Zahvaljujem, predsedniče Skupštine.

Naravno, ja ću poštovati vreme i moje poslaničke grupe, a i vreme ostalih kolega, da mogu da govore.

Inače, ja ću kao narodni poslanik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke, kao čovek koji dolazi iz najlepše opštine u Srbiji, to je opština Svrljig koja se nalazi pored grada Niša, to je najlepši grad u Srbiji, podržati predlog ovog zakona i ovaj ekonomski set zakona zato što je to neophodno za sve nas koji živimo na jugoistoku Srbije, a i u celoj Srbiji.

Što se tiče ovog rebalansa, gde se daje velika pažnja ljudima direktno, to je velika stvar u ovako teškoj situaciji.

Svaka čast, uvaženi ministre, svaka čast vama, svaka čast državi Srbiji, svaka čast na ovakvim stvarima, jer je ovo bitno da bi se prevazišla ova teška situacija koja je u celom svetu.

Jedna od bitnih stvari jeste, što se tiče mene, da će biti pomoć u svakom segmentu što se tiče poljoprivrede.

Pet i po milijardi je odvojeno više da se obezbede sredstva za one naše poljoprivredne proizvođače koji u prethodnom periodu nisu dobili subvencije, a to će sada biti urađeno.

Odvojena su sredstva i za nove aktivnosti naše države što se tiče i zdravstva, borba protiv pandemije, obezbeđivanje vakcina, pomoć našim domovima zdravlja.

Inače, ja mogu da kažem da je preko potrebna velika pomoć i malim sredinama, da se tamo obezbedi veći broj izvršioca, tu mislim konkretno naših doktora, sestara, vozača da bi moglo da se ode do svakog gazdinstva, do svakog domaćinstva da se uradi vakcinacija ljudi, zato što su naše opštine razuđene, gde je velika populacija starih ljudi i oni ne mogu doći do centralnih domova zdravlja.

Svim srcem ja ću podržati ovaj naš rebalans budžeta, zato što je to prava stvar, zato što se radi na pomoći svakom čoveku, što se radi na izgradnji naših puteva, železnice, ulaganje u sve ono što daje budućnost za sve nas i za našu decu i decu naše dece.

Mislim da je ovaj Predlog rebalansa stvarno, kad neko gleda sa strane kaže – ovo je nemoguće. Ovo je moguće kod nas u Srbiji zato što je naša država spremna, zato što naša država radi baš onako kako je potrebno i potrebno je, normalno, veći akcenat na svakog čoveka, da li on živeo u Svrljigu, Beloj Palanci, da li živi u Prijepolju, da li živi u Tutinu, da li živi u Beogradu, Nišu, Subotici. Svakom čoveku dajmo akcenat, svakom čoveku pomažemo i to je ono što trebamo radimo.

Sada ću oduzeti nekoliko minuta vremena da obavestim sve svoje kolege, normalno da obavestim građane Srbije, jer smo mi govorili i dajemo podršku deci.

Dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, ovo ću da kažem sa oduševljenjem, gde su naša deca u školi „Dušan Trivunac Dragoš“, to je srednja škola koja ima gimnaziju, imala je mašinski smer, imala je ekonomski smer, sada, zbog broja dece neki smerovi su sada ugašeni, ali ta deca su uspela da svojom aktivnošću, svojim znanjem, prirodnim darom, zato što je tamo život lep, oni su napravili učeničku kampanju koja može da napravi nešto što je mnogo bitno za bezbednost saobraćaja. To je učenička kampanja koja se zove „Produži život“.

Jedan od dečaka, zove se Marko, imao je saobraćajnu nezgodu. U okviru te nezgode bile su i teže telesne povrede. Taj dečak zajedno sa svojim kolegama, vršnjacima iz treće godine gimnazije, napravili su uređaj koji može da se ugraditi u airbeg, i kada se desi, ne daj Bože, neka nezgoda, otvori se airbeg, istog trenutka se pokreće instrument koji obaveštava policiju i obaveštava najbliži dom zdravlja.

To je nešto što je vrlo bitno. Bilo bi dobro da uvaženi ministar preko nekog nadležnog ministarstva pomogne našoj učeničkoj kampanji da se to odradi. To će biti dobro ovde u Srbiji, a i u svetu.

Svaka čast toj našoj deci koja su iz Svrljiga, jer ima mnogo pametne dece, ne samo u Svrljigu, ali ja ovde govorim o mojim Svrljižanima.

Ima još jedna učenička kampanja koja se bori za zaštitu životne sredine. Oni znaju da pušenje nije zdravo, ali su videli koliko pikavaca ostaje bačenih od popušenih cigareta, ti pikavci prave štetu životnoj sredini.

Oni su napravili biorazgradivi filter, koji se sutra može upotrebiti, a u tom filteru postoji seme biljke, kada se taj filter baci, taj filter se razgrađuje i za šest meseci se taj filter razradi i ne pravi štetu prirodi.

Inače, ovakav filter od cigareta kada se baci u prirodu njemu je potrebno 25 godina da se razgradi i pravi veliku ekološku katastrofu.

To su ta naša deca koja su uspela da izmisle, a uzeli su parametre, koliko je pušača, kolika je potreba za tim. Nismo mi za pušače, mi smo protiv pušačkog dima, ali ovo je mogućnost da se ovakvim filterima, koje su ta deca izmislila, da se taj patent zaštiti da sutra nađemo neke sponzore koji će podržati tu našu decu da se to proizvodi u većim količinama. Na taj način štitimo prirodu, štitimo životnu sredinu.

Deca koja su izmislila ovaj uređaj koji se ugrađuje u airbeg, da se odmah obaveštava policija, da se obaveštava dom zdravlja kada se desi nesreća, to će sigurno spasiti veliki broj života.

Još jednom, uvažene kolege, ovo govorim iz srca, ne zamerite, pozivam sve vas da podržimo takvu decu, kao što su deca iz Svrljiga, koja stvarno imaju ideju, imaju inicijativu, imaju volju i želju, njima treba samo naći nekog ko će im pomoći da se isfinansiraju njihovi proizvodi i da se to osposobi. Na taj način spašavamo živote u saobraćajnim nesrećama i spašavamo našu prirodu.

Uvek ću podržati predloge koji su bitni, i očekujem da ćemo svi podržati našu decu i decu naše dece.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Branimir Jovanović.
Izvolite.

Hvala, predsedniče,

Dakle, na prvom mestu želim da istaknem to je da ovaj rebalans budžeta stavlja zdravstvo i ulaganje u zdravstvenu infrastrukturu na visoko mesto i to je veoma bitno, jer je zdravlje građana na prvom mestu.

Mi smo i prošle godine usvojili neophodne mere. Zdravstveni sistem je funkcionisao veoma dobro, zdravstveni sistem je odgovorio svim izazovima koji su se našli pred njim, pre svega zbog ulaganja države u zdravstvenu infrastrukturu, ali i zbog posvećenosti zdravstvenih radnika.

Želim da naglasim da mi nastavljamo istim tempom. Budžet će zahvaljujući rebalansu za zdravstvo biti uvećan milijardu evra, u odnosu na periode iz 2019. godine.

Mi smo i pre godinu dana usvojili paket mera koji se odnosi na pomoć privredi. Kada neko postovi pitanje da li je taj paket mera bio dobar, postoji mnogo načina da odgovorimo potvrdno. Taj paket mera je bio izvanredan.

Kada se očekivalo da će zbog pandemije korona virusa otpuštanja radnika, da će privreda stati, to se nije desilo. Mislim da je taj paket mera doprineo mnogo tome. Sama činjenica da je nezaposlenost na kraju prošle godine bila jednocifrena odgovara svim onim kritičarima da su te mere bile i te kako opravdane.

Nama kao socijaldemokratama veoma je važno, i uvek iskazujemo naročitu posvećenost prema radnicima i zbog toga podržavamo ovakav pristup Vlade, pre svega što Vlada ovim merama predlaže, mi naravno usvajamo te predloge, da pomogne privredi, da ne bude otpuštanja radnika i da budu zaposleni zadovoljni, jer ne ostaju bez posla, da budu zadovoljni i poslodavci, jer dobijaju sredstva iz budžeti, ali da se privredne aktivnosti nastave nesmetanim temom.

Podsetiću da je zabeležen rast plata i u prošloj godini, doduše, zadovoljniji bi bio da je bio veći rast plata u privatnom nego u javnom sektoru, ali i taj jaz nije veliki, tako da, privatni i javni sektor prate jedan drugog u rastu zarade.

Ovim rebalansom predviđeno je da deficit bude 6,9% i smatram da ovo vreme, ova teška vremena su takva da nemamo taj luksuz da radimo na smanjenju javnog duga. Sada je prioritet da održimo nivo privrednih aktivnosti i veoma je važno što se ukupan javni dug kreće u granicama tri petine BDP. To je taj nivo koji neće preći na jedan rizičan teren i gde ćemo moći da sačuvamo privredne aktivnosti da budu na istom nivou kao i ranije.

Samo da postavimo pitanje šta bi se desili da nismo ulagali u privredu. Vratili bismo se nekoliko koraka unazad. Morali bi da uložimo još više napora da kasnije vratimo ekonomiju na zdrave noge.

Važno je i što je Vlada opredelila ovim rebalansom budžeta još više novca za infrastrukturne projekte, za investicije u ovoj oblasti, važno je što je u tome zastupljen ravnomeran regionalni razvoj.

Posebno mi je bitno što će ovim rebalansom budžeta da se obezbede sredstva za sektore gde su pretrpljeni najveći gubici. To su turizam, odnosno ugostiteljstvo. Samim ovim rebalansom sredstva koja su opredeljena za podsticaje odnose se i na turističke vodiče i na rent a kar agencije, i to je od posebnog značaja.

Koliko je to važno, reći ću samo da u godini pre izbijanja pandemije, u 2019. godini, da smo postigli rekorde u oblasti turizma na svim nivoima. Tada je u Srbiji boravilo 3.689.000 turista. Zabeležen je porast stranih turista za 8%, i po prvi put se na taj način desilo da smo imali više stranih, nego domaćih gostiju na našoj teritoriji, a ostvaren je rekordni devizni priliv od milijardu i 436 miliona evra.

To samo pokazuje da su i te kako opravdane mere koje se odnose na sektor turizma. Jednostavno, u ovaj oblasti je takva bila situacija u celom svetu, da je ova oblast doživela najveći udarac zbog krize.

Dobro je što Srbija nije stala u ovim teškim vremenima i što se promoviše i priprema za normalizaciju međunarodnog turističkog prometa. U ovakvim okolnostima promocije su uglavnom usmerene na region, iz koga nam stiže najveći broj turista, pre svega, jer su nam teritorijalno najbliži. Siguran sam da će turizam ponovo pokazati jednu svoju elastičnost, da će se nakon krize najbrže oporaviti brže od ostalih privrednih grana. To nije prvi put slučaj da se tako nešto desi. Srbija, naravno, treba da bude atraktivna i autentična turistička destinacija, prepoznatljiva i dobro pozicionirana na turističkom tržištu.

Želim još samo da istaknem i to, da pozdravim odluku da se izdvoje veća sredstva za sport i za kulturu, naročito što će biti 50% viće povećanje u oblasti ekologije.

Mi smo juče usvojili zakon iz oblasti energetike i zakon iz oblasti obnovljivih izvora energije, koji se i te kako oslanjaju na ekologiju. Sa ovim izdvajanjem mi ćemo biti na jednom dobrom putu da rešavamo ekološka pitanja.

Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Siniša Mali. Izvolite.

Hvala puno.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, samo da se nadovežem na izlaganje poslednjeg poslanika i da vam pokažem, ne znam koliko ćete uspeti da vidite ovaj grafikon, učešće javnog duga u BDP-u svih zemalja u Evropi. Ovo crveno je Srbija. Ova žuta linija je 100% koji je projektovano učešće BDP-a u evro-zoni, tačnije, u evro-zoni projektovano je da će javni dug u proseku biti 98,2% BDP-a. Ovo crveno je Srbija. Dakle, i sa prvim i sa drugim i sa trećim programom pomoći i sa nikada većim kapitalnim investicijama mi držimo nivo našeg javnog duga ispod 80%, a gori od nas su od Irske, Slovačke, Finske, Nemačke, Albanije, Mađarske, Slovenije, Hrvatske, Austrije, Crne Gore, Velike Britanije, Kipra, Francuske, Belgije, Španije, Portugalije, Italije, Grčke. To je najbolji i najveći odgovor, najvažniji odgovor svima onima koji govore o tome na koji način i koliko iznosi javni dug Republike Srbije.
Apsolutno smo stabilni, naše javne finansije su potpuno zdrave, javni dug nam je pod kontrolom. Kad nam treba novac, mi izađemo na međunarodno tržište kapitala, obezbedimo novac i za treći paket pomoći i za prvi i za drugi i za kapitalne investicije, ne idemo sa tim novcem u potrošnju i to je potpuno različita ekonomska politika u odnosu na prethodni režim, koji je uz skupo zaduživanje, a podsetiću vas, 2011. godine desetogodišnja obveznica Republike Srbije koju su tad emitovali imala je kamatnu stopu od 7,25%, a mi danas kad emitujemo i 12-godišnju obveznicu, mi smo na 1,5%, 1,6% godišnje. Dakle, pet puta bolji nego oni.
Druga važna informacija koju sam želeo da podelim sa vama, što je za vas veoma važno, kako je rastao broj zaposlenih, broj novih radnih mesta u našoj zemlji u proteklih par godina. Kao što vidite, od 2008. do 2012-2013. godine, ono što nam je prethodni režim ostavio, broj radnih mesta u Srbiji se smanjivao. Evo, kamera, da se vidi bolje. Dakle, imali smo nekih dva miliona radnih mesta 2008. godine, a onda smo pali na milion i 850 hiljada 2012-2013. godine. Danas, uvaženi poslanici, u Srbiji, u periodu januar-februar ove godine imamo dva miliona 184 hiljade radnih mesta. Dakle, ne samo da smo na većem nivou nego 2008. godine, nego smo kroz otvaranje fabrika, ono što je predsednik Vučić do sada uradio, kroz privlačenje i stranih i podsticanje domaćih investicija doveli do toga da nikada više zaposlenih nismo imali u našoj zemlji. To, naravno, za naš budžet znači da od poreza i doprinosa dobijamo veće prihode. Zato i imamo novca i za nove investicije i za povećanje plata, povećanje penzija, za nabavke vakcina, izgradnju bolnica, vrtića, svega onoga što je neophodno za dalji normalan i održiv razvoj i rast Srbije.
Samo sam te dve tabele želeo da podelim sa vama – javni dug, makroekonomska stabilnost, potpuno pod kontrolom. S druge strane, ovakvi paketi pomoći, ovako odgovorna ekonomska politika nas vodi ka tome da iz godine u godinu, uprkos pandemiji korona virusa i uprkos najvećoj ekonomskoj krizi, otvaramo nova radna mesta i o tome svedoči grafikon koji sam vam pokazao i tačan podatak o broju zaposlenih u Srbiji u periodu januar-februar ove godine. Hvala puno.

Hvala.
Narodni poslanik Slavenko Unković ima reč.

Poštovani predsedniče, poštovani ministre sa saradnikom, uvažene kolege narodni poslanici, rebalans budžeta o kome danas razgovaramo usmeren je na ublažavanje posledica izazvane pandemijom, na povećanje broja kapitalnih investicija i nastavak izgradnje zdravstvene infrastrukture.

Osnovni cilj rebalansa budžeta je sprovođenje mera za podršku privredi i stanovništvu. Sredstva koja su obezbeđena za ovaj treći paket pomoći iznose 257 milijardi dinara. Čuli smo juče jednu dobru vest da Srbija u ovom trenutku na računu ima 259 milijardi dinara i naša likvidnost se ne može dovesti u pitanje.

Prva dva paketa pomoći su dala rezultat, a nadamo se da će i ovaj treći paket pomoći, da sačuvamo našu ekonomiju, radna mesta i obezbedimo neku dobru poziciju za našu privredu po okončanju ove krize.

Srbija je ponovo preuzela na sebe najveći teret krize i pokazujemo da smo stabilna država, da nam ekonomska i finansijska stabilnost omogućava ovakve konkretne vrste pomoći.

Najvažnija strana predloženog rebalansa je svakako snažno povećanje ulaganja u infrastrukturu, jer je to najbolji način podizanja privrednog rasta. Sa jedne strane imamo visok stepen ulaganja u kapitalne investicije, tako ohrabrujemo i privatne investitore, a sa druge strane, povećanjem plata, penzija i drugih primanja povećavamo kupovnu moć stanovništva i to su neka dva osnovna stuba naše ekonomske stabilnosti.

Nivo kapitalnih investicija se uvećava za 78 milijardi dinara, pa će ukupne investicije u 2021. godini iznositi 430 milijardi dinara, odnosno 7,2% BDP-a.

Trenutno se grade četiri auto-puta, a u narednih nekoliko dana počinje izgradnja kovid bolnice u Novom Sadu, koja bi trebalo da se završi do septembra ove godine. Samo da podsetim da je grad Novi Sad za ovaj projekat izdvojio 250 miliona dinara.

Uveliko se radi na fabrici vakcina, kliničkim centrima u Beogradu i Novom Sadu, a naravno, uvek je prioritet izdvajanje za medicinske radnike. I po ko zna koji put, uveravamo se da investicije u zdravstvo nisu trošak nego ulaganje u građane naše zemlje.

Danas smo čuli od ministra da je u odnosu na 2019. godinu za jednu milijardu evra veće ulaganje u zdravstvo i to je zaista ogroman uspeh.

Vrlo je bitno da se vodilo računa o svim kategorijama stanovništva i privrede, kao i prošle godine.

Više puta smo danas čuli sve mere koje će biti preduzete, a želim da napomenem koliko je značajna pomoć auto-prevoznicima koji su zaista jako pogođeni ovom krizom. Već je krenula isplata za prevoznike od 600 evra po autobusu za narednih šest meseci. U Srbiji ima registrovano 800 privatnih firmi sa 6.400 autobusa koji će dobiti državnu pomoć. Prema nekim grubim procenama, gubitak prevoznika u prošloj godini bio je oko 90 miliona evra.

Predloženim rebalansom budžet Ministarstva zaštite životne sredine uvećan je za četiri milijarde dinara. To je potvrda da je ekologija jedan od prioriteta Vlade i da je ova godina rekordna po ulaganju u ekologiju.

Posebno je bitno da će deo sredstava biti usmeren na kapitalne projekte, kao što je izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u 28 lokalnih samouprava.

Izuzetno je važno da naši sugrađani na Kosovu i Metohiji, uključujući decu, dobiju po 100 evra pomoći, a oni koji nemaju posao po 200 evra pomoći.

Rebalansom budžeta izdvojeno je 100 miliona dinara za nove turističke čekove u vrednosti od 5.000 dinara kako bi se i dalje motivisali građani da letuju u našoj zemlji. Sto hiljada vaučera je podeljeno već početkom ove godine.

Veoma je dobro što je poljoprivreda zauzela značajno mesto u rebalansu, pa budžet za subvencije u poljoprivredi iznosi 42 milijarde dinara, što je za 4,9 milijarde više u odnosu na projektovani budžet.

Najveći deo tih subvencija će otići na stočarstvo. Iz ove oblasti imamo jednu dobru vest, a to je da je cena tovljenih svinja pre sedam dana bila 115 dinara, a od neki dan ona je 150 dinara, zahvaljujući intervenciji države.

Setimo se samo da je poljoprivreda prošle godine najviše uticala na stabilnost naše ekonomije i ostvarila rekordno visoko učešće u BDP-u.

Ohrabruje najava ministra Nedimovića da je u pripremi novi Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju u sektoru poljoprivrede. Nedopustivo je više da poljoprivrednici sa jednim hektarom obradive zemlje i oni sa stotinama hektara obradive zemlje plaćaju iste ili slične doprinose. Pa imamo situaciju da od 30 milijardi dinara za isplatu poljoprivrednih penzija, država daje 28 milijardi dinara, a samo dve milijarde obezbeđuju se od osiguranja poljoprivrednika.

Pored svega ovoga što je predviđeno rebalansom, naše zaduženje neće preći 60% BDP-a. I druge zemlje, kao i članice EU, su prisiljene da žive na kredit. Samo da podsetim da je jedna moćna Nemačka trenutno zadužena 80%, Austrija 90% svog BDP-a, a recimo, Grčka 200%. Italijanski javni dug je na nivou od 180% BDP-a.

Jedan deo sredstava koja su neophodna za ove mere su obezbeđena iz zajmova od komercijalnih banaka i međunarodnih institucija.

Princip ekonomske politike Vlade je da se dugoročne kapitalne investicije finansiraju dugoročnim izvorima finansiranja. Ako naš privredni rast u ovoj godini ostane na projektovanih 6%, a to pokazatelji iz prvog kvartala govore da će biti, to će u velikoj meri doprineti da se problem zaduživanja reši na najbolji način po srpsku privredu.

I dok Vlada Republike Srbije i mi kao Skupština svaki dan radimo…

(Predsedavajuća: Vreme.)

…kako bi na najbolji način donosili akte u interesu države i građana, za to vreme neke opozicione stranke i njihovi lideri svakodnevno se bave izmišljotinama, lažima i podlim podmetanjima. Da li smo ikada od njih čuli neki pametan predlog, rešenje nekog problema ili neku dobu ideju? Naravno da nismo.

Njihov najveći problem je pokazivanje…

(Predsedavajuća: Izvinite, moraćete da zaključite.)

…njihove nemoći da se organizuju, da ponude nešto građanima, ali vidimo da toga nema. Zadnjih nekoliko dana predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma bio je meta lažnih napada i podmetanja. Sa predsednikom Draganom Makovićem Palmom sarađujem 12 godina i znam koliko i na koji način se bori za tradicionalne vrednosti, za zdravu porodicu, znam koliko mu je to bitno i ceo njegov lični profesionalni angažman je zasnovan na porodičnim vrednostima.

Gospodin Marković je domaćin čovek i cela Srbija to zna. Narod zna da se nikada tako nešto ne može prepisati Palmi. Ovo je pokušaj devalvacije svega što je Palma učinio za grad Jagodinu, za Pomoravski okrug i za celu Srbiju, ali neće uspeti u tome, jer moraće da tužilaštvu objasne sve što su pričali i lagali. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Uglješa Marković.

Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajuća.

Poštovane kolege, koleginice narodni poslanici, poštovani i uvaženi građani Republike Srbije, poštujući naravno vreme svih svojih kolega ja ću se zaista truditi da budem što efektivniji, što efikasniji i da svoje izlaganje na jedan najkraći mogući način sublimiram, pošto je već danas u diskusiji puno toga rečeno, manje više izanaliziran je ceo rebalans i svi razlozi koji su do njega doveli.

Da se ne ponavljam šta je to zbog čega je došlo do rebalansa već početkom drugog kvartala, ali pokušaću najkraće moguće da dam neki svoj lični osvrt na rebalans koji se nalazi danas ispred nas narodnih poslanika.

Ono što ja vidim, vidim upravo tri razloga za ovaj rebalans. Jedan je zdravstvo, naše ulaganje u bolnice, nabavka vakcina, nabavka opreme i lekova. U najkraćem mogućem rečeno, mi smo još jednom kao država pokazali da u teškim i kriznim situacijama imamo i visok stepen solidarnosti izražen za druge. Tu mislim na naše susede sa kojima smo nesebično ponudili da se vakcinišu i donirali im vakcine koje smo kao država nabavili.

Takođe, drugi razlog za rebalans jeste upravo naša privreda i naši građani, da ne ulazim u detalje zašta koliko odlazi, zbog čega. Na samom Odboru za finansije je bilo reči o tome da li je opravdano ili nije opravdano ili nije opravdano da se daje ponovo novac građanima.

Ono što ja mislim, mislim da država na ovaj način pokazuje, daje podršku našem stanovništvu u ovim teškim trenucima. Pandemija traje već preko godinu dana i mislim da ovako odgovornom politikom, a već sam spomenuo i nabavku vakcina, da država pre svega šalje poruku da država stoji iza svojih građana, da građani imaju na koga da se oslone i da svi zajedno vodimo računa o svakom pojedincu, što je takođe jedan od aspekta o kojima država takođe treba da razmišlja i radi, a to jeste upravo, i ta socijalna politika.

Kada pričamo o trećem razlogu rebalansa, tu su upravo te kapitalne investicije, tu je izgradnja novih autoputeva, koridora, tu su takođe i bolnice koje se tiču i zdravstva, ali i ulaganje u ekologiju sa 130 miliona evra za ekologiju. Mislim da je izrazito važno, pogotovo što je ona sve značajnija tema što donekle govori o tome da se i svest našeg naroda podigla na taj nivo da možemo da razmišljamo i o našoj životnoj sredini.

Ono što je takođe bilo reči, a osvrnuo bih se ukratko na to, jeste upravo javni dug koji ovim rebalansom neće preći 60%. Kolega Vujić je govorio o tome. Nemačka ima javni dug 80% svog BDP-a. Kao što sam rekao mi nismo stali sa kapitalnim investicijama, nastavljamo, svedoci smo da i strane investicije dolaze u našu zemlju i možda i grešim, možda sam i mlad, možda nemam dovoljno iskustva u ekonomskoj nauci, ali ne vidim ništa sporno u tome i da čak i pređemo 60% javnog duga, ako bismo takvim zaduživanjem upravo ulagali, investirali u rentabilne investicije, investicije koje bi se kroz protok vremena vratile nazad i zapravo učestvovale u smanjenju našeg javnog duga i u podizanju životnog standarda naših građana.

I kada pričamo o tome mislim da je veoma važno reći da su naše razvojne šanse upravo u poljoprivredi koja se u ovim kriznim situacijama, kao i uvek do sada, pokazala. Srpsko selo je uvek bilo tu kada je bilo teško, pa i sada se pokazalo. Naše poljoprivredne aktivnosti su rasle. Takođe, mislim da je naša razvojna šansa i energetika i ne vidim ništa sporno, ponavljam, kada bi nam javni dug, upravo iz tih razloga, ulaganje u te sektore, i porastao. Mislim da je to i te kako isplativo i ono što bi se višestruko vratilo.

Takođe, na samom kraju, želim da odam priznanje, naravno, Jelena Mihailović će pričati o tome mnogo više, ali veoma je značajno istaći i da smo ovim rebalansom i za kulturu uspeli da izdvojimo više sredstava. Koliko je važna kultura još je davno i Čerčil govorio, a u vreme kada su nadletali nemački avioni iznad Londona, kada su tražili kako da skupe sredstva za odbranu i kada je jedan od predloga upravo bio da se uzme od kulture, rekao je onda – šta onda branimo i koja je svrha naše odbrane ako uzmemo od kulture. Mislim da mi ovim pokazujemo da sledimo tu politiku da u ovako kriznim i teškim situacijama ipak vodimo računa i o tome.

Na samom kraju, ono što bih želeo da istaknem jeste zahvalnost svim našim zdravstvenim radnicima koji već preko godinu dana vode tešku borbu i bitku sa korona virusom. Samo oni znaju koliko im je teško u crvenim zonama. Ono što sam u razgovoru sa njima zaključio i došao na ideju da dam sebi tu slobodu, naravno, uvažavajući i taj momenat da za to treba naći sredstva, ali kao jedna od smernica razmišljanja jeste da je država do sada gradila stanove i za Vojsku i za policiju i za pripadnike BIA. Mislim da su naši zdravstveni radnici u više od ovih godinu dana pokazali na prvoj liniji fronta koliko su značajni i važni i koliki doprinos daju i možda jedna od mera ne bi bila loša, kako da zadržimo upravo mlade lekare jeste razmišljati o tome da država uđe u jedan takav projekat izgradnje stanove za naše zdravstvene radnike.

U svakom slučaju ovaj rebalans zadržava onu komponentu koju je imao i budžet koji smo usvojili u decembru mesecu, a ima upravo dve komponente. Jedna je investiciona, a druga je socijalna. Ja kao narodni poslanik i u ime poslaničke grupe SPS, mogu da kažem, da ćemo danu za glasanje sigurno podržati ovaj rebalans. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Markoviću.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Izvolite.