Reč ima potpredsednica Vlade.
Izvolite.

Puno puta smo sada pomenuli taj tzv. ekološki, ja bih ih nazvala politički protest, a ne ustanak, zna se šta su ustanci i kad su bili i šta su donosili, ali ekološki protest jeste bio politički i jeste bio licemeran zato što, prvo, ne možemo se deliti u našoj zemlji po tome čiji je vazduh, čija je zemlja i da li neko više brine o tom vazduhu, a neko manje brine o tom vazduhu ili neko više brine o zemlji ili ne i nema se utisak da je njih uopšte zanimao ni vazduh, ni zemlja, a ni voda, ni reke, a reći ću vam i zašto. Mi smo ovim zakonom, istina, predložili, Zakonom o obnovljivim izvorima energije, zabranu izgradnje malih hidroelektrana, odnosno svih hidroelektrana u zaštićenim područjima, ali želim da vam objasnim zašto smo to uradili.
Prvo, male hidroelektrane nisu loš izvor. Hidroelektrane uopšte nisu loš izvor. Naprotiv, ceo svet ih ima i ceo svet ih gradi. Srbija je izgradila u prethodnih šest godina 195 megavata malih hidroelektrana, 33 se nalaze u zaštićenim područjima. Nešto se desilo u tih šest godina što je prouzrokovalo da mi danas to zabranimo u Zakonu o obnovljivim izvorima energije, a da budemo, takođe, svesni da ne zaboravimo da smo mi nacija koja zna da gradi hidroelektrane i koja je prvu hidroelektranu izgradila još 1900. godine i 1903. godine u Vučju, a pre toga ovu kod Užica.
Dakle, one nisu loš izvor energije, one su zeleni izvor energije, ali neko ko je realizovao te projekte u prethodnog periodu, i nemam nikakav problem da to kažem, da se niko ne ljuti, to je prethodni ministar zaštite životne sredine i još neki ljudi koji su se bavili realizacijom malih hidroelektrana, doveli su nas u situaciju da te male hidroelektrane budu realizovane na načine koji nisu bili adekvatni. Niti su bili u skladu sa zakonom, niti su bili u skladu sa kriterijumima, niti su mogli da donesu ono što su trebale da donesu, a to je zelenu energiju u čistim i normalnim uslovima. Naprotiv, donele su probleme meštanima. To je tačno i mi smo sada na neki način odreagovali i zabranili male hidroelektrane, ali oni koji danas pričaju o tome da ne treba da se grade male hidroelektrane, koji su predvodnici te priče, jedan od njih se zove Aleksandar Janković Ćuta, ako nisam pogrešila prezime, je isti čovek koji je hteo da gradi malu hidroelektranu 2016. godine. Dve godine se bavio time. Čak nije išao ni redovnim procedurama, nego je gledao da nađe određene veze po Vladi kako bi došao i kako bi dobio energetsku dozvolu za svoju malu hidroelektranu, pa je onda sretao predsednika, pa tražio da se hidroelektrana, recimo Zavoj, koja je državna elektrana, da se ne omogući proširenje tog kapaciteta, jer je on želeo da gradi svoju malu hidroelektranu. To je danas isti Ćuta koji danas priča kako treba zabraniti sve hidroelektrane.
Dakle, taj protest i ti ljudi koji su bili tamo, bilo je sigurno i onih koji su bili tu zbog toga što se brinu o životnoj sredini, ali oni koji su predvodili protest jesu bili oni koji su se bavili isključivo i samo politikom.
Dakle, mi ćemo kao Vlada i kao država proveriti sve izgrađene male hidroelektrane. Uradićemo njihovu reviziju i videćemo ko nije radio dobro svoj posao i zašto mi kao jedina država u svetu, zajedno sa Bosnom i Hercegovinom, sada zabranjujemo male hidroelektrane. Dakle, oni koji su bili odgovorni će odgovarati, jer tako radi odgovorna država, ali oni koji se bave politikom zarad svojih sopstvenih interesa, objašnjavajući kako nešto više vole životnu sredinu, nego mi koji ovde sedimo, dakle ti ljudi verujem da kada budu se pojavili na izborima građani će pokazati koliko veruju u njihovu priču, ali sam želela da znate prvo razlog.
Dakle, bilo je problema u jedinicama lokalnih samouprava koje su donosile planske akte, a da nisu proverili da li uopšte imaju tu reku ili nemaju reku. Bilo je problema što Ministarstvo životne sredine gospodina Trivana nije donelo godinama nijedan pravilnik koji je trebalo da donese. Bilo je problema što su investitori izlazili iz svojih dozvola. Bilo je problema u Zavodu za zaštitu prirode koji je donosio uslove, pa je menjao uslove. Zamislite sada, ako krenete nešto da radite i gradite i dobijete uslove od Zavoda za zaštitu prirode i onda oni za godinu dana promene te uslove? Znači, bilo je problema i mi ćemo ih rešiti tako što ćemo uraditi reviziju. Trenutno smo zabranili male hidroelektrane, ali javnost Srbije mora da zna da ćemo mi te probleme da rešimo i da izvor hidroelektrana, dakle voda, nisu loši izvori, nego su izvori koji će jedno vreme svakako da budu zabranjeni, a oni koji to koriste da nam objasne kako jako brinu o vodotokovima Srbije, nemaju nikakve veze sa brigom o životnoj sredini, nego samo svojim sopstvenim imenom i politikanstvom, jer su to isti ljudi koji su hteli da grade male hidroelektrane i smatrali da je to najbolji izvor na svetu. To su te Ćute i svi drugi, tako da želim da znate razloge zašto smo doneli ovakve odluke i zašto ih predlažemo pred parlamentom. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 91. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Veroljub Matić i dr Boban Birmančević.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodna poslanica Nevenka Kostadinova.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvažena ministarka sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, ovo je drugi dan kako mi ovde raspravljamo o setu četiri veoma važna zakona iz oblasti energetike. Ovim zakonima se uređuje energetska stabilnost naše zemlje, omogućuje se rast i razvoj ekonomije kroz investicije u zelenu energiju, kao i očuvanje životne sredine, što je jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije na evropskom putu.

Jedan od ta četiri zakona je potpuno nov i odnosi se na proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.

Proizvodnja energije iz obnovljivih izvora jeste budućnost u energetici na lokalnom, regionalnom i globalnom planu.

Energija iz obnovljivih izvora jeste jedina spona koja pruža mogućnost za nesmetani rast i razvoj ekonomije i paralelno sa tim za očuvanje životne sredine.

Srbija kao odgovorna zemlja kojoj je budućnost na prvom mestu, nedavno je usvojila Zakon o klimatskim promenama kojima se uređuje zaštita životne sredine, a sada na dnevnom redu imamo četiri seta zakona iz oblasti energetike kojima se uređuje energetska stabilnost naše zemlje.

Obnovljivi izvori energije, energije sunca, vetra, vodotokova, energija biomase, termalna energija, energija plime i oseke su alternativa fosilnim gorivima na putu ka karbonskoj neutralnosti. Ovo iz razloga što kod fosilnih goriva imamo dva velika problema. Prvi je taj što su zalihe tih goriva ograničene, brzo se troše, ne obnavljaju se, neravnomerno su raspoređene, samo jedan deo država ih poseduje, tako da su države zavisnice od uvoza energenata u podređenom položaju.

Primer za to su zalihe nafte koje se ubrzano troše, a cene iz dana u dan neprekidno rastu.

Razvoj i upotreba obnovljivih izvora energije doprinosi efikasnijem korišćenju sopstvenih potencijala u proizvodnji energije, smanjenju uvoza fosilnih goriva, razvoju lokalne industrije i otvaranju novih zelenih radnih mesta.

Drugi veliki problem je štetan uticaj fosilnih goriva na životnu sredinu zbog karbonizacije i efekta staklene bašte, što dovodi do klimatskih promena koje se dalje manifestuju ekstremnim sušama, obilnim padavinama, poplavama i drugim vremenskim neprilikama.

Imajući u vidu opredeljenost Srbije na evropskom putu, ovim zakonima se vrši usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom i uređuje oblast obnovljivih izvora energije, a cilj je da se time obezbedi što više investicija u čistu energiju i otvaranje zelenih radnih mesta u budućnosti.

Primena ovog zakona će omogućiti Srbiji napredak kako u ekonomiji, tako i u energetskoj tranziciji i dekarbonizaciji.

Usvajanje ovog zakona će biti jasan signal da investitori ulažu u obnovljive izvore energije kod nas.

Ovaj zakon, takođe, daje mogućnost da svaki potrošač bude ujedno i proizvođač, što će kao rezultat imati značajne uštede.

Ovim zakonom se zabranjuje izgradnja mini-hidroelektrana u zaštićenim područjima. Srbija je jedna od tri zemlje u regionu, pored Crne Gore i Bosne i Hercegovine, koja je zabranila izgradnju mini-hidroelektrana u zaštićenim područjima, a iz razloga što smo u proteklom periodu imali propuste kako od strane lokalnih samouprava, tako i od strane investitora, na šta smo imali priliku da vidimo da su meštani veoma često ukazivali.

Zakon o obnovljivim izvorima energije posebno je značajan za nerazvijena i devastirana područja, zato što ona poseduju velike potencijale u oblasti obnovljivih izvora energije.

Ja ću se kao i obično osvrnuti na moj kraj, na jug Srbije, na opštinu Bosilegrad, odakle dolazim. Moja opština Bosilegrad je nerazvijena i spada u četvrtu grupu najnerazvijenijih devastiranih opština u Republici Srbiji. Razloga za to je puno i ja sam o tome već ovde govorila u ovom domu ranije.

Međutim, danas ću se osvrnuti na jednu prednost koju moja opština Bosilegrad poseduje, a to je energetski potencijal upravo u energiji vetra, vode, sunca i biomase.

Energija sunca je neiscrpan izvor za proizvodnju električne energije i solarnih elektrana, a teritorija moje opštine poseduje 300 sunčanih dana bez vetra od ukupno 365 dana u godini.

Istraživanja koja su sprovedena na dve solarne elektrane koje su izgrađene na teritoriji opštine Bosilegrad dala su izvanredne rezultate, kako u pogledu proizvedene električne energije tako i u brzini povraćaja uloženih investicija u izgradnji ovih solarnih elektrana.

Energija vetra je konstantan izvor za proizvodnju električne energije iz vetro-elektrana, gde se energija vetra putem vetro-elektrana pretvara u električnu energiju.

Teritorija opštine Bosilegrad ima oko 30 planinskih vrhova sa konstantnim strujanjem vetrova 365 dana u godini i u samom je vrhu po tome u Republici Srbiji.

Ovo je rezultat istraživanja u proteklih desetak godina koja su sprovedena na dve lokacije u mojoj opštini, jedna je na Milevskoj planini i druga na planini Crnook. Rezultati do kojih su došli su izvanredni, kako po količini konstantnog strujanja i brzine vetra, koji garantuju stabilnu proizvodnju električne energije i takođe, povraćaj investicija u izgradnji vetro-elektrana.

Energija vode je takođe neiscrpan resurs za proizvodnju električne energije iz hidroelektrana, a na području naše opštine u proteklom periodu izgrađeno je šest mini-hidroelektrana od ukupno 34 potencijalnih lokacija.

Da naglasim da je prva vodena elektrana u mojoj opštini izgrađena davne 1928. godine i bila je takođe među prvim vodenim elektranama u Republici Srbiji.

Ne mogu a da ne napomenem i energetski potencijal u biomasi, jer je veći deo teritorije moje opštine pokriven šumama. Šume su veoma značajan potencijal za nerazvijene krajeve, jer mnogima pružaju mogućnost egzistencije u svom mestu na vekovnom ognjištu upravo od eksploatacije, od seče i iskorišćavanja šuma. Mnogi na taj način obezbeđuju egzistenciju svojim porodicama, podižu decu i školuju ih, koristeći šumski potencijal.

Za razliku od ostalih obnovljivih izvora energije, kao što su sunce, voda i vetar, koji su zaista neiscrpni, drvo kao sirovina za biomasu jeste obnovljiv resurs, ali je to resurs kome se trebamo posvetiti malo više. Tu, pre svega, mislim na brigu o šumama, na njihovu plansku seču i iskorišćenje i, ono što je najvažnije, na pošumljavanje.

Ja sam o tome ovde govorila kada smo na dnevnom redu imali Zakon o klimatskim promenama, a evo, sada ću opet to da ponovim, imajući u vidu da su Zakon o klimatskim promenama i Zakon o obnovljivim izvorima energije jako bliski i njihovi ciljevi se u mnogome poklapaju.

Usled sve veće tražnje za drvetom, bilo kao sirovina za drvnu industriju ili kao biomasa, seča i iskorišćenje šuma su sve intenzivnije. Podrazumeva se da mi očekujemo taj prirodni rast i uvećanje drvne mase. Međutim, ne možemo se samo na tome osloniti, a posebno ne u vremenu kada je seča sve intenzivnija, kada nestaju hektari pod šumama. Veoma često, da ne kažem uvek, nakon seče drveta ostaju parcele koje se ne očiste i ne pošume, već ostaju da urastaju u trnje i žbunje i za nekoliko godina u te poteze je gotovo nemoguće ući.

Na drugoj strani, kod nas je izraženo masovno sušenje četinara, što takođe odnosi hektare pod šumama, a isti se ne pošumljavaju. Zapušteno poljoprivredno zemljište koje niko ne obrađuje, pašnjaci na kojima godinama nema stoke takođe su tereni koje treba iskoristiti za pošumljavanje.

Zato smatram da je zadatak svih resornih ministarstava u Vladi, lokalnih samouprava i svakog pojedinca da se svi maksimalno posvetimo ovom problemu, da se podstakne pošumljavanje na svakom koraku, jer je pošumljavanje najisplativija investicija kako u energetskoj stabilnosti, tako i u zdravu životnu sredinu. Ako se tako budemo odnosili prema šumama, one će biti i naš obnovljiv resurs čiste energije i naše zelene fabrike čistog vazduha u budućnosti.

Na kraju, naglašavam, zbog značaja ova četiri zakona, da ću ja, kao i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – za našu decu, podržati ove zakone. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Na član 95. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Veroljub Matić i dr Boban Birmančević.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Marko Atlagić.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko, drago mi je da ste vrlo često u ovom visokom domu sa svojim saradnicima, ponekad više ima njih nego, nažalost, pojedinih poslaničkih grupa u ovom visokom domu, što iz priloženog možemo videti, što govori o vašoj predanosti prema radu.

Siguran sam da ovi zakoni koji su na dnevnom redu ovih dana su izvanredni i da će oni biti realizovani u budućnosti, u jedno dogledno vreme, prateći vaš rad u dosadašnjim vladama Republike Srbije.

Poštovani građani, strategija razvoja savremenih, modernih država ili geopolitičku stratešku ocenu opredeljuju tri ključna resursa u budućnosti, i to energija, hrana i voda. Zato dovoljna količina energije predstavlja primarni resurs, a ujedno, obezbeđivanje dovoljnih količina ostala dva resursa, a to jeste hrane i vode.

Ako ovo imamo u vidu, jasan je značaj energetike u očuvanju dugoročne nacionalne bezbednosti naše zemlje, jer bez energetske bezbednosti nema ni govora o nacionalnoj bezbednosti Srbije.

Zato je bio u pravu naš srpski a svetski naučnik, Nikola Tesla, koji je rekao, citiram: „Razvoj i bogatstvo jednog grada, uspeh jedne nacije, progres celokupnog ljudskog rada strogo su definisani energijom, dostupnom za korišćenje“, završen citat.

I naš predsednik Vlade Srbije iz 2014. godine, a danas aktuelni predsednik Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić, je u svom čuvenom Ekspozeu na stranici 28. rekao, citiram: „Zadatak ovog resora, misli se na Ministarstvo energetike, jeste da obezbedi energetsku stabilnost i bezbednost Srbije, odnosno dovoljne količine energije i energenata po održivim cenama“, završen citat.

Poštovane dame i gospodo, uvaženi građani Republike Srbije, to je aktuelni predsednik Republike Srbije, a bivši predsednik Vlade, Aleksandar Vučić, rekao 2014. godine. Danas smo to realizovali. Mi smo dostigli taj nivo, a bili smo na vrlo niskom nivou u toj oblasti.

I Vlada Ane Brnabić, kao Vlada kontinuiteta, posvetila je tom resursu energetike veliku pažnju. Dovoljno je spomenuti gradnju novog bloka termoelektrane Kostolac B3, a reč je o najvećoj investiciji u protekle tri decenije domaćeg energetskog sektora.

Energetska budućnost Srbije je u povećanju energetske efikasnosti, s jedne strane, izgradnje srednjih i velikih hidroelektrana i gasnih elektrana. To je budućnost. Mi trenutno smo energetski neefikasni i to nam je poznato. Zbog toga bacamo proizvodnju jednu termoelektranu. Zato je nama energetska efikasnost novi izvor energije i Srbija, kako vidite, Ministarstvo je predložilo i ide u tom pravcu.

Sve evropske zemlje će postepeno smanjiti proizvodnju električne energije iz uglja, ali to neće ići tako brzo, kao što je i rekao naš predsednik unazad dva dana. To će se odvijati postepeno. Neće niko zatvarati termoelektrane i kopove, ali neće ostati bez posla određeni broj radnika kao što nam prete određene nevladine organizacije.

Poljska neće zaustaviti svoje termoelektrane, nego tek 2050. godine to je po planu njihovom, kada se obezbedi energija iz drugih izvora i to će biti kod nas isti slučaj. Znači, ići ćemo postepeno.

Budućnost Srbije nije u malim hidroelektranama zato jer je reč o maloj proizvodnji i one treba da se grade samo tamo gde je prihvatljivo. Kroz izmene zakona koje uređuju oblast energetske efikasnosti biće osnovana uprava za energetsku efikasnost koja će se oslanjati ne samo na novac iz našeg republičkog budžeta, nego i na međunarodne partnere iz evropskih fondova i to je dobar plan i mislim da će se on realizovati.

Upravo kroz taj fond želimo da podržimo građane Republike Srbije da zamene prozore i vrata, jer ovih dana imamo dosta pitanja vezano za to, da rešavamo pitanje individualnih ložišta, jer su ona među najvećim zagađivačima danas kod nas. Da bi videli određene efekte, potrebno će nam biti određeno vreme i to neće biti za jednu godinu, smatra se, kao što je i ministarka predvidela, najmanje tri godine biće potrebno.

Poštovani građani Republike Srbije, uvaženi narodni poslanici, za vreme stranke Dragana Đilasa ili za Evropu „Đilaša“, Vuka Jeremića, Borisa Tadića, energetski sektor bio je devastiran, da ne kažem totalno uništen. Iz ovog sektora za njihove vlasti je 50 milijardi evra nestalo.

Od 2001. do 2012. godine slilo se u energetski sektor 20 milijardi evra bilo preko donacija, kredita i nekih kredita. U šta su utrošili te pare? Niko živ ne zna. Cene električne energije su za vreme njihove vlasti porasle za 628 puta i to su činjenice, a cene gasa porasle su za 450 puta.

Na uvoz električne energije izdvojili su tri milijarde evra, to je u vrednosti tri elektrane godišnje, a mi smo dostigli onaj nivo koji je predvideo predsednik Vlade, a sada predsednik Republike 2014. godine.

Da kažem, kako vidite u energetskom sektoru, Dragan Đilas, Vuk Jeremić i njihovi pajtosi uništili su našu prošlost, uništili su našu sadašnjost, uništili su budućnost dece naše, a da su ostali samo godinu dana još na vlasti uništili bi i naše korenje.

Poštovani narodni poslanici, ja ću još vrlo kratko da zadržim vašu pažnju i građana Republike Srbije da vidimo razlike između ozbiljne državničke politike Aleksandra Vučića i SNS sa jedne strane i bolesne, destruktivne politike samozvanog, proglašenog šefa opozicije Dragana Đilasa i njegovih saradnika Vuka Jeremića i Boška Obradovića.

Prvo, imamo sa jedne strane nelegalno izgrađenu šupu u Savamali punu đubreta, koju je zastupao Dragan Đilas i danas zastupa, a sa druge strane imamo Beograd na vodi, ponos Beograda i Republike Srbije. Da li je tako uvaženi građani Beograda i Srbije?

S jedne strane, imamo većinsku Srbiju normalnih građana koji žive od svog rada koje zastupa Aleksandar Vučić, a sa druge strane imate lopove, prevarante, lezijedoviće, džabalebaroše, luftiguze koje zasniva Dragan Đilas i Vuk Jeremić.

Idemo dalje. S jedne strane imate korist i boljitak za sve građane Republike Srbije u zadnjih sedam godina, a posebno zadnje tri-četiri godine, koje zastupa Aleksandar Vučić, a sa druge strane imamo samo lične interese, privatne kombinacije, tajne račune napunjene pokradenim milionima koje zastupa Dragan Đilas i Vuk Jeremić.

Pođimo dalje. S jedne strane imamo izgradnju auto-puteva, cesta širom Republike Srbije koje predvodi Aleksandar Vučić, a sa druge strane imali smo devastirane ceste, poljske puteve koje je predvodio Dragan Đilas i Vuk Jeremić.

Idemo dalje. S jedne strane imamo izgradnju kliničkih centara, izgradnju bolnica, izgradnju domova zdravlja, izgradnju kovid bolnica u ovim teškim vremenima koje predvodi predsednik Aleksandar Vučić, a sa druge strane zapuštene, dotrajale zgrade, zgrade bolnica, domova zdravlja, neizgrađene kliničke centre, bolnice i domove zdravlja koje predvodi Dragan Đilas i Vuk Jeremić.

Pođimo dalje redom. S jedne strane, imate zapuštene osnove i srednje škole bez informacionih tehnologija, bez uvođenja interneta. Čak smo ovde napade imali u ovoj Skupštini kada smo to uvodili, koje su zastupali Dragan Đilas i Vuk Jeremić, a na drugoj strani imate izgradnju novih škola i rekonstruisane postojeće sa dualnim obrazovanjem i sa informacionim tehnologijama koje zastupa Aleksandar Vučić.

S jedne strane imate uništenu Vojsku Srbije, uništeno naoružanje, Vojsku Srbije svedenu na vatrogasno društvo, a sa druge strane, s jedne strane koju predvodi Vuk Jeremić i Dragan Đilas, a sa druge strane imamo danas vojsku na zavidnom novu, izuzetno dobro opremljenu koja je garant stabilnosti naše zemlje koju predvodi Aleksandar Vučić.

S jedne strane imali smo uništene tvornice, opljačkanu pljačkaškom privatizacijom privrede koju simbolizuju Dragan Đilas i Vuk Jeremić, a na drugoj strani imao izgradnju tvornica širom zemlje, pravu industrijalizaciju i modernizaciju Republike Srbije koju danas predvodi Aleksandar Vučić.

Idemo dalje. S jedne strane imate veliku nezaposlenost, 26,5% koju je simbolizovao Dragan Đilas i otpuštanje radnika, 743.000, ovo je tačan podatak, od 2008. do 2012. godine, koje simbolizuju, kako rekoh, Dragan Đilas i Vuk Jeremić, a sa druge strane imamo smanjenu nezaposlenost sa 26,5% na svega 9%, izgradnju stotine fabrika, veliku zaposlenost koju sprovodi Aleksandar Vučić, modernizaciju Srbije koju predvodi Aleksandar Vučić.

Na jednoj strani imate osam milijardi nenaplaćenih i oproštenih poreza i doprinosa kako bi brojna preduzeća kroz privatizaciju bila opljačkana, koju simbolizuju u prošlim vremenima Dragan Đilas i Vuk Jeremić, a na drugoj strani redovnu uplatu poreza i doprinosa i izgradnju stotine fabrika koje simbolizuje Aleksandar Vučić.

Na koncu, jednoj strani imate politiku priznanja Kosova kao nezavisne države koju simbolizuju Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boško Obradović, Boris Tadić, Čeda Jovanović, Nenad Čanak i ostali, da ih ne nabrajam, ja sam citirao ovde njihove izjave koje oni simbolizuju, dotle, na drugoj strani imate politiku teritorijalnog integriteta Republike Srbije, politiku suvereniteta, politiku patriotizma i rodoljublja koju predvodi naš predsednik Aleksandar Vučić.

Neću da govorim o zaštiti i unapređenju čovekove okoline, vezano, poštovana ministarko, za ovu energetiku. Dozvoliće te, skrenuću vašu pažnju, uvaženi narodni poslanici, samo da kažem o bivšem ministru, jednom ministru koji se bavio ekologijom, a to je Oliver Dulić koji je bio predsednik Skupštine Republike Srbije.

Taj bivši ministar, a bio je predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, platio je bilborde sa porukom – „Očistimo Srbiju“ više od pola miliona evra, i to kaže DRI.

Taj bivši ministar životne sredine i prostornog planiranja u Vladi bivšeg režima, a bio je i predsednik Narodne skupštine, nažalost, Republike Srbije, je za oglašavanje u jednom dnevnom listu platio pola miliona evra. Eto gde su, poštovani građani, otišle pare.

Taj ministar u bivšoj Vladi bivšeg režima, a bio je i predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, Oliver Dulić, je za izradu sajta „Očistimo Srbiju“ platio 25.000 evra, kaže DRI.

Taj isti ministar, Đilasov, Jeremićev, bivšeg režima, u bivšoj Vladi, je plaćao izdržavanje lavića na Paliću. To kaže „Politika“, naš uvaženi list, zaista, 23. septembra 2012. godine na stranici sedam.

Taj ministar bivšeg režima, Đilasov i Jeremićev, a bio je i predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, Oliver Dulić, je sredstva Fondacije za zaštitu životne sredine koristio, verovali ili ne, za predizbornu kampanju DS. To je rekao Mlađan Dinkić ovde, u ovom visokom domu 21. septembra 2012. godine, u ovoj Narodnoj skupštini.

Kako se ponašao, rasipništvo, taj bivši ministar bivšeg režima, a bio je predsednik Narodne skupštine Republike Srbije najbolje govori podatak, verovali ili ne, ali je učinio ovo - vodio je delegaciju na pojedine destinacije, 22 osobe 2009. godine kada je boravio u Kopenhagenu 11 dana. To je po brojnosti članova delegacija najveća u istoriji Srbije, a verujem, verovatno, i Evrope. Tako su trošili, poštovani građani, vaše pare Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boris Tadić i ostali luftiguzi.

Na kraju, dok naš predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, ulaže sve svoje sposobnosti u vođenju politike mira, politike bezbednosti svih građana Republike Srbije, ne samo Republike Srbije, nego u okruženju i Evropi, politiku solidarnosti, što dokazuje svakodnevno na delu, politiku ubrzane ekonomske modernizacije Srbije, politiku zdravlja svih naših građana u zemlji i regionu, politiku nemešanja u unutrašnje probleme drugih zemalja, za razliku od drugih naših susednih zemalja, dotle Dragan Đilas, za Evropu Đilaš, i Vuk Jeremić vode politiku punih, mnogobrojnih računa otvorenih u zemlji i inostranstvu i vode vrlo često politiku sramoćenja svoje zemlje i građana tužeći našu zemlju i građane na razne destinacije, evropske destinacije. Hvala. Podržaću ove amandmane.

Zahvaljujem.
Na član 95. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Đorđe Milićević, Snežana Paunović, Uglješa Marković i Dijana Radović.
Primili ste izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Đorđe Dabić.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvažena ministarka Mihajlović sa saradnicima, mi smo danas razgovarali o mnogim amandmanima koji će na pravi način unaprediti pravnu sigurnost kada je reč o ovom setu zakona i ono što smo imali priliku da čujemo u prethodnoj nedelji kada je reč upravo o svim ovim zakonima je činjenica da mi danas imamo svakako prekretnicu u dosadašnjoj energetskoj politici naše države. Ovaj set zakona će napraviti jedan veliki korak napred zato što će ta zakonska rešenja uskladiti, upravo i harmonizovati sve ono što mi danas u Srbiji želim da unapredimo kada je reč o samoj energetici i da se primaknemo najvišim evropskim standardima.

Takođe je važno istaći da ovaj set zakona predviđa veće ulaganje u energetiku, rast zaposlenih. Najavili ste takođe da će se raditi na tome da će poveća učešće energetike u BDP naše države sa 5% na predviđenih 9%. Ovim rešenjima se težište stavlja upravo, o čemu smo danas razgovarali, na obnovljive izvore energije i trajno opredeljuje Srbiju kao državu koja poštuje evropski nivo standarda kada je reč o zaštiti životne sredine.

Drago mi je da ste i vi pomenuli malopre upravu tu temu kada je reč o ekologiji. Mnogo slušamo prethodnih dana i nedelja jedan apsolutno čudan napad na našu državu kada je reč upravo o ekologiji, kada danas i te kako imate priliku da vidite kako se čuva ekologija naše države, kako danas država izdvaja ogromna sredstva i pomaže sve one projekte koji se tiču upravo i obnovljivih izvora energije. Mi danas ovde razgovaramo i o ulaganju u zelenu agendu koja će biti, siguran sam, u narednim decenijama ovde u Srbiji sprovedena, ali neverovatno je da vam danas pridike drže ljudi koji ništa nisu govorili o ekologiji, za čijeg mandata se ništa nije ni gradilo, ni radilo i mi moramo da napomenemo danas kada imamo najveći nivo investicija. Kada gradimo toliko novih fabrika, toliko novih putnih pravaca naravno da će da se jave ponegde i problemi kada je reč o zaštiti životne sredine, što je inače praksa u svim evropskim državama koje imaju veliki nivo investicija, velika ulaganja, veliki rast BDP onda se normalno negde i javi problem životne sredine, što je problem 21. veka. Sada kada možemo da kažemo da država i te kako poklanja veliku pažnju svim tim problemima razgovaramo sa svima koji žele da unapredimo životnu sredinu i to je ono što je novost u odnosu na sva prethodna vremena. Malopre smo upravo i pomenuli razne dušebrižnike, kao što je upravo taj izvesni Aleksandar Ćuta, kako ga već zovu, neuspešni propali investitor u mini hidroelektrani, u taj biznis, koji je danas našao za shodno da se on predstavlja kao veliki borac protiv gradnje hidroelektrana, a ne pominje da je upravo taj čovek bio glavni investitor, neuspešni doduše, koji je želeo da gradi hidroelektrane u našoj državi i to mu nije pošlo za rukom, pa se nekako setio da bude glavni borac upravo protiv hidroelektrane.

Mi kad govorimo o ovom problemu moramo da napomenemo danas ovim setom zakona, kao što ste i rekli, zabranjujemo gradnju svih mini-hidroelektrana. To je velika možda možemo reći i svih onih građana koji su se bunili, zaista iz čistog srca, za zdravu životnu sredinu, ali mi vidimo da njima nije bio cilj, odnosno tim kolovođama protesta, da izdejstvuju nešto što će zaista da unapredi životnu sredinu, da kažu – hvala Vladi Srbije, saslušali ste nas, uvažili ste određene kritike, možemo da kažemo da imamo partnera u našoj Vladi, u našim organima naše vlasti. Ne, oni će da kažu, opet će da izlaze na ulice, opet će da prave probleme, i kažem još jednom, cilj im je bio politička promocija, svih ovih protesta.

Dakle, cilj protesta je bio politička promocija i da se svi oni pojedinci iz bivšeg režima sakriju iza tih protesta i da opet, kao što su uvek i radili koriste sve ove probleme za tekuću problematiku, da oni mogu da se pokažu kao neki zaštitnici životne sredine, i da na taj način pokušavaju da rušeći vlast, da se oni vrate na punu državnu kasu. Dakle, koja je danas za razliku od njihovog vremena, kažem još jednom, na stabilnim nogama, i danas imamo priliku da vidimo koliko danas Srbija izdvaja za sve ove stvari o kojima imamo priliku da razgovaramo.

Ono što je po meni paradoksalna situacija u Srbiji, jeste činjenica da vi danas imate ljude koji žele i zalažu se za svež vazduh, a istovremeno se zalažu da se ne grade mini-hidroelektrane, koje su upravo ta zelena energija o kojoj mi govorimo. Dakle, ne zagađuju životnu sredinu. Imate situaciju želimo jeftinu struju, a ne želimo s druge strane ugalj, ne želimo kopove, i ako, kao što svi znamo Srbija ima najjeftiniju struju upravo u celoj Evropi. Jeste posledica činjenice da mi danas imamo nezavistan energetski sektor, da imamo vlastitu proizvodnju električne energije i da zato upravo možemo da držimo tu cenu struje na prihvatljivom nivou, koji svi naši građani mogu da priušte. Da smo, kao što neke države rade, opredelili se za drugačiji pristup, pa da smo mi uvozili struju, sigurno da bi struja bila skuplja nego što je to danas slučaj.

Pre neki dan, slušao sam predsednika, izjavio je decidno smo pri tom stanovištu da mi nećemo gasiti ni Kostolac, ni Kolubaru, ali naravno, da želimo da razgovaramo o svim mogućim rešenjima koji će smanjiti udeo upravo loženja uglja, kada je reč o našim termoelektranama. Upravo, činjenica jeste da se 65% električne energije danas, nažalost, dobija iz termoelektrana. Mi želimo, subvencijama koje dajemo upravo spustimo taj udeo, da prebacimo određene termoelektrane, kao što je već reč o Kragujevcu, na biogas, odnosno na sam gas, i da na taj način i dalje štitimo životnu sredinu.

Moram da napomenem, da smatram, kada generalno pogledamo situaciju za zaštitom vazduha, činjenica jeste da termoelektrane nisu glavni zagađivač, s obzirom da jesu, problem bi bio tokom cele godine evidentan. Da su bili taj zagađivač, takođe bismo tokom cele godine imali zagađenje. Činjenica da je zagađenje najviše u onim zimskim mesecima, i to dolazi iz privatnih ložišta. Mi možemo prosto da primetimo, činjenicu, da danas mnogi koji eksploatišu ugalj, prodaju nam sirovi lignit, i činjenica da danas imamo velikih problema sa tim nakupcima, preprodavcima, koji zarad ličnog bogaćenja prodaju sirovi lignit u kome ima 30 – 40% gline. Dakle, Ministarstvo po meni, tu mora da reaguje da pošalje tržišnu inspekciju da vidimo šta se nalazi u tom uglju koji oni prodaju kao ugalj, a što u stvari nije ugalj. Onda imate činjenicu da se zagađuje životna sredina. Naravno da će građane da optuže, nas iz SNS, na nas će, da kažem, da isporuče tu fakturu za zagađenu životnu sredinu, a u stvari se desetak pojedinaca bogati u celoj Srbiji. Mi svi to znamo, i nema potrebe više da se u rukavicama o tome govori.

Mislim da ministarstvo mora da poradi na tome i da uputi inspekcije da vidimo kakav ugalj oni prodaju i na kakvim sve načinima zarađuju novac. U Srbiji nema nedodirljivih, to smo pokazali kada smo udarili na najjaču kriminalnu grupu na Balkanu, kada smo ih za jedan dan, praktično, sve stavili iza brave. Dakle, mislim da i na ovom pitanju država mora da pokaže snagu, i da se pokaže, zapravo gde je problem kada je reč o životnoj sredini. Svesni smo problema o kojima danas govorimo.

Takođe, gasifikacija Srbije je nešto što danas sprovodimo. Radi se Severni tok 2, radi se proširenje Banatskih dvora, radi se Balkanski tok i to će siguran sam, biti nešto što će u narednom periodu takođe da olakša pitanje zaštite životne sredine, jer kada pređete na gas imaćemo mnogo manje tih izduvnih gasova i sve će biti na mnogo boljem nivou.

Dolazim sa Zlatibora, tamo imamo dobru praksu, primer da smo završili tu prvu fazu gasifikacije celog Zlatibora. Već su se veći hoteli priključili na gas, to je činjenica posledice da danas mnogo imate manje troškove svih tih pojedinaca koji su prešli na gas. Prva faza je završena, druga je u toku i nadamo se da će to biti realizovano naredne godine.

Takođe, čujemo najave da će se Beograd kompletno gasifikovati do 2022. godine. Kompletnu Vojvodinu smo gasifikovali i to su svakako rezultati iza kojih stoji jedna odgovorna Vlada. Danas možemo da govorimo o dobrim rezultatima kada je reč o gasifikaciji.

Kada govorimo o vetroparkovima, takođe, obzirom da dolazim sa Zlatibora, možemo da kažemo da je to veliki potencijal. Naša planina predstavlja kada je reč o gradnji vetroparkova, imali smo određene investitore koji su dolazili i želeli da grade, svim ovim zakonskim rešenjima mi ćemo olakšati dolazak svih investitora i nadamo se da ćemo dovesti investitore ne samo na Zlatiboru, već na sve one predele gde možemo da pravimo vetroparkove i da na taj način proizvodimo električnu energiju.

To nije mogao biti slučaj ranije. Imali smo, kao što ste sami rekli, jedna troma zakonska rešenja, određene probleme u tim ministarstvima koji nisu prepoznali taj sav potencijal zelene energije. Danas sa ovim zakonskim rešenjima siguran sam da ćemo uspeti da dovedemo veći broj investitora i u vetroparkove i u sve ove obnovljive izvore energije.

Naravno, kada govorim o svemu tome imate opet dušebrižnike koji će reći da nam ne trebaju ovi vetroparkovi, nama ne trebaju hidroelektrane, nama ne treba apsolutno ništa što je u celoj Evropi potpuno normalno. Upravo smo videli da, gle čuda iz Austrije baš stižu velika finansijska sredstva za sve ove proteste koji se viđaju na našim ulicama, kada je reč o zaštiti životne sredine, a ne možemo da ne primetimo da danas Austrija ima 4.500 mini hidroelektrana, a Srbija ih nema ni deset puta manje. A, opet neko kaže danas da mi narušavamo životnu sredinu. Kažu – vetroparkovi nam ne trebaju zato što ubijaju ptice. To smo isto čuli, neverovatna stvar. Izgleda da evropske ptice nekako bolje izbegavaju sve te prepreke, u odnosu na srpske ptice.

Dakle, govorim o jednom apsolutnom licemerju kada je reč o svim ovim temama. Ono što je neverovatna stvar, ponoviću, da danas vam konstantno plasiraju neistine oni ljudi koji su dovodili ovde razne investitore. Evo primer Rio Tinte, ko ga je doveo u Srbiju? Nismo mi, nije SNS, njima su dali sva prava da iskopavaju, odnosno da istražuju ispitivanja litijuma u Srbiji. Dala je 2004. godine bivša vlast i 2017. godine smo imali Đilasa koji je pohvalio tu investiciju, koji je govorio da će oni da se bave time da pronalaze litijum, da će Srbija da bude po tom pitanju najjača na Balkanu, a danas vidimo da čim su videli da je možda politički korisno napasti određenu investiciju, onda se obrušavaju na tu investiciju i govore da je to sve nešto najgore i da mi apsolutno ne treba da istražujemo, ni litijum, ni uopšte da ulažemo u rudarstvo u našoj državi.

Još jednom kažemo, naravno da nećemo gasiti ni Kolubaru, ni Kostolac, ni RTB Bor, trudićemo se da zadržimo sve ove naše kapacitete zato što tu radi neki narod. Pozivamo sve te prvake u opoziciji, neka idu tamo pa neka kažu radniku Kolubare da će da izgubi posao zato što oni smatraju eto da to ne treba da funkcioniše na takav način, nek odu u Smederevo pa nek kažu za Železaru da ne treba da radi i da ne treba da primaju plate, da Srbija treba i dalje da budu u situaciji kao što je bila pre 10 godina, kad smo za Smederevsku Železaru izdvajali 300 miliona evra iz budžeta, svake godine i krpili tu ogromnu rupu u budžetu. Smatram da danas moramo da zadržimo ovaj nivo investicija, predsednik Vučić je apsolutno na tom stanovištu da se ništa neće gasiti i da ćemo mi i dalje ulagati i u naše rudarske basene i da je to nešto što podiže BDP naše države. Ali da ćemo ulagati u obnovljive izvore energije, to je činjenica.

Ovim zakonima to potvrđujemo i kažem još jednom, čuvaćemo Srbiju, sačuvaćemo sve njene prirodne lepote za buduće naraštaje. Mi ovu državu volimo iskreno i od srca i želimo da ulažemo u ovu državu, ne želimo da je posmatramo kao određenu punu državnu kasu, kao što su je podrazumevali svi oni koji su upravljali ovom državom pa danas vidimo da imamo stotine miliona evra na raznim računima u preko 50 država, koliko čujemo ovde da su uspeli da izvuku novca. Kažem još jednom, ulagaćemo u zelenu agendu. Svi ovi zakoni su u tom smislu dobri za našu državu i naša poslanička grupa će svakako glasati za ceo set zakona i za predložene amandmane. Hvala.