Hvala.
Da li se još neko od ovlašćenih predstavnika javlja za reč?
Narodni poslanik Dejan Kesar.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo, cenjeni ministre, poštovani građani Srbije, pred nama su danas predlozi zakona iz oblasti finansija koji imaju za cilj da na najbolji način stvore uslove za obezbezđivanje podrške kako privredi, tako i svim građanima Srbije, u cilju neutralisanja negativnih posledica pandemije Korona virusa.

To svakako obezbeđujemo današnjim predlozima zakona, kao i jučerašnjim predlogom rebalansa budžeta, ali želeo bih da istaknem da je Republika Srbija, pre svega jedan odgovorna, jaka , stabilna, i pragmatična država koja za jedini i osnovni cilj ima da privreda i građani Republike Srbije, kroz pandemiju korona virusa prođu sa što manje posledica.

Tu ne pravimo razliku između privrede i građana Republike Srbije, jer odgovorno shvatamo da i jedni i drugi su nam neophodni, kako bi u narednim godinama Srbija ostala jaka država sa stabilnim finansijama i stabilnom ekonomijom.

Pandemija korona virusa je početkom 2020. godine, pokazala da nijedna država u Evropi i da nijedna država u svetu nije bila spremna za događaj koji će uslediti u narednom periodu.

Pandemija korona virusa je u potpunosti pokazala sve svoje negativne efekte, kako u oblasti zdravstva, tako i u oblasti ekonomije. Ali, istovremeno nam je pokazala da ukoliko države vode ozbiljnu i odgovornu i mudru politiku, i te kako možemo naći rešenje da se izborimo, sa ovom pošasti.

Takvu politiku je upravo vodila i Republika Srbija. Kreatori te politike, koji ni u jednom trenutku nisu stavljali interese građana ispred sebe, nam je pokazala da samo odgovornim i marljivim radom možemo da Srbiju stavimo na mesto lidera u regionu i možemo da stavimo na mesto jednog od lidera u Evropi, u borbi protiv pandemije korona virusa, i u borbi za bolju i stabilniju Srbiju.

Upravo kreatori te politike svakako jesu bili predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije. To je upravo politika koja ni u jednom trenutku nije dovodila u pitanje interese građana Srbije i politika koja nam je pokazala da samo mudrim i danonoćnim radom svih zajedno možemo postići najbolje rezultate o kojima pričaju ne samo mediji u regionu, već i svetski i evropski mediji.

Politika Aleksandra Vučića je pokazala da nijedna vanredna situacija ne može da utiče na stabilnost Republike Srbije, ukoliko se interesi građana Srbije, ukoliko se njihova zdravstvena zaštita i njihova ekonomska stabilnost, stavlja ispred svega i ispred svih.

Svakako, ta borba ne bi bila jaka, ne bi bila ozbiljna, ukoliko nismo uspeli da sprovedemo teške mere fiskalne konsolidacije 2012. godine. Upravo te mere su nam omogućile da se u 2020. godini uhvatimo u koštac sa pandemijom korona virusa, iz koje ćemo sigurno izaći kao apsolutni pobednici, jer u mentalitetu Srbije i u mentalitetu svih građana Republike Srbije, nije da se predajemo.

Mi se nismo predavali ni 2012. godine, kada smo u budžetu Republike Srbije, zatekli katastrofalno stanje i kada smo imali gotovo novca da isplatimo jednu platu i jednu mesečnu penziju.

Nismo se predavali ni početkom 2020. godine, kada je u Srbiji registrovan prvi slučaj pandemije Korona virusa, već smo želeli da građanima i privredi damo punu podršku u cilju suzbijanja negativnih posledica pandemije korona virusa.

Takođe, u trenucima kada su se države suočavale sa početnim negativnim efektima pandemije korona virusa, mi smo imali jasan i detaljan plan.

Taj jasan i detaljan plan jeste bio da iz borbe protiv korona virusa, izađemo kao pobednici, a da bismo to ostvarili morali smo da imamo jak zdravstveni sistem, stabilnu ekonomiju, stabilne finansije i jaku viziju i ideju koju je imao predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije.

Za najkraći mogući rok konsolidovali smo u potpunosti zdravstveni sistem, obezbedili smo maksimalne bolničke kapacitete, obezbedili smo neophodna medicinska sredstva i druge medikamente, kako bi na najbolji mogući način, mogli da odgovorimo na prvi talas pandemije korona virusa.

Ali, istovremeno, pokazali smo da država nije tu za sebe, već je tu isključivo za građane Republike Srbije.

Tu moram da istaknem prvi paket ekonomskih mera za ublažavanje posledica pandemije korona virusa, vredan 5,1 milijardu evra.

Glavni cilj paketa jeste bio očuvanje ekonomske stabilnosti. Ono što je važnije, jeste podrška mikro, malim, srednjim i velikim preduzećima u privatnom sektoru, kao i direktna podrška svim punoletnim građanima Republike Srbije.

Država je tada jasno locirala probleme sa kojima se suočava privatni sektor. Da bi privreda u tom trenutku mogla da iznađe rešenja došlo je do oslobađanja od plaćanja poreza i doprinosa na zarade i isplaćivanje tri minimalne zarade.

Ono što nas je svakako razlikovalo u odnosu na sve zemlje regiona i Evrope jeste bila direktna podrška građanima Republike Srbije u iznosu od 100 evra.

Tu bi želeo da kažem, da mi ni u jednom trenutku nismo pravili razliku između građana Srbije u pogledu uzrasta, materijalnog stanja ili političke pripadnosti.

Ukoliko tome dodamo vrednost drugog paketa ekonomske pomoći koji je bio vrednosti 564 miliona evra, dolazimo do ukupne vrednosti od skoro šest milijardi evra, što složićete se, pokazuje jačinu i stabilnost budžeta Republike Srbije u 2020. godini.

Tim potezom smo pokazali da država revnosno brine o svom građanima Republike Srbije. Od te novčane podrške, kako privredi tako i građanima Republike Srbije nismo odustali ni u 2021. godini.

Pred nama su predlozi zakona kojima se obezbeđuje treći paket podrške privredi i građanima Republike Srbije koji vredi 257 milijardi dinara.

Mi već u ovom trenutku na računu budžeta Republike Srbije imamo 259 milijardi dinara i mi to danas možemo da isplatimo i privredi i građanima Republike Srbije.

Za razliku od 2012. godine i perioda pre 2012. godine, mi se više ne zadužujemo. Ne zadužujemo državu Republiku Srbiju, ne zadužujemo ni jednog građanina Republike Srbije, jer nama je bitna budućnost svakog građanina i bitna nam je budućnost svačije porodice na teritoriji Republike Srbije.

Da bismo mogli da stvorimo načine, uslove i procedure za ostvarivanje trećeg paketa podrške privredi i građanima Republike Srbije, pred nama su danas predlozi zakona kojima to omogućavamo.

Kada govorimo o Predlogu zakona o privremenom registru punoletnih državljana Republike Srbije kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije kovid virusa, stvaraju se uslovi za uplatu dvokratne novčane pomoći svim punoletnim državljanima Republike Srbije.

Trudiću se da u nekoliko narednih minuta što jasnije i što konciznije svim građanima Republike Srbije predočim na koji način mogu da ostvare pravo na dvokratnu novčanu pomoć.

Ministarstvo finansija, kao resorno ministarstvo će za potrebe ostvarivanja ove pomoći formirati privremeni registar podataka u kome će biti sadržani svi neophodni podaci kako bi punoletni državljanin Republike Srbije mogao da ostvari pravo na novčanu pomoć. Istovremeno, Ministarstvo stavlja poseban akcenat na zaštitu podataka o ličnosti.

Pre svega, želeo bih da obavestim, a vi me gospodine ministre opomenite ukoliko pogrešim, želeo bih građanima Srbije da predstavim ko sve ima prava na ostvarivanje novčane pomoći. Tu su svi punoletni državljani Republike Srbije, zatim korisnici starosne, invalidske penzije, zatim korisnici socijalne pomoći, kao i lica koja se nalaze na izdržavanju kazne u kazneno-popravnim zavodima.

Takođe, želeo bih da kažem, i to je ono najvažnije, da građani Srbije za dvokratnu novčanu pomoć mogu da se prijave u periodu od 28. aprila do 15. maja ove godine, i to elektronski preko portala Uprave za trezor ili telefonskim putem, putem kontakt centra. Korisnicima penzija ili socijalne pomoći novac se direktno uplaćuje bez podnošenja dodatne prijave i bez otvaranje posebnih namenskih računa.

Za one punoletne građane koji nemaju svoje tekuće račune Ministarstvo finansija će u saradnji sa NBS, a bez dodatnih provizija otvarati namenske račune u onim bankama koji građani opredele u svojoj prijavi.

Ministarstvo finansija započinje isplatu prve novčane pomoći u maju 2021. godine, a isplatu drugog dela novčane pomoći u iznosu od 30 evra u novembru 2021. godine.

Tu bih, takođe želeo da istaknem da će naši najstariji sugrađani koji su podneli najveći teret mera fiskalne konsolidacije pored ovih 60 evra, takođe dobiti dodatnih 50 evra.

Takođe, odgovornom politikom pokazujemo da će svaki građanin KiM dobiti pomoć u iznosu od 100 evra, a svaki nezaposleni građanin još 200 evra.

Predlog zakona o garantnoj šemi kao mera podrške privredi jeste nastavak dobre prakse, pre svega usmerena jačanju privrednog sektora.

Mi ovom drugom garantnom šemom želimo da pomognemo najugroženijim sektorima i kompanijama u zemlji. Sa tom dobrom praksom smo započeli 2020. godine, iznos prve garantne šeme iznosio je dve milijarde evra. Zatim smo izmenili postojeću prvu garantnu šemu i uvećali je za još 500 miliona evra.

Druga garantna šema je, takođe vrednosti 500 miliona evra. Tu bi želeo da istaknem da mi ovim paketom pomoći želimo da pomognemo, kao što sam rekao najugroženijim sektorima, a to jesu ugostitelji, turističke agencije, licencirani turistički vodiči, pratioci i hoteli.

U sklopu ovog paketa pomoći svi gradski hoteli će dobiti pomoć od 350 evra po jednom krevetu i 150 evra po jednom smeštajnom kapacitetu, odnosno sobi.

Sektor prevoznika će dobiti pomoć od 600 evra po svakom autobusu u narednih šest meseci.

Za celokupan iznos od 500 miliona evra, Republika Srbija preuzima obavezu da kao garant izmiri potraživanje prema bankama, a maksimalni iznos portfolio od strane komercijalnih banaka iznosi 128 miliona evra.

Pre svega, želeo bih da kažem da smo i ovde u dogovoru sa komercijalnim bankama bili izuzetno odgovorni i da poček prilikom plaćanja, odnosno otplate novčane pomoći, odnosno grejs period iznosi 12 meseci, a da će period otplate novčane pomoći iznositi 36 meseci.

Takođe, želeo bi da kažem da na ovom primeru se jasno vidi da je država o svim ugroženim sektorima vodila računa, bez selektivnosti u cilju što uspešnije posledice borbe sa korona virusom.

Svakako, ta borba ne bi bila uspešna da 2014. godine nismo prepoznali značaj ulaganja u modernizaciju zdravstvenog sektora u bolnice i domove zdravlja.

Podsetiću vas da smo se na početku 2020. godine, susreli sa pandemijom korona virusa, ali smo u tom trenutku imali kompletno izgrađen Klinički centar Niš. U tom trenutku smo započeli rekonstrukciju Infektivne klinike u Beogradu, koja je izgrađena davne 1926. godine. Mi smo 2017. godine, imali kompletnu rekonstruisanu bolnicu Dragišu Mišović, ali sa tim nismo stali. Mi smo 2014. godine nastavili da ulažemo sredstva u modernizaciju zdravstvene infrastrukture.

Mi smo uradili gotovo više za sedam godina, nego što smo uradili za prethodnih 40 godina. Svi možemo da budemo svedoci da se Klinički centar Srbije, da se njegova rekonstrukcija približava kraju, da mi u ovom trenutku gradimo kompletno Klinički centar Vojvodine.

U tom trenutku, na početku 2020. godine, mi smo prenamenili halu „Arena“ i halu „Doma sportova“ u privremene bolnice, kako bi svaki građanin mogao da ostvari medicinsku pomoć.

Mi smo od 2014. godine, do danas u modernizaciju zdravstvenog sistema u izgradnju novih kapaciteta proširenje i rekonstrukciju postojećih uložili 11 milijardi dinara.

li, ono što nas je posebno izdvojilo u odnosu na sve zemlje u regionu u Evropi, jeste što smo mi za samo četiri meseca izgradili potpuno dve nove kovid bolnice.

Hoću opet da napomenem, više smo uradili za četiri meseca nego za prethodnih 40 godina. Mi smo izgradili potpuno novu kovid bolnicu u Batajnici sa smeštajnim kapacitetom od 930 mesta, ali da ne brinemo samo o Beogradu i okolnim gradovima, pokazali smo time da smo izgradili potpuno novu kovid bolnicu u Kruševcu, i to nam je u tom trenutku doprinelo da rasteretimo već prenapregnutu medicinsku mrežu.

Svakako, ono što je najbitnije jeste da se sa ovom pandemijom koronavirusa ne bi mogli da se izborimo da nije bilo sjajnih medicinskih radnika. Ti ljudi su bili na prvoj liniji fronta od marta 2020. godine. Ti ljudi su svakodnevno u skafanderima radili sa najtežim bolesnicima i zato njima treba da pokažemo da istovremeno brinemo o medicinskom osoblju i da brinemo o zdravstvenom sistemu.

Mi smo u toku pandemije koronavirusa zaposlili 4.559 medicinskih radnika u 186 zdravstvenih ustanova. Ono što, takođe, želim da kažem, osim ulaganja u bolničku infrastrukturu, gotovo svakodnevno smo od marta 2020. godine marljivo i danonoćno radili da bismo nabavili medicinska sredstva i drugu neophodnu opremu kako bismo sačuvali živote naših sugrađana i u tom trenutku smo imali jednu nejednaku tržišnu utakmicu u pogledu nabavke respiratora i drugih medicinskih sredstava i samo zahvaljujući danonoćnom radom, mudrom politikom Aleksandra Vučića uspeli smo da za kratak period nabavimo preko 2.200 respiratora.

Ali, određeni opozicioni političari, umesto da se aktiviraju u toku pandemije korona virusa, oni su napadali Aleksandra Vučića naslovima kako taj broj ne odgovara broju nabavljenih respiratora, kako taj broj nije tačan, a onda usledi šok, usledi video prilog iz magacina u kome se jasno vidi da su rafovi puni respiratora, medicinske opreme, ali, za razliku od toga, mi smo do 2012. godine mogli samo da zateknemo prazne fabrike i prazne hale i 2020. godine nismo stali.

U junu mesecu 2020. godine dobili smo podršku većine građana Republike Srbije i oni su znali da nagrade trud koji smo mi uložili u 2020. godini, ali smo znali da moramo da radimo još odgovornije, još marljivije i još više. Znali smo da pred nama još teži put, još odgovorniji put, jer je to pitanje vakcinacije, odnosno imunizacije našeg stanovništva.

Mi kao država u 2021. godini imamo privilegiju da možemo našim građanima da ponudimo četiri vrste vakcine. Mi imamo danas privilegiju da na potezu sajma imamo najveću bolnicu na teritoriji zapadne Evrope, odnosno na teritoriji Zapadnog Balkana i Evrope za imunizaciju našeg stanovništva. Naši sugrađani mogu da odu na vakcinaciju, ali bez prethodne prijave i zato bih želeo da sve stanovnike Republike Srbije pozovem da se vakcinišu, jer vakcinacija je život i vakcinacija je borba da možemo da budemo još ekonomski i finansijski stabilniji i jači.

Istovremeno, svedoci smo da je Srbija u izuzetno kompleksnom trenutku našla mogućnost i želju da se solidariše sa svojim susedima i uputi pomoć u vakcinama i medicinskoj pomoći, jer, ono što je bitno, bez zdravog regiona nema zdrave Srbije, bez ekonomski jakog regiona nema ekonomski jake Srbije.

Ljudi, moramo da shvatimo da mi moramo svi zajedno da sarađujemo i da obezbedimo bolje uslove za život kako građanima Srbije, tako i BiH, Republike Srpske, Crne Gore. Mi smo tu pokazali jedan veliki stepen solidarnosti i pragmatičnosti.

Sigurno najjači adut Republike Srbije, gospodine predsedavajući, završavam brzo, jeste što ćemo započeti postupak proizvodnje vakcina na Institutu "Torlak".

Predsednik Vučić je pre nekoliko dana najavio ulaganje u iznosu od 18 miliona evra u prvu fazu, koja uključuje pakovanje i distribuciju vakcina, a da ćemo krajem godine početi sa samostalnom proizvodnjom prvih vakcina.

Takođe ćemo započeti i sa proizvodnjom četvorovalentnih vakcina za grip, a još bolja vest jeste da će Srbija pre kraja godine moći i da samostalno proizvodi vakcine.

Pored toga, predsednik Vučić je najavio izgradnju i otvaranje fabrike vakcina koja će proizvoditi vakcine tipa „Sinofarm“ i cilj nam je da u jednom mesecu proizvedemo dva miliona doza vakcina i da time možemo da imunizujemo kako naše stanovništvo, tako i stanovništvo u regionu.

Za kraj bih želeo da kažem - zamislite sliku jedne male do 2012. godine potpuno razorene zemlje koja je danas tema evropskih i svetskih medija, zemlja koja ima odgovorne državnike, ali koja ima plan i viziju. Taj plan jeste da se izborimo sa pandemijom korona virusa i na tom putu smo odlučni. Vizija jake i stabilne Srbije je svakim danom sve jača i ta vizija postaje java. Gradimo nove fabrike, gradimo nove puteve, zapošljavamo više ljudi nego ikada. Privredu i građane posmatramo jednako i zato želimo da jednaku pomoć uputimo i privredi i građanima Republike Srbije. Samo odgovornom i državničkom politikom predsednika Aleksandra Vučića od posrnule države došli smo do mesta gde primamo pohvale i nagrade i tu nećemo stati. Svakim novim danom radićemo još više, odgovornije i marljivije, jače jer je Srbija naša država, naša kolevka i samo sa jakom Srbijom svi zajedno smo još jači.

Pozivam sve moje kolege da u danu za glasanje podrže predložene zakone. Hvala.

Hvala, gospodine Kesar.
Obaveštavam vas da će u skladu sa članom 27. i 87. Poslovnika, Skupština danas raditi posle 18.00 časova zbog potrebe da usvoji akte iz dnevnog reda.
Prelazimo na listu prijavljenih za reč.
Prvi narodni poslanik Samir Tandir.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnikom, kao najjača bošnjačka stranka Stranka pravde i pomirenja u danu za glasanje ćemo podržati predložene zakone i kada je u pitanju rebalans budžeta i kada je u pitanju pomoć građanima i pomoć privredi i kada je u pitanju dogovor sa frilenserima.

Što se tiče ovog paketa pomoći građanima Republike Srbije, to je nešto na čemu treba da skinemo kapu najvećem državnom vrhu i predsedniku i predsednici Vlade i Ministarstvu finansija.

Ova globalna kriza, globalna pandemija je apsolutno sve pogodila i najveće multinacionalne kompanije i najveće države i samostalne trgovinske radnje i penzionere i dokaz odgovorne politike jeste ovo o čemu danas govorimo i ovo što usvajamo. Da li može bolje? Naravno, teoretski sve može bolje. Međutim, pomažemo onoliko koliko smo u mogućnosti i hoću da kažem koliko je ovo teško u praksi sprovesti, možemo se setiti da u bližoj prošlosti su neki obećavali i po hiljadu evra za sve građane, međutim, od toga, kao što znamo, nažalost nije bilo ništa i kao što naš narod kaže - bolje vrabac u ruci, nego golub na grani. Ova vlada, ovaj saziv će podržati građane onoliko koliko može. Posebno mi je drago što ovu pomoć usvajamo u godini koja nije izborna. Jednostavno, radi se o jednoj odgovornoj politici prema svim građankama i građanima.

Oni što kritikuju ovaj paket pomoći pozivam ih da pomisle kako je ljudima koji su zaposleni u sektoru ugostiteljstva, hotelijerstva. Kako se oseća građanin koji je zaposlen u ugostiteljstvu kao konobar kada preko noći vam se urušava vaša industrija, a vi radite jedan renomiran posao, imate određenu reputaciju, poprilično siguran i dobro plaćen posao? Kako se oseća ona porodica gde supružnici rade u sektoru hotelijerstva? Sa kakvim strahovima i traumama se oni suočavaju? Zato postoji sistem i zato postoji Vlada koja mora i da pojedinačno i koja mora da grupno privredu podrži.

I ovaj paket pomoći koji se tiče, znači, prošle godine smo imali 100 evra, a ove godine 60 evra za svakog građanina, to je sigurno jedna dobra finansijska pomoć i jedna dobra osnovica.

Što se tiče kreditne šeme, to je nešto što je apsolutno neophodno i što sam siguran da će svaka poslanica i svaki poslanik podržati sa dve ruke. Zašto? Ne možemo mi ranjena naša preduzeća da prepustimo bankama i njihovim kreditnim rejtinzima. Kakav vam je kreditni rejting kada ste imali jednu globalnu pandemiju i kada su industrije kao što je ugostiteljstvo i hotelijerstvo bačeno na kolena? Zato postoji sistem, zato postoji država koja mora da pomogne određene industrije da mogu da prevaziđu ovu krizu.

Ono što posebno hoću da istaknem, pošto juče nisam govorio, jeste kada je u pitanju rebalans. Znači, vi možete godinama da se bavite politikom, da budete i ministar i direktor i nekakva vlast, a da od tog vašeg delovanja građani nemaju apsolutno nikakve koristi. Politika nije metafizika, to je rešavanje konkretnih problema.

Zašto mi podržavamo, kao Stranka pravde i pomirenja, ovu Vladu? Zašto smo glasali za ovu Vladu? Zašto smo glasali za budžet? Zašto ćemo podržati i ovaj rebalans? Zato što je ovim rebalansom, to posebno govorim zbog građanki i građana u Sandžaku, predviđeno 92 miliona evra za kanalizacionu mrežu i prečišćavanje otpadnih voda samo u Novom Pazaru, pa 26 miliona za kanalizaciju u Prijepolju i izgradnju dve fabrike otpadnih voda u Brodarevu i u užem centru Prijepolja u iznosu od 13 miliona evra, zato što je predviđeno samo za ova rešavanja kanalizacionih problema u Sjenici 19 miliona evra i 30 miliona evra za kanalizacionu mrežu u Tutinu i 38 miliona za postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

To je konkretna politika i zato smo mi napravili naš koalicioni dogovor sa najjačom strankom, SNS, gde smo želeli da pokažemo da može drugačije, da politika nije borba samo za funkcije, nije borba samo da vi imate ministra u Vladi. Politika je rešavanje svih problema gde će građanke i građani moći da bolje žive.

U danu za glasanje podržaćemo predloge. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Nataša Mihailović Vacić. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, nas u SDPS-u obradovala je vest o postizanju dogovora Vlade i frilensera u vezi sa načinom plaćanja poreskih obaveza radnika na internetu ili onoga što ćemo nekim budućim zakonom nazvati fleksibilnim oblicima rada.

Svako ima pravo na rad, lečenje, obrazovanje, itd. Pandemija i situacija u kojoj smo se našli, nedovoljno jasan i definisan način poslovanja, kako su to neki definisali, jednoj grupi građana je otežalo to pravo na rad, a sa druge strane, i država je izgubila znatan deo svojih prihoda.

Izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje počeo je i završio se dogovorom obe strane, i to tako što se došlo do pravog rešenja.

Moglo bi se reći da je grupa zaposlenih građana na internetu povlašćenja mogućnošću da od kuće obavlja posao, dok su mnoge delatnosti prestale sa radom, doduše, i na svu sreću, mi nismo imali masovna zatvaranja, kao što ste to i sami, ministre, rekli u svom obrazloženju.

Nama je kao socijaldemokratama žao što je do protesta uopšte i došlo. Sa druge strane, važnije od toga jeste izuzetno brza reakcija Vlade, uviđavnost i osećaj za potrebe građana i ostvarivanje njihovih prava.

Nijedan zakon neće doneti sreću svima i neće uvek baš svi biti srećni svim zakonima. Uvek, naravno, o njemu može dodatno da se razgovara, može da se menja i unapređuje, ali ovaj zakon rešava problem frilensera. I sve pohvale za Vladu koja je slušala, ali što je važnije od toga, umela da čuje i uspela da reši problem.

Dobro ste, ministre, rekli. Dogovor je rezultat uzajamnog razumevanja, civilizovane komunikacije i fleksibilnosti i treba da bude primer i ubuduće kako se dolazi do rešenja nekog problema.

Nikome protesti nisu mili, ni dragi, pa apelujem i na Vladu, ali i na sve nas, da delujemo preventivno, da sagledavamo pravovremeno probleme, da umemo da ih prepoznamo, da posvećeno, mudro, pa ako hoćete, i kreativno iznalazimo rešenja za probleme i pre nego što problemi zakucaju na vrata državnih institucija, zato što mislim da ćemo na taj način posvećeno i odgovorno zapravo mi kao država prvi pokucati na vrata građana, prepoznajući njihove probleme i nudeći adekvatna rešenja.

To upravo znači da donosimo pravovremeno još bolje zakone i da se staramo, naravno, da se oni dosledno sprovode, da menjamo zakone tako da oni prate tok vremena u kojem živimo i da, naravno, budu usaglašeni sa zakonodavstvom EU, kojoj težimo, jer samo tako, posvećenim i odgovornim radom, možemo da ubrzamo proces pristupanja porodici evropskih zemalja.

Više puta sam sa ovog mesta ponovila da ova Vlada sluša i, što je još važnije, čuje i prepoznaje potrebe građana. Gde ima volje, ima i načina da se nađu adekvatna rešenja aktuelnih problema. Gde ima volje, ima i načina da se odgovornim odlukama unapređuje i poslovni i životni ambijent i stvaraju uslovi da građani mogu da žive pristojno od svoga rada i da mogu na taj način da unapređuju kvalitet svog života.

Daj čoveku ribu i nahranićeš ga jedan dan, nauči ga da peca i nahranio si ga peca i nahranio si ga za ceo život. Upravo je donošenje dobrih i jasnih zakona način na koji mi stvaramo sistem i treba da stvorimo i atmosferu i uslove koji pokreću i pospešuju privredni rast i razvoj, što će, naravno, dalje dovesti do toga da svako može da živi od svog rada i da, naravno, ispunjava i svoje obaveze prema državi, što je izuzetno značajno.

Dobro je što država pomaže u vreme pandemije. Finansijska pomoć dugoročno vodi do novih zaduženja i, kao što i sami kažete, nije dugoročno održivo rešenje. I dobro je što te crvene linije, kako ste rekli u svom obrazloženju, nisu pređene i da vodite računa i o poreskom sistemu i stabilnosti budžeta itd.

Zato je važno usaglašavati zakone sa potrebama građana, ali naravno, i sa potrebama države. To svakako izmene ova dva poreska zakona kojima se rešava način naplate poreza za one koji samo oporezivanjem ispunjavaju svoju obavezu prema državi najbolje i na delu to pokazuje.

Drago mi je što su ovi protesti prošli mirno, korektno i apolitično, bez političkih pamfleta i stranaka koje bi zloupotrebile problem grupe građana i na populistički način probali da dođu do političkih poena. Hvala građanima koji su pokazali da može i tako, bez govora mržnje, bez primitivizma, ali hvala i Vladi koja je problem na kraju i rešila.

Ovo je dobar primer da pošaljemo poruku građanima da u svakom trenutku mogu da računaju na institucije države i da zaštite u institucijama ili unaprede neko svoje pravo ili reše problem, bez zloupotrebe i populizma onih koji obično stanu na čelo kolone da bi se videlo da imaju nekoga iza sebe, a kada dođe do rešenja problema, te zasluge koje realno nemaju, pripisuju sebi.

Zbog toga je izuzetno važno da građani imaju poverenje u institucije i da znaju da mogu svoje probleme da rešavaju institucionalno, a ne na ulici.

Mi, naravno, ne možemo da rešavamo pojedinačne probleme. Mi stvaramo sistem u kome će biti poštovana ljudska i ustavna prava svakog građanina i kao država trudimo se i pokazujemo naročito u ovo vreme pandemije da brinemo o najugroženijem delu stanovništva.

Naravno, teško da će uvek biti svi zadovoljni. Nekada možda rešenja ne dolaze ni tako brzo, kako se to očekuje, nije ni pravilo da su najbrže doneta rešenja i najbolja. Značajno je da se iznalaze i da se odgovorno preduzimaju neophodni koraci kako bi se što je moguće više olakšao i unapredio život građana u skladu sa mogućnostima.

U danu za glasanje Socijaldemokratska partija Srbije podržaće predložene zakone o kojima danas razgovaramo. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Slavenko Unković.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnikom, uvažene kolege narodni poslanici, današnji predlozi zakona o merama podrške privredi za ublažavanje posledica krize su svakako neophodni u ovom trenutku i sigurno će pomoći da se na nešto lakši način prevaziđu problemi.

Ovaj treći paket pomoći mera podrške vredan je oko dve milijarde evra i on će značajno pomoći našu privredu, očuvati njenu likvidnost, sačuvati radna mesta i pomoći građanima u ovim teškim vremenima. Ovaj paket je rezultat teških mera koje je država sprovodila zadnjih godina, ekonomska i finansijska stabilnost su omogućile ovaj paket mera. Vlada Srbije je prošle godine obezbedila dva paketa pomoći u vrednosti od šest milijardi evra i oni su dali odlične rezultate.

Treba svakako pohvaliti projekciju Vlade, koja je još krajem prošle godine počela da radi na ovom, jer je bilo izvesno da će se kriza izazvana pandemijom nastaviti i u ovoj tekućoj godini.

Sa rebalansom budžeta nivo kapitalnih investicija će biti oko 430 milijardi dinara. Nastavak dolaska stranih investitora prošle i ove godine su samo neki pokazatelji da je Srbija jaka i stabilna i sigurna država. To je preduslov da građani i privreda mogu da računaju na pomoć države. Brojke u ovom prvom kvartalu ove godine pokazuju da je i pored svega situacija mnogo bolja nego što se očekivalo i da će rast BDP od 6% ostati u planiranim projekcijama. Nema mnogo zemalja u svetu koje su svoj budžet tako koncipirale u ovoj situaciji i da su u mogućnosti da na ovakav način pomažu privredi i građanima.

Ovaj treći paket ekonomskih mera pomoći podrazumeva direktnu pomoć preduzetnicima, mikro, malim i srednjim preduzećima, ali i velikim preduzećima. U novi paket mera, za razliku od prva dva, uključena su i velika preduzeća koja upošljavaju oko 300 hiljada radnika.

Povećanje likvidnosti privrednih subjekata kroz mehanizam garantovanja Republike Srbije za kredite koje banke odobravaju za finansiranje likvidnosti i obrtnih sredstava jeste izuzetno važna mera i potreban način pomoći.

Donošenjem ovog zakona biće proširena postojeća garantna šema koja je formirana prošle godine u vrednosti od dve milijarde dinara, a sada je proširena na dodatnih 500 miliona evra. To će biti povoljni krediti koje banke daju privredi za koje garantuje država i oni će biti raspoloživi do 30. juna sledeće godine.

Druga garantna šema se odnosi na preduzeća koja su u lošijem finansijskom stanju, firmama iz ugroženih sektora, kao i firmama koje su imale pad prihoda veći od 20%. Krediti pokriveni drugom garantnom šemom daju period otplate do 60 meseci sa grejs periodom od 18-24 meseca. Vrednost ove garantne šeme je isto 500 miliona evra. Za ove kredite država garantuje još veći deo tog kredita, kako bi banke bile sigurnije i lakše odobravale kredite. Ukoliko preduzeće ne vrati kredit banci, deo vraća država u njegovo ime.

Kada je reč o direktnoj podršci za građane Srbije ove godine, oni koji se budu prijavili dobiće ukupno 60 evra, i to u mesecu maju 30 evra, a zatim u novembru još 30 evra. To će nam, naravno, pomoći i današnji Zakonom o privremenom registru punoletnih građana. Kao i prošlog puta penzioneri, primaoci novčanih sredstava socijalnih davanja neće morati da se prijavljuju, već će biti automatski prijavljeni. Za najstarije sugrađane spreman je dodatni novac, tako da će oni u mesecu septembru dobiti dodatnih 50 evra, što će značiti da će ukupno dobiti u toku godine 110 evra.

Paket podrazumeva isplatu polovine minimalne zarade za tri meseca za preduzetnike, mikro i mala i srednja i velika preduzeća koja u Republici Srbiji zapošljavaju preko 1,5 miliona građana.

Sledi pomoć ugostiteljima, turističkim radnicima, plaća se jedna cela minimalna zarada za zaposlene u ugostiteljstvu, turističkim, rentakar agencijama, kao i hotelijerima i turističkim radnicima. Ova isplata će verovatno biti u mesecu julu. Takođe, u ovom mesecu će se pomoći gradski hoteli sa 350 evra po ležaju, odnosno 150 evra po krevetu, po sobi.

Želim posebno da pohvalim mere koje je grad Novi Sad preuzeo da bi se pomoglo privrednicima. Stabilan gradski budžet, domaćinsko trošenje sredstava i dobre ekonomske projekcije omogućile su da Skupština grada Novog Sada usvoji mere koje će i ove godine pomoći privrednim subjektima.

Ugostiteljima u Novom Sadu grad izlazi u susret tako što će od 1. januara do 1. septembra biti uvedene olakšice od 99% za zauzeće javnih površina. Od 1. januara do 1. jula ugostitelji će biti oslobođeni zakupa poslovnog prostora kod Uprave za imovinu u visini od 50%. Za sve druge privredne subjekte oslobođenje zakupa poslovnog prostora kod Uprave za imovinu u visini od 50%. Za ugostitelje na pijacama u periodu od 1. marta do 1. jula oslobađanje zakupa u iznosu od 50%. Grad je omogućio prioritetno rešavanje pitanje sporazuma i reprograma dospelih obaveza kod poreske gradske uprave i kod komunalnih preduzeća.

Grad je prošle godine na razne načine pomogao 5.600 privrednih subjekata što je pokazatelj finansijske stabilnosti gradskog budžeta.

Poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati ove predložene zakone i sve pohvale, gospodine ministre, za vaše ministarstvo i za sve što ste predložili ovim zakonima. Zahvaljujem se.

Hvala.
Reč ima dr Emeše Uri.

Poštovani potpredsedniče, poštovani ministre, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, SVM će podržati Predlog zakona o utvrđivanju druge garantne šeme kao mere dodatne podrške privredi usled produženog negativnog uticaja pandemije bolesti Kovid-19 izazvane virusom SARS-CoV-2.

Razlozi za donošenje ovog zakona praktično su mere koje dodatno daju podršku privredi, a cilj je da se ublaže efekti pandemije. Međutim, ova kriza nije samo pandemijska, zdravstvena, ona je prvenstveno postala ekonomska kriza u celom svetu. Industrija, rast trgovine, spoljnotrgovinski rast, javne finansije, ako su stabilne, su jedine koje mogu dovesti do našeg priželjkivanog rasta BDP, a po mišljenju SVM – jedino moguće ako se zaštite fleksibilni nosioci privrednog rasta, a to su mikro, makro preduzeća, mala preduzeća, odnosno poljoprivredna gazdinstva.

Ne sme se zaboraviti da su oni nosioci i socijalnog i porodičnog opstanka tih ljudi, pokretači su malih zajednica i baš zbog te svoje okretnosti, zbog prilagodljivosti mogu biti u jednom momentu i nosioci i budućnosti i budućeg razvoja naše države.

Poznato vam je da je pre pandemije postojao ogroman broj mladih zdravstvenih radnika, prvenstveno medicinskih sestara i tehničara, koji su planirali da napuste našu državu, a sve u cilju i u potrazi za boljim životom. Zbog povećanja zarade u zdravstvenom sektoru, zbog jednostruke pomoći koju je država dala zaposlenima u zdravstvu, ovaj proces, ovaj trend dugoročnog odlaska zdravstvenih radnika se usporio.

Država je istovremeno uvećala ulaganja u zdravstvene institucije, ne samo u rekonstrukciju, ne samo u zgrade, u opremu, nego i u same radnike. Ono što je zdravstveni sektor uzvratio to je pokazao svojim radom, a taj rad zdravstvenih radnika je izazvao poštovanje građana, čak i ljudi iz inostranstva koji su bili u kontaktu sa njim.

Želim vam danas ukazati na paralelu u obezbeđivanju malih privrednika preko ovog zakona i u poređenju sa efektom ulaganja u očuvanju i razvoju zdravstvenog sistema. Kao što vidite, to se višestruko isplatilo. Dobro organizovanom mrežom skrining kovid ambulanti pri domovima zdravlja praktično smo sačuvali naše bolnice od kolapsa. Kod nas se nisu dešavale slike kao u Italije. Znači, mi nismo doživeli taj kolaps da su pacijenti ležali po čekaonicama, po hodnicima, a isto tako kad je došlo vreme za vakcinaciju, mi smo isto tako preko te mreže državnih zdravstvenih institucija uspeli da vakcinišemo najveći broj građana u odnosu na ostale zemlje u okruženju.

Mi smo poslužili za primer okolnim zemljama, primer drugim zemljama iz Evrope, zato što smo nudili više vrsta vakcina. Znači, nismo se vezali samo za određene. Mi smo bili primer i prvi koji smo pokazali da se može koristiti i ruska vakcina i kineska vakcina i nas su sledili i Mađarska i Poljska i Nemačka. Zatim, dali smo dobar primer čovečnosti, podelom vakcina našim komšijama i vakcinacijom stranih državljana. Nama je puno značilo kada smo na početku epidemije dobili 100 respiratora od Republike Mađarske. Takođe, i u svetu je zapažena naša uspešna organizacija, ne samo vakcinisanje nego organizacija načina masovne vakcinacije.

Za primer je udruživanje snaga lokalnih samouprava, civilne zaštite, radnika Crvenog krsta, volontera koje je taj dobar primer saradnje praktično privukao da učestvuju u procesu vakcinacije. Na primeru Doma zdravlja Sombor, odakle dolazim, mi smo dobili ogromnu podršku i privatnog sektora kojem će puno značiti ovaj zakon, jer oni su u vidu donacije pokazali svoju zahvalnost. Znači, imamo jednog pekara koji svakodnevno donosi hranu radnicima na vakcinalnim punktovima. Zatim, volonteri iz škole, iz raznih institucija dolaze da nam pomognu oko organizacije i boljeg prolaska građana kroz vakcinalni punkt. Dobijali smo komplimente i od naših građana, a bogami i od ljudi koji su privremeno u inostranstvu i mogu da uporede jedan možda kvalitetniji način rada sa ovim našim i smatraju da smo napravili izuzetno dobru organizaciju.

Trenutno smo podelili negde oko 32 hiljade vakcina u Somboru, gde živi 66 hiljada odraslih stanovnika, što znači da smo mi negde oko 25% odraslih stanovnika vakcinisali jednom dozom.

Inače, država Srbija je osma u svetu po broju datih vakcina. Znači, to je neki apsolutni broj na 100 ljudi, što znači da smo mi vakcinisali 27% naših građana prvom dozom vakcine, odnosno potpuno vakcinisali 19% naših građana. Ako bismo to preveli na odrasle, to bi bio još bolji pokazatelj vakcinalnog statusa. Inače smo tu 5. po redu, sa brojem potpuno vakcinisanih ljudi na 100 građana.

U svetu smo među četiri države koje imaju više od četiri vrsta različitih vakcina u ponudi. Jedino Mađarska ima jednu dodatnu, „Modenu“ više. Te četiri države su Liban, Bahrein, Srbija i Mađarska.

Stopa mortaliteta, koja nam je možda i najbitnija, znači, koliko je ljudi umrlo od ove bolesti, mi to još držimo ispod 2%, mnoge države su već odavno prešle tu granicu i to zahvaljujući onoj odluci koja se desila prošle godine. Svi se sećamo da smo pre godinu dana imali vanredno stanje sa ograničenjima što se tiče izlaska i starijih ljudi i što se tiče uopšte rada nekih privrednih subjekata. Ali, to je bio način da se praktično uspori rast epidemije, odnosno da se zdravstveni sistem pripremi i pravovremeno i na pravi način se organizuje za nastojeću epidemiju.

Značajno je istaći da je dostupnost vakcina vrlo bitna i kada postavite pitanje koju vakcinu da primite, primite onu vakcinu koju možete dobiti, jer svaka je bolja od one koju nećete primiti.

Zbog dobre organizacije i dobrih i mudrih odluka, Savez vojvođanskih Mađara će u danu za glasanje podržati ove zakone. Hvala.