Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Orliću, kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi ministre i poštovani građani Srbije, juče se u ovom visokom domu diskutovalo o Predlogu zakona o izmenama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu, čiji se razlog izmena može podeliti u tri krucijalna segmenta, a to su donošenje novog paketa mera podrške privredi i građanima, ulaganja u kapitalne projekte koji znače sprovođenje plana „Srbija 2025“ i potreba za daljim snažnim odgovorom na posledice pandemije.

Ova tri segmenta u ovim turbulentnim vremenima predstavljaju okosnicu politike SNS u čijem je centru interesovanja uvek bio i ostaće bolji život svih građana Srbije.

Danas govorimo o izuzetno važnom setu zakonskih akata koji se svi zajedno imaju za cilj sprovođenje trećeg paketa mera podrške privredi i stanovništvu. Pandemija korona virusa postavila je pred ekonomsku politiku zemlje ogromne izazove u cilju očuvanja ekonomske aktivnosti, očuvanja radnih mesta i standarda stanovništva.

Država je zapravo preuzimajući na sebe najviši teret pandemije, odlučila je da produži postojeću garantnu šemu, kao i da uspostavi novu garantnu šemu za podršku najugroženijim preduzećima.

Što se tiče prve postojeće šeme, izmenama zakona je obezbeđeno dodatnih 500 miliona evra za privrednike i produžen je period raspoloživosti za godinu dana, a kroz drugu garantnu šemu obezbeđeno je dodatnih 500 miliona evra za najugroženije sektore i kompaniju u zemlji i tu sve, pre svega, mislim na delatnosti poput ugostiteljstva, putničkog transporta, hotelijerstva i turističkih agencija kao najugroženijih kompanija koje su zabeležile pad poslovnih prihoda iznad 20% u 2020. godini.

Međutim, moram podsetiti da je osnov i za prvi i za drugi i za ovaj treći paket mera postavila odgovorna ekonomska politika i mere fiskalne konsolidacije koje su preduzete posle 2014. godine. Recimo, kada govorimo o Čačku i čačanskoj privredi, čačanski privrednici uprkos pandemiji i dalje planiraju proširenje svojih proizvoljnih kapaciteta i otvaranje novih radnih mesta, jer im je to omogućila odgovorna politika svih državnih organa, baš kao što je tome doprinela izgradnja deonice auto-puta „Miloš Veliki“ od Beograda do Preljine.

Moram da pomenem i otvaranje Aerodroma „Morava“. Mi stalno zaboravljamo da je ovaj aerodrom otvoren, jer njegovo oživljavanje je u određenoj meri zaustavila korona, ali ja sam uverena da će jednog dana turisti iz sveta upravo sletati na ovaj aerodrom da bi posetili i Ovčarsko-kablarsku klisuru i Kopaonik i Vrnjačku Banju i druge prirodne lepote moravičkog, rasinskog, raškog i šumadijskog okruga, a da će proizvodi i roba iz njih putovati u svet isplaniranog kargo-centra upravo sa Aerodroma u Lađevcima.

Sa druge strane, u Čačku imamo prvog velikog nemačkog investitora „Forverk autotek“ i „Aldizi“, koji je u Preljini otvorio svoje proizvodno postrojenje na 45 hiljada metara kvadratnih. Taj nemački investitor je prema ugovornoj obavezi u 2021. godini imao obavezu da zaposli 545 radnika. U ovom trenutku, dakle u aprilu mesecu 2021. godine on ima zaposlenih 575 radnika. Do kraja 2021. godine planira da zaposli još 100 novih zaposlenih.

Ovakvog investitora u Čačak nije doveo ni Boško Obradović, ni Vuk Jeremić koji se naprasno setio Čačka nakon svog stolovanja u UN u Njujorku, a ni Dragan Đilas, on otvara, čujemo, neke druge firme po poreskim rajevima, već upravo predsednik Aleksandar Vučić koji je širom Srbije dovodio upravo ovakve sigurne investitore, koji će zapošljavati veliki broj radnika koji će plaćati porez ovog zemlji, kao što su to „Leoni“ u Kraljevu, „Nidek“ u Novom Sadu, CF u Pančevu i drugi širom naše zemlje.

Upravo je ovakva odgovorna politika doprinela da mi u prošloj godini imamo istorijski minimum kada pričamo o stopi nezaposlenosti o 7,3%. Zašto je bitno da smo se približili stopi od 7% nezaposlenosti? Zato što ukoliko je ova stopa niža od 7% dolazimo u onu situaciju da radnici više ne traže poslodavce, nego poslodavci traže radnike i to je, priznaćemo svi, ogroman napredak za Srbiju.

Dakle, govorimo o jednoj zakonomernosti sa tržišta radne snage. To pogotovo ako imamo u vidu da je Srbija 2012. godine imala miliona i 850 hiljada radnih mesta, a da danas imamo blizu dva miliona i 200 hiljada radnih mesta. Nema sumnje da je jedan od najvećih zajedničkih uspeha Vlade Republike Srbije i Narodne banke Srbije u periodu ovako velike neizvesnosti izazvane pandemijom upravo očuvanje radnih mesta.

Očekivano je da će stopa nezaposlenosti ostati na približnom isto nivou i ove godine, uz povećanje stope aktivnosti stanovništva sa poboljšanjem epidemiološke situacije, a do povećanja tih aktivnosti može doći samo sa dobrom epidemiološkom situacijom.

Mi možemo biti ponosni na činjenicu da je Srbija na vreme nabavila neophodnu medicinsku opremu, izgradila Kovid bolnice kao što je i ova koju smo danas spomenuli, a koja će biti izgrađena u Novom Sadu, ali pre svega shvatila da je pitanje nabavke vakcine pitanje privrednog opstanka. Uz sve ove mere i ubrzanu vakcinaciju, nastavljamo borbu za bolju, lepšu i napredniju Srbiju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima Milimir Vujadinović.

Hvala, potpredsedniče Orliću.

Uzevši u obzir informaciju koju ste nam izneli, a vezano za vreme koju ima poslanička grupa, imaćemo sasvim dovoljno vremena da se ispričamo, ali ću pokušati da budem što kraći kako bi još neko od naših kolega učestvovao u raspravi.

Šta je to što obeležava današnji dan u srpskoj politici? Pre svega, ono što se danas dešava i dešavalo se u Banjaluci i rasprava o ova dva zakona u srpskom parlamentu.

Oba procesa veoma direktno su usmerena na posao pomoći građanima, bilo da oni žive sa leve ili sa desne strane Drine i to na veoma direktan način pomoć koja ide ka svakom čoveku, bilo da on živi u Republici Srpskoj ili Republici Srbiji.

U Banjaluci istorijski događaj. Moram vam reći da u našem narodnu postoji jedna popularna pesmica koja kaže: „Ima nešto što se razdvojiti ne da, Banjaluka u Beograd gleda“. Svi ovi događaji su me nekako asocirali na stihove te pesme, a u koga će Banjaluka uostalom i gledati ako ne u onoga ko joj je oduvek bio najbliži, bio na usluzi, bio u pomoći? U koga osim u predsednika Republike Srbije, a ja bih danas dodao iako on to ne naglašava, predsednika svakog našeg čoveka bilo gde da on živi.

Predsednik Republike Aleksandar Vučić od danas je počasni građanin Banjaluke. To je simbolika i mislim da je samo kruna svega onoga što je rađeno u prethodnim godinama kada je u pitanju Republika Srpska. Puno toga je u prethodnih godina urađeno u Republici Srpskoj, ali puno toga je danas najavljeno u Banjaluci.

Mnogo poziva sam danas dobio od građana iz Republike Srpske naročito iz četiri opštine - Kostajnice, Dubice, Drvara i sa juga Republike Srpske iz Nevesinja gde su najavljena milionska ulaganja koja definitivno menjaju kompletnu sliku života u tim opštinama.

Ono što se danas desilo u Banjaluci definitivno je ispisivanje nekih novih istorijskih stranica.

Drugi politički proces i događaj koji se dešava u srpskoj politici danas je vezan za parlament i ova dva zakona i veoma je slična situacija, dva zakona koja u ovim teškim okolnostima regulišu pomoć i građanima i najugroženijem delu privrede u Srbiji.

U formalnom smislu budžet danas nije tema, bio je juče, ali ovo je svakako posledica planiranja i svega onoga što je u budžetu. Mislim da je ovo i posledica onoga o čemu smo juče govorili, što ste vi, ministre Mali, izneli kao verovatno, bar po meni, najznačajniju informaciju juče, a to je da nam je deficit u prvom kvartalu skoro četiri puta manji od planiranog, pa su ovi i zakoni donekle posledica toga. U suštini to znači da je bez obzira na sve ono što smo imali kao teške okolnosti zbog pandemije privreda je i dalje na nogama, da smo nivo privrednih aktivnosti u Srbiji uspeli da održimo. Možda je to i posledica nekih ranijih mera gde smo kroz povećanje potrošnje uspeli da održimo nivo privredne aktivnosti i da se te posledice povećanja potrošnje i ranije pomoći države danas vide kroz smanjenje deficita, kroz manji deficit od planiranog kada je u pitanju prvi kvartal.

Sad, iskustveno. Nama kao narodnim predstavnicima ne preostaje ništa drugo nego da čvrsto verujemo da Vlada i ovaj put donosi pravu odluku, jer se to pokazalo u nekim prethodnim momentima i da ono što stoji u ova dva zakona, a tiče se pomoći građanima i privredi će davati rezultate negde na kraju godine.

Prema tome, mi narodni poslanici SNS, uvaženi ministre ćemo svakako podržati ove predloge koji su danas pred nama. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima Zoran Tomić.

Zahvaljujem potpredsedniče Orliću.

Uvaženi ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama su predlozi mera koje će pomoći i privredi i našim građanima u ovom teškom trenutku i to je samo zapravo dokaz, odnosno nastavak borbe koju i Vlada Republike Srbije i predsednik Aleksandar Vučić vode kako bi Srbija mogla dalje uspešno da se razvija, a kako bi životni standard i uslovi za život građana mogli da napreduju.

Imali smo prilike da čujemo jučerašnju diskusiju koja je posvećena rebalansu budžeta o značajnim rezultatima koji su postignuti upravo zahvaljujući primeni nekih mera u prethodnoj godini, samo ću napomenuti, sad je trenutno rasprava o tom trećem paketu mera koji iznosi 257 milijardi dinara i zajedno sa prethodna dva paketa mera koje su iznosile 704 milijarde dinara Republika Srbija je u ovom periodu kovid krize uspela da izdvoji oko osam milijardi evra pomoći, kako našim privrednicima, tako i građanima Republike Srbije da ovaj težak period, ne samo za nas, već i za čitav svet uspemo da prebrodimo, ali i da možemo da se izborimo i za normalan život koliko toliko u ovim uslovima. Naravno boreći se pre svega za očuvanje zdravlja građana zato što je zdravlje danas nešto što je najbitnije.

Jako mi je drago da i sam proces vakcinacije u Republici Srbiji uspešno protiče i jedina smo zemlja u regionu koja ima četiri vakcine koje su u ponudi građanima i od oktobra meseca biće i peta koja će moći da se koristi i što je jako važno da se ovim rebalansom predviđa izgradnja fabrike za proizvodnju vakcina protiv korone što je važna informacija, ne samo za Republiku Srbiju i građane Srbije, već i za čitav region, jer će se obezbediti zapravo na taj način proizvodnja nečega što je jako bitno u celokupnoj ovoj borbi.

Ono što je jako bitno da kažem u prošloj godini, to ste vi, gospodine ministre, naglasili, imali smo rekordno nisku nezaposlenost koja je iznosila 9%, što je bilo nešto što većina stručnjaka, ali i drugih ekonomista nisu očekivali da može da se ostvari, a ostvareno je upravo zahvaljujući politici koja se vodi, a to je politika koja stavlja interese građana na prvo mesto. Zahvaljujući tome ostali smo i država u regionu koja je privukla najveći broj direktnih stranih investicija koje se i danas uspešno realizuju, koje će se realizovati uspešno i u narednom periodu i ono što je jako važno samim ovim paketima mera pored privrednih subjekata obuhvaćena su i poljoprivredna gazdinstva jer sami smo svesni da je poljoprivreda jedna jako bitna grana za razvoj naše države i ekonomije. Tako da ćemo u narednom periodu i njima putem ovog paketa pomoći.

Imali smo prilike kao narodni poslanici da se upoznamo i sa izveštajem Fiskalnog saveta u kome su oni naravno naveli po standardnoj proceduri kritike, njihova mišljenja kako naravno sve što država preduzima nije baš adekvatno, niti je primenljivo po nekim ekonomskim doktrinama koje oni primenjuju, pa ja ću čisto nagovestiti da ono što i na fakultetima se uči i kod studenata Ekonomskog fakulteta jeste da u periodima kada je teško i kada je kriza apsolutno treba primeniti Kinzijansku doktrinu koja podrazumeva da država treba svojim investicijama i ulaganjima da pomogne da točak ekonomije uspešno funkcioniše, da pomogne građanima da se taj period prebrodi, a naravno kada se krene u period prosperiteta i razvoja, da je vrlo jednostavno prepustiti sve tržišnom mehanizmu.

Ono što je interesantno, kritikuje neke od mera koje će se i sada primenjivati, koje su se i ranije primenjivale. Svi se sećamo, kako su oni to zvali, helikopter novac, odnosno kada je građanima Republike Srbije data mogućnost da se prijave za sto evra, a sada će imati mogućnost da dobiju pomoć od 60 evra i naravno penzioneri dodatnih 50 evra. Vidite, oni zagovaraju u svojim stavovima tržišne ekonomije i ono što kritikuju jeste zašto država daje taj novac. Vrlo jednostavno objašnjenje, ekonomski subjekti nisu samo preduzeća, nisu samo pravna lica. Ekonomski subjekti u nečijoj nacionalnoj ekonomiji, pa i svetskoj ekonomiji su i radnici i građani koji su deo tog velikog sistema i neće niko bolje opredeliti kako novac treba ući u privredu kao pomoć nego sami ekonomski subjekti. Upravo kroz ovaj paket mera koje ste i predvideli ti građani će taj novac koristiti da dovrše neke svoje investicije. Kao što ste i sami rekli, primećeno je da je prošle godine došlo do porasta naplate određenih poreza, što je naravno i zahvaljujući pomoći koje je država dala i ekonomskim subjektima i građanima. Tako da sam ja apsolutnog stanovišta, kao i moje kolege da je ova mera koja je primenjena i koju ćemo svakako podržati jedna od uspešnih i korisnih, koja će pomoći da se u narednom periodu uspešno borimo protiv ove pandemije.

Naravno, kritikuju i mere pomoći privredi, gde kažu da pored onog namenskog dela koji ide u određene sektore privrede imamo i nenamenska sredstva koja će se raspodeljivati prema zahtevima privrednih subjekata, pa opet kažem – tržište je to koje će na najbolji način, odnosno ekonomski subjekti su ti koji će na najbolji način da kažu kako taj novac koji je država obezbedila treba primeniti u nekoj ekonomiji, treba primeniti da ona uspešno nastavi da raste i po svim parametrima, pa čak i po njihovom priznanju, a znamo da su oni vrlo škrti na rečima hvale, kažu da je i taj rast BDP od 6% dostižan i da može da se postigne i uz ovakav paket mera koje ćemo primeniti.

Kritikuju i određene investicije u koje država ulaže. Naravno, ono što treba da kažemo, apsolutno i kada je kreiran budžet koji smo inače glasali za ovu godinu, a sada ćemo glasati o rebalansu, on je naravno pravljen kako bi država mogla uspešno dalje da se razvija, da realizuje Plan Srbija 2025 koji će omogućiti da prosečna zarada u Srbiji bude 900 evra, penzija 540 evra, koji će obezbediti nova radna mesta, obezbediti da mladi ljudi ostanu u Srbiji, da formiraju svoje porodice, pa naravno i sama država ne treba da odustaje u tom periodu od svojih investicija koje su jako bitne da obezbede nešto što je svim građanima važno, pa i po onim teoretičarima koji su toliko veliki zagovornici tržišne ekonomije koji kažu da država treba da obavlja samo funkciju čuvara, odnosno da se bave bezbednošću, pa upravo i te investicije su jako važne.

Videli smo i na pokaznim vežbama koje su rađene da imamo dana, za razliku od perioda žutih tajkuna koji su topili sve što su stigli, rasprodavali, imamo zaista moćnu vojsku, imamo bezbednosne službe koje mogu da garantuju bezbednost i sigurnost svih naših građana, imamo takođe i vojnu industriju, odnosno namensku industriju koja je za ponos i koja će se u narednom periodu i dalje razvijati.

U svakom slučaju, imali smo prilike da čujemo i od uvaženih kolega šta je sve predviđeno ovim merama, svakako je za pohvalu što će se u narednom periodu dosta ulagati i u zdravstvo i što ste podelili sa nama informaciju za Kovid bolnicu u Novom Sadu, koja je jako bitna za ovu borbu, koja će biti još jedan dokaz da smo u segmentu i realizaciji jako bitnih investicija i efikasni i uspešni, a sve zahvaljujući tome što ono što se realizuje realizuje se planski, realizuje se strateški. Odluke koje se donose ne donose se politikantski kao što prethodnici radili, već se donose na osnovu činjenica, na osnovu podataka i na osnovu analiza svih mogućih pravaca i kako se mogu te strategije realizovati.

Za razliku od vas, ministre, predsednika Vučića i celokupne Vlade koji se borite da ova država napreduje, da građani bolje žive, da i ovo doba krize naši ljudi putuju, posećuju Srbiju, da imamo i turiste iz drugih zemalja, kao što je moj uvaženi kolega Aleksandar spomenuo, Dragan Đilas se svakako bori za razvoj turizma drugih zemalja, tako da je danas ili juče, kada beše, otišao do Švajcarske, a siguran sam da će to, zapravo, biti samo jedna od novih niza Mauricijus tura, s obzirom da se polako kreće iz zemlje u zemlju da se izvrši provera da li su računi dobri, da li možda treba prebaciti novac na neke druge račune, pa možda verovatno i proveriti one druge koji još uvek nisu otkriveni da li su sigurni i koja je verovatnoća da će se i taj novac na drugim računima otkriti.

U svakom slučaju, svako neka radi svoj posao, kao što znamo i po ekonomskoj doktrini jako je bitno raditi podelu rada, mi ćemo se boriti za boljitak građana Srbije, za napredak, za očuvanje zdravlja, za našu ekonomiju, oni neka se bore za sebe i svoje džepove, jer i one „investicije“ koje su radili bile su samo investicije za sopstvene džepove, po najskupljim mogućim opcijama, a mi se borimo da se obezbede sredstva po najpovoljnijim uslovima i da budemo zemlja zaista za ponos i za još veći broj investicija, tako da ću u Danu za glasanje sa zadovoljstvom podržati i ove pakete mera koje su danas pred nama, koji su jako bitni za sve građane Republike Srbije, ali i rebalans budžeta.

Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima prof. dr Marko Atlagić.
Marko, imate 17 minuta za grupu. Jel dovoljno?

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani ministre Mali, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, moje koleginice i kolege su danas uglavnom sve rekli po mom mišljenju ono što je trebalo o ovim zakonima.

Dozvolite samo dve rečenice o njima. Pomoć, gospodine ministre, građanima radi otklanjanja problema uzrokovanih Kovidom 19 i prva, i druga i treća pomoć bile su pravovremene, efikasne i sveobuhvatne. To je najvažnije kod njih, pored sadržaja o kojima su moje koleginice i kolege danas govorile.

Kad smo već na ovoj temi, moram da kažem da bivša vlast nije vodila računa o borbi protiv Kovida 19, već joj je bila saveznik. Kad to kažem, dozvolite da ipak kažem da je Dragan Đilas, za Evropu poznat kao Dragan Đilaš, da bi oblatio zemlju i predsednika Vučića 26. novembra 2020. godine rekao, citiram – zašto je Srbija u borbi protiv korona virusa visoko mimo sveta i zašto se radi suprotno od onoga što rade ozbiljne zemlje, završen citat. Dakle, kritikujući naše mere koje su bile kako smo videli, poštovani građani Srbije, i koje su dale izvanredne rezultate bolje nego Đilasove, kako on navodi „ozbiljne zemlje“, znači imali smo najbolje rezultate u Evrope, jedne od najboljih rezultata u svetu.

Taj isti tajkun sa 619 miliona evra, sa računima u 17 zemalja širom sveta je 13. novembra 2020. godine slagao kada je rekao, citiram – država Srbija i predsednik Vučić ne preduzimaju niti jednu meru da spreče suzbijanje virusa, završen citat.

Da li možete, poštovani građani Srbije, verovati da je tajkun Dragan Đilas, za Evropu Đilaš, ovo izrekao i slagao? E, to je taj Dragan Đilas, koji danas, kako reče ministar izdaje i lažna saopštenja.

Naš predsednik države i država su na vreme preduzeli izvanredne mere u borbi protiv korone virusa čiji su rezultati najbolji u Evropi, kako rekoh i jedni od najboljih u svetu. Taj isti tajkun Dragan Đilas sa 619 miliona evra, sa računima u 17 zemalja je 26. oktobra 2020. godine ponovo uvredio našu zemlju kada je slagao, citiram – mi imamo nedovoljnu količinu vakcine i stariji od 65 godina nemaju nikakve šanse da dobiju vakcinu, završen citat. Istina je kako ste videli poštovani građani Republike Srbije da svi stariji od 65 godini koji su to želeli, na vreme su mogli dobiti vakcinu. To je taj lažov patološki Dragan Đilas.

Taj isti tajkun sa 619 miliona evra, u narodu poznat pod nazivom Điki mafija je optužio predsednika Vučića da je, citiram – kriv za svaku osobu zaraženu virusom, završen citat. U vreme kada je predsednik Vučić bolje nego i jedan vladar u Evropi preduzeo sve neophodne mere za suzbijanje korona virusa. To je taj lažov Dragan Đilas.

Dragan Đilas, tajkun sa 619 miliona stalno nas pokušava posvađati sa čeličnim prijateljima Kinezima. Tako je 17. avgusta gospodnje 2020. godine rekao, citiram – hoćemo li primiti kinesku vakcinu koju niko u Evropi primiti neće, završen citat. Naravno da je slagao i videli ste poštovani građani kako su Evropljani primili tu vakcinu. To je taj Dragan Đilas patološki lažov.

Idemo dalje, Đilasu u sramoćenju države Srbije i predsednika Vučića pridružio se verovali ili ne, niko drugi neko akademik dr Dušan Teodorović u narodu zvani kao akademik glavotres. Zašto glavotres? Narod ga zove zato kada se spomene ime predsednika države Aleksandra Vučića, on trese glavom od mržnje.

Ta moralna gromada od akademika, dr Dušan Teodorović stalno iz dana u dan vređa predsednika Vučića i državu Srbiju. Tako je akademik glavotres rekao, citiram – na čelu države Srbije je huligan koji je nevaspistan, završen citat. Dalje, ta moralna ljudeskara od akademika Dušan Teodorović, u narodu zvani akademik glavotres je pao tako nisko da je tragediju vojnika u Malom Zvorniku iskoristio da poželi smrt predsedniku države Aleksandru Vučiću. Taj Đilasov akademik Dušan Teodorović u narodu zvani akademik glavotres je napao i Zdravka Čolića samo zato, verovali ili ne što je na otvaranju jednog privatnog hotela pevao pred predsednikom Aleksandrom Vučićem. Zamisliste poštovani građani, poštovani studenti i vi poštavni akademici Srpske akademije, jednog profesora i jednog akademika.

Taj akademik Dušan Teodorović, velika moralna gromada, u narodu zvani kao - glavotres je napao verovali ili ne i Momčila Bajagića zvanog Bajaga samo zato jer je pevao na večernjim koncertima, slikao se i pohvalio SNS i predsednika Aleksandra Vučića.

Ta moralna gromada od akademika vređa, ne samo Aleksandra Vučića, nego i građane Republike Srbije koji su mu dali podršku upoređujući ih, verovali ili ne, sa stanovnicima nacističke Nemačke, a Aleksandra Vučića sa Adolfom Hitlerom.

Ta moralna gromada od akademika u narodu zvanog kao Dule i akademik glavotres odrekao se Kosova i Metohije i stalno narušava teritorijalni integritet naše zemlje, posebno kada je rekao, citiram - Kosovo nije naše, nego albansko, završen citat, i sa ovim se akademik glavotres svrstao u izdajničke bitange naše zemlje.

Ta moralna gromada od akademika, Dušan Teodorović, u narodu zvani akademik glavotres je napao Aleksandra Vučića samo zato što je bio inicijator podizanja spomenika osnivaču srpske srednjovekovne države Stefanu Nemanji. Mudri akademik je rekao, citiram - spomenik Nemanji znači ubijanje istorije srpskog naroda, završen citat. Da li poštovani učenici osnovnih i srednjih škola, poštovani studenti, poštovani kolege profesori, uvaženi građani Republike Srbije možete verovati da je akademik glavotres ovo izrekao? Ovim se akademik glavotres upisao u one koji revidiraju srpsku istoriju i koji su protiv kulture sećanja i protiv srpskog identiteta i protiv srpske slobode.

Ta moralna gromada od akademika Dušan Teodorović u narodu zvani kao akademik glavotresje je verovali ili ne pozvao učenike osnovnih i srednjih škola na ulice, na demonstracije što je protivzakonito i protivustavno, jer politizuje naše đake i naše učenike, odnosno našu decu.

Taj bajni akademik u narodu zvani glavotres je žestoko napao nikoga drugog, nego glumca Nenada Jezdića. Znate zašto? Samo zato što se pojavio na otvaranju autoputa Miloš Veliki i bio u delegaciji koja je dočekala predsednika Aleksandra Vučića. Od mržnje akademik glavotres je izjavio da više neće kupovati, inače odličnu Jezdićevu rakiju i da će ga zapamtiti kada on dođe na vlast.

Na kraju, poštovani narodni poslanici, zašto Dragan Đilas i akademik Dušan Teodorović, Vuk Jeremić i ostali izražavaju mržnju i napadaju Aleksandra Vučića i državu Srbiju?

Prvo, zato što je za razliku od njih Aleksandar Vučić veliki srpski patriota i veliki srpski rodoljub što ovi naravno nisu, kako ste videli.

Drugo, zato što je Aleksandar Vučić veliki srpski reformator, a ova gospoda nisu. Aleksandar Vučić je proveo reforme.

Treće, zato što je motor ubrzane modernizacije Srbije koju sada zaista sprovodi.

Četvrto, zato što Aleksandar Vučić vodi brigu o zdravlju svakog našeg građanina, ne samo u zemlji, nego i u regionu.

Peto, zato što je Aleksandar Vučić izuzetan borac i neumoran radnik za razliku od njih.

Šesto, zato što Aleksandar Vučić vodi zemlju vojnoj neutralnosti, sigurnoj bezbednosti i ekonomskom napretku.

Hvala, gospodine predsedniče Skupštine.

Hvala.
Narodni poslanik Luka Kebara.
Imate još šest minuta i 16 sekundi.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Uvaženo rukovodstvo Narodne skupštine, uvaženi ministre Mali, dame i gospodo narodni poslanici, drage građanke i građani Srbije, na današnjoj sednici Narodne skupštine govorim o jako bitnim predlozima zakona i izmenama zakona koji se tiču garantnih šema vezanih za pandemiju virusa Kovida - 19, ali ću se svakako nadovezati na rebalans budžeta koji smo imali na prethodnoj sednici.

Rebalans budžeta o kome smo pričali na prethodnoj sednici je jako bitan, jer je cilj da se ovim rebalansom država dodatno ojača, pogotovo sektor zdravstva, pogotovo sektor ekonomije što je za našu državu, za našu Vladu najbitnije.

Napomenuću da je razlika 31 milijarda dinara u odnosu na postojeći budžet. Ovim rebalansom izdvajamo više novca, a pogotovo za sektor zdravstva, a opet ne prelazimo onu granicu Mastrihta, stopu javnog duga od 60%.

Želim da napomenem da je ovaj rebalans usmeren pre svega ka izgradnji tih zdravstvenih kapaciteta. Gradi se nova kovid bolnica u Novom Sadu, a znamo da su kovid bolnice u Kruševcu i Batajnici izgrađene u rekordnom roku.

Naravno, u okviru pogona na "Torlaku" se proizvodi vakcina Sputnjik V. Nedavno je započeta ta proizvodnja, ali će se graditi i fabrika sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i sa Narodnom Republikom Kinom kako bi se u Srbiji proizvodila vakcina kineskog proizvođača "Sinofarm".

Želeo bih da napomenem da smo mi šampioni vakcinacije, lideri vakcinacije, ne samo na prostoru Evrope, već i u celom svetu. Želim da iskoristim ovu priliku da ponovo apelujem na sve građane da se prijave preko portala e-uprava, ali i da kontaktiraju svoje mesne zajednice i svoje opštine, svoje opštinske uprave kako bi se na što efikasniji način vakcinisali u što bržem vremenskom roku i kako bi se vakcinisali na prostoru svojih opština, u svojim domovima zdravlja.

Naravno, bitno je napomenuti da setom ovih zakona, odnosno rebalansom budžeta predviđa se novčana pomoć, dva puta po 30 evra. Isplata će biti u maju i novembru. Prijava se vrši samo jednom u intervalu od 28. aprila do 15. maja, a za nezaposlene sleduje još 60 evra, za penzionere još 50 evra, a bitno je napomenuti da penzioneri, primaoci novčane socijalne pomoći i rezidenti Zavoda za izvršenje krivičnih sankcija su automatski prijavljeni. Znači, potrebna je jedna prijava za sve punoletne građane i ta jedna prijava se vrši preko portala e-uprave za Trezor. Od 5. maja čak može i putem telefona.

Ono što je jako bitno, neću da oduzimam puno vremena, što se ovih garantnih tema i efekata tiče. Tri garantne šeme su u pitanju.

Prva garantna šema, kao što znamo, ona je vredela dve milijarde evra, 1,7 milijardi evra je već iskorišćeno, a 500 miliona evra će biti dodatno opredeljeno za privredu, sektor privrede.

Druga garantna šema obezbeđuje dodatnih 500 miliona evra za najugroženije sektore. To je sektor turizma, ugostiteljstva, hotelijerstva i sektor saobraćaja.

Izmene treće garantne šeme se odnose na pomoć u vidu tri puta jedne polovine minimalne zarade kao pomoć preduzetnicima, mikro-malim i srednjim, ali i velikim preduzećima. Jako je bitno da se one odnose i na produženu ročnost kredita na pet godina, grejs period od 18 do 24 meseca. Sa novim namenama koje se ne odnose samo na likvidnost i na finansiranje obrtnih sredstava u tim preduzećima i kod preduzetnika, već se to odnosi i na refinansiranje postojećih kredita, ali u okviru protfolija iste banke. To je jako bitno napomenuti.

Država tu preuzima obavezu da kao garant, odnosno kao žirant izmiri potraživanja banaka na osnovu potraživanja koja su deo tog sistema finansiranja garantne šeme, gde država, odnosno Narodna banka i Ministarstvo finansija kontroliše i nadzire čitav otvoreni transparentni proces. To znači da će država biti žirant pre svega onim preduzećima koja su najugroženija, koja su najviše pogođena ovom pandemijom. Naravno, to se odnosi i na preduzetnike, mala, srednja, mikro, ali i velika preduzeća.

Čitava ova garantna šema, odnosno paket od ove tri garantne šeme iznosi negde od 953 milijardi dinara, što je aproksimativno osam, 8,1 milijardi evra. Takav paket pomoći mnoge evropske zemlje nisu u stanju da obezbede svojim građanima.

Ovaj paket pomoći je toliko snažan, a opet sa ovim paketom pomoći mi ne prelazimo onu granicu od 60% stope javnog duga prema Mastrihtu, što je moj uvaženi kolega Kovačević na prethodnoj sednici objašnjavao, te kriterijume konvergencije.

Znači, tu i stopa javnog duga i eskortna kamatna stopa i stopa inflacije. Sve te kriterijume mi poštujemo, za razliku od brojnih evropskih zemalja, poput Nemačke, poput Francuske koje su mnogo razvijenije, ali koje same nisu u stanju da poštuju te kriterijume konvergencije. To je dobro i ti rezultati su dobri. To je pokazatelj uspešne politike Vlade Republike Srbije, predsednika Aleksandra Vučića i čitavog tima koji radi na tom jednom važnom, jednom jako bitnom zadatku. To je dobro.

Ali nažalost postoji ono loše, a loše je ponašanje određenih pripadnika žutog tajkunskog preduzeća, onih bivših žutih političara koji su ovu zemlju ojadili. Tu pre svega mislim na najistaknutijeg među njima, a to je gospodin Dragan Đilas, koji se istakao u svom lopovluku. Svi znamo za 619 miliona evra, svi znamo da je čovek dok je upravljao Beogradom doveo Beograd do ruba propasti, do duga od 1,2 milijarde evra, 1,2 milijarde evra samo u Beogradu. To je čovek, kao što znamo, koji često zna nama da spočitava kako mi govorimo da je on bio nekakav republički funkcioner, a on je tobože bio samo gradski. Ne, gospodin Đilas je bio i republički funkcioner. Setimo se Narodne kancelarije za javna ulaganja. Znači, on je bio i na republičkom nivou funkcioner i na gradskom i na opštinskim funkcijama.

Naravno, neću govoriti o aferama Mauricijus, Švajcarska, Hong Kong, o Mostu na Adi, o mnogim brojnim drugim aferama, neću govoriti o njegovoj imovini, o imovini njegovog brata, ali imam jedno ključno pitanje – zašto gospodin Đilas, ako je sve stekao na legalan i legitiman način, zašto je stvorio jednu hobotnicu, finansijsku hobotnicu, ako je sve to radio kako treba? Zašto? Znači, on nešto prikriva. Taj gospodin Dragan Đilas nešto prikriva, u saradnji sa Šolakom, u saradnji sa Paskalom Šmitom, a setimo se svi da je Paskal Šmit jedan opskuran lik koji se proslavio, koji je postao poznat široj javnosti tako što je pevao pesmu o kokainu u nekim klubovima, noćnim klubovima.

On je sa takvim ljudima, dame i gospodo, dragi građani Srbije, on je sa takvim ljudima sarađivao, taj gospodin Dragan Đilas, i onda se izvlačio da to nisu njegovi računi, već je on korisnik određenih računa, ili njegov brat, ili da je Paskal Šmit naravno vlasnik, a da su oni samo korisnici, ili da ti računi ne pripadaju lično njemu, već da ti računi pripadaju njegovim firmama. Naš narod ima jednu dobru izreku – nije šija, nego vrat. Znači, to su tvoje pare, sad da li se vode na tvoju firmu ili si ti samo korisnik određenog računa, to znači da si ti duboko involviran. Zamislite šta je sve moglo biti urađeno ovim novcem, koliko medicinske opreme, koliko respiratora, koliko vakcina se moglo nabaviti, koliko se garantnih šema moglo sprovesti tim novcem.

Stoga je neophodno da sve nadležne institucije istraže do kraja ovaj slučaj, da konačno imamo epilog u slučaju Dragana Đilasa, a mi ćemo raditi, mi ćemo se boriti, Aleksandar Vučić, Vlada Republike Srbije, svi smo zajedno, svi se borimo za jednu zdravu, još zdraviju Srbiju, još moderniju Srbiju, još snažniju Srbiju, Srbiju koja ima svetlu budućnost, Srbiju u kojoj nema mesta za ovakve opskurne likove kao što je Dragan Đilas, Srbiju koja će pobediti. Živela Srbija!

Hvala.
Pošto na listama poslaničkih grupa nema više prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa pitam – da li ima nekoga ko bi se još javio od predstavnika poslaničkih grupa ili izvestilaca? (Ne)
Dajem reč predlagaču. Reč ima ministar Siniša Mali.
Izvolite.