Zahvaljujem.

Reč ima predsednik poslaničke grupe Jedinstvena Srbija Dragan Marković Palma. Izvolite.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, želim da se zahvalim gospodinu Zukorliću i gospodinu Mijatoviću, jer su mi dozvolili da govorim pre njih, jer Jedinstvena Srbija ima onlajn sednicu sa evropskim parlamentarcima. Neću biti dug u svom izlaganju.

Želim da pohvalim ovaj rebalans budžeta, imajući u vidu da ja već 17 godina se bavim budžetom lokalne samouprave i 17,2% od ukupnog BDP-a da se odvoji za investicije i za nešto što u ovom trenutku je veoma neophodno, onda možemo slobodno reći da će taj novac otići tamo gde treba.

Neki novac od ovih investicija će se vratiti, neki će poboljšati zdravstvenu situaciju građana Srbije, stabilnost privrede i sve ono što se zove danas život, a posebno subvencija za poljoprivredne proizvođače koji se u poslednje vreme bore da prodaju svoje proizvode, gde država i Vlada ne određuje cenu žita, već berza. Država i Vlada ne određuju cenu žive stoke, već nakupci i oni koji kupuju i preprodaju stoku koju uzimaju od seljaka. I uvek je tu poljoprivredni proizvođač bio žrtva. Da vidimo samo kako da im pomognemo da nakupci ne mogu da zarađuju mnogo na poljoprivrednim proizvođačima, a da oni imaju štetu, jer ne mogu da ugrade u svoj poljoprivredni proizvod ono što se zove razlika u ceni kada proda iz štale svoje ili iz staje živu vagu ili junad, telad, svinje, tovljenike nekom, a taj neko po pet puta većoj ceni prodaje u klanici, pa kada cena padne, žive stoke, ne pada ni cena prehrambenih proizvoda i prerada mesa u kasapnicama.

Ja sam ove godine posebno pratio sve ono što radi Ministarstvo finansija i u vremenu kada nas je nešto zateklo što niko nije očekivao, a zateklo je i ceo svet, naša država je među prvima pomogla privredi i nema otpuštanja radnika. "Mercedes" je zatvorio deo svog pogona. Fabrika VW koja proizvodi "Audi", "Golfove" i "Pasate" zatvorila deo svog proizvodnog pogona gde se proizvode vozila "Golf", a u Srbiji nijedna fabrika nije zatvorena, iako je otpušteno, veoma mali broj radnika je otpušteno, zato što je država davala subvenciju i davala pomoć radnicima, a poslodavac koji je uzimao pomoć ne može da otpusti radnike narednih šest meseci. I to je dobra kopča.

Danas čujemo da će biti određena pomoć i za ugostitelje i za vlasnike autobusa, imajući u vidu da sada imaju i konkurenciju, ne konkurenciju, reći ću slobodno da su taksisti registrovani za prevoz putnika, da imaju pravo da prevoze putnike, ali nije kao što je bilo pre. Tamo gde ima besplatnog prevoza autobusa, kao što je u Jagodini, možda još u nekoliko gradova u Srbiji, mnogo je lakše. Mi smo zamolili sve poslodavce da isplaćuju putne troškove onima koji dolaze iz sela u grad na posao, a ne plaćaju autobuski prevoz.

Ja sam vodio, ministre, jednu delegaciju u Egipat. To je delegacija od 100 lekara iz 15 bolnica, medicinskih centara i domova zdravlja.

To su ljudi koji su obišli ceo svet. Znate li šta su rekli? Da je Srbija Švajcarska, ne samo kada je u pitanju oblast zdravstva i ono što mi radimo. Već od samog sletanja na aerodrom, može neko da kaže – to je Afrika, Egipat jeste Afrika, ali najmoćnija sila na Bliskom istoku je Egipat, oni su rekli da su putovali, obišli mnogo država i da se ponose što tamo gde su zaposleni mogu da izvrše zdravstvene usluge pacijentima i da smo među prvima imali četiri vrste vakcine, gde pojedine, mnogo moćnije države od Srbije nisu imale nijednu.

Ne samo da smo pomogli i otvorili granice da se vakcinišu i građani iz bivših republika koje su činile Jugoslaviju, već smo dozvolili i strancima, onima koji imaju fabrike u Srbiji, pa čak i njihova familija koja nema mesto boravka u Srbiji, dolazili su u Srbiju da se vakcinišu.

To je nešto što pričaju ljudi koji znaju i koji su imali mnogo seminara iz oblasti zdravstva i da bi čovek znao kako živi, on treba da se uporedi sa komšijom, sa nekom silom itd. Srbija je priznata u svakom smislu te reči. Neću reći da smo mi vojna sila, ali smo opremljeni za respekt kada je u pitanju i vojno oruđe i policijsko oruđe, i ne samo to, nego su i plate povećane, moral je veći sada zaposlenima u Vojsci i policajcima. Nekada su imali jedne cipele, jedne čizme i jedno odelo, pa su morali da čekaju da se osuši to odelo da bi išli na posao. Danas je to mnogo drugačije.

Otvara se i gradi se nešto što u drugim državama se ne gradi. Slobodno mogu reći, uvek sam se upoređivao, kada sam nešto radio, sa onima koji su najjači, najveći, ne da ja njih prevaziđem, ali da gledam šta oni rade, da smo mi prevazišli Nemačku, da smo prevazišli Veliku Britaniju koja je desna ruka Americi i, na osnovu broja stanovnika kada se uporedimo sa Amerikom, znate šta smo mi za njih, kao što oni cene državu, odnosno grad Las Vegas, tako smo mi za Amerikance. Oni imaju jedno 10% stanovništva koje nemaju struju, koji nemaju šta da jedu, koji nemaju cipele, idu bosi, a mi smo zemlja koja je tako napredovala, da neko ko je otišao iz Srbije i nije se vraćao 10 godina, kad se vrati u Srbiju, on osim naziva ulica ništa ne može da prepozna, ne samo kad je u pitanju Beograd, već i ostali gradovi u Srbiji.

Nekada je bilo ministarstvo za ravnomerni razvoj, međutim sada tog ministarstva nema, ali sada radi Vlada i država na predlog predsednika države da svi gradovi u Srbiji imaju ravnomerni razvoj i da se gradi od puteva, preko fabrika. Zamislite u nekim malim opštinama kao što je Lebane, Kuršumlija da se prave fabrike. Nekada su male opštine bile interesantne za vlast samo u izbornoj kampanji, a kad se završe izbori oni kažu to je malo biračko telo, ništa od obećanja, pravi se samo u velikim gradovima i tamo gde žive visoki funkcioneri. Konkretno, nekada su to bili Beograd, Novi Sad, čak i Kragujevac je zapušten, a danas je to mnogo drugačije.

Kada pogledamo i druge oblasti u našoj državi i sport i kulturu i fabrike i prosvetu i kako izgledaju naše škole, više nema, pazite, tih poljskih toaleta, kako su nekada govorili, pa su se oni iz bivše vlasti hvalili, kada naprave sengrup u jednom gradu, da otvaraju sengrup, seku vrpcu. Znate, to je bilo mnogo smešno u 21. veku, da se dešava i da se neko time ponosi.

Mogu slobodno da kažem da JS podržava ovu vlast iz razloga što ima rezultat. Možda se mi ne slažemo oko jedne ili dve stvari, ali u tome je poenta da se u nečemu i ne slažemo, ali od kapitalnih stvari, kapitalnih investicija, ono što je nacionalni interes, tu moramo da budemo svi jedinstveni i svi da dišemo istim plućima.

Vidite, nama je otvoreno 18 poglavlja, a nisu zatvoreni. Nisu oni zatvorili ta poglavlja zato što mi loše radimo ili imamo pad BDP ili nemamo rejting. Vi ste rekli da imamo rejting kod banaka ili bonitet. Znate, kada imate bonitet možete da radite šta hoćete, imate varijantu B, a to su banke, da se premosti dok se dođe do para. To druge države nemaju i ne mogu time da se hvale.

Vi znate da ja nemam dlake na jeziku. Kad smatram da nešto nije u redu ja kažem. Znači, ova vlast i ova država, tu moram da pomenem i mog koalicionog partnera SPS, JS, bez obzira što mi nemamo iz JS ministre i visoke funkcionere, ali pomažemo i radimo kao da imamo tri ili četiri ministra.

Da se vratim na Egipat, tamo sam otišao kao čovek koji je dobio priznanje - najpopularniji stranac u Hurgadi. Imao sam nekoliko sastanaka i bio sam prisutan na večeri kod najbogatijeg Egipćanina u regiji Crvenog mora, prve večeri, kada je bio Ramazan i bio sam ponosan što sam video te običaje i što me je pozvao neko ko je, mogu slobodno reći, ekonomski moćnik i zamolio sam ga da kada bude Božić ili Vaskrs kod nas da dođe i da bude moj gost, da vidi kako se u Srbiji slavi Božić i Vaskrs. Verovali ili ne, evo, Žika mi je tu, jednog dana nam je bio domaćin jedan veliki privrednik koji već otkupljuje žito iz Srbije. Ništa nismo ni jeli ni pili sa njim zajedno, vozio nas je na svojoj jahti, jel bilo Žiko? Znači, ispoštovali smo. Ja sam imao kalorije, mogao sam, ali on je bio impresioniran, čak sam ga zamolio, iako ne pušim, jel nije greh da zapalim jednu, kaže nije.

Nosim veoma pozitivan utisak iz Egipta, iz zemlje u kojoj je većinsko stanovništvo muslimansko. I Kopti, koji su pravoslavci, i njih smo upoznali, imaju ista prava kao što i sve druge manjine imaju pravo u Srbiji. Mi poštujemo njihove praznike, oni naše i da međusobno zajedno sarađujemo u interesu Srbije.

Na primer, gospodin Zukorlić ima pravi naziv svoje partije „Pravda i pomirenje“. Jedno smo bili i on i ja 2000. godine, ali danas je došlo vreme da se mi pomirimo, da radimo, a ne stalno neke militantne poruke i napad na Srbiju od nekih bivših političara, pa evo sada i Slovenija je nešto počela da traži, što ne stoji nigde, ni u jednom sporazumu. Sve je to ljubomora i ekonomska moć naše države. I ona vežba što je bila pre neki dan na Pasuljanskim livadama je, takođe, možda trn u oku nekom.

Znate šta, imati viziju i da ne poslušate da uvedete sankcije Rusiji, da ne poslušate da ne sarađujete sa Kinom, kako je bio nalog prema Srbiji… Brisel se ljutio što smo otišli u Ameriku da razgovaramo sa Donaldom Trampom itd. Šta se sada dešava? Sada i Austrija i Nemačka kupuju ruske vakcine, zaboravili na ekonomske sankcije. Srbija, ne samo da dobro radi, nego ima i dobru viziju.

Mogu da vam kažem da to što međunarodna zajednica osporava Srbiji za to su krive neke opozicione partije koje su milijarderske, i to je, mogu slobodno da kažem, milijarderska partija Dragana Đilasa koji je dao sebi slobodu i svojoj radnici Mariniki Tepić, ona je radnik u kompaniji milijarderskoj Dragana Đilasa, da me napadnu, da kažu kako sam, ne znam, zavodio maloletnice.

Evo kako izgleda taj njihov zaštićeni svedok koji je istoga dana bio na proslavi dve godine Đilasove milijarderske partije i posle proslave, u istom džemperu, je skremblovan glas i sakriveno lice, da napadne mene i moj grad Jagodinu. Kažu – plaši se on od Palme. Da, plaši se od Palme pa sakrio lice, a ne plaši se da uđe u RTS, ovde ima i slika, kad su upali sa motornom testerom. Tada se ne plaši. Zašto su ga sakrili? Da mi ne znamo kako se zove. Inače, on se zove, taj skremblovani zaštićeni svedok, Branislav Radosavljević, koji je bio prvo u partiji Vuka Jeremića, pa je otišao u milijardersku partiju kod Đilasa, a ovaj Đilas mu nije kupio ni dva džempera, bar da zameni čovek, nego u istim džemperima drži konferencije, itd. Ima kvalitetan sat.

Ja sada ne želim u ovom vremenskom periodu da pričam o Đilasu i Mariniki Tepić. Sam sam otišao u tužilaštvo i prijavio se i sad Marinika kaže – zašto tužilaštvo nije podiglo krivičnu prijavu protiv Palme? Vi morate da dokažete to što pričate, koja su ta lica, gde se desilo, pa nakon toga da se podigne prijava protiv lica koje je učinilo takvo delo ili laž.

Pozivam nadležne organe da rade po zakonu i u zatvor, ako se desi da se dokaže to što laže zaštićeni svedok i radnica milijarderske partije Dragana Đilasa, da idem u zatvor ili ja ili ona.

Pozivam Đilasa, radnicu njegovu Mariniku Tepić i ovog zaštićenog svedoka, funkcionera Đilasove partije Branislava Radosavljevića, da idemo na poligraf. Neka oni kažu sve za šta me napadaju, poligrafista sastavi ta pitanja, posle njih idem ja i ukoliko neko od nas ne prođe na poligraf, da potpiše da ide odmah u zatvor.

Dame i gospodo, ovo su najveće laži koje su ikada mogle da izađu iz usta nekih ljudi. Od kada je sve to počelo? Od kada sam ja rekao Đilasu – reci da li imaš pare ili nemaš. Kažu da poslanici stalno pričaju o Đilasu. Pa, traže odgovor. Reci – imam ili nemam. Imam, zaradio sam tako i tako, platio sam porez na dobit ili nisam. Ako nisi, objasni zašto nisi. Ne razumem zašto krije? Posle toga je on poslao njegovu radnicu iz milijarderske partije Mariniku Tepić u Jagodinu, gde je napala i rekla – svaka žena koja se zaposli u Jagodini, ja joj dam telefon, ako se dobro druži dobije posao, ako se ne druži dobro, ne dobije posao. Jutros je bilo 320 žena, sada su mi javili – 400 žena su se dobrovoljno prijavile da tuže Mariniku Tepić. Tužiće je da dokaže koja je to žena, koja je to majka, koja je to devojka imala takav način komunikacije sa mnom.

Uopšte ne želim sada da pričam o pojedinostima kako se zapošljavaju radnici i da se pravdam, tražim od tužilaštva da radi svoj posao. Da je tužilaštvo radilo svoj posao, Đilas bi odavno bio u zatvoru. Nego – šta će da nam kaže međunarodna zajednica. Šta će da nam kaže? Evo, izvolite, vi pogledajte njegove knjige, ako je sve u redu, onda ništa.

Ja sam imao kontrolu pre nekoliko godina iz Kruševca, poresku finansijsku policiju. Mesec dana su radili. Tražio sam da mi daju neki papir, oni kažu – sve je čisto. Ja kažem – dajte mi papir da je čisto. Ja se kontrolišem, koji sam privrednik 40 godina, gde mi je promet manji 85% od pre 12 godina, a Đilasu se hiljadu puta mesečno i godišnje uvećavao promet na sekunde, monopol, itd. Ako ne prihvatite da potpišete ugovor, onda imate problem, kao vlasnik medija, itd.

Gostujući na nekoliko televizija, pošto sam interesantan sagovornik, dižem rejting za nekoliko šerova, rekao sam – sada da je Đilas na vlasti, on bi grdne pare zaradio na moje gostovanje, jer njegove sekunde su bile u zavisnosti od gostiju. Kada gostuju uspešni gosti, onda sekunda ide puta 10.

Kolege poslanici i poštovani građani Srbije, da znate da nema ničeg što je istina u ovome. Oni to moraju da dokažu. Naravno da ne mogu da nađu ta lica o kojima su pričali. Kažu – žurke. Ja sam čovek koji ne može da živi bez muke. Moj sin je svirao harmoniku i izdao dva CD-a. Žika, moj portparol i moja šefica kabineta u tašni nose mali zvučnik gde preko Jutjuba slušamo muziku najmanje dva-tri sata dnevno. To je moj ventil. Ne pijem alkohol i volim muziku. Ako volim muziku, ne mora da znači da tamo na tim skupovima se dešava ne znam šta. Kažu da je bio Ivica Dačić i Aleksandar Antić. Pa šta ako su bili? Nikad nije bilo manje od 30-40 ljudi, i to kada? Kada otvaramo fabrike, kada razgovaramo sa stranim investitorima, kada se dešava nešto pozitivno za grad itd. Sad napadaju Jagodinu, dame, itd. Sve to moraju da dokažu.

Da se vratim na ovu temu, nisam mogao da izbegnem…

(Predsedavajuća: Morate da privodite kraju, isteklo vam je vreme.)

Odbijte mi od vremena poslaničke grupe, još minut.

Jedinstvena Srbija će glasati za ovaj predlog rebalansa budžeta i da vam kažem da ono što je bilo u mojim mislima vi ste ubacili u rebalans. Ne u mojim mislima da sam ja mnogo pametan, ali ja imam kontakt sa građanima, sa privrednicima itd. Nikada se nije, ministre, desilo da neko ko ima 300 radnika ili 150 kaže „dobro je“. Sada se dešava.

Kada se uporede tamo gde izvoze u zemlje EU, razgovaraju sa svojim kolegama, kažu: „Srbija je najbolje mesto za investicije“ i zato ćemo imati veliki priliv Srba koji se nalaze u dijaspori, doći će u Srbiju da rade i oni koji imaju mnogo para. Nemojte da budete gastarbajteri u EU. Dođite u vašu državu gde ste rođeni, tu radite i tu su najbolji uslovi. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre sa saradnikom, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, rebalans budžeta je zapravo nešto što je potpuno uobičajeno za normalno funkcionisanje države, čak i u normalnim okolnostima, a kada se to dešava u okolnostima koje nisu baš tako normalne, onda je to od posebnog značaja i nešto što je sasvim logično i prihvatljivo i što treba pozdraviti i podržati.

Ono što mi je prvi utisak da se nekada u ovoj sali u Narodnoj skupštini bilo je uglavnom uobičajeno da se vrši rebalans budžeta sa ciljem kako da pokrijemo plate državnoj administraciji ili kako da isplatimo penzije, drugim rečima kako da preživimo, kako da se obezbedi minimum funkcionisanja platnog sistema. To je ono što, hvala Bogu, danas nije. To je zapravo pokazatelj da se vrši rebalans budžeta, odnosno da se traže sredstva kako da se pokriju osnovni troškovi.

Međutim, kada se vrši promena Zakona o budžetu tokom godine sa ovakvim obrazloženjima, sa ovakvim ponudama, onda je to za radost, onda je to nešto sasvim drugo.

Dakle, mi ne vršimo promenu Zakona o budžetu, kako bi izdržali do decembra kako tako, kako bi preživela državna administracija i penzioneri, već zapravo imamo progresivnu promenu Zakona o budžetu. Dakle, što, istina, nije bila praksa ranijih godina u vreme ranijih vlasti, a pogotovo nije bilo za očekivati u vremenu krize izazvane kovid pandemijom kojoj je pored ugroženosti zdravlja građana ključna meta privreda.

Tako da je ovo ključni utisak sa koga počinjem ovu svoju današnju diskusiju, koja će svakako biti u znaku podrške ponuđenom Zakonu o budžetu sa pozicije narodnih poslanika Stranke pravde i pomirenja, odnosno naše poslaničke grupe.

Istina, ono što i sa ljudskog, humanog aspekta upada u oči jeste da je prevashodno prioritet upriličen zapravo zdravstvenom sektoru, zaštiti građana, uspešnoj borbi protiv kovida, bilo u pogledu obezbeđenja lekova i drugih sredstava imunizacije, ali isto tako ogromna sredstva, izuzetno velika sredstva za ulaganja u zdravstveni sektor. To je nešto što je evidentno, to je nešto što je veoma ohrabrujuće. Istina, to nije novo, dakle ne radi se o sredstvima koja tek treba da se dobiju, odnosno da se tek otvara ta nova stranica, već se zapravo radi o nečemu što je nastavak onoga što smo imali prilike gledati proteklih meseci u ovoj teškoj, ali, hvala Bogu, veoma uspešnoj borbi protiv kovida, odnosno protiv pandemije i sve ga onoga što posredno ili neposredno izaziva pandemija. Dakle, to je nešto što me jako raduje i svakako da to treba podržati. Treba nastaviti tim putem.

Drugi paket koji, takođe potvrđuje da se ne radi o rebalansu budžeta i promeni Zakona o budžetu sa ciljem krpljenja nekih rupa, nedostataka i pukotina, već se radi o progresivnoj promeni, to su zapravo ozbiljne kapitalne investicije. To je nešto za šta se Stranka pravde i pomirenja zalaže godinama, nešto što već gledamo godinama na širem planu države i njenih delova, a naravno nešto što me posebno raduje, jer konačno imamo proboj i prema prostoru države, dakle prema Sandžaku koji je ranijih decenija, pa i jedno celo stoleće bio iz raznih razloga zapostavljen.

Prema tome, mi definitivno imamo da ova kompozicija vlasti, u svojoj viziji kompletnog razvoja zemlje, pre svega sa ubeđenjem da nema ozbiljnog razvoja dok se zemlja ne otvori na sve strane i dok se zemlja ne umreži kvalitetnom putnom mrežom i ovo jeste zaista iskorak koji je za svaku pohvalu, iskorak umrežavanja zemlje autoputnim koridorima, veoma hrabar iskorak, veoma ozbiljan iskorak, iskorak koji se ne može odglumiti, ne može se odigrati. To nije dnevno politička stvar, to nije pitanje dobro pripremljenog PR ili jedne konferencije za štampu ili dobrog govora, ili dobro napisanog govora, to je nešto što je izuzetno skupo košta. To je nešto što treba da se sprovodi više godina, ali definitivno to je nešto što je pre recimo sedam, osam ili deset godina izgledalo nemoguće.

Mi smo prosto sanjali autoput, ja to moram da vam kažem, i bez obzira što smo se nadali da će se to desiti, ali nekako je to izgledalo utopijski, možda, ali veoma teško. Međutim, sada kada evo dok putujemo od pravca Novoga Pazara i kada se odmah u blizini Čačka uključimo na autoput, već time osećamo olakšicu, olakšanje za nas koji redovno putujemo na relaciji Novi Pazar – Beograd, a istovremeno Moravski koridor, istovremeno ovako uspešno probijanje te veoma teške deonice od Čačka prema Požegi, a potom već potpisivanje ugovora i već utvrđeni rokovi za nastavak opet jednom vrlo teškom deonicom koja će ići od Požege prema Ivanjici, a potom dalje prema Dugoj Poljani, Pešteru, pa onda Boljarima konačno prema granici sa Crnom Gorom.

Dakle to su sve stvari koje nam ulivaju optimizam. Na kraju krajeva, to su i stvari koje zapravo od nas očekuju upravo i ovakav politički diskurs. Na tim dogovorima mi zapravo imamo ovakvo sudelovanje u našoj politici, jer smo bili u prilici da vagamo da li tražiti neke ozbiljne funkcije u Vladi, što je bila praksa ranije naših predstavnika sa područja Sandžaka ili dati prioritet kapitalnim investicijama kojima će konačno i taj prostor postati u punom smislu reči i ekonomski i infrastrukturno sastavni deo ove zemlje, koji će moći da prosto ravnopravno funkcioniše, diše i saobraćajno i ekonomski i komunikacijski. Mi smo dali prioritet zapravo dogovorima, insistiranju na kapitalnim investicijama, autoputevi su bili ključni projekat i to nas jako raduje.

Očekujemo da se ažurira i nastavi sa projektom gasovoda koji ide od Kopaonika prema Novom Pazaru, da se prema dogovoru nastavi takođe sa projektovanjem i realizacijom povezivanja i ostalih gradova od Novog Pazara pravac Tutin, Sjenica, potom Prijepolje, Nova Varoš i Priboj. To je nešto što nas čeka i nešto što želimo da se ažurira i da se pojačaju aktivnosti vezano za realizaciju ovog projekta.

Očekuje nas i izgradnja kliničko-bolničkog centra u Novom Pazaru ili mogu kazati dogradnja zato što su se već ozbiljne investicije desile u zdravstvenom sektoru i kapitalnim projektima u Novom Pazaru. Potrebna je dogradnja kako bi u dogledno vreme moglo se pristupiti i organizacionim pripremama i promenama. U međuvremenu se treba poraditi i na usaglašavanju strategija, s obzirom da neke ranije strategije koje su predviđale razvoj medicinskog sektora na tom području nisu predviđale postojanje kliničko-bolničkog centra. Sada je neophodno i te strategije, te planove, kao i određene zakonske regulative uskladiti i potom ići u realizaciju tog izuzetno važnog regionalnog projekta koji nije ni na koji način predložen ili tražen iz nekih političkih, stranačkih ili bilo kojih drugih lokalnih razloga, već isključivo kao potreba prostora, kao geografska potreba, s obzirom na to da je raspored kliničko-bolničkih centara na području zemlje, između ostalog, bitan i zbog dostupnosti ili najbitniji zbog dostupnosti građana.

Prema tome, ukoliko imate četiri klinička centra koja su geografski pozicionirana na jednoj trećini zemlje i to na severu, odnosno severoistoku, to su Beograd, Niš, Novi Sad i Kragujevac, vi imate zapravo dve trećine zemlje geografski nepokrivene. Prema tome, sada ovom autoputnom mrežom od Užica do Kragujevca ćete moći stići za skoro sat ili malo jače vremena. Od Kraljeva do Kragujevca za manje od sata. Međutim, i kada dobijemo autoput i kada ostvarimo sve infrastrukturne projekte od Novog Pazara do najbližeg kliničko-bolničkog centra, to je do Kragujevca, ne možete stići pre dva sata, a to je prilično dugo kada su u pitanju određene medicinske potrebe.

Tako da je potreba osnivanja, formiranja kliničko-bolničkog centra u Novom Pazaru preka potreba, stvarna potreba prostora. Ako tome pridodamo da na tom prostoru gravitira i sever Crne Gore i određeni prostori izvan Srbije kada je u pitanju BiH, to dobija još na posebnom značaju. Zato sam jako radostan i raduje me ne samo činjenica da smo oko toga postigli dogovor, već me raduje činjenica da država ima kapacitet da i u ovim teškim trenucima se nosi sa već započetim, planiranim, kapitalnim projektima, kapitalnim investicijama, velikim projektima, što zapravo pokazuje da nismo imali nerealne planove, već da će biti veoma realno realizirati taj projekat.

Očekuje nas izgradnja ili adaptacija, videćemo, kako već iznađemo rešenje, i naučno-tehnološkog parka koji je takođe predviđen u Novom Pazaru. Ukoliko bude građen iznova, to će biti veća investicija.

Mogućnost postoji da se i deo ili određeni deo napuštenih objekata ili za sada objekata koji su van upotrebe, a koji pripadaju vojsci Republike Srbije, koji se nalaze u Novom Pazaru, što je bilo iskustvo, već uspešno iskustvo i u nekim drugim delovima zemlje gde su adaptirani vojni objekti za Naučno tehnološki park, odnosno naučno tehnološke parkove.

Mislimo da je i to izvodljivo u Novom Pazaru. To bi bilo znatno jeftinije i moglo bi se tehnički i građevinski mnogo pre realizovati, ali u svakom slučaju da li na ovaj ili drugi način jako je važno da se što pre pristupi i organizacionim koracima, ali isto tako i građevinskim poduhvatima, kako bi se realizovao ovaj projekat.

Pitanje železničke pruge je već tako famozno pitanje, dakle Novi Pazar je jedini grad od preko 120.000 stanovnika koji nema železničku prugu. To je nešto što definitivno ne da je zrelo, nego je prezrelo vreme da se to realizuje i ne samo kopčom prema Raškoj, što je najkraća relacija oko dvadesetak kilometara. To je najlakši deo ovog projekta, ali postigli smo dogovor da pruga nastavi dalje prema zapadu, jer je to prostor koji to zaslužuje i koji će biti veoma upotrebljiv, tako da bi se zapravo ta trasa pruge od Raške do Novog Pazara dalje nastavila u pravcu između Tutina i Sjenice prema Novoj Varoši i Priboju, odnosno Bistrici, gde bi se zapravo povezala ta trasa pruge sa prugom koja ide Beograd – Bar i prolazi preko Bistrice, odnosno dalje ka Prijepolju.

Dakle, to je još jedan strateški iskorak za ovaj prostor gde bi se definitivno sa autoputnim koridorom sever – jug, odnosno Koridorom 11 koji će proći preko Peštera, odnosno preko Sandžaka, sever – jug dalje prema Crnoj Gori, čime će se Novi Pazar i ostali sandžački gradovi povezati i sa Beogradom, severno i drugim gradovima u Srbiji, ali i južno dalje sa gradovima u Crnoj Gori, odnosno Podgoricom i dalje prema moru.

Isto tako ništa manje za nas u Sandžaku važan projekat je povezivanje Novog Pazara sa Sarajevom, predviđenom najrealnije već predviđenom trasom prema Sarajevu, odnosno Bosni i Hercegovini, zapravo ono što je Sandžak bio ekonomski zapostavljen, infrastrukturno svih tih proteklih decenija.

Ovim iskorakom, otvaranjem Sandžaka i prema jugu, i prema severu, i prema istoku autoputevima, i prema Beogradu, i prema Podgorici, i prema Sarajevu onda železničkom prugom, onda gasovodom, kliničko-bolničkim centrom, naučno tehnološkim parkom mi dolazimo, ako Bog da na jednu da kažem pozitivnu nulu, odnosno na ono gde nikada nismo bili.

To je ono što zapravo za mene predstavlja istorijski iskorak u pogledu normalizacije odnosa u Sandžaku.

Dakle, Sandžak je kao što znate, u protekle dve, tri decenije tretiran na različite načine i meni je žao što je najčešće tretiran konfliktno, sa bilo koje strane i što smo imali uglavnom od same upotrebe ovog pojma do svih drugim ideja koje su dolazile one su nekako forsirane, sa jedne strane, a sa druge strane doživljavane kao neka vrsta antidržavnog projekta, neka vrsta ataka.

Nemamo ni jedan razlog da ovaj prostor držimo u atmosferi konfliktnosti, zaista nemamo, a najbolji način relaksacije odnosa, najbolji način normalizacije odnosa jeste da u prvi plan stavimo ono što jednako treba i Bošnjacima i Srbima na tom prostoru.

Dakle, svim građanima, jer kada gradite put, kada gradite autoput, kada ulažete u zdravstveni sektor, kada ulažete u škole, kada ulažete u sve ove projekte koje sam nabrojao da ih ponovo ne pominjem, kada to radite, vi onda relaksirate sve te odnose, jer tamo ona rupa na putu na kojoj se lomi točak od automobila, ona ne zna da li će u nju da upadne srpski automobil ili bošnjački automobil. Ona ne pravi tu razliku, ona lomi svaki automobil.

Prema tome, to je način na koji treba promenimo pristup posmatranju tom prostoru koji je godinama posmatran kao neuralgičan. Normalizacija odnosa kroz ekonomske, kroz infrastrukturne projekte, naravno da to ne znači da treba minimizirati ili ignorisati verske potrebe, nacionalno etničke potrebe, kulturne potrebe, oni su takođe sve te potrebe su jako važne, ali za njih treba napraviti normalnu atmosferu, da svi razvijaju svoje, ali uz podršku drugih, ali ne na račun drugih.

Dakle, to je da kažemo ta željena država, željena Srbija, željena atmosfera kojoj teži Stranka pravde i pomirenja i u koju mi uprkos svih faktora koji nas vrlo često opterećuju, koji su nažalost i često plod neodgovornih izjava, neodgovornih projekata, neodgovornih programa pojedinih političara koji zapaljivom materijom rukuju neodgovorno na način da prosto skrenu pažnju na sebe, dobiju neki dnevno politički aplauz ili neki glas od pripadnika svoje zajednice. A šta je cena? Cena je nešto što ne može da se leči tako brzo.

Dakle, izazivanje mržnje je kao izazivanje požara. To je isto kao da ste piroman. Jako malo treba da izazovete požar. Jedan klas šibice, odnosno jedan pokret upaljača i imate požar. A znate koliko energije, snage i truda treba da se požar ugasi. Kada se požar ugasi, znate li koliko treba da se saniraju štete. Dakle, takav odnos odgovornosti bi trebali da gradimo i prema reči, jer reč je upravo kao ta varnica prva koja je malecna, koja je vrlo lako proizvodi i kojoj je dovoljno samo da bude izgovorena od nekog ko je na poziciji, da drži mikrofon i nekoga ko je neodgovoran.

Znači, neodgovornost je njeno gorivo. Zapravo, sa ove dve poruke, prednost projektima koji su zajednički, infrastruktura, privreda, zapošljavanje, investicije pre svega i nakon svega investicije, koje će omogućiti nova zaposlenja, a sa druge strane pažljivost u komunikaciji, pažljivost u politici, pažljivost u projektima, pažljivost u zahtevima. Birati reči, dobri i pametni ljudi biraju reči.

Biranim rečima govore pametni. Ne biranim, ne selektiranim, grubim uvredljivim rečima govore loši, govore glupi. To treba da se zna. Prema tome, sa takve dve poruke idemo časno u sve ovo zajedno. Tražimo sagovornike, tražimo saveznike, hvala bogu što ih imamo i hvala bogu što država ima energije da ovom ponudom, kao što je i ova danas o izmeni Zakona o budžetu, koga ćemo podržati, nastavimo u rešavanju svega onoga što nas čeka, što nas tišti, ali verujem da kada postoji volja, dobra namera, saradnja korektna, ljudska i profesionalna, rezultati neizbežno dolaze. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Milorad Mijatović. Izvolite.

Zahvaljujem gospođo potpredsednice.

Poštovani ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas raspravljamo o rebalansu budžeta. Odmah da naglasim, on je očekivan, on je iznuđen i za nas ne predstavlja iznenađenje. Mi nismo u novembru mesecu mogli znati kako će teći situacija oko pandemije Kovida 19 i samim tim za njega smo bili i pripremljeni.

Mi smo u prethodnoj godini imali dva rebalansa. Poslanička grupa SDPS je podržala oba rebalansa, naglašavam podržaćemo i ovaj rebalans. Zašto? Iskustvo kaže da su prva dva rebalansa onaj u aprilu, onaj u septembru, dali veoma dobre rezultate. To se ogleda u ekonomskim pokazateljima koje trenutno imamo u aprilu mesecu. To nam priznaju i relevantne međunarodne organizacije. Dakle, uradili smo nešto što je malo zemalja činilo i samim tim izbegli smo katastrofu koja se mogla desiti u našim ekonomskim dešavanjima, odnosno što se moglo desiti oko finansija.

Zbog građana Srbije moram da naglasim da Srbija ima stabilne i održive finansije, naglašavam još jednom, stabilne i održive finansije. Kada sam govorio o budžetu za 2021. godinu, ja sam rekao nekoliko karakteristika, ponoviću ih, da je budžet realan, stabilan, da predstavlja kontinuitet, da ima izraženu razvojnu komponentu i ima održavanje i blago povećanje standarda.

Moram reći da sve te karakteristike koje sam rekao u novembru mesecu, stoje sada i u aprilu. Hajdemo da vidimo da li je budžet realan? Jeste. Pravljen je konzervativnom metodom i samim tim sve ono što je predviđeno i ostvaruje se. Mi iako smo predvideli tada jedan deficit koji je bio 180 i nešto milijardi, mi smo u februaru imali suficit od 7,5 milijardi, što je zaista nešto što je dobro, što pokazuje da je privreda Srbije živa, žilava, da funkcioniše i da tu imamo rezultate. Dalje, rekao sam o stabilnosti budžeta i održivosti budžeta i to ću stalno naglašavati, jer je to veliki rezultat.

Treće, o razvoju komponenti ću govoriti nešto malo i kasnije, isto tako o održavanju blagom povećanju standarda. Onog trenutka kad smo počeli da raspravljamo o pandemiji, mi nismo znali kakva je to bolest, šta nas čeka. Moram priznati danas mnogo više znamo, ali ne znamo sve, ne znamo kada će se završiti, moramo biti uvek oprezni da se može desiti da ova pandemija potraje mnogo duže nego što mi ovog trenutka mislimo.

No, ono što je strateški cilj Vlade Republike Srbije, a to je borba za zdravlje građana Srbije i da se sačuva ekonomija i njen razvoj u ovo vreme. Naglašavam, ne samo da se sačuva ekonomija, već i da se razvija. To je taj iskorak koji pokazuje ovaj budžet i ovaj rebalans i ja moram reći da smo postigli veoma dobre rezultate. Neću govoriti neke druge velike reči, ali govoriću veoma dobre rezultate.

Počeću prvo od onog prvog stuba - zdravstvo. Šta smo uradili?

Znate, kada je počela ova pandemija koja prosto razara čitav svet, pa i našu Srbiju, a moramo da znamo da Srbija nije suviše ekonomski jaka zemlja, nije zemlja koja je bogata, ali je dala prave odgovore na ovu pandemiju koja nam se dešava.

Prvo, vakcinacija. Znate, imamo vakcina, četiri vakcine možemo da biramo, retke su zemlje koje to mogu da čine. Mi smo vakcinisali više od tri miliona. Ja smatram da je to još uvek nedovoljno. Trebamo ići dalje. Imamo revakcinisanih 1,2 miliona. Apelujem na građane Srbije da se vakcinišu. Sam sam ličnim primerom to uradio, prošlo je dva meseca od revakcine, osećam se sigurnim. Da bismo pobedili pandemiju ne može država sve da učini, može država da preuzme veći deo odgovornosti, a preuzela je u ovom finansijskom delu, preuzela je da obezbedi bolnice, da obezbedi lekove, da obezbedi respiratore, ali država ne može sve, moraju građani da preuzmu svoj deo odgovornosti, a taj deo odgovornosti građani preuzimaju upravo na taj način što će se vakcinisati.

Apelujem da se svi vakcinišu. Pošao sam od ličnog primera, nisam imao nikakvih posledica i molim građane da to urade.

Nije samo pitanje vakcinisanja. Naglašavam, vakcine su u našoj zemlji besplatne. U svetu one nisu besplatne. Građani u svetu bogme plaćaju i prvu i drugu vakcinu i još su sretni kada mogu da je dobiju. Mi nudimo besplatno i imamo ih dovoljno, čak kao što je ministar finansija naglasio, imamo ih dovoljno i onda ako se bude dešavao najcrnji scenario.

Drugo, mi imamo bolnice i respiratore, koje imaju za svakog obolelog ima krevet i ako je potreban respirator. Dalje, sve je besplatno, ne plaćaju se bolnički dani, ne plaća se testiranje. Izgradili smo dve nove kovid bolnice u Beogradu i u Kruševcu. Mene raduje, kao nekog ko dolazi iz Novog Sada, činjenica da se nova kovid bolnica gradi u Novom Sadu. To je jako bitno. Ta bolnica će postići svoju svrhu, a kada prestane ova pandemija, kada je pobedimo, tada će ta bolnica biti gradska bolnica, jer Novom Sadu upravo nedostaje jedna vrsta sekundarnog nivoa zaštite, a to je kovid bolnica te vrste.

Drugo, naša politika koju imamo jeste, i regionalni pristup, mi i našim komšijama iz Severne Makedonije, BiH, Crne Gore nudimo vakcinisanje u našoj zemlji. Znate, mi nismo pusto ostrvo da bismo mogli biti zaštićeni, moramo imati naše komšije koje pored nas.

Ono što se zdravstva tiče i što je veoma važno da naglasim, da i mi počinjemo da proizvodimo vakcine. Naš Institut „Torlak“ koji je bio svetski poznat u proizvodnji vakcina, koji je zbog nebrige naše došao u vrlo tešku situaciju, sada se ponovo reaktivira i ponovo će biti onaj institut koje je bio ranije.

Država Srbija biće zemlja koja će i sama proizvoditi vakcine protiv ovog Kovida 19. nažalost, bojim se da kako se ponašamo u ovom našem svetu, na ovoj zemaljskoj kugli, da pandemija baš neće stati, da će se pojavljivati i zato treba biti pripremljen unapred. Dakle, u svakom slučaju država Srbija je preuzela veliku odgovornost i samim tim ispunila je sve ono što se od države očekuje.

Naravno, drugi stub ovog budžeta i strategije Vlade Republike Srbije jesu stabilne i održive finansije. Znate, kada se govorilo o rastu BDP u 2021. godini, lestvica koja je visoko podignuta 6% za mene je baš bila veoma velika. Moram priznati da sam imao jedan veliki oprez, međutim podaci koje imamo sada u aprilu mesecu pokazuju da i zbog ovog trećeg paketa mera mi ćemo imati ostvarenje rasta od 6% BDP. To ne mislimo samo mi u našoj zemlji, to misle i relevantne međunarodne organizacije koje potvrđuju da će taj rast sigurno biti veći od pet i sama ta činjenica govori da smo to dobro pogodili.

Ako govorimo o ekonomskoj situaciji, mogu da kažem da imamo nisku nezaposlenost, jednocifrenu, da imamo stabilan devizni kurs, da imamo nisku inflaciju 1,35, to je daleko niže od onog što planira Narodna banka, da su nam plate i penzije redovne, da imamo blago povećanje i treće, a što je ministar i rekao, jeste da imamo visok kreditni rejting. Kreditni rejting se ne dobija zato što neka zemlja lepo izgleda ili što je interesantna, već kakva je i koliko je zdrava njena ekonomija, odnosno koliko su zdrave njene finansije.

Ono što je veoma važno, ono što se obećalo u budžetu za 2021. godinu se i ispunjava. Mislim na rast penzija od 5,9, na rast minimalne zarade od 6,6 i plata od 5%.

Najveći rezultat, koji ovog puta pozdravljam, jeste povećane javne investicije. One su 7,2% BDP. Dugo sam poslanik u ovom parlamentu, pratim sve budžete od 2013. godine, pa na ovamo. Sećam se vremena kada je to bilo 2%,3%. Sećam se vremena da sam govorio u ovoj sali da sam presrećan što se iz budžeta izdvaja 130 milijardi za javne investicije. Sada se izdvaja 430 milijardi. To je veoma veliki iskorak. Taj iskorak moram pozdraviti, iz prostog razloga jer jačanje javnih investicija u kriznim vremenima je zaloga za dalji razvoj naše zemlje, zaloga za nešto što će biti unapred bolje i kvalitetnije. Ministar je na sednici Odbora za finansije naglasio da u ovom delu imamo agresivan pristup. Ja bih možda izabrao termin vrlo aktivan pristup ili proaktivan pristup i to pozdravljam.

Neću govoriti, ovde je bilo govora za šta se sve izdvaja u okviru ovih javnih investicija, mislim na autoputeve, brzu prugu, itd. Ali, ono o čemu sam ovde stalno govorio i o čemu ću stalno govoriti dok sam narodni poslanik, jeste činjenica da se više sredstava odvaja za zaštitu životne sredine. Znate, država Srbija je potpisala Agendu 2030 i ciljeve održivog razvoja. Mi imamo i Agendu „Srbija 2025“. Te dve agende su u korelaciji jedna sa drugom i drago mi je što se one ostvaruju. Svaka će dati svoje rezultate. Ja bih voleo, stalno to naglašavam, da i u rebalansu i u budžetu imamo i naznačeno koja su to sredstva upravo izdvojena za realizaciju tih agendi. Nadam se da će mi Ministarstvo finansija to učiniti, a fokus grupa našeg parlamenta će o tome vrlo pažljivo raspravljati, govoriti i stalno ćemo naglašavati. Očekujem da ćete to uraditi, pa da vas i zato pohvalim.

Znate, 130 miliona evra za zaštitu životne sredine, slobodno ću reći, to je dramatično povećavanje. Zašto? Pa, samo 100 miliona evra izdvajamo za kanalizacije i regionalne deponije i 30 miliona za prečistače voda. Kada smo govorili o klimatskim promenama, kada sam govorio i o energetskim zakonima, upravo sam naglasio da ovde trebamo najveća ulaganja. Vidim sada konkretno obezbeđena sredstva u budžetu za ova ulaganja i to je ono što je veoma važno.

Znate, u ekonomiji nema besplatnog ručka. Činjenica je da su ovo značajna sredstva, da država izdvaja značajna sredstva i građanima Srbije moramo reći da se država Srbije i zadužuje. No, mislim da ekonomska konsolidacija koju smo imali je našu privredu, naše finansije osnažila, da mi možemo da se zadužujemo.

Na Odboru za finansije mi smo imali veoma sadržajnu raspravu, u jednom trenutku i veoma polemičnu. Pristalica sam stava da naša ekonomija, naša država treba da se zadužuje do 60% BDP-a. To su pravila Mastrihta i ja sam taj stav zastupao i na Odboru za finansije i upravo ga zastupam i sada. Dakle, 60%, ukoliko se ne desi nešto dramatično. To je ta crna linija koju moramo poštovati. Ministar finansija je u svom uvodnom izlaganju to naglasio i držim ga za reč. Razgovaraćemo mi i kasnije, pa ćemo videti, verujem da će on to i poštovati.

U toj polemičnoj raspravi, što je za mene demokratski, na Odboru za finansije svi su rekli da, pa čak i članovi Fiskalnog saveta, paketi prvi, drugi i treći su opravdali svoje donošenje i pokazali su svoje pozitivne efekte.

Naravno, kada govorimo o zaduživanju, mi moramo reći nešto drugo. Ova Vlada, predsednik države, mi koalicioni partneri Srpske napredne stranke smo jedinstveni u stavu da čuvanje života građana Srbije i čuvanje i održavanje ekonomije nemaju cenu u novcu. Naša konsolidovana ekonomija, ekonomija i finansije mogu izdržati sve ovo što se dešava. Naravno, to zavisi i od građana Srbije, upravo njihovog ponašanja, u smislu da se vakcinišemo, da poštujemo pravila struke i to je ono što je važno.

Od ovog trećeg paketa, koji iznosi 2,2 milijarde, 660 miliona evra dajemo za privredu, a građanima se izdvaja 500 miliona. Znate, sačuvali smo mala, mikro i srednja preduzeća. Sačuvali smo i velika preduzeća. To što su pojedinci dobijaju tri minimalne plate, da nema otpuštanja više od 10%, zato imamo jednocifrenu nezaposlenost. One oblasti koje su najviše pale, hotelijerstvo, ugostiteljstvo, autobuski prevoznici, to je negde išlo čak manje od 50%, dobijaju sredstva da prežive. Ovo je vreme koje mora da se poštuje.

Mene raduje, to pozdravljam, da su se setili samostalnih umetnika, jer bez umetnosti nema boljeg života i upravo to što dobijaju dve minimalne plate, odnosno 500 evra, jeste pomoć u ovim trenucima u kojima se nalazimo.

Ono što volim da poredim, za mene je to indirektan dokaz kako privreda stoji, a to uvek naglašavam, smanjuju se dotacije penzijsko-invalidskom osiguranju. Znate, bilo je predviđeno 153,6 milijardi, a sada je 141,8. To je za mene najbolji pokazatelj da je zaposlenost na visokom nivou, da zaposleni uplaćuju penzioni fond i da je naš penzioni fond stabilan.

Ovde je bilo govora da se daleko više sredstava izdvaja i za poljoprivredu 5,6 milijardi, za turizam, zatim da se izdvaja sto miliona za vaučere. Znate, moći ćemo, kao i prošle godine, ako ništa drugo, da posećujemo našu zemlju i da je bolje upoznamo, da se bolje ponašamo kada upoznamo našu zemlju.

Naglašavam, poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije će glasati za rebalans ovog budžeta i sve prateće zakone. Imaćete našu podršku, ukoliko nastavite ovim putem koji je zacrtan, koji daje rezultate. Živim u uverenju da nećemo imati drugi rebalans ove godine. To će značiti da smo pandemiju stavili pod kontrolu i da možemo normalno i pristojno živeti.

Upravo zato, naglašavam da će poslanička grupa Socijaldemokratske partije glasati za ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Zoltan Pek.

Izvolite.

Hvala.

Poštovane potpredsednice Narodne skupštine, poštovani ministre sa saradnikom, poštovani narodni poslanici, u prošloj godini smo sačuvali rast privrede i dali puno pomoći našim građanima. Sada sa ovim rebalansom budžeta nastojaćemo da ovu tendenciju dalje nastavimo.

Rebalansom budžeta za 2021. godinu ukupno je planirano kod prihoda 1.356,2 milijarde dinara, što je 19,9 milijardi dinara više u odnosu na iznos prihoda planiranih inicijalnim budžetom za ovu godinu. Predviđeni rashodi su u iznosu od 1.768,4 milijarde, što je 254 milijarde više u odnosu na planirani iznos, što je bilo u inicijalnom budžetu. Ukupni deficit nam je sad po rebalansu 412 milijardi dinara.

Kod planiranja budžeta za ovu 2021. godinu rekli smo da su nam prihodi konzervativno planirani. I pored tako konzervativnog planiranja imali smo rast prihoda u prvom kvartalu ove godine. Sada možemo kazati da je planiranje ili rebalansom su konzervativno planirani naši prihodi. Što se tiče rashoda, znatno su sad uvećani. To je zbog trećeg paketa mera za podršku privrede i građanima, zbog povećanja kapitalnih investicija u saobraćajnu infrastrukturu i u zdravstvenu infrastrukturu.

Kod nas država nosi sav teret ove krize što je prouzrokovala pandemija korona virusa. Nijedna zemlja u okolini nije podsticala ili dala toliko podsticaja za svoju privredu kao što je naša. Možemo da pogledamo okružne zemlje, možemo da gledamo i zemlje u celoj Evropi, nijedna od tih država nije dala toliko pomoći kao mi.

Ovde možemo da kažemo da i naša država ne samo privredi, nego i građanima daje punu pomoć. Isto ako gledamo i okruženje i Evropu, nijedna zemlja toliko pomoći nije dala svojim državljanima. Bilo gde da žive u našoj zemlji, da li žive na severu ili na jugu zemlje, ako gledamo privredu, da li su to mikro, mali, srednji preduzetnici ili velika preduzeća, znači, cela privreda dobija pomoć i stanovništvo naše zemlje.

Zbog ovoga Savez vojvođanskih Mađara ili poslanici Saveza vojvođanskih Mađara će podržati rebalans budžeta i glasaće za ovaj rebalans.

Iako će država nositi sav teret ove krize i daće, kao što sam rekao, punu pomoć privredi i građanima, očekuje se rast privrede od 6% BDP-a. Javni dug neće nam biti veći od 60% BDP-a. Kao što je rekao gospodin ministar, u ovom rebalansu vidimo puno i velika ulaganja u kapitalne investicije. Ovde treba izdvojiti ili znamo da svako ulaganje u infrastrukturu podstiče rast privrede ili ekonomije, zapošljava celu privredu, održava radna mesta i još i otvara nova radna mesta.

Ulaganje u kapitalne investicije na nivou država će biti, kao što smo čuli, 7,2% BDP-a, što je u dinarima 430 milijardi dinara koje će biti uložene u infrastrukturu. Momentalno, kao što smo čuli, grade se četiri auto-puta u našoj zemlji, a u ovom rebalansu predviđena je gradnja još četiri auto-puta, kao što su: deonica Beograd-Zrenjanin, onda deonica auto-puta od Surčina do Novog Beograda, gradiće se Fruškogorski koridor, obilaznica oko Novog Sada, obilaznica oko Gornjeg Milanovca. Ovde ne treba da zanemarimo jedan veliki projekat, a to je početak izgradnje metroa u Beogradu.

Poslanici Saveza vojvođanskih Mađara veoma cene da investicije, kapitalne investicije koje su započete neće stati, nego će biti novih investicija. Nama je važno da projekat mađarsko-srpske železnice dalje ide kao projekat modernizacije i rekonstrukcija železničke pruge Subotica-Segedin, izgradnja nove brze saobraćajnice između Novog Sada i Rume, onda dalje teče projekat rekonstrukcije i dogradnje graničnog prelaza kod Horgoša, nastavlja se projekat na reci Tisi kod Novog Bečeja da bi unapredili uslove za prevođenje brodova kod te brane.

Rebalansom budžeta je previđeno ulaganje oko pet milijardi dinara u tzv. zdravstvenu infrastrukturu. Čuli smo da je prošle godine završena izgradnja dve kovid-bolnice, a kod rebalansa su predviđene pare za izgradnju nove kovid-bolnice u Novom Sadu, predviđeno je da se završi Klinički centar u Beogradu i počinje rekonstrukcija Kliničkog centra u Novom Sadu. Pored ovih ulaganja, predviđene su pare za opremanje Doma zdravlja u Borči i puno para je predviđeno za završetak rekonstrukcija opštih bolnica širom naše zemlje. Da ne zaboravimo da će se graditi i fabrika za proizvodnju vakcine, ako smo dobro čuli, to će biti ruska vakcina, a možda će biti i kineske, to ćemo posle saznati.

Pored ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu predviđena su dodatna sredstva za zdravstvenu zaštitu građana. A šta to znači? Ovde se misli na kupovinu opreme u bolnicama, kupovinu lekova, kupovinu vakcine, koji će za dalju borbu protiv pandemije izazvane korona virusom biti efektivnija. Za ove namene je predviđeno oko 20 milijardi dinara.

Sada bih nekoliko reči rekao o državnoj pomoći privredi koja država daje naših privrednicima, kao što sam rekao, da li su mikro, mala ili srednja preduzeća, kao i velika preduzeća. Prvih 50% minimalne zarade je isplaćeno za 1.140.000 zaposlenih, a druge dve isplate će biti u maju i u junu mesecu. Kao što smo čuli, turistički vodiči, turistički pratioci dobijaju pomoć u iznosu od dve minimalne zarade, a to je oko 30.000 ili 31.000 dinara. Te isplate minimalnih zarada će biti u mesecu julu i avgustu. Pomoć će dobiti i zaposleni u ugostiteljstvu, isto toliko, dve minimalne zarade, i dodeljuje se svakom zaposlenom za koga je privredni subjekat isplatio zaradu za mesec decembar 2020. godine i podneo, naravno, odgovarajuću poresku prijavu.

Kao što smo čuli od gospodina ministra da je konkurs za pomoć prevoznicima završen, a kojim će dobiti pomoć prevoznici u narednih šest meseci u iznosu od 600 evra po autobusu. Čuli smo da i domaći hoteli isto dobijaju 150 evra pomoći po sobi i 350 evra po krevetu.

Novina je da oni građani koji samostalno obavljaju umetničku delatnost ili drugu delatnost u kulturi daju im se bespovratna sredstva i to dve minimalne zarade, što je ukupno na nivou države 230 miliona dinara. Reč je više od 3.000 samostalnih umetnika. Ove isplate minimalaca je predviđeno u julu i avgustu mesecu.

Država je mislila i na nezaposlena lica. I oni će dobiti pomoć države. Pomoć u visini od 60 evra po dinarskoj vrednosti i biće isplaćena svim državljanima Republike Srbije koji se nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Nacionalna služba pre početka isplate sačiniće izvod iz službene evidencije koja lica mogu dobiti ovu pomoć i dostaviti određenoj banci koja će ovu pomoć da isplati. Isplata ove pomoći počinje od 1. juna.

Treba istaći da naši sugrađani koji žive na teritorije KiM isto dobijaju pomoć od države. Deca i svi punoletni građani 100 evra u dinarskoj protivvrednosti, odnosno 200 evra dinarske protivvrednosti dobijaju ona lica koja su nezaposlena. Ta pomoć će biti isplaćena u maju mesecu. Isto pomoć od 30 plus 30 evra koju dobijaju svi punoletni državljani Srbije. Prvi 30 evra poče će isplata u maju mesecu, a prijava počinje od 28. aprila i isplata druge rate ili drugih 30 evra će biti u novembru mesecu. Ne treba da zaboravimo naše penzionere koji će dobiti plus 50 evra i to mogu da očekuju u septembru mesecu.

Kao što je gospodin ministar pokazao grafikon ili tabelu da svakog meseca će biti neka isplata u vidu pomoći države, da li privredi, da li građanima, ali svakog meseca će biti.

Mi moramo istaći da u ovom rebalansu poljoprivreda dobija još 5,5 milijardi dinara. Mi svaki dinar što je dat poljoprivredi podržavamo. Od ovih 5,5 milijardi dinara 4,9 milijardi će biti usmereno u Upravu za agrarna plaćanja na ime subvencije poljoprivrednim proizvođačima. Ovim dodatnim sredstvima kao što smo čuli Ministarstvo poljoprivrede će dobiti 5% od budžeta Republike Srbije. Mislimo da je jako važno i mi poslanici SVM podržavamo ovu tendenciju, kao što i podržavamo da Ministarstvo zaštite životne sredine dodatnih 4 milijardi dinara dobija. Sa ovim se najbolje dokazuje da ekologija i zaštita životne sredine je jedan od prioriteta naše države.

Iz ovih dodatnih para opština i gradovi mogu sanirati svoje divlje deponije na svojim teritorijama. Naravno, iz ovih para mogu se dograditi ili izgraditi kapitalni projekti, kao što su prečistaći otpadnih voda, mogu se izgraditi kanalizaciona mreža u više od 20 lokalnih samouprava Srbije.

Pozitivno ocenjujemo da Ministarstvo omladine i sporta dobija još dodatnih 1,9 milijardi dinara. Iz ovih sredstava 660 miliona dinara će biti u nameni da se organizuju velika međunarodna takmičenja u našoj zemlji, kao što je evropsko prvenstvo u odbojci za žene, svetsko prvenstvo u boksu, kvalifikacioni turnir košarke za muškarce i kao što je gospodin ministar rekao, ne ove godine, nego sledeće godine svetsko prvenstvo u atletici u dvorani.

Na kraju da zaključim poslanici poslaničke grupe SVM će podržati rebalans i glasati u danu glasanja na ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem kolega.

Pre nego što pređemo na sledećeg ovlašćenog govornika, jedno obaveštenje o današnjem radu.

Poštovani narodni poslanici saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.

Reč ima predsednik poslaničke grupe SPS, Đorđe Milićević. Izvolite.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, poštovani predstavniče ministarstva.

Poslanička grupa SPS je tokom rasprave o budžetu za 2021. godinu potpuno jasno rekla da smatramo da Srbija u 2021. godinu ulazi jaka i ekonomski stabilna sa privredom koja je na stabilnim nogama, sa jednim potpunim uverenjem, zapravo najpre sa privrednom stopom rasta, najvećom privrednom stopom rasta u Evropi, odnosno pada u Evropi i sa potpunim uverenjem da ćemo uspeti da realizujemo onu projektovanu stopu BDP od 6%.

Period sa kojim se suočava ne samo Srbija, već čitav svet, period pun iskušenja, izazova, najveći zdravstveni izazov, nažalost sa kojim se suočava i Srbija i svet, nameću, nažalost u Srbiji danas tri ključna pitanja i o tome je danas tokom uvodnog izlaganja od kolega već bilo reči. Dakle, jedno od ključnih pitanja je da li je bilo otpuštanja radnika u Srbiji? Da li je bilo zatvaranja fabrika u Srbiji? Da li su strani investitori odustali od ulaganja u Srbiju?

Nije bilo otpuštanja radnika i ja želim da po ko zna koji put podsetim, naspram 2012. godine kada je stopa nezaposlenosti bila 25,9%, danas je na rekordnih ispod 9%. Što se tiče fabrika, naravno da nije bilo zatvaranja fabrika. A što se tiče stranih direktnih investicija u protekloj godini, strane direktne investicije su bile tri milijarde eura. Ono što je izuzetno važno naglasiti ukupan iznos stranih direktnih investicija koji pristigne na Balkan 60% stranih direktnih investicija je upravo usmereno ka Srbiji. Nije slučajno da „Fajnenšel tajms“ već nekoliko godina unazad Srbiju svrstava u rang država, ne samo u regionu, već i šire kao nekoga ko je najprivlačnija država za strane investitore.

Jedan od poslednjih primera, nadam se ne poslednjih ali jedan od novijih primera koji želim da navedem, je dolazak japanske kompanije „Nidek“ u Novi Sad. Dakle, japanska kompanija koja će u prvi mah zaposliti, ispravite me ministre ako grešim, negde oko 470 ljudi. Japanska kompanija koja planira da investira u ovoj godini 1,5 milijardi eura, a na našu veliku radost i zadovoljstvo, pola od toga će investirati upravo u Srbiju.

Japanske, ovo je čini mi se druga japanska kompanija koja dolazi u Srbiju, japanske kompanije ne dolaze tamo gde je loše. Japanske kompanije dolaze u države koje predstavljaju atraktivnu investicionu destinaciju što Srbija danas svakako jeste.

Kada govorimo o budžetu, a samim tim i o izmenama i dopunama Zakona o budžetu ili rebalansu budžeta, budžet je život. Nerealan budžet je nerealan život.

Ovde se postavlja nekoliko suštinskih pitanja.

Da li je život u Srbiji trebao da stane u periodu pandemije koja je izazvana Kovidom i da li je predsednik, Vlada, Narodna skupština Republike Srbije, da li su trebali da se ponašaju, napraviću jednu digresiju, kao znate kada je napolju loše vreme pa onda negde pokušate da se sakrijete, pa sačekate da to loše vreme prođe, pa onda nastavite dalje put kojim ste krenuli.

Kada kažem, figurativno, put kojim ste krenuli, mislim na realizaciju onog cilja ministre o onom kojem ste govorili "Srbija 2025", a mislim i na reformski put Vlade koji je započeo 2014. godine, čiji su temelji postavljeni 2014. godine što znači rast, reforme, razvoj, napredak i prosperitet.

Naravno da to nisu učinili ni predsednik, ni Vlada, ni Narodna skupština Republike Srbije, jer to bi bilo krajnje neodgovorno i to bi bilo krajnje neozbiljno.

Država je, dakle, najveći teret krize u periodu pandemije prihvatila na sebe. Ja ne želim da, izbegnut je najcrnji mogući, najgori mogući scenario i ja ne želim da poredim Srbiju sa drugim državama.

Hajde da govorimo samo o Srbiji, ne želim da poredim Srbiju ni sa državama u regionu ni van regiona, ali hajde da govorimo samo o Srbiji i o našim rezultatima.

Dakle, izbegnut je najgori mogući scenario, sistem pokazalo se funkcioniše onda kada je najteže i ne samo da sistem funkcioniše, nego taj sistem ostvaruje ekonomske pokazatelje i ekonomske rezultate koji su na zavidnom nivou.

Znate, možete vi da plasirate putem javnosti laž, možete da plasirate neistine, ali kada govorite o ekonomiji, tu su brojke, tu su pokazatelji, tu su činjenice, one su egzaktne.

Tu ne možete da prevarite građane Srbije i sa druge strane, naravno, da građani Srbije osećaju ono što čini i radi predsednik i Vlada i Narodna skupština Republike Srbije. Dakle, kroz budžet su definisani stubovi, rekao bih, razvoja u narednom vremenskom periodu, ciljevi koji se žele postići i ovaj rebalans zapravo je nastavak realizacije tog puta, rekao sam krajnji cilj je ono o čemu ste govorili "Srbija 2025", prosečna penzija 470 evra, posle prosečna plata u Srbiji 900 evra. A znate, onaj, kako kaže naš narod, onaj ko stane na pola puta a ne pređe ni na jednu ni na drugu stranu obično bude pregažen.

Naravno da to nije dozvolio predsednik Srbije, ni Vlada ni Narodna skupština Republike Srbije.

Ovo je reformska vlada za teško vreme i o tome smo govorili tokom konstituisanja i formiranja Vlade Republike Srbije i svaki zakonski predlog, ministre, koji je došao iz vašeg ministarstva, a tiče se konkretno makroekonomske stabilnosti, tiče se finansija, u periodu kada je bilo najteže od marta meseca do danas se ne može definisati kao politička proklamacija. Imao je jasno i konkretno definisane ciljeve i jasno i konkretno definisane rokove. Ti ciljevi su realizovani, a rokovi nijednog trenutka nisu probijeni.

Prva dva paketa pomoći su pokazale rezultate, a treći paket kao što ste rekli, ima za cilj da sačuva ekonomiju radna mesta, obezbedi jednu, rekao bih, dobru startnu poziciju u Srbiji za period, zapravo za onaj prvi dan kada prođe period pandemije, kada prođe pandemija virusa.

Zašto rebalans budžeta? Ublažavanje posledica izazvane pandemijom, kao i zbog povećanog broja kapitalnih investicija, ali i završetka onih kapitalnih investicija koje su započete, i završetka kako onih investicija, pre svega, kada je reč o zdravstvenoj infrastrukturi, što je i u ovom trenutku izuzetno važno i značajno.

Kada govorimo već o zdravstvu, za vakcine je izdvojen ogroman novac, to je jako važno za građane Srbije, jer zdravlje nema cenu. Borba za vakcine je danas kao u martu mesecu prošle godine borba za respiratore i mi smo jedina država u svetu, da jedina država u Evropi, rekao sam da ne želim da poredim, ali jedina država u Evropi koja je imala na raspolaganju sve četiri vakcine i nijednog trenutka se nije kasnilo, nije postojalo kašnjenje kada je reč o revakcinisanju.

Jedina država koja ima vrlo jasnu i precizno definisane ciljeve. A cilj je, krajem maja meseca više od tri miliona građana da bude revakcinisano i ta borba se nastavlja nakon maja meseca.

Dakle, ono što, kada je reč o zdravstvenoj infrastrukturi posebno želim da naglasim jeste planira se izgradnja nove kovid bolnice u Novom Sadu, zatim kreće se i sa izgradnjom fabrike vakcina, to posebno želim da istaknem u kojoj bi se proizvodile vakcine kineskog "Sinofarma", planirano je da fabrika bude izgrađena u saradnji sa kineskim partnerima iz Kine i UEA, očekuje se da izgradnjom ove fabrike vakcina krene sredinom oktobra ove godine.

Plan je da se u fabrici mesečno proizvodi više od dva miliona doza "Sinofarma" vakcina, koje bi se koristile za potrebe Srbije, ali bi se izvozile pre svega i u ostale zemlje regiona. Dakle, još jedna potvrda, potvrda uspešnosti srpske politike u periodu pandemije, dakle, Srbija je faktor stabilnosti u regionu.

Još jedna sjajna vest kada govorimo o vakcinama koju je pre nekoliko dana saopštio i predsednik Republike, ja to je da će "Torlak" postati jedan od najvećih proizvođača vakcina i najprepoznatljivijih proizvođača vakcina, ne samo u regionu, već šire. Da je nakon konsultacija koju je obavio sa ministrima, sa predstavnicima farmaceutske industrije, sa stručnjacima iz oblasti zdravstva donet zaključa, ispravite me ako grešim 18 miliona evra da se uloži u pakovanje i punjenje vakcina da se 20 miliona evra uloži u opremanje "Torlaka" i da se kreće sa biznis planom, sa projektom kako bi se krenulo u realizaciju izrade četvorovalentne vakcine.

Ja sam razgovarao i sa kolegama koji su iz oblasti zdravstvene struke, i to je od izuzetne važnosti i značaja, za Srbiju. Kada govorimo takođe o zdravstvenoj infrastrukturi, planiran je završetak radova na rekonstrukciji izgradnji KC u Beogradu, i tu je rekonstrukcija KC Vojvodine, u Novom Sadu, kao što sam rekao, kao i drugih opštih bolnica.

Podsetiću vas da smo budžetom za 2021. godinu, definisali tri stuba, jasno tri stuba razvoja da bi došli do onog konačnog cilja. Prvi, borba protiv korone, drugi životni standard građana i treći, veće izdvajanje za kapitalne investicije.

Kada je reč o borbi protiv korone, već sam rekao šta je suština. Kada je reč o životnom standardu građana, želim da podsetim, dakle, do trećeg paketa izdvojeno je 704 milijardi dinara ili 6 milijardi evra, što je 12,9 posto BDP.

Ima li jedna država u Evropi i u svetu, tu moram da napravim digresiju i poređenje, koja je u periodu pandemije, povećala penzije za 5,9%, koja je povećala plate u javnom sektoru za 3,5%, pa 1,5%, minimalna cena rada za 6,6%, plate zdravstvenim radnicima za 5%, ima li jedna država u svetu koja je izdvojila u prva dva paketa 100 evra za punoletne građane, za penzionere 4000, pa 5000 dinara, i za zdravstvene radnike 10.000 dinara.

Ovaj treći paket pomoći vredan je 257 milijardi dinara i to je 4,3% BDP.

Dakle, pomoć države od početka pandemije, kada saberemo ova tri paketa pomoći, je 17,9% BDP-a. Šta to konkretno znači kada govorimo o životnom standardu građana?

Veoma taksativno, dakle - jednokratna pomoć za 1,7 miliona penzionera od 50 evra; pomoć za 6.118.911 punoletnih građana od 60 evra; građani koji su na evidenciji NSZ dobiće i dodatnih 60 evra jednokratne pomoći; direktna pomoć države u visini od 1,5 minimalca za 1.505.093 preduzetnika i zaposlenih u mikro, malim, srednjim, ali i u velikim preduzećima. Pored jednog minimalca podršku u visini od još jednog punog minimalca dobiće ugostitelji, turističke agencije, licencirani turistički vodiči. Gradski hoteli će dobiti direktnu podršku države u visini od 350 evra po individualnom ležaju, 150 evra po smeštajnoj jedinici. Direktnu podršku dobiće prevoznici, 600 evra po autobusu u periodu od šest meseci. Za sve Srbe sa KiM, oni koji priznaju Srbiju kao svoju državu, 100 evra, plus 100 evra za nezaposlene.

Dakle, kao što sam rekao, zajedno sa prethodna dva paketa ukupna pomoć države od početka pandemije iznosi 17,2% BDP-a.

Kada je reč o trećem stubu za koji mi smatramo da je od velike važnosti i značaja, o tome smo govorili i tokom budžeta za 2021. godinu, nikada Srbija nije više izdvojila za kapitalne investicije, 330 milijardi dinara, što je 5,5% BDP-a. To upravo treba da podstakne realizaciju one projektovane stope rasta BDP-a od 6%.

Pokazalo se da kada država podstiče ulaganje, odnosno kada država ulaže u kapitalne investicije to podstiče i strane i domaće investitore da ulažu. Rebalansom se izdvajaju dodatnih 88 milijardi dinara za nove investicije, za nastavak velikih kapitalnih projekta sa kojima smo već započeli, odnosno sa kojima se već krenulo.

Trenutno se grade četiri auto-puta. Deonica „Miloš Veliki“ od Preljine do Požege, biće završena, kao što je rečeno, 7. januara naredne godine. Već u maju biće potpisan ugovor za nastavak auto-puta dužine 107 kilometara, čini mi se do Crne Gore, ukupne vrednosti 1,5 milijardi evra. Dakle, za dva časa i 15 minuta vi stižete do Crne Gore, što je bilo nezamislivo u prethodnom vremenskom periodu. Gradi se Ruma – Šabac – Loznica, zatim deonica Lajkovac – Valjevo, što moram posebno da istaknem kao lokalpatriota, zatim se nastavljaju radovi na izgradnji Moravskog koridora, tj. auto-puta od Pojata do Preljine. Završena će biti sledeće godina pruga Beograd – Novi Sad. Radi se na projektnoj dokumentaciji za obnovu barske pruge, Valjevo – Vrbnica na granici sa Crnom Gorom. Završava se izgradnja Balkanskog toka i biće izgrađena sekundarna mreža gasovoda do Vranja i Valjeva. Biće nastavljeni projekti osumporavanja u Tentu A i B u Obrenovcu, a takođe ćemo graditi kanalizacionu mrežu u velikom broju opština i gradova. Samo u Kragujevcu treba da se izgradi 650 kilometara kanalizacije, dok će u Nišu to biti 525 kilometara.

Dakle, mi u potpunosti verujemo kada predsednik kaže da će Srbija 1. decembra imati u izgradnji osam auto-puteva, i to će biti nešto što u istoriji Srbije nije zabeleženo, nešto zašta nikada nismo imali ni snage, ni moći, ni mogućnosti. To pokazuje kojom brzinom Srbija ide napred naspram ostalih država.

Posebno kada je reč o infrastrukturi želim da istaknem nešto što u potpunosti podržavam, a to je za izgradnju beogradskog metroa izdvojeno je tri milijarde 210 miliona dinara, što je znak da će se u ovoj godini intenzivno raditi na pripremi projektne dokumentacije, a krajem godine bi trebalo da počnu radovi na ovom projektu koji je aktuelan više od tri decenije.

Naš drug, Milutin Mrkonjić je vrlo često govorio o tom projektu i mi mlađi smo nekako, ja ne pripadam više toj mlađoj generaciji, ajde da kažem srednjoj generaciji, ali smo naučili od njega da nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja.

Dakle, više puta je govorio o počecima ovog projekta i o otvaranju prve faze sa stanicom metroa kod Vukovog spomenika.

Za poljoprivredu, kao što su kolege govorile, izdvojeno je dodatnih 5,5 milijardi dinara, a za ekologiju četiri milijarde dinara.

Imamo projekat izgradnje komunalne infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada u Republici Srbiji, kao i unapređenje infrastrukture za zaštitu životne sredine.

Ekologija je jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije i Vlada će svakako nastaviti da sprovodi ove projekte i aktivnosti kojima je cilj da se unapredi stanje životne sredine, povećanje budžeta. Najbolji dokaz govori koliko je država tome posvećena.

Uvek kada se govori o rebalansu budžeta postavljaju se i dodatna pitanja – odakle novac za rebalans budžeta? Deo novca predviđen je rebalansom budžeta upravo zato što je u prvom kvartalu ostvaren dobar rezultat, bolji za oko 500 miliona evra od planiranog. Tačno je, predviđeno i manje zaduživanje, ide se na domaće i međunarodno finansijsko tržište i to svakako jeste u skladu sa ekonomijom koju vode gotovo sve svetske ekonomije, ali i sa politikom koju smo definisali tokom prošle godine.

Postoje kritike, ali sve te kritike koje slušamo prosto ostavljaju po strani rezultate. Rezultati su odgovor na svaku kritiku.

Fiskalni savet, uz dužno poštovanje, ali lepo je sedeti u udobnim foteljama, lepo je baviti se analizama, izveštajima, ali usko stručna politika, ponoviću po ko zna koji put, nije čarobni štapić. Ne možete zameriti Vladi što pomaže životni standard i što pomaže građanima. To doprinosi smanjenju siromaštva, to doprinosi povećanju potrošnje, kupovnoj moći. To je, valjda, interes svih nas.

Nije to nešto što je izmislila Srbija, to su koristile, koliko je meni poznato i veće svetske ekonomije poput Japana, poput SAD. Dakle, nije usko stručna politika čarobni štapić. Vlada vodi ekonomsku, ali socijalno odgovornu politiku.

Kada kažu da ima neselektivan pristup kada je reč o infrastrukturnim projektima, bilo bi dobro nekada ustati, napustiti salonsku politiku, ustati iz udobnih fotelja, otići među građane, razgovarati sa građanima i pitati građane kako se osećaju kada dobiju podršku države od 100 evra, kada dobiju podršku države ovim trećim paketom i kako se građani osećaju kada su svesni činjenice da će u Srbiji biti građeno osam autoputeva.

Na samom kraju, naravno da će poslanička grupa Socijalističke partije Srbije u danu za glasanje podržati ovaj predlog.

Zahvaljujem.