Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 21.04.2021.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/131-21

1. dan rada

21.04.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Ivica Dačić

Sednica je trajala od 10:15 do 19:05

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Gospodine ministre, izgleda vi uvodite neka nova pravila, uopšte o funkcionisanju budžetskog sistema. Do sada su ministri finansija bili ti koji su prikupljali sredstva, a njihove kolege iz Vlade su ta sredstva trošili i oni su se prikazivali uglavnom kao nešto mnogo dobri, a minisar finansija je bio dežurni državni poreznik koga baš nešto i nisu voleli građani Srbije. Međutim, sada imamo priliku da vidimo da Ministarstvo finansija ima i drugačiji odnos prema građanima.

Potpuno se slažem sa vama kada ste rekli da iza ovih brojeva stoje naši građani, njihovi životi, njihove porodice i njihove sudbine. To je, čini mi se osnovna stvar koju mnogi kritičari, svega ovoga što radi Vlada, predsednik i vi kao ministar ne žele da vide. To je, čini mi se najveći problem. Evo, već kada je održana ta sednica Odbora za finansije, prva vest je bila da država povećava deficit, da ne treba da se daje pomoć građanima i da ne treba da se ulaže u odbranu.

To su bile prve vesti i te prve vesti su, u stvari prenete po ocenama našeg Fiskalnog saveta koji, očigledno nije uspeo da prevaziđe to da miljenici koji su sarađivali sa Božidarom Đelićem i ostalom kompanijom neće više nikada doći na vlast u Srbiju. Naravno, kako ga od milošte zovu, deda Pavle i tako dalje, nikako ne može da preboli to što više nije ni član Saveta guvernera, nije ni pomoćnik ministra i što CES Mecon više ne može da rasproda imovinu Srbije i nikako sa tim da se pomiri.

Kada sam čitao ovu ocenu rebalansa, gospodine ministre, ja sam uporno tražio, gledao Fiskalni savet, uporno tražio i deo članaka o „ER Srbiji“ kada smo donosili Zakon o budžetu za 2021. godinu. Čini mi se da je čika Pavle, deda Pavle, kako ga od milošte zovu, odustao od toga da se bar kada je u pitanju „ER Srbija“ bavi politikanstvom i da nama šalje političke pamflete ovde u Narodnu skupštinu.

Ali, još uvek to nije u potpunosti tako. Dovoljno je da pročitate samo par stvari. Obično građane to ne zanima, najčešće ni one koji izveštavaju o tome kakav je budžet. Često izveštavaju oni koji se u to uopšte ne razumeju.

Zato i ta ocena i jeste da imamo neselektivnu pomoć, da imamo veliko povećanje u oblasti odbrane i onda se navode primeri zašto to tako ne bi trebalo da bude.

Evo, sada ću da pročitam jedan deo koji kaže Fiskalni savet ili čika Pavle, deda Pavle, kao ga već zovu – povećanje deficita u zemljama centralne i istočne Evrope, uglavnom je u rasponu od 1-2% BDP, dok u Srbiji ono iznosi 4%. Pri tome, Srbija je pre rebalansa bila zemlja koja je planirala manji deficit od proseka centralne, istočne Evrope, a sada je postala zemlja koja ima veći fiskalni deficit od proseka zemalja centralne istočne Evrope.

To je potrebno da zaista, ako neko želi da izveštava o budžetu dobro da istraži sve što je napisao. Mi poslanici, isto tako treba da istražimo, da proverimo da li je sve to tačno.

Fiskalni savet je rekao, ko nema mozga on će da prihvati odmah na prvu, ali ima i nas koji imamo mozga. Pa, smo pogledali neke uporedne tabele, Srbija ima negde oko 14 – 15% za 2020. i 2021. godinu. Češka je, recimo, imala sa 30% predkriznih 44%. Razlika je u jednom procentnom poenu. Ili recimo, evo nama našeg komšije, Hrvatska 72,77% u predkriznom periodu, sada ima 86,3% planirano, a mislim da će biti i više, što su sa nama rame uz rame zemlje centrale i istočne Evrope, kako to oni kažu. Evo, Mađarska 65,5%, a planirano je da 2021. godinu završi sa 80%, i Mađarska je tu blizu nas, ili Austrija, zemlja evrozone, 70,5% predkriznih, sada 87,2% isto 15%. Evo, Slovenija, 65% predkriznih, sada 80,5%. Rumunija 35% predkriznih, sada 52%,to je skoro 20%. Slovačka 48,5%, sada 64%, to je 16,17%. Nije Srbija uopšte pri vrhu, nego u proseku zemalja centralne i istočne Evrope u odnosu na javni dug koji je uvećala u kriznim godinama.

Čini mi se da je ovaj deo teksta koji je napisao čika Pavle, deda Pavle, čisto jedan politički pamflet.

To se vidi već čim pogledate sledeću stranu. Kaže ovako – ovde je reč o pomoći našim građanima i privredi. Još jedna izuzetno skupa i neracionalna mera koje je specifična za Srbiju, jer neselektivna je isplata pomoći svim punoletnim građanima od 60 evra, za sve penzionere uvećano još za 50 evra. Problem sa ovom merom je to što za nju nema raspoloživih sredstava u budžetu. To znači da svi poreski obveznici prvo moraju da se zaduže, a zatim uz kamatu da im se ta sredstva isplate.

Pazite, narodni poslanik može da kaže da se svi poreski obveznici ili građani zadužuju, može da kaže i neki politički komentator, analitičar u nekim novinama ili u nekom sredstvu javnog informisanja, ali i jedni i drugi se bave politikom, i narodni poslanici i politički analitičari. Fiskalni savet ne sme da se bavi politikom, a ova ocena je isključivo politička, i to se vidi u tekstu koji je rekao.

Znate šta je najveći problem? Najveći problem je taj što smo godinama do 2012. godine, zaduživali svakog građanina Republike Srbije do iznosa od 78% BDP sa kamatama po kojima se država zaduživala, a danas se ni fizičko lice sa najgorim kreditnim rejtingom u Srbiji ne zadužuje sa 7 ili 8% kamate. Znate zašto? Nije bilo drugačijeg načina, nego da Đilas tako dođe do svojih čuvenih 700 ili 800 miliona evra koje je oteo preko RTS-a.

Fiskalnom savetu smeta zato što država postoji radi njenih građana i hoće da pomogne svojim građanima da što lakše prebrodimo, prvo, zdravstvenu krizu koja uvek sa sobom povlači i ekonomske posledice, znači to nije dobro, a kada je ovaj mangup lapao 700 miliona evra iz budžeta Republike Srbije preko RTS-a, e to je bilo dobro, deda Pavlu, ili čika Pavlu, tada ga nije bilo, tada nije imao nikakve ocene.

Šta je to neselektivan pristup? Kaže, ne trebamo da dajemo svima nego samo jednoj određenoj populaciji.

Hajdemo malo da budemo jasni, bez obzira na finansijski i ekonomski status naših građana pojedinačno gledano, jedna ovakva zdravstvena kriza ostavlja ozbiljne posledice, ne samo po zdravlje nego i po mentalno zdravlje svakog čoveka i cilj je da pokažemo građanima da postoji država koja brine o njima i pomaže im da ove mere, koje već dugo traju, što je god moguće i lakše prežive i prebrode.

To ide čak dotle, gospodine ministre, da vam kažu da vi niste smeli da planirate u budžetu za 2021. godinu, znači ovo što sada menjamo, kažu vam da niste smeli da planirate precizno prihode od akciza, jer ste bili zaplašeni mogućnostima da Srbija uvede novo vanredno stanje. Evo, to pišu u oceni Fiskalnog saveta i da ste samo zbog toga vi planirali 170 milijardi dinara prihoda od akciza na naftine derivate. To kaže naš Fiskalni savet.

Hajde da pogledamo koliko je bilo planirano u 2020. godini pre krize i pre nego što smo znali za vanredno stanje. Planirano je 168,5 milijardi. Nismo znali da će u 2020. godini da bude vanredno stanje, planirali smo 168,5 milijardi. Vi ste planirali u 2021. godini 170 milijardi i 100 miliona, a ostvareno je 173 milijarde, planirano je u stvari za 2021. godinu ovim rebalansom tri milijarde uvećanje.

Znate zašto im to smeta? Zato što je dobar deo tih prihoda od akciza, poreskih prihoda i svih drugih poreskih davanja rezultat onih mera koje ste sprovodili u toku 2020. godine, toliko napadanih evra po građaninu, toliko napadanih neisplaćenih minimalnih zarada, to je rezultat toga i prenosi se u 2021. godinu, ali to deda Pavle, čika Pavle, neće da kaže. To mu smeta.

Isto tako se pominje zašto se privredi koja dobro radi pomaže. Ama, ljudi, svako ko, prvo, ozbiljni ljudi koji se bave privredom, tu pomoć isključivo koriste za svoje radnike, a to što ih rasterećujemo omogućavamo im da investiraju i u moderniju proizvodnju i otvaranje novih radnih mesta i povećanje konkurentnosti privrede koja je u Srbiji, nigde drugde, nego u Srbiji, da budu još konkurentniji, da imaju još više radnika, ali to takođe Fiskalni savet neće da vidi.

Njima je jedini razlog zašto se povećava za odbranu, kao da ne vidimo u kakvom svetu danas živimo i ne vidimo koliko je zemaljska kugla danas nesigurno mesto, ali svakako najveći deo tog novca opet će otići u našu namensku, gde rade naši građani, gde rade naši ljudi, od toga će da prime plate, ali to Fiskalni savet opet neće da kaže.

Njima je za cilj da svaki potez koji Vlada ima, koji Aleksandar Vučić, kao predsednik Republike, stvori autoritetom, želi da pomogne i Vladi i građanima Republike Srbije… Po njima to nema smisla i treba na svaki način napadati, zato što vide da je sada Srbija mnogo bogatija nego u 2012. godine i ponovo bi da rasprodaju državnu imovinu, kao što je to čika Pavle, deda Pavle radio dok je bio pomoćnik Božidara Đelića ili dok je bio u Savetu guvernera Narodne banke ili da se Đilas ponovo domogne samo sada, pošto imamo više para, mnogo više od 700 miliona evra.

Mislim da treba da nastavite da pokazujete da Vlada Republike Srbije prvenstveno brine o svojim građanima, o svojoj privredi, a Fiskalni savet prepustite nama narodnim poslanicima.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Hvala.

Reč ima ministar Siniša Mali.

Izvolite.

Siniša Mali

| Ministar finansija
Hvala puno.
Uvaženi poslanici, samo da se nadovežem na izlaganje koje ste imali priliku da čujete.
Dakle, još jedanput prošle godine, u doba najveće ekonomske krize, imali smo, sećate se, 45 dana potpuno zatvaranje naše ekonomije. Naplata domaćeg poreza na dodatu vrednost u 2020. godini, u broj, iznosila je 372,5 milijardi dinara, godinu dana ranije za celu 2019. godinu iznosila je 354,4 milijarde dinara. Dakle, za 18 milijardi dinara više smo naplatili PDV-a prošle godine u odnosu na 2019. godinu, a u uslovima kada smo imali koronu, potpuno ili delimično zatvaranje i sve ostale poteškoće u radu sa kojima smo se u toku prošle godine suočavali.
Ne bi ovo bio slučaj, ne bismo na ovaj način sačuvali ekonomsku aktivnost, a naplata poreza na dodatu vrednost je direktni indikator koliko vam je zdrava ekonomija u smislu prometa, u smislu održanja stabilnosti, ekonomskih aktivnosti. Da nije bilo, ne bismo to sačuvali, ne bismo to imali, da nije bilo prvog, drugog paketa pomoći, da nije bilo ove podrške države koju smo dali i građanima i privredi. Zato je besmisleno da bilo ko dovodi u pitanje opravdanost prvog, drugog, trećeg paketa pomoći na način na koji to radimo.
Ne bismo, ljudi, imali ni najmanji pad BDP-a u Evropi od 1% da nije bilo i prvog i drugog paketa pomoći, upravo definisanog i sprovedenog na način na koji smo mi to definisali. I nema ko šta tu da nam kaže. Bolji smo od velikog broja zemalja u Evropi, u svemu u ovom trenutku, i zdravlju naših javnih finansija i BDP-a koji raste i očuvanju radnih mesta i očuvanju proizvodnih kapaciteta i u tome da nam je javni dug ispod 60% BDP-a, uprkos tako velikoj pomoći.
Dakle, to su činjenice. To su ekonomski indikatori koje ne možete tek tako da zanemarite i zato idemo sa puno optimizma i sigurnosti i u treći paket pomoći privredi i građanima sa ovim rebalansom i idemo u nikada veće investicije, jer će te investicije pogurati naš BDP i pogurati dalje, ne samo kvalitet života građana Srbije, nego i razvoj naše ekonomije. Hvala puno.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima Dubravka Filipovski.
...
Srpska napredna stranka

Dubravka Filipovski

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Poštovani ministre Mali, koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, predloženi treći paket pomoći i predloženi rebalans predstavljaju snažan impuls države građanima i privredi na pandemiju sa korona virusom, predstavljaju najbolji mogući odgovor svim dušebrižnicima i svim kritičarima na izazove sa kojima se Srbije uspešno nosi.

Prva dva paketa pomoći su bila sa ciljem da građani i privreda prežive ovaj težak period, najteži u ekonomskom smislu posle Drugog svetskog rata, a treći paket sa predloženim rebalansom je već podsticaj preduzećima da zadrže radnike na svojim radnim mestima do kraja ove godine i podsticaj privredi da, kada se završi ova kriza, korona kriza, bude otvorena za nova tržišta.

Prva dva paketa pomoći su se pokazala kao dobro osmišljeni, dok je naša privreda pokazali otpornost i žilavost, a verujem da će i ovaj treći paket sa rebalansom ispuniti svoju svrhu.

Za svo ovo vreme Srbija se uspešno bori na dva fronta – na privrednom i na zdravstvenom, i na oba ima značajne rezultate. Dok su mnogo razvijenije zemlje u lokdaunu, imaju probleme sa nabavkom vakcina, u Srbiji se uspešno sprovodi vakcinacija stanovništva i istovremeno otvaraju fabrike najvećih svetskih firmi, čuvaju se radna mesta i povećavaju plate i penzije.

Danas se u svetu sve više govori o Srbiji kao uspešnom modelu protiv korona krize i danas se o Srbiji u svetu govori kao zemlji u kojoj se grade bolnice, u kojoj se vakcine primaju po izboru i sprovode po uspešnom modelu digitalizacije i danas se na naše veliko zadovoljstvo govori o Srbiji koja će biti jedna od retkih zemalja u svetu koja će proizvoditi svoju vakcinu, a sve više se govori i o privrednom uspehu Srbije.

Opšte je poznato da je Srbija prošle godine imala pad BPD-a od samo 1% što je, podsećam, bio najbolji ekonomski rezultat u Evropi i što je danas sa pravom u ovom visokom domu više puta i rečeno.

Međutim, ti rezultati nisu samo u BDP. Tokom 2020. godine Srbija je u odnosu na 2019. godinu uspela da poveća industrijsku proizvodnju za 0,4%, uspeli smo ove godine da imamo 50.500 više radnih mesta u odnosu na prošlu godinu, uspeli smo da zadržimo inflaciju na 1,6%, uspeli smo da povećamo plate i penzije, penzije za 5,9% u ovoj godini. Prosečna plata u januaru je iznosila 536 evra, cilj je da do kraja 2021. godine prosečna plata u Srbiji bude 600 evra, a 2025. godine 900 evra.

Takođe, javni dug je pod kontrolom. Činjenica da je i budžet za ekologiju veći za 50%, da su 3,4 milijarde uložene u 22 lokalne samouprave za izgradnju kanalizacije i fabrika za prečišćavanje je nešto što smo pre nekoliko godina mogli samo da sanjamo ili samo da maštamo, da se u zdravstvo ulaže milijarda više ove godine samo u odnosu na prethodnu godinu, da se u kapitalne investicije u ovom trenutku ulaže 7,2% BDP, što je za 1,5 puta više u odnosu na 2010. godinu kada se u kapitalne investicije ulagalo 3,1% BDP ili za trećinu više u odnosu na 2019. godinu kada se u kapitalne investicije uložilo u Srbiji 4,9% BDP. Sve to govori o našoj ekonomskoj sigurnosti, o našoj političkoj stabilnosti, o atraktivnosti Srbije za ulaganje i boljem imidžu.

Činjenica da će se u Srbiji graditi osam auto-puteva u ovoj godini, četiri se već grade još četiri su u planu, da građani Srbije već za koji dan od 28. aprila treba da se prijave za nove podsticaje i nova sredstva države, činjenica da smo posle 2015. godine upravo ove godine prvi put zabeležili da se naši mladi, obrazovani ljudi iz sveta, iz Evrope vraćaju u našu zemlju u odnosu na to koliko ih ide, su od nemerljivog značaja.

Predlog da mi ovu godinu završimo sa 6% BDP je veoma važan i drago mi je što smo danas od vas ministre čuli da realni pokazatelji idu u tom pravcu. Zašto je to važno? Zbog toga, po mom mišljenju, da i građani koji do sada nisu osetili efekte mere, sa tim BDP će imati mogućnosti da osete efekte ekonomske konsolidacije.

Ono što smatram veoma važnim u narednom periodu je da, a nije direktna nadležnost vaša ministre Mali, je da što pre, ukoliko nam to situacija bude dozvoljavala, decu vratimo u škole, da ih vratimo u klupe zbog socijalizacije i mnogo faktora, da studente vratimo na fakultete zbog predavanja, zbog vežbi, zbog prakse, to smatram veoma važnim.

Sve su ovo činjenice koje pokazuju da se Srbija odlično nosi, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, sa svim ovim izazovima, da pokazujemo da zdravlje nacije za nas nema cenu, da se borimo za ekonomiju, nikad veće investicije i bolji život građana Srbije. Zbog toga ću u Danu za glasanje podržati predloženi rebalans sa svim pratećim zakonima.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Goran Kovačević.
...
Srpska napredna stranka

Goran Kovačević

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Dame i gospodo, poštovani ministre, rasprava o Predlogu rebalansa budžeta u stari prvo nam kaže da nepredvidivo vreme u svetu i dalje traje. To nepredvidivo vreme odnosi se na javne finansije i monetarnu politiku i to nije ništa neuobičajeno za uslove recesije koja vlada danas u svetu. Ceo svet globalno se nalazi u teškim ekonomskim problemima.

Mi od 2014. do 2020. godine nismo imali rebalans budžeta, a u tom periodu od 2014. do 2017. godine promenili smo ekonomsku sliku Srbije, uradili da Srbija izgleda potpuno drugačije. Bili smo dovoljno pametni, znali smo da smo mogli i realno da predviđamo i da realno realizujemo i planski i racionalno u teškom vremenu.

Za svaku zemlju koja prolazi kroz taj period ekonomskih promena to svakako nije laka stvar, veliki izazov. Od 2017. do 2020. godine crpeli smo plodove ekonomskog rasta i razvoja, imali smo veliki ekonomski suficit. Praktično, građani Srbije, privreda, cela država imala je benefite. Kada dođe teško ekonomsko vreme i kad dođe teško vreme onda prvo što vidite su problemi i istina. Istina da se vidi šta se radi. Kada radite i ne radite rezultati u teškom vremenu stignu mnogo pre.

Svetska bolest, u stvari je sneg i jasno vidimo tragove u tom snegu. I u zdravstvu i u ekonomiji Srbija danas ima razloga da se ponosi. Pre godinu – godinu i po dana, kada je krenula pandemija i kada su krenule ekonomske krize, svako od nas pojedinačno iznosio je svoje mišljenje i Vlade i ministri i Fiskalni savet, ne samo kod nas u Srbiji, nego u celom svetu i profesori ekonomskih fakulteta, privrednici, građani. Kada danas pogledate posle godinu dana, malo se od toga što su pričali ostvarilo.

Rezultati u srpskoj ekonomiji su veliki, ali su rezultati u srpskom zdravstvu još veći. Mi smo, ministre, u ekonomiji, u stvari budili nadu, budili nadu u ekonomiju i zdravstvo, a zdravstveni radnici su nam spašavali živote i zato im neizmerno hvala.

U stvari, naša politika se svela u prethodnih godinu dana na dva sidra – zdravstvo i ekonomija. U zdravstvu smo sve uradili, pošto pričamo o budžetu, da obezbedimo dovoljnu količinu sredstava da kupimo bolnice, da kupimo vakcine i maske i respiratore i rukavice i da zaposlimo hiljade novih zdravstvenih radnika da nam spasu život, zato što u uslovima krize ekonomske ili zdravstvene preživljavanje je suština.

U oblasti ekonomije branili smo tri ključna makroekonomska parametra. Branili smo stopu inflacije i mi imamo makro-ekonomsku stabilnost koja kaže da će inflacija u ovom periodu biti od 2 do 2,4%. Branili smo nivo nezaposlenosti koji je na 9% kao nikad u istoriji, kao da nije ekonomska kriza i branili smo rast BDP. Sve smo to branili fiskalnim merama.

Znate, danas u svetu imate nacije, imate države koje to rade iz primarne emisije. Rezultati Srbije su još veći zato što smo to radili iz realnih fiskalnih izvora. Kada pogledate šta mi nastavljamo da radimo u narednom vremenskom periodu, u stvari mi hoćemo da ovim rebalansom budžeta učinimo da nam BDP u narednom vremenskom periodu bude veći.

Kako to radimo? Prosto. Investiramo u javnu potrošnju, odnosno u ličnu potrošnju. To u javnoj potrošnji je čist kenzijanski model javnih radova i investicija u javnu potrošnju, ali u pravu ste kada kažete o multiplikatorima na Odboru za budžet već suviše dugo, dve godine vodimo raspravu. Naravno, ministre, da multiplikatori deluju i na ličnu potrošnju tako što Kejns kaže, klasična definicija bez bilo kakve dileme i bilo kakvog našeg tumačenja da podižu agregatnu tražnju. Kada podižu agregatnu tražnju, dovode do rasta investicija. Kako rastu investicije, automatski raste i BDP. Prosto, besmisleno je više polemisati oko funkcionisanja multiplikatora u javnoj potrošnji i ličnoj potrošnji.

Javne investicije u stvari podižemo na tri načina, javnim investicijama koje su na 7,2% kao nikada u budžetu Republike Srbije, investicijama koje dolaze iz inostranstva i koje su u ovom delu Evrope najveće, duplo su veće nego sve druge zemlje na zapadnom Balkanu koje imaju spoljne investicije i naravno da podižemo investicijama koje dolaze iz sektora privrede i stanovništva građana Srbije.

U oblasti lične potrošnje u stvari preuzimamo teret socijalne odgovornosti građana i privrede na državu Srbiju šireći obuhvat mera različitim merama, vi ste o tome govorili danas, poslanici su govorili, da ne polemišemo, da ne pričam o tome, paket od 270 milijardi dinara ili 17,2% BDP u tri paketa, preuzimanje socijalnog tereta na građane od građana Srbije na državu Srbiju.

Imamo neuobičajeno visok ekonomski rast od pet do šest posto i taj ekonomski rast je posledica činjenice da Srbija danas raste brže. Druge evropske zemlje će imati danas rast od četiri do pet posto, ali s obzirom na pad koji su imali u 2020. godini, oni imaju negativnu stopu rasta u odnosu na pretkriznu 2019. godi

Srbija ima realan rast i u 2021. godini, a u 2020. godini po svim projekcijama bićemo ponovo lideri. I da se vratim na ključna pitanja koja se danas otvaraju i polemike koje se vode, na deficit i na javni dug. Naravno kada govorimo o deficitu u stvari mi govorimo o činjenici da je to samo alat i pre godinu dana i za vreme rasprave o budžetu za 2021. godinu i danas kažem da deficit uopšte nije bitan. Tri posto budžeta u deficitu ne znači ništa. Mi danas deficitom branimo makroekonomske parametre.

Da se vratim na stepen zaduženosti Srbije od 60%, odlična je stvar što Srbija nije zadužena preko 60%, ali kada govorimo o stepenu zaduženosti onda bih ja napravio jednu digresiju zato počinje da mi smeta kada se govori o mastriktu i 60% stepena zaduženosti. Ceo paket mastrikta sastoji se iz četiri dela i stopa inflacije od 1,5% rasta ekonomije od 5% od deficita od 3% i kada uzmete 5% i 3% podelite onda je stepen javnog duga 60%. To je mastrikt.

Do 2016. godine 200 puta je zvanično mastrikt prekršen. Danas verovatno i 300 i 400 puta, niko ne vodi računa i mastriktu. Dobro je da Srbija bude ispod 60%, ali i 70% i 65% i 80% u stvari ne utiče zato što u vremenu ekonomske krize stvari izgledaju potpuno drugačije. Zašto je dobro da budemo ispod 60%? Postoje dva razloga. Prvi razlog, zato što nam to stvara resurse koji su dodati za vreme koje je pred nama. Niko od nas ne može da kaže da će kriza trajati još jedan dan, tri godine ili pet meseci. Niko ne zna koliko ćemo novih skupih lekova morati da kupimo, niko ne zna koliko ćemo novih paketa pomoći morati da uradimo i kad korona prestane zato što će ekonomska kriza nastaviti da funkcioniše.

Druga stvar, kada imamo mali dug jasno je da se nalazimo u manjem evridžu, kako u finansijskom tako i poslovnom i da su te makazice koje su izražene danas kod mnogih zemalja, a čiji javni dugovi prelaze 100%, 150% drugačije u odnosu na nas. Ja sam nekako srećan kada pogledam da Srbija danas ulaže svoja finansijska sredstva u rast lične potrošnje njenih građana, ali i građana susednih država. Kada to kažem, nikako ne mislim na Kosovo i Metohiju, zato što pokazujemo, gospodine ministre, koliko možemo da budemo jaka i moćna država u ovom delu Evrope. Objektivno, mi smo uvek bili jaka i moćna država. Dešavalo se ponekad i godinama i vekovima da zbog svojih lidera i zbog svojih načina ponašanja to nismo ostvarivali, ali kada smo jedinstveni, kada znamo šta radimo onda nam je uvek lakše. Naravno da danas izgleda prilično jednostavno i prilično prirodno kada imate svog lidera kakav je Aleksandar Vučić da Srbija danas izgleda drugačije i moćnije, ali nikada ne treba da zaboravimo vreme u kome to nije izgledalo tako zato što smo mi Srbi sposobni da povratimo ono što je teško, da učinimo stvari koje nisu dobre za srpski narod.

Kritike koje dolaze danas u principu ne tiču se onoga što mi danas radimo, ne tiču se naših mera, ne tiču se onoga kakvi su na rezultati, već počinju sa rečenicom - šta će biti ako bude. A biće ekonomskih problema, tek smo možda na početku ekonomske krize, biće zaštite domaćeg tržišta. Svetska ekonomija će izgledati potpuno drugačije nego što izgleda danas. Imaćemo Aziju koja i danas nije u krizi, ali kada dođe to drugo vreme, ti drugi problemi mi već danas stvaramo jasne preduslove da Srbija lakše izgleda.

Dame i gospodo, mi danas u stvari svojim novcem kupujemo ekonomski rast i razvoj, novcem koji smo mi zaradili. Svojim novcem kupujemo i zdravlje i ekonomski rast. Kupujemo i naoružanje kao retko kada u istoriji.

Dame i gospodo, mi svojim novcem danas pravimo bolju državu za nas i našu decu. Zato ću ja glasati za ovaj budžet i rebalans budžeta, zato što je to samo jedna stepenica ka jakoj i moćnoj Srbiji. Ja vam se zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima Jelena Kocić.
...
Srpska napredna stranka

Jelena Kocić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ja bih na samom početku svog izlaganja najpre izrazila veliku zahvalnost vama, poštovani ministre, Vladi Republike Srbije i našem predsedniku Aleksandru Vučiću zbog odgovorne politike koju vodi naša država i zbog toga što brinete o svim kategorijama stanovništva u ovim teškim vremenima kada se čitav svet i dalje bori sa ovim opakim virusom.

Godina za nama je bila jako teška, najteža za one koji su izgubili članove porodica, teška za naše zdravstvene radnike koji danonoćno rade u skafanderima razdvojeni od svojih porodica, teška za naše penzionere koji su naša najosetljivija kategorija stanovništva i o kojima imamo moralnu obavezu da brinemo, ali i za sve nas koji smo više od godinu dana u svakodnevnom strahu za svoje najmilije.

Ono što nam daje snagu i što nas ohrabruje da se borimo u ovim teškim vremenima jeste činjenica da je Srbija danas stabilna zemlja, da imamo odgovornu Vladu i da imamo odgovornog predsednika Aleksandra Vučića kome je zdravlje naših sugrađana i bolji život na prvom mestu.

Mi danas govorimo o rebalansu budžeta za 2021. godinu koji je usmeren na ublažavanje posledica izazvanih pandemijom virusa Kovida 19, kao i na uvećanje kapitalnih investicija pre svega u oblasti izgradnje zdravstvene infrastrukture.

Vlada Republike Srbije je usvojila treći paket mera ukupne vrednosti od oko dve milijarde evra kako bi ublažila negativne efekte pandemije korona virusa koje su obuhvatile i naše ugostitelje, pogodile naše turističke radnike, sve privrednike, ali i sve građane Republike Srbije.

Podsetiću da je ukupna vrednost prethodna dva paketa isplaćena prošle godine iznosila oko šest milijardi evra, a da je jednokratnu pomoć od 100 evra dobilo 6,2 miliona naših građana.

I ove godine država vodi računa o svojim sugrađanima, te će u maju i novembru mesecu svi punoletni građani dobiti po 30 evra, odnosno ukupno 60 evra, nezaposleni će u junu dobiti još 60 evra, dok će naši penzioneri u septembru dobiti još 60 evra, što znači da će za naše penzionere biti ukupno 110 evra.

Ovim merama biće obuhvaćeni i ugostitelji i turistički radnici i prevoznici, a novina u odnosu na prethodna dva paketa pomoći je što će sada minimalna zarada biti isplaćena i za zaposlene u velikim preduzećima. Prethodna vlast je srozala ugled naše države u regionu, u svetu, ali i kod naših građana koji su vremenom izgubili poverenje u sistem, izgubili poverenje u institucije, izgubili poverenje u državu, te je danas i dalje jako neobično da se situacija promenila, da danas imamo odgovornog predsednika koji je u najtežim trenucima uz nas i dok druge zemlje i dalje imaju problema oko nabavke vakcina, mi u Srbiji imamo dovoljno vakcina da zaštitimo zdravlje svih naših stanovnika, ali i da pomognemo našim prijateljima u regionu.

Često na terenu razgovaram sa našim građanima, sa onima koji su primili vakcine, ali i sa onima koji još uvek nisu jer su u dilemi da li da to učine zbog raznih natpisa i komentara nestručnih ljudi na društvenim mrežama. Ispričaću vam samo jedan primer, u razgovoru sa jednim mojim sugrađaninom iz Leskovca, na moje pitanje - da li je primio vakcinu s obzirom da spada u osetljive kategorije stanovništva on je meni odgovorio da nije jer je u dilemi zbog toga što njegovi prijatelji koji žive u jednoj našoj susednoj zemlji nisu primili vakcinu jer tamo nema vakcina za sve stanovnike, ima samo za određene kategorije, dok je njemu jako čudno da mi u Srbiji imamo četiri vrste vakcina, da možemo da biramo od kog proizvođača ćemo dobiti vakcinu i da naš predsednik konstantno apeluje i moli građane Srbije da zaštite svoje zdravlje i ovo je samo jedan od primera koji nam pokazuje da naši građani, naši penzioneri koji su preživeli teška vremena kada su ostajali bez posla, kada su gašena preduzeća nisu navikli da imaju oslonac u svojoj državi, nisu navikli da u teškim vremenima predsednik stane uz svoj narod. Te se i u ovoj situaciju i dalje sa nevericom prihvataju činjenicu da je Srbija danas ugledna država, da naš predsednik ima ugled zahvaljujući dobroj spoljnoj politici koju vodi, što u prilog govori i činjenica da će se u našem Torlaku pokrenuti proizvodnja četvorovalentne vakcine za grip i da će naša država pored Francuske i Engleske biti jedina zemlja koja će proizvoditi ovu vakcinu.

Ulaganje samo u opremu iznosiće 100 miliona evra, a mi ćemo za četiri godine, kada ćemo početi sa proizvodnjom ove vakcine, moći da stanemo na crtu i najrazvijenijim državama.

Teške ekonomske reforme koje su sprovedene u periodu od 2014. godine rezultirale su da mi poslednje četiri godine imamo suficit u budžetu. Iz tog suficita mi danas gradimo i održavamo Srbiju. Iz tog suficita mi smo izgradili dve kovid bolnice, u Batajnici i u Kruševcu, za samo četiri meseca i moramo priznati da se retko koja država može pohvaliti da za samo četiri meseca izgradi jednu bolnicu tako brzo, efikasno i kvalitetno.

U kovid bolnici u Kruševcu danas radi oko 600 radnika, lekara, medicinskih sestara i drugog medicinskog osoblja. Tamo su zaposleni i lekari iz Leskovca odakle ja dolazim, pa mogu reći da je ova bolnica od nemerljivog značaja zbog toga što je tamo spašeno mnogo života, ne samo mojih sugrađana, već i pacijenata iz Niša, iz Vranja, iz cele južne Srbije.

Važna vest za naše građane je da se rebalansom budžeta planira i dalje ulaganje u zdravstvenu infrastrukturu, te uskoro očekujemo izgradnju još jedne nove kovid bolnice u Novom Sadu.

Naši građani koji su ranijih godina odlazili iz Srbiji i često se hvalili na društvenim mrežama kako im je bolje negde preko kada je počela ove pandemija korona virusom svi su brže krenuli nazad. Srbija je ih je rado dočekala, jer su se kod nas u Srbiji bolnice gradile, počela je da stiže oprema sa svih strana, stizali su nam respiratori. Prošle godine registrovano je 50.500 više zaposlenih, a tokom 2020. godine porastao je i izvoz.

Srbija je jedna od retkih zemalja koja je uprkos stravičnoj ekonomskoj krizi sa kojom se susreo ceo svet povećala plate u javnom sektoru, povećala cenu minimalne zarade, povećala penzije, što znači da i u najtežim trenucima smo pokazali da smo uz naš narod.

Rebalansom su izdvojena i dodatna sredstva za poljoprivrednike, povećana su izdvajanja za 5,5 milijardi dinara.

Naša država se danas bori na dva fronta, na zdravstvenom i na privrednom. Na čelu prvog je naša premijerka, gospođa Ana Brnabić, dok ekonomski deo vodi naš predsednik Aleksandar Vučić koji je učestvovao u kreiranju ovih paketa pomoći za naše građane. I na jednom i na drugom frontu mi danas ostvarujemo fenomenalne rezultate, jer danas čitav svet govori o Srbiji i o načinu na koji se mi borimo sa korona virusom i uspehu koji imamo u vakcinaciji, a sigurna sam da će tako biti i kada je reč o ekonomskim merama koje danas donosimo.

Tako da, ja ću sa zadovoljstvom, ispred poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržati rebalans budžeta.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Hvala.

Reč ima narodni poslanik Bratimir Vasiljević.

Izvolite.