima kada imamo ozbiljne rezultate borbe protiv mafije, kada se vode istrage protiv Dragana Đilasa, opravdane istrage, da mi imamo organizovane napade od dela političara predvođenih Đilasom iz opozicionih redova, dela tajkunskih medija i dela još pojedinih faktora u našoj zemlji, imamo napade na sve one koji upravo predvode borbu protiv mafije i koji sprovode ove istrage.

Tako gotovo svaki dan po ceo dan imamo napade na predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, onda potom ovih dana imamo napade na gospođu Jasminu Vasović koja je tek podnela zakletvu na mesto predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Onda smo svedoci, o čemu su govorile moje drage kolege, napada na direktora Bezbednosno-informativne agencije Bratislava Gašića, zato što BIA u skladu sa Ustavom i zakonom radi svoj posao i što je BIA jedna od karika važnih u ovoj borbi protiv mafije. Onda se napada naš ministar spoljnih poslova Nikola Selaković, koji kao član Vlade Srbije sprovodi politiku Vlade Srbije, sprovodi politiku očuvanja naših državnih i nacionalnih interesa. Onda kad god vi uradite nešto čestito i hrabro iz Visokog saveta sudstva, iz sudova, tužilaštava, u borbi protiv mafije, vi ste odmah na meti napada Dragana Đilasa, njegovih medija i saradnika. Onda predmet napada je Uprava za pranje novca, onda predmet napada je Poreska uprava, pa kriminalistička policija MUP-a.

Pa dragi moji građani, ko god nešto kaže protiv Dragana Đilasa, ko god nešto kaže protiv mafije, kad god neki pripadnik Bezbednosno-informativne agencije, MUP-a, tužilaštva, čestiti sudija, radi svoj posao, on bude izložen najgorim mogućim napadima i u štampanim i u elektronskim medijama i po društvenim mrežama. Ali s jedne strane imam tu, ako mogu da kažem, jednu radost, radost je ta što građani Srbije sada jasno znaju ko je lopov i kriminalac i ko predvodi mafiju u Srbiju, a koje su to institucije koje čestito i hrabro rade svoj posao.

Sada građani Srbije još jednom znaju da svi oni koji su napadnuti, a koji predvode državne institucije, jako važne, nabrojane malopre, koje napada Dragan Đilas sa svojim saradnicima su u stvari ti ljudi koji čestito i hrabro rade svoj posao i bore se protiv mafije. Ja znam da ni gospođu Vasović, ni predsednika Vučića, ni direktora Gašića, ni ministra Vulina, ni premijerku Anu Brnabić i sve druge u Vladi Srbiji koji imaju svoj zadatak u borbi protiv mafije, i ministarku pravde gospođu Maju Popović, i republičkog tužioca, i vas iz Visokog saveta sudstva neće zaustaviti ni Dragan Đilas, ni Dragan Šolak, ni Vuk Jeremić, ni Boris Tadić, ni Velja Belivuk, niti bilo ko od njihovih saradnika u ovoj čestitoj i hrabroj borbi protiv mafije. Jer ja znam da državne institucije danas odgovorno i pošteno, hrabro i čestito rade svoj posao i odgovaraju i nama narodnim poslanicima i građanima Srbije i daju nam tačne, precizne podatke, pravovremene, kao što imamo danas slučaj sa ovom informacijom koju je narodnim poslanicima, tj. građanima Srbije, jer smo mi ovde predstavnici naroda, uputio ministar Aleksandar Vulin, kao prvi čovek Ministarstva unutrašnjih poslova.

Prema tome, želim na kraju da ovom prilikom, i ovo nikakva nije fraza, nikakve to nisu neosnovane teze, puna podrška da se pruži ovom prilikom i Ministarstvu unutrašnjih poslova, i Bezbednosno-informativnoj agenciji, i vama iz Visokog saveta sudstva, tužilaštvima, svim sudovima u Srbiji, bez obzira da li je reč o Leskovcu, Kraljevu, Beogradu, Novom Sadu ili Subotici, u ovoj borbi protiv mafije, u ovoj borbi protiv kriminala i korupcije. Jer sve ovo što vidimo danas, sve ove rezultate koje vidimo, sve ove koje vidimo uspehe svetskih razmera što se tiče borbe protiv korona virusa, što se tiče vakcinacije, što se tiče rasta naše ekonomije, po čemu smo prvi u Evropi i među najboljima u svetu, svega toga ne bi bilo da nema iza toga Vlade Srbije i predsednika Aleksandra Vučića. Ali da bi ovo moglo da se nastavi, mi moramo do kraja da srežemo i korupciju u našoj državi i da iskorenimo mafiju, koliko se mafija može iskoreniti.

Ono što svakako vi, predstavnici državnih institucija, koji imate zadatak da se borite protiv mafije, što morate i možete, ili što vas mi narodni poslanici SNS molimo, to je da budete hrabri, da budete čestiti, da budete nesalomivi, da ne podležete bilo kakvim uticajima ni spolja ni iznutra, i da nadvladate ove sudije, nečasne sudije, o čemu su govorile moje kolege, poput sudije Majića i ostalih. Vi ste većina. Kao što su građani Srbije na izborima izglasali svoje mišljenje i znamo kakva je politička volja građana Srbije i ovde u parlamentu i širom Srbije, tako ja znam da taj kukolj koji postoji u sudstvu, u tužilaštvu i policiji je skoro iskorenjen. Dajte to malo što je ostalo kukolja, vi iznutra koji vodite te institucije, ne dozvolite da taj kukolj naraste, nego ga savladajte, očistite ga, procesuirajte ga.

Dakle, nemojte dozvoliti da ono nečasno pobedi časno, jer Srbija može da ide dalje samo ako ima jake pravosudne institucije, zato je sve ovo bitno o čemu smo danas raspravljali. Srbija može da ide dalje samo ako je jaka i zaštićena. Srbija može da bude jaka i zaštićena samo ako ima jaku policiju, vojsku i bezbednosne službe. Zato imamo danas, svih ovih dana organizovane kriminalne napade i na BIA, i direktora Gašića, i na MUP i ministra Vulina, i na ovde narodne poslanike i na našu poslaničku grupu predvođenu dr Aleksandrom Martinovićem. Zato imamo ove napade i na nabrojane državne institucije i na bezbednosne službe, i na Vladu Srbije i na premijerku Anu Brnabić, a pre svega imamo, od strane kriminalaca, mafijaša i njihovih medija, svakodnevne napade na predsednika Aleksandra Vučića.

Na kraju, pružam podršku svima vama, čestitim predstavnicima državnih institucija koji radite u interesu države Srbije, građana Srbije, u ime svih naroda koji žive u Republici Srbiji, jer samo svi zajedno poštujući Ustav, i predvođeni Aleksandrom Vučićem, našim predsednikom, možemo da iskorenim korupciju, da pobedimo mafiju u Srbiji. Hvala. Živela Srbija.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik Ivan Ribać. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani gospodine Pantiću, poštovane koleginice i kolege, uvaženi građani Srbije, pre svega bih hteo da čestitam svim našim sugrađanima islamske veroispovesti, veliki praznik Ramazan, i da ga provedu u zdravlju, slozi i ljubavi.

Reći ću nešto o predlogu Odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, a koju je podneo Visoki savet sudstva. Iz predloga koji je priložen se jasno vidi da svi kandidati ispunjavaju, moralne i profesionalne kvalitete za obavljanje ovako važnog posla, te da su kandidati uspešno položili ispite za sudije koje se prvi put biraju. Uvidom u biografije kandidata uverio sam se da je reč o uspešnim profesionalcima koji iza sebe imaju završeno adekvatno formalno obrazovanje, položene pravosudne ispite, odrađeni pripravnički stažovi, potrebne za obavljanje ovako visoke dužnosti.

Treba naglasiti da većina njih je učestvovala u nisu seminara, obuka, izrada, strategija, projekata, što jasno potvrđuje da je reč o ljudima koji su spremni da šire svoje vidike, svoja znanja i iskustva, i da se permanentno usavršavaju u svojoj profesiji. Pravna država i vladavina prava, civilizacijska su dostignuća koja Srbija neguje i stalno unapređuje strogo se vodeći principom podele vlasti na izvršnu, zakonodavnu i sudsku, što još davno definisao Šarl Monteskije, u knjizi Duh zakona.

Naši građani svojom podrškom ovoj vlasti uviđaju da su odavno prošla vremena kada je politika imala primat nad pravom, a pojedine sudije bile birane na osnovu partijskih knjižica, rođačkih, kumovskih, ili bilo koji drugih veza. Danas svaki izabrani sudija može slobodno i profesionalno da obavlja svoj posao bez straha od pritisaka, ucena i pretnji, kojim su bili izloženi od strane političkih i mafijaških krugova u periodu od 2000. do 2012. godine. Jedan od primera koji potvrđuje moju prethodno iznetu tvrdnju to je presuda bivšem predsedniku opštine Grocka i članu naše stranke, što govori da u Srbiji niko nije privilegovan, niti pošteđen od ruke pravde.

Budućim sudijama mogu samo da poželim dug i uspešan rad uz citat iz epske pesme Uroš i Mrnjavčevići da sude ni po babu, ni po stričevima, već po pravde boga istinoga. Od budućih sudija se očekuje da na najbolji mogući način se bave svojim poslom, poštujući Ustav i zakone naše zemlje i imaće podršku druge dve grane vlasti i celokupne javnosti, bar dok je ova vladajuća nomenklatura za državnim kormilom.

Neretko se dešava da će se neko i odlučiti da sa pozicije koju će zauzimati, to je pozicija sudije, odluči da se bavi politikom, kao što je to nekada indirektno, a sada već direktno radi uvaženi sudija, gospodin Majić, što je opet za nas kao vladajuću stranku legitimno i slobodno, jer je ova država i ova i ova vlast pre svega demokratska i maksimalno slobodna i u njoj svako možde da izrazi svoje mišljenje. Zaboga, da je toliko autoritarna kao što se priča i autokratska, pa da li bi gospodin Majić zajedno sa njegovom političkom istomišljenicom, gospođom Tepić u jednoj emisiji, da sad ne reklamiram, dva sata mogao da iznosi svoj i njen politički program koji se bazira isključivo na tome da se na svaki način unizi, ponizi, omalovaži sopstvena država, naš narod i vlast.

Ipak, poštovane buduće sudije, ako se odlučite da krenete tim političkim putem, putem borbe u političkoj areni, ali ne kao političara nego činovnika koga građani plaćaju, morate da znate da se te pozicije vaša reč ima specifičnu težinu. Iz tog razloga molim nadležno tužilaštvo, molim MUP da pozove na informativni razgovor, na odgovornost ili kako se već to pravnim rečnikom zove, uvaženog sudiju Majića kako bi ga ispitali o okolnostima koje je napisao u svom tvitu, da citiram – da nije ljubitelj plivanja u reci gde je jasno aludirao na smrt pokojnog kolege čime je indirektno insinuirao novu vlast na neke pojedince iz nje i to da su oni možda na neki način umešani u ovo tragično delo.

Da je to rekao neko ko nema veze ni sa politikom, neko ko nema veze sa državnim institucijama, ni sa vlašću, pa bi i to čak bilo sumnjivo, ali kada to izjavi uvaženi sudija Apelacionog suda, to je jako indikativno, unosi značajan nemir u naš narod, molim da se sasluša, na te okolnosti, iz dva razloga. Prvo, da vidimo da li stvarno neko nema veze sa ovim slučajem iz vlasti, što je potpuno apsurdno za zdravomislećeg čoveka, a drugo da se oni ogole i da se vidi ko sve i šta sve koristi kao oružje za borbu protiv ove vlasti. Kakve su to gnusne izmišljotine, klevete, laži poput droge u kokošinjcu, Moroviću, poput toga da brat predsednika Republike trguje narkoticima, za šta već postoji jasna presuda da je to laž i da prestanu da se koriste tako gnusne laži za borbu sa političkim protivnicima.

U toj emisiji smo takođe čuli da uvaženi sudija Majić, kaže da se on ne bavi politikom nego da komentariše iz vizure pravosudnog sistema, a onda nakon nekoliko minuta, poštovana gospođa Tepić, ista ona koja danas čitam u novinama je rekla, da su sve osobe ženskog pola koje su dobile posao u Jagodini i rade u javnom sektoru, dobile posao preko kreveta, što je velika sramota. Ista ona posle nekoliko minuta kaže da se vrlo često sa uvaženim sudijom čuje, da razmenjuju informacije, da donose određene zaključke i da se maltene zajednički bave time da sruše ovu vlast.

Takođe smo čuli da uvaženi sudija i njegove polupolitičke organizacije u kojima je član često posećuje strane ambasade, gde dobijaju novac za određene projekte i on kaže da to nije ništa strašno, da to rade i drugi državni činovnici, što ne odgovara baš istini. Državni funkcioneri kada odu tamo, odu po nekom zadatku, zbog nekog sastanka, legitimno, ali ako ode on kao fizičko lice da dobije novac od strane ambasade, to nije baš poželjno. Uostalom, pitao bih ga šta bi se desilo kada bi neko iz američkog pravosuđa, iz američkog pravosudnog sistema, otišao, na primer, u rusku ambasadu da dobije neki novac za određeni projekat? Da li bi tada politički i bezbednosni establišment SAD gledao blagonaklono na tu okolnost?

U toj emisiji smo takođe jasno mogli da primetimo da se uvaženi sudija gnuša i snebiva na to kako se parlamentarci izražavaju, uz svesrdnu podršku i klimoglav gospođe Tepić, a da ni on, ni ona, ni jednog trenutka nisu pomenuli opoziciono delovanje združenih snaga političkih, naših neistomišljenika, naglašavam neistomišljenika a ne političkih neprijatelja, kako nas je nazvala Marinika Tepić, jer mi njih ne doživljavamo kao neprijatelje, koji osim što nas parlamentarce posredno i narod koji nas je birao na najgrublji, najodvratniji način čašćavaju svim najgorim mogućim uvredama. Isto to rade i predsedniku države, vidimo kako ga je Dragan Đilas nazvao, ne želim to ni da izgovaram.

Jedino što mi njima to ne zameramo, jer utvrđujemo da je to njihov opšti modalitet ponašanja i način vođenja političke borbe. Jer, često oni jedni između drugih tako razgovaraju, sami sa sobom. Vidimo kako se Vuk Jeremić obratio svojim političkim kolegama, da ih je nazvao „čoporom šiljokurana“.

Ali, da ostavimo sve to po strani, da pripišemo nemoći, da pripišemo njihovom neznanju, nemanju programa, nemanju plana, nemanju jasne političke platforme sa kojom bi oni istupili pred narod i dobili njihovo poverenje. Kako može da se desi da našu svaku reč, svaki zarez, prate u parlamentu i osuđuju nas zbog toga, a nijednog trenutka nisu osudili prebijanje poštovanog kolege Marijana Rističevića, napad na predsednicu Skupštine Maju Gojković, gađanje tastaturom uvaženog kolege Martinovića od strane onoga delimičnog mafijaša, delimičnog duhovnog pregaoca i delimičnog borba za prava građana homoseksualne orijentacije Boška Obradovića? Kako to da nijednog trenutka niste osudili, poštovana gospodo i gospođo, to kad se unese motorna testera u RTS i zapreti se da sada morate program da organizujete kako oni žele? Kako to ne osudiste pozivanje na mokrenje po grobovima od strane našeg poznatog glumca ove vlasti ili poziv na staljinističke čistke nakon hipotetičkog dolaska na vlast, poziv na neustavno preuzimanje vlasti uličnim neredima usred pandemije, poziv na prebijanje naših bezbednosnih snaga ispred Skupštine?

Ili, kako to da za vas važi selektivna pravda da ovu vlast permanentno optužujete za kršenje prezunkcije nevinosti, a samo ste u toj emisiji izneli 20 afera, a ni za jednu nije pokrenut bilo kakav proces, a vodeći se onom izrekom – kadija te tuži, kadija te sudi, optužili, sproveli postupak i doneli zaključak da su ti ljudi krivi? Od početka do kraja emisije ste, poštovana gospodo i gospođo, iznosili optužbe da su ove institucije urušene, da pravosuđe nije nezavisno i da je pod uticajem vlasti.

Poštovani sudija Majiću, kako vam elementarni moralni i etički kodeksi dozvoljavaju da izjavite to za vaše kolege koji časno i pošteno obavljaju svoj posao, u skladu sa Ustavom i zakonom ove zemlje, čuvajući kičmu ove države?

Završiću sa sledećim. Poštovani gospodine Majiću, gospođo Tepić, gospodine Đilas i svi vi koji pripadate tom konglameratu koji se naziva opozicija – vi kao opozicija i mi kao vlast smo u nekim segmentima slični, gotovo isti.

I vi i mi želite da dođemo na vlast i da se što duže zadržimo na vlasti. Strategija i taktika su nam različite. Vi birate rušilačke proteste, vi birate bojkot, vi birate napad na institucije ove države, a mi biramo jedini legalan i legitiman način dolaska na vlast – izbori.

Ono u čemu se mi i vi dijametralno razlikujemo jesu motivi za dolazak na vlast. Motivi ove vladajuće koalicije su izgradnja bolnica, izgradnja puteva, borba za bolji život naših građana u svakom smislu, bolji sport, bolja kultura, poboljšanje životnog standarda građana, jačanje naše vojske. I da ne bih oduzimao vreme kolegama, mogao bih o našim rezultatima da pričam još dva dana.

Vaš motiv, motiv svih vas u opoziciji, dobro sam rekao, motiv, jer nemate više motiva nego samo jedan, je isključiv dolazak na vlast radi ličnog bogaćenja. Imali ste prilike ne mali broj godina da pokažete šta znate, pokazali ste šta znate i narod vas je postavio tačno na mesto na koje zaslužujete. Hvala.

Zahvaljujem.
Preostalo vreme 40 minuta.
Reč ima Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, al sud je sud. Glavno pitanje ovih dana, meseci, ovih godina je zašto Dragan Đilas, nije uhapšen?

To je pitanje koji verovatno dobijaju svi narodni poslanici. Ono glasi, kada je već objavljeno i kada već znate, šta je sve uradio i koliko je novca izneo, glavno pitanje je zašto Dragan Đilas i ekipa koja to radi, nije uhapšena?

Naš narod misli da je vlast vlast, i da mi na određeni način možemo da nateramo sudije i tužioce da rade svoj posao. Na žalost, to nije tačno. Voleo bih da možemo, ali moj odgovor tim građanima je da sudstvo je nezavisno, od ove vlasti. Od prethodne nije. I verovatno je to odgovor na pitanje građana zašto Dragan Đilas nije uhapšen, iz razloga što je tužilaštvo samostalno, ali malo više njima naklonjeno, a sud je nezavistan od ove vlasti, od bivše nije i prepun je njihove rodbine, ideoloških srodnika, krvnih srodnika itd.

Dame i gospodo narodni poslanici, Platon je o državi rekao da je najbolja država u kojoj svako radi svoj posao.

U zemlji u kojoj imate neregistrovane političke stranke, imate neregistrovane neprijavljene skupove, imate situaciju da većina ljudi ne radi svoj posao. Vi kada imate neregistrovane medije, pa imate neregistrovane medije, koji pozivaju neregistrovane političke stranke, da izađu na proteste, pa onda ti neregistrovani mediji, izveštavaju o neregistrovanim skupovima neregistrovanih stranaka, itd.

Da li je to država u kojoj svako radi svoj posao? Sud je sud.

I da kažem sledeće, postoji politička organizacija po meni, koja se zove Cepris. Ona je registrovana kao nevladina organizacija i ja ću se usuditi da nazovem, antivladina organizacija, pa možda i antidržavna organizacija.

To je nevladina organizacija za proučavanje, istraživanje i obuku u pravosuđu. Sama ta organizacija koja je sastavljena od sudija, tužioca i advokata mi je pomalo sumnjiva. Ali, hajde da vidimo o šta oni obučavaju buduće sudije u pravosuđu. Hajde da vidimo šta kaže taj njihov sajt na kome oni stavljaju ono što rade i što čine, pa su teme: „Srbija kao društvo medijskog linča“, pa, tema „Sloboda medija i zaštita građana“, sve onako iz pravosudnog dela. Pa, kaže Majić - Borba protiv planiranog blickriga. To je onako malo teška kvalifikacija. Onda - Vučićeva vakcina, neka gospođa Mandić ili gospodin Mandić, pa ponovo Majić – došli smo do ivice iza koje ide nasilje.

Da li je to prikrivena pretnja? Rekao bih da jeste. Došli smo do ivice iza koje ide nasilje. Posle svih nasilja i stvari koje su se desile i u Narodnoj Skupštini, i u RTS-u, pokušaj napada na predsedništvo itd. Kada, taj sudija izjavi – došli smo do ivice iza koje ide nasilje. Treba da se zapitamo da li on možda i sam poziva na to nasilje.

Kaže - vlast me napada. Da druge obeshrabri. Ide dalje – zakonodavna vlast liči na pozorišnu režiju. Dalje – Da li postoji u Srbiji Narodna Skupština? To je taj CEPRIS. Nema uslova za demokratske izbore. Da li je sporna regularnost izbora? Ko je ovde suveren? To je isto tema.

Kodeks narodnih poslanika. Zašto je kodeks donet, obaveze poslanika, političari ne bi trebali da nas ubeđuju, kada ste videli predstavnika aktuelne vlasti pred tužilaštvom i sudovima. Videli smo mnogo puta i moja malenkost. Nikako mi nije jasno.

Kaže – nova demonstracija bahatosti u Skupštini. Jednim udarcem ugasite „N1“, „Novu S“ i disciplinovati sve u Savetu u REM-a.

„Marijan Rističević predložio izmene Zakona o elektronskim medijima koje mogu dovesti do gašenja televizije „N1“. Ja sam u predlogu zakona napisao da REM mora sa posebnom pažnjom da prati da ne dođe do zloupotreba prekograničnih kanala koji reemituju programe u Republici Srbiji. Znači da spreče zloupotrebu.

Sudija Majić i ta njegova ekipa su protiv toga da se spreče zloupotrebe, odnosno pošto u zakonu nigde ne piše ni „N1“ ni „Nova S“ i tako dalje, već se radi u globalu o prekograničnim kanalima, što je takođe definisao Zakon o elektronskim medijima, Zakon o potvrđivanju konvencije o prekograničnim kanalima Saveta Evrope, Zakon o oglašavanju. Sve je to definisano, samo sam pokušao da sprečim zloupotrebe da se neko prijavi kao prokogranični kanal, a da to nije.

Kako je on tu našao „Novu S“ i „N1“, to sam Bog zna, ali očigledno da on zna da oni zloupotrebljavaju, navodno reemitovanje, a da u stvari emituju programe u Republici Srbiji i s obzirom da nikome ništa ne plaćaju, time dovode u pitanje poslovanje domaćih regularnih medija.

Umesto da stanu na regularnost, da se regularnost poštuje, oni su ovim zatražili da se neregularnost poštuje, a regularnost ne poštuje. Da li je to smisao predloga zakona?

Ne znam šta je to bahato, ukoliko narodni poslanik, a jedno od njegovih ovlašćenja je da predloži zakon, odnosno izmene i dopune zakona. Dakle, oni se obavezno bave nama, a ponekada isključivo nama.

Gospodin sudija sedi pored gospođe, oni se zalažu za vladavinu prava, za slobodu medija, kao što vidite, a sedi pored radnika preduzeća. Pazite, u preduzeću ne možete da se bavite politikom tek tako.

Sad, ja ne znam gde je granica. Mi imamo probleme sa Šolakovim biznisom i Đilasovim preduzećem i tamo iskaču radnici njegovog preduzeća i u radno vreme kada preduzeća rade, bave se politikom.

Za mene je to još jedan od prekršaja, a uveče sudija sedi pored gospođe političarke koja je svojevremeno predložila gospodinu Filipoviću, inače narkodileru iz Pančeva, predložila mu je da iseli Miroslava Miću Milankova, kao novinara iz Pančeva.

Zamislite televizijsku kuću ili televiziju koja navodno reemituje program i tako dalje, koja je samo fiktivno registrovana u Luksenburgu, kojoj su puna usta slobode medija, Majiću su takođe puna usta slobode medija, da oni sede u goste pozovu gospođu koja se zalagala za slobodu medija tako što treba iseliti novinara Milankova iz Pančeva zato što se ne dopada dotičnoj radnici Đilasovog preduzeća.

Dame i gospodo narodni poslanici, da vam ne oduzimam puno vremena, mislim da se naši sudovi pravosuđa ponašaju na sledeći način, kao sportski ribolovci, što policija uhvati, to oni poljube i puste.

Hvala.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Marijanu Rističeviću.
Reč ima narodni poslanik profesor doktor Vladimir Marinković.
Izvolite

Hvala, uvažena potpredsednice Narodne skupštine, gospođo Kovač.

Dame i gospodo narodni poslanici, sve ono o čemu su govorili moji prethodnici govori jasno o tome je ono što predstavlja neosvojivu tvrđavu za, takozvanu opoziciju, posebno za ovu opoziciju koja definitivno poslednjih nekoliko nedelja gubi kompas i poziva na nasilje u našoj zemlji, podsetiću moje kolege narodne poslanike da je Dragan Đilas izjavio da ako ne uspeju pregovori da onda sledi ulica i da svakodnevno čujemo iz usta ljudi koji su deo opozicije, ali koji se predstavljaju kao nezavisni, tzv. intelektualci, govore upravo o tom nasilju, kao što je to rekao kolega Marijan Rističević, da je to i sudija Majić na sajtu svoje organizacije rekao da smo u Srbiji dotakli tu liniju i da posle te linije na koju smo sada sledi to nasilje.

Znam da jeste njima neosvojiva tvrđava dva, do dva i po miliona ljudi, dakle glasova građana Republike Srbije, koje konstantno Srpska napredna stranka osvaja na prethodnim parlamentarnim izborima, znam da je njima trn u oko 179 narodnih poslanika koje Srpska napredna stranka ima i koju je osvojila na održanim parlamentarnim izborima, 21. juna 2020. godine, i da tu tvrđavu ne mogu nikako drugačije da osvoje nego da se nadaju da će to da urade kroz neku revoluciju, ukrajinski scenario, makedonski scenario, o kojem govore već više od nekoliko godina.

Da bi uspeli da nas uzdrmaju i da uzdrmaju naš put koji je utvrdio predsednik Aleksandar Vučić i put Srbije ka modernizaciji ka novim radnim mestima, ka boljoj ekonomiji, ka nezavisnosti, ka svom suverenitetu, spremni su da urade sve, pa i da napadnu naše mlađe kolege, ove mlade ljude koje im iz dana u dan na svakoj sednici pokazuju koliko su obrazovani, koliko su vredni, koliko su politički na svaki drugi način vispreni i koliko su sposobni da vode ovu državu i da budu deo državnih institucija i da obavljaju najodgovornije moguće državne funkcije.

Na kraju krajeva, to im pokazuju i svake nedelje na RTS-u u emisiji „Reč na reč“, gde svojim argumentima, svojim znanjem pokazuju, u stvari koliko je ono što ima Srpska napredna stranka kvalitetno i koliko zaslužuje to što dobija na svim lokalnim i parlamentarnim izborima u prethodnih osam godina.

Takođe, želim da kažem je da Srpska napredna stranka nesumnjivo partija koja je usmerena i koja se zalaže za vladavinu prava i zato nam je jako stalo da na sudijske funkcijske, o kojem god sudu da se radi, dođu najbolji ljudi, ljudi sa najvišim mogućim profesionalnim i etičkim principima.

Polako iz godine u godinu smatram da utičemo na takav ambijent i mi ovde u parlamentu i kolege u Vladi Republike Srbije da imamo sudski sistem koji će biti tako orjentisan da bude pravedan prema svima koji žive u ovoj zemlji, koji rade, koji funkcionišu u ovoj zemlji, koji će biti orjentisan tako da se stvori jedan kvalitetan ambijent za život u Srbiji, ali za funkcionisanje privrede, privlačenje investitora, investicija odakle god da oni dolaze i mislim da smo na dobrom putu da to uradimo i da ispunimo ideal države u kojoj postoji vladavina prava i u kojoj će uloga mafije i kriminalaca biti svedena na najmanju moguću meru.

Ono što moram da istaknem je da svi oni koji pozivaju na nasilje, moje kolege su govorile o tome, i ta Marinika Tepić, koju ja pamtim ovde, kao neko ko je bio potpredsednik parlamenta skoro šest godina, po tome da je vrlo često, da nije prošla nijedna sednica, a da nije opsovala kolegu Arsića i mene dok smo vodili sednice Narodne skupštine, eto, po tome je pamtim, ona sada pokušava ono što nije moguće, što je narod naše zemlje, što su građani, u stvari, videli o čemu se radi, pokušava da potpuno skrene sa teme onoga što jeste fundamentalno pitanje u našoj zemlji ovih dana i u narednom periodu i koje je pokrenuo Marijan Rističević na početku svog govora - kako je moguće da neko ko je bio ministar u Vladi Republike Srbije, neko ko je bio gradonačelnik grada Beograda, neko ko je obavljao najviše državne funkcije za samo nekoliko godina otvori 53 računa i da se na ta 53 računa nađe 67 miliona evra na četiri kontinenta? Kako je moguće? Kojim se poslom bavio? Šta je to proizveo? Kakvu je tu dodatu vrednost stvorio da je zaradio toliki novac, u šta mi apsolutno ne sumnjamo da je to u Srpskoj naprednoj stranci stvoreno na račun i na grbači građana Republike Srbije, na račun naših državnih preduzeća, na račun reketiranja onoga i onih sredstava i onih firmi i svih onih koji su trebali taj novac da ubace u budžet naše zemlje i da taj novac bude iskorišćen za izgradnju infrastrukture, za izgradnju bolnica, za podizanje nivoa zdravstvene i socijalne usluge u našoj zemlji?

Nažalost, u tim godinama to nije urađeno i ne treba, dame i gospodo narodni poslanici, da se čudimo onda kako nije izgrađena nijedna bolnica, kako nije izgrađen kilometar autoputa, kako je posao izgubilo 300 hiljada ljudi mahom, dakle, 95% u privatnom sektoru. Dakle, oni ljudi koji su trebali svojim radom, svojim zalaganjem, plaćanjem poreza, plaćanjem doprinosa da stvore uslove da ova zemlja napreduje, da raste bruto domaći proizvod i da dođe na ovaj nivo na koji smo došli danas u 2021. godini, kada se uspešno borimo zahvaljujući predsedniku Vučiću i njegovoj viziji sa ovom krizom izazvanom korona virusom, kada se borimo za svako radno mesto, kada privlačimo gotovo svakodnevno nove investitore u našoj zemlji koje stvaraju dodatu vrednost i koji stvaraju uslove da se naši mladi ljudi zapošljavaju u našoj zemlji.

Naravno, nećemo kao narodni poslanici ostati bez glasa i podržavam apsolutno moje kolege, zato što smo mi vlasni, s obzirom da smo mi izabrani glasovima naroda i građana Republike Srbije, da podignemo glas protiv svakog kriminala, protiv svakog nasilja i protiv svih onih koji nastoje i koji pozivaju da se bilo kakav poredak, bilo šta u Republici Srbiji menja na neki nasilan način samo iz razloga da bi sakrili svoj kriminal, samo iz razloga da bi sakrili šta su uradili tokom onog perioda dok su obavljali najviše državne funkcije, kako se ne bi videla ta jasna razlika između onoga što je napravio Aleksandar Vučić i ova Vlada i naša parlamentarna većina ovde koja predstavlja ono što predstavlja najviše ljudske osobine, a to su posvećenost, to je rad za svoju državu, to je patriotizam, to je zaštita nacionalnih interesa za šta se mi definitivno borimo i onih koji su samo, kako to moj kolega Mirković lepo reče, očistili budžet Republike Srbije.

Imali smo priliku sada za vikend da vidimo i da čujemo o tome, o nekom ekološkom ustanku, o tobožnoj brizi za ekologiju i zaštitu životne sredine ljudi koji su slali političke poruke.

Imam jedno pitanje za njih – gde su bili 2009. godine, za vreme kada je implementirana, kada je realizovana kampanja „Očistimo Srbiju“? Daću samo dva primera. Jedan primer je da je dve nedelje zakupa panoa na jednom teniskom turniru u SC „Gale Muškatirović“ plaćeno 500 hiljada evra i da je pano kod Brankovog mosta, odnosno u Brankovoj ulici na jednoj poslovnoj zgradi plaćen samo za sedam dana objavljivanja 500 hiljada evra. Da li je iko od tih ljudi pomenuo to i pomenuo šta se uradilo za vreme tih 12 godina vladavine po pitanju zaštite životne sredine?

Vidimo mi da je to politička agenda i vidimo mi da to nema veze sa zaštitom životne sredine, ali takođe želimo da kažemo da ćemo podići svoj glas i da ćemo posvećeno raditi na tome da zaštitimo sve ono što predstavlja tekovinu onoga što je Aleksandar Vučić uradio za našu zemlju u prethodnih nekoliko godina, reformišući našu ekonomiju, osnaživajući naš zdravstveni sistem, naš socijalni sistem, osnažujući našu vojsku, naš odbrambeni sistem i jačajući našu geopolitičku poziciju.

Ono što predstavlja naš legitimitet i ono što predstavlja snagu iz koje mi crpimo sve svoje aktivnosti, sve ono što radimo u okviru svog političkog delovanja, predstavlja matematika. Ono što kažu sva istraživanja javnog mnjenja to je da trenutno Aleksandra Vučića i Srpsku naprednu stranku podržava preko 60% građana Republike Srbije.

Građani Republike Srbije nisu ono što ovi iz bojkotaške nasilne opozicije misle, da su oni neuki, da su nepismeni, da su neobrazovani. Neće ni oni, naravno, kao što su to pokazali u više navrata u prethodnih osam godina, dozvoliti da oni koji su zajahali ovu državu, koji ništa nisu uradili na polju zaštite njenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, da ne govorim o ekonomiji i radnim mestima. Ništa po tom pitanju nisu uradili, nego su rasprodali sve što su mogli da rasprodaju, sve što smo maltene imali i doveli nas pred bankrot 2012. godine.

Aleksandar Vučić, Srpska napredna stranka su personifikacija svega onoga suprotnog od tih ljudi koji danas pozivaju na nasilje i koji pokušavaju… Pogledajte kako je to perfidno smišljeno i time ću završiti. Napada se predsednik države, napada se direktor BIA-e Bratislav Gašić, napada se Nikola Selaković, ministar spoljnih poslova, napada se parlament, koji je legitimni izraz volje građana Republike Srbije. Pokušavaju da udare u temelje funkcionisanja ove države i one ljude za koje ja smatram i svi mi ovde u SNS da su temelj, da su stubovi poštenja, časti i odbrane nacionalnih interesa ove zemlje i mi im to u ovom parlamentu kao većina nećemo dozvoliti. Nećemo ćutati na takve insinuacije i niko nas neće zaustaviti da ukažemo na svaki njihov kriminal, da ukažemo na svaku njihovu nesposobnost zarad interesa građana Republike Srbije i interesa našeg naroda. Hvala.

Hvala, prof. Marinković.

Reč ima prof. dr Marko Atlagić.

Preostalo vreme je 18 minuta.