Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, gospodine Orliću, poštovani ministre, poštovani predstavniče Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, danas nešto što je vezano zapravo vrlo direktno za jučerašnju temu, a to su izmene i dopuna Zakona o budžetu za 2021. godinu. Teško je danas govoriti, a ne pomenuti nešto o čemu smo tokom jučerašnjeg dana već govorili.
Dakle, ovo jeste set pratećih zakona koji treba da zapravo pre svega za prioritet ima i da omogući realizaciju trećeg paketa ekonomskih mera Vlade Republike Srbije. Ono što želim da kažem na samom početku jeste da taj treći ekonomski paket mera za podršku privredi i građanima, vredan je i podsetiću, o tome smo govorili tokom jučerašnjeg dana kao poslanička grupa SPS vredan je 257,1 milijardu dinara, odnosno 4,3% bruto društvenog proizvoda.
Prva dva paketa pomoći su definitivno dala rezultate, sačuvala su radna mesta, proizvodne pogone, a pad bruto društvenog proizvoda je bio najmanji u Evropi, ispravite me, ministre, ako grešim, ali iznosio je minus 1%. Sada ovim trećim paketom želimo da sačuvamo našu ekonomiju, da sačuvamo likvidnost, solventnost čitave privrede, da sačuvamo radna mesta, realizujemo povećani broj kapitalnih investicija, novih kapitalnih investicija, završimo one kapitalne investicije čija je realizacija započeta, a sve sa ciljem da onog prvog dana, a nadamo se da je taj dan blizu, kada se završi ovaj period pandemije konačno, imamo dobru startnu poziciju da nastavimo sa rastom, sa razvojem, sa napretkom i sa prosperitetom Srbije. Ukupna pomoć države od početka pandemije, zajedno sa ovim trećim paketom o kojem govorimo, je 17,2% bruto društvenog proizvoda i to sasvim dovoljno govori o ekonomskoj snazi naše države.
E sada, kada smo govorili o budžetu, ja sam to podsetio i tokom jučerašnjeg dana, kada smo govorili o budžetu za 2021. godinu, rekli da Srbija u 2021. godinu ulazi jaka i ekonomski stabilna, sa privredom koja je na stabilnim nogama, sa potpunim uverenjem da ćemo da realizujemo onu projektovanu stopu bruto društvenog proizvoda od 6%.
Ali odakle ta ekonomska stabilnost? Odakle ta ekonomska snaga Srbiji u 2021. godini, kada se od marta meseca 2020. godine do danas i dalje suočavamo sa najvećim zdravstvenim izazovom, čiji se kraj još uvek ne nazire, ali ja verujem da ćemo da zajedno pobedimo u toj veoma važnoj i značajnoj bici? Pa upravo zahvaljujući teškim, nepopularnim, ali hrabrim i odlučnim merama, reformskom kursu Vlade Republike Srbije, stvoren je jedan zdrav sistem koji je pre svega zasnovan na zdravim osnovama. Kada kažem zdravim osnovama, ne mislim na politikanstvo, ne mislim na spisak lepih želja, ne mislim na ono što bi građani želeli da čuju, već na ono što je realnost, zdrav sistem koji je zasnovan na životu i koji je zasnovan na ekonomiji.
Četiri godine zaredom, i vi ste o tome govorili, ministre, tokom jučerašnjeg dana, četiri godine zaredom smo imali suficit u budžetu. Ja ću podsetiti na 2019. godinu i kada smo govorili ovde u plenumu o rebalansu budžeta za 2019. godinu. Zašto namerno ističem 2019. godinu? Jer to je godina neposredno, nažalost, pred mart 2020. godine, kada nas je zadesio period pandemije koji je izazvan korona virusom. Tada smo usvajali poslednji rebalans pred pandemiju budžeta za 2019. godinu i mi smo vrlo jasno rekli da to činimo ne zato što imamo povećanje rashoda, već povećanje prihoda, koje je daleko veće od očekivanog, i imamo sigurnu i stabilnu stopu inflacije, imamo siguran kurs dinara i da sa optimizmom konačno možemo gledati na period koji je pred nama.
Dakle, završili smo proces fiskalne konsolidacije, okrećemo se ka rastu i razvoju i ono što je izuzetno važno bilo u tom trenutku jeste da sačuvamo makroekonomsku stabilnost, da sačuvamo ona teško stečena fiskalna dostignuća do kojih se došlo kroz reformski kurs Vlade Republike Srbije, ali isto tako da prihvatimo sve one podsticaje, sve one inicijative koje vode ka rastu i razvoju. Tada su mnogi kvazikritičari to dočekali sa podsmehom, a koliko je sve to važno, kada smo govorili o suficitu budžeta, kada smo govorili o rebalansu budžeta, koliko je sve to važno potvrđuje upravo period pandemije koji kreće od marta meseca 2020. godine.
Kao što je već bilo reči, cilj prva tri zakona o kojima danas govorimo jeste da se omogući primena trećeg paketa pomoći, odnosno ovi zakoni imaju za cilj pre svega ublažavanje posledica izazvanih pandemijom.
Najpre, Predlog zakona o privremenom registru punoletnih državljana Republike Srbije kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije bolesti Kovida-19 izazvane virusom. Ovim zakonom uređuje se način na koji će biti napravljen i vođen privremeni registar punoletnih državljana kojima će biti uplaćena novčana pomoć, način uplate novčane pomoći za ublažavanje posledica pandemije, kao i druga pitanja koja su od značaja za dobijanje ove novčane pomoći.
Ono što ovde treba posebno istaći, o tome smo govorili tokom jučerašnjeg dana, dakle, mi ovde govorimo o punoletnim građanima koji ostvaruju pravo, a njih je 6.118.911. Iznos od 60 evra, odnosno dva puta po 30 evra moći će da dobiju državljani Srbije koji su punoletni na dan stupanja na snagu ovog zakona, koji imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije, važeću ličnu kartu i koji se prijave za uplatu novčane pomoći.
Zarad javnosti mislim da je važno još jednom podsetiti i istaći da će punoletni građani moći da se prijave u periodu od 28. aprila do 15. maja ove godine, i to elektronski preko portala Uprave za trezor ili telefonski preko kontakt-centra koji će početi sa radom 5. maja. Dakle, istom procedurom kao i prošle godine kada je svim prijavljenim građanima uplaćena pomoć od 100 evra. Korisnicima penzija, primaocima novčane socijalne pomoći i licima u Zavodu za izvršenje krivičnih sankcija će pomoć biti uplaćena bez podnošenja prijave. Pored 60 evra, veoma važna stvar, 1,7 miliona penzionera će dobiti i jednokratnu pomoć države u iznosu od 50 evra. Takođe, građani koji su na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje dobiće dodatnih 60 evra jednokratne pomoći.
E sada, gospodine ministre, ovde bih imao samo jedno pitanje, kada govorimo o Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Postoji li neki datum i rok do kojeg bi građani morali biti prijavljeni da bi ostvarili pravo na ovu novčanu pomoć?
Ovim pokazujemo da kao država brinemo o svojim građanima, da je unapređenje životnog standarda prioritet Vlade Republike Srbije, to smo definisali i kroz budžet za 2021. godinu, a dokaz za to je da smo u prošloj godini uprkos krizi svetskih razmera, u trenutku kada je u EU bez posla ostalo čak šest miliona ljudi.
Mi ne samo da smo sačuvali svako radno mesto, ne samo da smo sačuvali svaku fabriku, ne samo da smo imali priliv stranih direktnih investicija ukupne vrednosti od tri milijarde evra, mi smo omogućili, kao država, da najpre, kao što sam rekao, svakom punoletnom građaninu obezbedimo stotinu evra, da se penzionerima omogući pomoć najpre od 4.000, pa 5.000 dinara, 10.000 dinara za svakog zdravstvenog radnika. U periodu pandemije, povećane su penzije za 5,9%, povećane su plate u javnom sektoru najpre za 3,5%, potom za 1,5%, minimalna cena rada za 6,5% i povećane su plate medicinskim radnicima za 5%. Ja još jednom, po ko zna koji put u plenumu, postavljam pitanje da li je i jedna država u Evropi, da li je i jedna država u svetu preuzela ovoliki teret krize na sebe u periodu pandemije.
Tokom jučerašnjeg dana sam, govoreći o izmenama i dopunama Zakona o budžetu ili o rebalansu budžeta, kako skraćeno kažemo, rekao da ovi kvazi kritičari koji vrlo često kritikuju ne samo mere, već i svaki potez vladajuće koalicije možete kritikovati, ali kada govorite o ekonomiji onda je to veoma teško, jer to su brojke, to su cifre, činjenice i teško je to demantovati. Kada govorimo o činjenicama, evo nekoliko ekonomskih podataka.
Minimalna cena rada, recimo 2012. godine u aprilu mesecu, iznosila je 115 dinara, a 2021. godine 183,93 dinara, od 1. januara 2021. godine minimalna cena, kao što sam rekao uvećana je za 6,6% tj. za oko 2.000 dinara, tako da sada minimalac iznosi 32.126 dinara. Prosečna plata neto u dinarima 2012. godine 41.377 dinara, a januara 2021. godine 63.109 dinara. Prosečna penzija u dinarima 2012. godine 23.024 dinara, a prosečna penzija u januaru, recimo 2021. godine, 29.378 dinara. Važno je istaći da prosečan ček koji je iznosio 27.700 dinara sada je veći za oko 1.700 dinara. Ukupno povećanje penzija, dakle u periodu od 2012. do 2021. godine je 30,9%.
Nezaposlenost, o tome smo već govorili. Dakle, uspelo se sačuvati svako radno mesto od rekordne nezaposlenosti koja je 2012. godine iznosila 25,9% došlo se do istorijskog minimuma od 9% u 2020. godini.
Javni dug, ono o čemu vrlo često slušamo od tzv. kvazi kritičara, opet kažem vi me ministre ispravite ako grešim, na dan 28. februara 2021. godine javni dug je iznosio 53,5%. Dakle, što je manje od nivoa Mastrihta od 60%, 60% BDP i kriterijumi iz Mastrihta koji je ustanovljen još 1991. godine unutar tadašnje Evropske zajednice odnosi se na to koliki je nivo duga koje države maksimalno mogu da imaju da bi bile kandidat za članstvo u evro zoni, odnosno valutnoj uniji od tada se figurira sa tim podatkom od tih 60%.
Strane direktne investicije, kao što sam rekao, tokom 2020. godine tri milijarde evra, a u januaru 2021. godine iznosile su već 230,4 miliona evra. To su podaci i sada najbolji odgovor na bilo kakvu kritiku su rezultati i činjenice koje teško da može bilo ko da demantuje.
Kada govorimo o druga dva zakonska predloga – Predlogu zakona o izmenama Zakona o utvrđivanju garantne šeme, kao mere podrške privredi za ublažavanje posledica pandemija bolesti Kovida-19 izazvane Sarsom i Predlogu zakona o utvrđivanju druge garantne šeme kao mera dodatne podrške privredi usled produženog negativnog uticaja pandemije.
Dakle, kao što ste rekli u uvodnom izlaganju oni imaju za cilj da očuvaju pre svega likvidnost privatnog sektora i mi smatramo da je privatni sektor od izuzetne važnosti i značaja za Srbiju, da je privatni sektor budućnost Srbije, da je privatni sektor krvotok Srbije, da je privreda od velike važnosti i značaja za Srbiju, jer privreda je ta koja otvara nova radna mesta, ali sa druge strane država na neki način i živi od privrede upravo ubirajući dažbine i prihode od privatnog sektora.
Obezbeđeno je dodatnih 500 miliona evra za privrednike i produžen je period raspoloživosti za godinu dana. Dakle, kroz drugu garantnu šemu obezbeđeno je dodatnih 500 miliona evra, prvenstveno najugroženijim delatnostima poput ugostiteljstva, putničkog transporta, hotelijerstva, u gradovima i turističkim agencijama kao najugroženijim firmama koje su zabeležile pada od poslovnih prihoda iznad 20% u 2020. godini.
Kroz treći paket pomoć država je pomogla privredu za preduzetnike zaposlene u mikro, malim, srednjim ali i u velikim preduzećima. Obezbeđena je pomoć u visini od jednog i po minimalca, pored toga ugostitelj, turističke agencije, licencirani turistički vodiči, pratioci, hoteli, odmarališta, renta kar agencije, imaće podršku države u visini od još jednog punog minimalca. Gradski hoteli će dobiti 350 evra po individualnom ležaju, i 150 evra po smeštajnoj jedinici. Direktnu podršku dobiće i sektor prevoza putnika i drumskog saobraćaja i autobuskih stanica koja podrazumeva 600 evra po autobusu u periodu od šest meseci. Država je ovim pokazala da brine o najugroženijim privrednim sektorima, o onima koji su zapravo u ovom periodu od marta meseca prošle godine do danas pretrpeli najveće gubitke.
Kada je reč o izmenama i dopunama Zakon o porezu na dohodak građana i dopunu Zakona o doprinosu za obavezno socijalno osiguranje, ova dva zakona su zapravo osnov za oporezivanje tih tzv. frilensera ili tih radnika ili radnika na internetu. Mi u potpunosti podržavamo dogovor koji je juče postignut između Vlade Republike Srbije i predstavnika udruženja frilensera i udruženja radnika na internetu, a tiče se načina plaćanja poreskih obaveza predstavnika ove industrije. Dakle, postignut je dogovor da se normirani troškovi povećaju sa postojećih 43% na 50%, kao i da se radnicima na internetu, odnosno frilenserima omogući upisivanje radnog staža srazmerno uplaćenom delu obaveza. Vlada Srbije ovim je izašla u susret frilenserima, uzimajući u obzir socijalnu kategoriju. To znači da frilenseri koji su mesečno zarađivali od oko 65.000 dinara nisu u obavezi da plaćaju poreze i doprinose unazad, a oni koji su zarađivali više od toga imaće priliku da dug otplate u narednih deset godina tj. kroz 120 plata i na taj dug neće se obračunavati zatezna kamata.
Dakle, ubeđen sam da večeras kada izađemo i kada završimo ovo zasedanje, nećemo ponovo naići na neku gomilu ljudi koja će poslanicima vikati – lopovi, jer dok nama viču lopovi, Vlada i Narodna skupština Republike Srbije pokušava da iznađe rešenje koje će biti u najboljem interesu onih koji su se okupili, a pitanje je da li i među onima koji su okupljenim ispred Skupštine i ima frilensera ili su poslati da pošalju nekakve političke parole.
Ono što želim na samom kraju da kažem, postoje uvek kritike i nekako uvek za kraj ostavim taj Fiskalni savet. Nemam ništa protiv nezavisnih tela i nikada nismo vršili pritisak na rad nezavisnih tela, naprotiv podržavamo rad nezavisnih tela.
Znamo šta je naša obaveza da ojačamo i osnažimo rad nezavisnih tela, ali ne mogu da se ne osvrnem Fiskalni savet se opet usudio najpre da kritikuje dodelu novčane pomoći građanima, kao što je učinio za meru prošle godine od 100 evra podrške, ako se sećate, za koju se prijavilo 4.325.500 građana. Kada tome dodamo penzionere, kada dodamo korisnike socijalne pomoći, to je ukupno 6,2 miliona ljudi.
Voleo bih da gospodinu Petroviću postavim pitanje da li bi on, njegov stav mogao da objasni ovim ljudima. Dakle, njih je 6,2 miliona.
Da li bi mogao da objasni opravdanost i svrsishodnost svog stava? Jer nije mogao da objasni ni svojim zaposlenima. Pitao sam ga ovde da li su njegovi zaposleni uzeli pomoć od 100 evra i kako su se osećali kada su dobili tu podršku od 100 evra. Ne mislim, pri tome, ništa loše.
Naprotiv, mi želimo da ojačamo i osnažimo rad nezavisnih tela. Potpuno je logično da nekada imamo različite stavove, jer ako bi mislili isto ne bi misli dovoljno. Sa druge strane, ako bi nezavisna tela uvek mislila isto kao i Vlada Republike Srbije ili Narodna skupština Republike Srbije, onda bi se postavilo i pitanje suštine njihovog postojanja.
Zaista nemamo ništa protiv ali koristimo našu autonomiju, jer svako ima svoj deo odgovornosti. Naša odgovornost je prema građanima, jer mi smo legitimno izabrani predstavnici građana. Ova Narodna skupština Republike Srbije je glasa naroda. Dakle, suština je u nečem drugom. Svako treba da radi svoj posao i svako treba da ima određenu odgovornost.
Da li je na Fiskalnom savetu, recimo, da kritikuje Evropsku investicionu banku, Međunarodnu organizaciju rada koja kaže da je dobra mera Vlade Republike Srbije to što je izdvojeno 100 evra za svako punoletno lice u periodu kada se suočavamo sa najvećim zdravstvenim izazovom i ne samo mi, već čitav svet.
Dakle, Evropska banka, Međunarodna organizacija rada kažu da je ovo dobra mera, kažu da je ovo mera koja smanjuje siromaštvo, a nailazi na kritike Fiskalnog saveta, e, sada mi to možemo da protumačimo drugačije. Da li se Fiskalni savet, kao i organizacije koje sam naveo kao Vlada Republike Srbije, zalažu za smanjenje siromaštva u Srbiji.
Nije Srbija izmislila ovu meru.
Dakle, ovu meru su koristile i druge svetske ekonomije, o tome sam i juče govorio, mislim da je to koristio i Japan i Sjedinjene Američke Države i da se razumemo, nije sporna konstruktivna kritika i sa time završavam ovde, ali ovde imamo kritiku koja je usmerena ka Evropskoj banci, imamo kritiku koja je usmerena ka Međunarodnoj organizaciji rada, imamo kritiku, koliko sam shvatio koja je usmerena ka Vladi Republike Srbije.
Onda se postavlja pitanje da li je posao Fiskalnog saveta da kritikuje sve ono što je dobro, a mi smatramo da je ovo dobro i pozitivno, a i ogromna većina građana smatra da je ovo bila dobra i pozitivna mera, o tome govore podaci o kojima sam maločas govorio.
Dakle, na samom kraju gospodine ministre, poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržaće set predloženih zakona.
Zahvaljujem.