Zahvaljujem, predsedavajuća.
Poštovani ministre sa saradnikom, kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, na samom početku mog današnjeg učestvovanja u raspravi o rebalansu budžeta za ovu 2021. godinu želim da istaknem da kao umetnik po svojoj profesiji nemam možda dovoljno kompetencija da o rebalansu govorim iz ugla finansijskih stručnjaka ili na nivou sa kog govore druge kolege poslanici i verujem da su u finansijskoj konstrukciji koja nam je predstavljena brinuli i dobro je postavili, upravo ministar Mali i njegovi saradnici, imajući u vidu sve okolnosti u kojima se nalaze ekonomija, privreda, naša zemlja, ali i ostale zemlje sveta u godini u kojoj pandemija i dalje traje i ostavlja svoje posledice na sve sektore društva.
Ispoštovaću želju da budemo što koncizniji i kraći, pa ću se upravo iz tog razloga fokusirati na predviđenu pomoć koju ovaj rebalans obuhvata, a odnosi se na građane i privredu, u iznosu od 257 milijardi dinara, što predstavlja nešto oko 2,2 milijarde evra.
Izuzetno je važna pomoć koju će građani dobiti iz ovog trećeg paketa pomoći. Odnosi se kako je već rečeno, na sva mikro, mala, srednja preduzeća i preduzetnike, prevoznike, gradske hotele, ali i turističke radnike, ugostitelje i ono što je meni lično kao umetniku izuzetno važno i na samostalne umetnike.
Moram da iskoristim priliku i da istaknem da smo na sednici Odbora za kulturu i informisanje 17. marta 2021. godine razgovarali sa ministarkom o Izveštaju rada Ministarstva kulture i da sam tada u okviru postavljanja pitanja ministarki apostrofirala tešku finansijsku situaciju u kojoj se umetnici nalaze, jer ih je epidemija i cela situacija uhvatila nespremne.
Ministarska nas je tada obavestila da će održati sastanak sa premijerkom Brnabić i sa gospodinom ministrom finansija Malim kako bi se pronašao model da se umetnicima pomogne te ovom prilikom izražavam veliko zadovoljstvo i zahvalnost zbog odluke da se rebalansom obuhvati pomoć samostalnim umetnicima, odluke koje će bar na trenutak ugasiti požar kada je egzistencija tih ljudi u pitanju.
Samostalni umetnici koji su registrovani kod reprezentativnih udruženja će dobiti dva puna minimalca u vidu kratkoročne pomoći sektoru kulture, što odražava želju Vlade da ublaži negativne posledice koje je epidemija ostavila, a koje i dalje ostavlja, budući da su mere socijalnog distanciranja i dalje na snazi, što u mnogome otežava oporavak kulture u punom kapacitetu, a posebno scenskog stvaralaštva.
Da nije bilo umetnika i umetničkih dela, karantinski dani bi bili mnogo sumorniji. Gledali smo filmove, čitali knjige, pratili virtuelne izložbe kako domaćih, tako i svetskih muzeja, slušali koncerte umetnika koji su se održavali onlajn, a i sama sam imala čast da učestvujem u prošlogodišnjem projektu „Beograd pobeđuje“ i poklonim svoj koncert zdravstvenim radnicima i građanima i na taj način smo i gledaoci i ja prebrodili još jedno sumorno prolećno karantinsko predvečerje.
Za iznos koji je opredeljen kao bespovratna pomoć samostalnim umetnicima, 230 miliona 943 hiljade dinara, neko će možda reći da je to samo kozmetički tretman sektora kulture, ali uz prošlogodišnju pomoć samostalnim umetnicima u iznosu od 211,7 miliona dinara, kao i ulaganje u infrastrukturu u kulturi po Sporazumu o zajmu koji iznosi 20 miliona evra, koji smo Skupštini već potvrdili, u Zakonu o muzejskoj delatnosti kojim muzejska delatnost konačno treba da dobije punu pažnju, projekte „Gradovi u fokusu“ i „Srpska prestonica kulture“ čija je svrha izuzetno važan proces decentralizacije kulture sa Beograda i Novog Sada na manje gradove i opštine, sve to zajedno predstavlja početak ulaganja u kulturu i potencijalno napuštanje statusa kvo u finansiranju i brizi o kulturi Srbije, što bi trebalo da bude ohrabrujuće i motivišući za sve kreativne stvaraoce bez kojih bi ovaj svet možda bio besmisleno mesto.
Izreka kaže: „Početak je pola posla“, a Meša Selimović: „Šta je najlepše u životu? Želja, prijatelju“. U želji za unapređivanjem i uz početak pozitivnih promena na polju finansiranja kultura, njene institucije i pregaoci će biti shvaćeni kao neodvojiv deo korpusa društva, kulturni radnici, kreativni stvaraoci, poštovani i cenjeni, dok će se kič i šund na taj način prirodnim tokom potisnuti na margine društva, gde i pripadaju.
Napredak u smislu početka pojačanog finansiranja je na nekoliko nivoa. Pre svega, moram da apostrofiram važnost opredeljivanja sredstava za konačnu obnovu manastira Hilandar, imajući u vidu da su sredstva iz budžeta predviđena u odnosu od 80 miliona, povećana na 360 miliona dinara, što predstavlja negde oko tri miliona evra neophodnih za konačnu obnovu i opremanje manastira koji od 1198. godine ima kontinuitet, koji je dat Srbima na večni poklon i koji predstavlja jedan od simbola srpske države i srpske nezavisnosti za koju se borio i Stefan Nemanja.
Dalje, rebalans predviđa i uvećanje sredstava za jačanje kulturne produkcije i umetničkog stvaralaštva, kao i podršku filmskoj umetnosti i ostalom audio-vizuelnom stvaralaštvu. Sredstva su uvećana sa 830 miliona na milijardu i 130 miliona. Dakle, za 300 miliona dinara. Za podršku razvoja književnog stvaralaštva izdavaštva sredstva su nešto smanjena sa 183 na 178 miliona, što je trebalo koliko je moguće bilo izbeći, uostalom kao i svako drugo finansiranje kada je sektor kulture u pitanju.
Zatim, podrška muzičkom stvaralaštvu je sa predviđenih 90 miliona u budžetu uvećana na 95. Podrška kulturnoj delatnosti društveno osetljivih grupa uvećana sa 55 na 64 miliona, dok su podrške u umetničkoj igri i pozorišne umetnosti u rebalansu nepromenjen iznose 50, odnosno 100 miliona dinara.
Nešto značajnije uvećanje za podršku filmskoj umetnosti bi u recipročnom odnosu trebalo biti ispraćeno i u ostalim sektorima savremenog stvaralaštva, jer složićete se da nema dobrog filma bez odličnih glumaca, kvalitetno napisanog scenarija, ali i talentovanih kompozitora, instrumentaliste i vokalnih solista, bez kojih ni jedan filmski saundtrek ne bi bio moguć.
Ovogodišnjim budžetom se, njegovim rebalansom, za konkurse Ministarstva kulture i informisanja opredeljena veća sredstva nego prethodnih godina, s tim što sam prolazeći kroz statistike tih konkursa primetila da je u poslednjih četiri godine, od 2017. do 2020. godine, stizao približno isti broj prijava po različitim delatnostima savremenog stvaralaštva, kao i da je uvek dve trećine, negde i tri četvrtine projekata odbijano.
Čitajući obrazloženja Komisije i izveštaje došla sam do zaključka da projekti koji su odbijani nisu svi bili manje vredni finansiranja, već je Komisija jasno u obrazloženju naglašavala da su sredstva limitirana i da su dodeljena sredstva mogla pokriti samo određen broj projekata što otežava posao, kako ministarstvu, Komisiji koja odlučuje, ali i prijavljenima, jer u slučaju odbijanja sredstava za finansiranje svojih projekata ili manifestacija upućeni su na potrebu za alternativnim načinima finansiranja, što se obično završava tako da se mnogi projekti ni ne realizuju, a da su pri tom izuzetno kvalitetni.
Upravo iz tog razloga, a iz ugla nekoga ko čvrsto veruje u socijalnu pravdu, imajući u vidu da su sa nama ministar finansija Mali i njegov saradnik i da je uvek dobro kada mogu predstavnici Vlade da čuju predloge poslanika i potencijalno dobre predloge poslanika upravo bih i sama želela da dam jedan koji bi se ticao eventualne faze prevencije i ublažavanja posledica nastalih kovidom u sektoru kulture.
Smatram da bi sledećim rebalansom trebalo obuhvatiti još jedan krug određenih konkursa Ministarstva kulture do kraja ove godine, čime bi veći broj prijavljenih mogao realizovati svoje ideje i projekte. Opredeljena finansijska sredstva bi se svakako dodelila umetnicima i radnicima u kulturi, kao što je to slučaj i sa ovim paketom pomoći, ali bi se na taj način podstaklo i stvaralaštvo i dodatno motivisala kulturna scena na kreativni rad koji umetnicima takođe nedostaje.
S obzirom na otuđenost na koju nas je epidemija naterala, smatram da bi bilo izuzetno korisno da konkursi budu raspisani za miltidisciplinarne projekte, što bi kroz svojevrstan momenat ujedinjenja na kulturnoj sceni moglo doprineti njenom održavanju u bržem oporavku, kako bismo bili spremni da nastavimo napred kada kovid kriza prođe, a što bi sve zajedno predstavljalo naše strateško opredeljenje da kultura i njenih pregaoci opstanu i pri tom ostanu kreativni i inovativni.
S tim u vezi, a za kraj svoj izlaganja, želim da se zahvalim predsedniku parlamenta iz SPS Ivici Dačiću, svim kolegama iz poslaničke grupe SPS, posebno Snežani Paunović i Đorđu Milićeviću što su ideju za osnivanjem skupštinskog pododbora, koji bi se bavio saradnjom sa radnicima u kulturi prepoznali, podržali, što smo i zajedno predočili u konkretnu inicijativu, ali i kolegama poslanicima iz Poslaničke grupe Aleksandar Vučić – za našu decu, posebno gospođi Sandri Božić, predsednici Odbora za kulturu i informisanje, koji razumeju neophodnost prisustva kulture i prepoznaju važnost komuniciranja Narodne skupštine sa narodom, a u ovom slučaju umetnicima i predstavnicima sektora kulture i umetnosti.
Unapred se zahvaljujem na moralnoj podršci Vlade za osnivanje pododbora za saradnju sa predstavnicima sektora kulture i umetnosti, jer na taj način želimo i smatramo da možemo izuzetno doprineti radu, kako samog Ministarstva kulture, i ukoliko treba pomoći, jer svi smo na istom cilju, a to je napredak i razvoj sektora kulture, ali i naše majke Srbije u svakom smislu.
U svom dosadašnjem izlaganjima sam se trudila da istaknem važnost ulaganja u kulturu i povećanje procenta koji se izdvaja iz budžeta kako bismo dostigli i zemlje u regionu po tom pitanju. Ovim rebalansom smo dostigli dugo čekani 1,01% za kulturu i povećanje procenta koji se izdvaja iz budžeta kako bismo dostigli i zemlje u regionu po tom pitanju. Ovim rebalansom smo dostigli dugo čekani 1,01% za kulturu, zbog čega sam jako zadovoljna i u ime svih umetnika mogu isto to da potvrdim i zaista bih volela da je to samo vesnik napretka kada su ulaganja i briga o kulturi Srbije u pitanju. Naravno, podržaću ovaj rebalans. Hvala vam.