Zahvaljujem, predsedavajući, kolega Orliću.

Poštovane koleginice i kolege, verujem da su građani i građanke Srbije u današnjoj raspravi mogli da čuju određene političke poruke iz ovog visokog Doma, ali i novine vezane za set ekonomskih zakona koje imaju za cilj da unaprede našu privredu i društvu, koje imaju za cilj da unaprede privredni ambijent Srbije i da menjaju funkcionisanje našeg privrednog sistema.

Predlog zakona o elektronskim fakturama treba da unapredi digitalizaciju, treba da napravi značajni iskorak u borbi protiv korupcije, u borbi protiv sive ekonomije, u uspostavljanju našeg pravnog sistema i unapređenju pravne sigurnosti, ali treba da omogući vidljivost i transparentnost između javnih i privatnih subjekata u Srbiji.

Uspostavljanje transparentnosti kroz Predlog zakona o elektronskim fakturama, kao što su moje uvažene koleginice i kolege rekle, treba da bude fazno i to je veoma važno zbog obaveznog evidentiranja obračuna poreza na dodatu vrednost u sistemu elektronskog fakturisanja.

Cilj ovog zakona je da olakša svakodnevni rad, da uštedi vreme i da smanji troškove proizvodnje. Nesumnjivo je da će Predlogom ovog zakona biti olakšan rad Poreske uprave, da će on doprineti ubrzanju posebnih procesa ali i operativnosti korisnika.

Ovaj zakon je važan i sa aspekta zaštite životne sredine zbog korišćenja smanjenja papirnih faktura. Nesumnjivo je da će ovaj zakon u primeni kada bude izglasan u ovom visokom Domu doprineti da se mnogi problemi reše, ali je važno da se posle usvajanja ovog zakona prođe izvesno vreme kako bi se obezbedila edukacija svih učesnika na tržištu. Na nama, kao narodnim poslanicima je da približimo ovaj zakon i predloženi set zakona svim ciljnim grupama.

Zakon je usklađen sa tekovinama EU. On je praktično uzeo primere najboljeg funkcionisanja iz EU i usklađen je i sa firmama koje se nalaze na teritoriji zemalja članica EU.

U primeni ovog zakona je važno da on bude spušten na lokal, važno je što je radna grupa sa resornim ministarstvom održala nekoliko rasprava, održano je i javno slušanje u ovom visokom Domu i što su predstavnici prirede Srbije građani, predstavnici javnog i privatnog sektora mogli da dostave svoje predloge i što su mnogi od tih predloga i uneti u ovaj Predlog zakona.

Izazov je primena ovog zakona u ruralnim sredinama i mogućnostima pristupa interneta u ovim područjima. Izazov je, takođe, i poštovanje ugovora između privrednih subjekata i informacionih posrednika. Verujem da su predviđene podzakonskim aktima i kazne ukoliko bude kršenja odredaba tih ugovora.

Ono što je veoma važno naglasiti kada je u pitanju Predlog zakona o elektronskom fakturisanju je da je korišćenje sistema elektronskih faktura besplatno, da je cela država sve svoje resurse stavila za ovaj zakon, za primenu ovog zakona. Važno je istaći da se predlogom ovog zakona izbegavaju dodatni troškovi.

Verujem da će ovaj zakon, ono što je za mene najvažnije, u primeni otkriti sve nelegalne transakcije, da će on otkriti potencijalne malverzacije i da neće dozvoliti gomilanje novca preko firmi, kao što je na Mauricijusu ili nekim Devičanskim i nekim drugim ostrvima, kao što smo to u proteklom periodu mogli da vidimo od firmi Dragana Đilasa.

Ovaj set predloženih zakona, sa usvojenim rebalansom, treba da nam u ovoj pandemiji omogući i nova radna mesta, treba da nam omogući dalje otvaranje novih fabrika, da imamo veća direktna strana ulaganja.

Smatram da je Zakon o elektronskom fakturisanju, zajedno sa predloženim ekonomskim zakonima, uz rebalans, jedan važan iskorak za celo društvo.

U danu za glasanje ću podržati ovaj predloženi set zakona.

Zahvaljujem.
Narodna poslanica Rajka Matović ima reč. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, pred nama se nalazi set finansijskih zakona. Dosta smo danas čuli u opsežnoj raspravi u plenumu od mojih kolega i od vas, ministre, o samom zakonu. Ovim setom zakona mi poboljšavamo poslovni ambijent u Srbiji, posebno Zakonom o elektronskom fakturisanju.

Kao što smo mogli da čujemo u uvodnom obraćaju, ovim zakonom mi smanjujemo nepotrebne troškove oko izdavanja samih faktura. Osim uštede novca, imamo i smanjenje vremena, jer u narednom periodu neće više biti potrebno da imamo hrpe papira sa kojima je bilo opterećeno poslovanje.

Ovo je ogroman napredak za našu privredu i u koraku je sa digitalizacijom. Ovakav sistem je već uveliko primenljiv u samoj Evropi.

Jako je važno da napomenem da će biti omogućeno postepeno prilagođavanje svim privrednim subjektima koji su u sistemu PDV i na ovaj zakon izdavanja i primanja elektronskih faktura. Od 1.1.2022. godine svi subjekti javnog sektora će biti u obavezi da primaju i dostavljaju elektronske fakture. Od 1.7.2022. godine biće obučeni svi privredni subjekti da posluju sa elektronskim fakturama, a od 1. januara 2023. godine svi privredni subjekti će biti u obavezi da posluju sa elektronskim fakturama.

Takođe, ono što je veoma važno jeste da za primenu ovog zakona nisu potrebna dodatna sredstva, jer ovaj sistem će biti besplatan.

Veoma je važno da se upotrebom elektronskih faktura povećava transparentnost poslovanja, ali i olakšava, jer će sam proces obračuna PDV-a biti automatizovan.

Naredni zakon koji govori o Centralnom registru elektronskih faktura logičan je nastavak upravo ovog prethodnog Zakona o elektronskim fakturama. Kako se subjekti budu opremali i ulazili u sistem elektronskog fakturisanja, tako će se i evidentirati u samom registru elektronskih faktura.

Zakon koji se takođe nalazi pred nama jeste i zakon o izmeni i dopuni Zakona o osiguranju. Cilj ovog zakona je konačno regulisanje društvenog kapitala u društvima za osiguranje. Zakonom je predviđeno da društveni kapital koji se nalazi u osiguravajućim kućama se pretvori u akcijski, jer društveni kapital Ustav ne prepoznaje. Ovim zakonom omogućavamo im poslovanje po zakonu, transparentni vid poslovanja, ali i veću konkurentnost na tržištu.

Kada je počela kriza izazvana pandemijom korona virusa, mi kao država nismo mahali milijardama koje nemamo. Naprotiv, trezveno i savesno i realno smo sagledali situaciju i preduzeli najbolji paket mera pomoći privredi i društvu za koje smo imali sredstava.

Prošle nedelje smo usvojili ovde budžet, odnosno rebalans budžeta, kojim je predviđen treći paket mera pomoći privredi i društvu. Predviđeno je da se potpomogne privreda, a država je preuzela najveći deo tereta krize na sebe kako ne bismo imali masovna otpuštanja, koja smo, nažalost, imali prilike da vidimo širom Evrope tokom krize.

Naša privreda nije stala tokom 2020. godine i za vreme krize izazvane pandemijom korona virusom, nego naprotiv, tokom 2020. godine mi smo imali povećanje zaposlenosti i smanjenje nezaposlenosti sa jedne strane, a sa druge strane smo imali povećanje prosečne zarade u Republici Srbiji.

Treći paket mera je usmeren u tri pravca. Sa jedne strane imamo pomoć privredi i pomoć društvu, kroz pomoć preduzećima s jedne strane, a sa druge strane, svakom punoletnom građaninu koji to bude želeo biće isplaćeno dva puta po 30 evra bespovratne jednokratne pomoći, penzionerima dodatnih 50 evra, a nezaposlenim licima biće isplaćeno još dodatnih 60 evra.

Moram da napomenem da noćas u ponoć kreće prijava za ova bespovratna sredstva. Pozivam sve građane da se prijave.

Zatim, država će izdvojiti znatna ulaganja u velike kapitalne projekte, jer kapitalni projekti su ono što vuče privredu i ekonomiju jedne države.

Na kraju, ali možda najznačajnije, ovim rebalansom su opredeljena sredstva i očekuju nas mnogo veća ulaganja u zdravstveni sektor, pa će tako ove godine biti izdvojeno skoro više od jedne milijarde evra u zdravstvo.

Videli smo kako se naša država snašla u toku pandemije korona virusa i svetske krize, da smo u jako kratkom roku sagradili dve kovid bolnice u Batajnici i u Kruševcu, a očekuje nas izgradnja još jedne kovid bolnice u Novom Sadu, da smo među prvim državama obezbedili vakcine za naše građane, ali uspeli smo da obezbedimo vakcine od četiri različita proizvođača i građani imaju mogućnost izbora kojom vakcinom žele da se vakcinišu.

Ne mogu a da se ne osvrnem na činjenicu kako su nam razrušenu ekonomiju ostavili predstavnici žutog preduzeća, jer ne bi mogla naša država ovako snažno da se suprotstavi krizi da 2014. godine tada premijer Aleksandar Vučić nije doneo oštre mere i da nije težio da konsolidujemo javne finansije.

Podsetiću građane kako i koliko je Dragan Đilas oštetio građane Beograda dok je bio gradonačelnik. Zadužio je građane Beograda preko 1,2 milijarde evra. Godine 2014. kada smo preuzeli vlast u glavnom gradu, dugovanje u oblasti socijalne zaštite je iznosilo preko 46 miliona evra, 121 milion dinara se dugovalo tada socijalno ugroženima, 389 miliona trudnicama i preko šest miliona porodiljama. Tako se Dragan Đilas ponašao prema najosetljivijim kategorijama društva dok je bio gradonačelnik.

Danas je samo u stanju da iznosi negativne komentare na sve ono što vlast uradi. Dokaz za to je da je danas vas, ministre, sud odbacio krivičnu prijavu protiv vas zbog vaše izjave, pa ću vas citirati – verujem u svoje argumente i to da je Dragan Đilas pljačkao grad Beograd, verujem da je ostvario veliku korist za sebe dok je grad tonuo, što dalje implicira da ste tada govorili apsolutno istinu.

Sećamo se da je taj isti Dragan Đilas kritikovao i vakcine i proces vakcinacije, a da je stao među prvima u redove da se vakciniše.

Da se razumemo, apsolutno svi trebaju da se vakcinišu, ali fer bi bilo od tog Dragana Đilasa da kaže – svaka vam čast na obezbeđenim vakcinama, na izgrađenim bolnicama, na nastavku izgradnje novih autoputeva, na velikim kapitalnim projektima i stranim investicijama. Ali, narod sve vidi i sve zna i zna da prepozna ko zaista radi u interesu naroda, a ko radi u interesu sopstvenog džepa i sopstvenog bogaćenja.

Ja bih ovom prilikom još jednom apelovala na sve građane da se vakcinišu, jer je masovna imunizacija jedini izlaz iz ove krize.

Donošenjem seta ovih zakona, mi digitalizujemo poslovanje u Srbiji, povećavamo transparentnost, a sa druge strane, smanjujemo vreme za administrativne postupke.

Ja ću u danu za glasanje, zajedno sa svojim kolegama, podržati set ovih zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih, pitam da li neko još od predsednika ili predstavnika poslaničkih grupa, izvestilaca odbora ili predstavnik predlagača, žele reč? (Ne.)
U tom slučaju, zaključujem zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 7. do 10. dnevnog reda.
Sutra u 10.00 časova nastavljamo dalje sa radom.
U prepodnevnom delu sednice ćemo imati zajednički jedinstveni pretres o tri međunarodna sporazuma, a nakon pauze raspravu o pojedinostima o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, a nakon toga će biti dan za glasanje, odnosno glasanje o ovim tačkama dnevnog reda.
Još jednom vas podsećam da sam za sutra u 17.00 časova zakazao sastanak međustranačkog dijaloga sa političkim strankama koje ne žele učešće stranaca, koji će biti održan ovde u maloj sali Narodne skupštine.
Hvala vam.