Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicama, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, set zakona danas koji se nalazi pred nama svakako je od velikog značaja i još jednom pokazuje kontinuitet koji Vlada Srbije ima, a tiče se razvijanja i unapređenja i još boljeg i lakšeg života svih građana Srbije. Sve ono o čemu su danas moje kolege narodni poslanici govorili više nego dovoljno da mi kao poslanička grupa SNS Aleksandar Vučić – za našu decu u danu za glasanje podržimo ovaj set zakona i zaista mislim da svako ko je bio u prilici da sluša izlaganje narodnih poslanika mogao je vrlo lako i jasno da se uveri kakve su to sve beneficije koje će građani imati i mislim da je diskusija bila upotpunjena svim ostalim detaljima i različitim aspektima sa koje to neki narodni poslanik posmatrao i svakako da sam uveren da nam predstoji u ovom sazivu još mnogo dobrih zakona i još mnogo predloga i odluka koje će svakako biti u opštem interesu i od koristi građanima Srbije.
Međutim, i ovaj set zakona kao i sve što radi Vlada Srbije, a sledeći politiku predsednika države gospodina Aleksandra Vučića, je predmet kritike i neosnovanih nekakvih optužbi, ali najčešće gomila laži i neistina koje dolaze iz jedne iste kuhinje, a to je kuhinja Dragana Đilasa i vidim da smo i danas imali priliku da ovaj set zakona bude kritikovan, a da ništa suštinski što nije dobro u ovim zakonima nismo ni videli ni čuli.
I, kada uzmete u obzir da to dolazi od ljudi koji su više od deceniju upropašćavali našu zemlju sa pravom se zapitate šta ih to goni i tera da tako istupaju i danas i vrlo lako dođete do odgovora da je to pusta i jedina želja da se opet vrate na vlast i da nastave sa svojim silnim bogaćenjem kao što su to radili u periodu dok su pod režimom DS vedrili i oblačili u celoj našoj zemlji.
Međutim, ono što je posebno zabrinjavajuće jeste retorika koja se upotrebljava i to više ne prema nama poslanicima, i najvišem državnom rukovodstvu, jer se sada to prenelo i na ljude koji obavljaju funkcije i strani su državljani, ali najbolje je to definisano u rečenici Dragana Đilasa, koji kaže – to su neki strani državnici koji sada drže na vlasti Aleksandra Vučića.
Kada čujete tako nešto ne možete da se ne nasmejete iz prostog razloga što su i poslednji izbori koji su održani prošle godine, jasno pokazali da SNS ima jasnu podršku i jasan legitimitet u Srbiji i da su građani jasno opredeljeni da žele zemlju koja se razvija, unapređuje i u kojoj naša deca imaju perspektivu i budućnost.
Zabrinjavajuće je samo što jedan deo te opozicije je spreman toliko daleko da ode da i kao opozicija nanosi štetu našoj zemlji.
O čemu se radi. Pre nekoliko dana, Dragan Đilas je u jednom intervjuu uspeo da u nekih sat vremena iskritikuje lažno optuži više stranih državljana, a na sve to dodajte da se radi o ljudima koji su predsednici svojih republika.
Za ljude koji ne znaju, Dragan Đilas je pre dva dana imao intervju, u kome je Emanuela Makrona, predsednika Turske Erdogana, pa i neke američke zvaničnike optužio da učestvuju u nekakvim korupcionaškim aferama, i to na način da Aleksandar Vučić, kao sposoban državnik je u stanju da njima obezbedi ne znam kakve beneficije i firme koje one imaju.
Da ne bude da sam ja sve to izmislio, poštovani narodni poslanici, a pre svega građani Srbije, ja ću vam sada citirati o čemu je to Dragan Đilas pričao u tom intervju i zašto je sve to bitno, i zašto danas moramo da pričamo o tome kada se opet nalazi set zakona, finansijske prirode.
Počeo je sa tim, dakle 300 evra plata nije koncept u koji ja verujem, jer je u mojoj firmi prosečna plata pre 15 godina bila 1000 evra. Naravno da je u tvojoj firmi plata prosečna bila 1000 evra, kada si iskoristio svoju poziciju direktora nekakve kancelarije, gradonačelnika, nekakvog izmišljenog funkcionera režima DS, da se obogatiš i da svojim firmama doneseš prihod i veći od 619 miliona evra.
Lako je tebi bilo da državne pare upumpaš u svoje privatno preduzeće i da se onda bahatiš i da deliš plate kako stigneš svojim zaposlenima, pa isto tako, verujem da mnogo veću platu ima i Marinika Tepić, koja je njegov najveći glasnogovornik.
Da podsetim građane Srbije, u to vreme plata građanima Srbije je bila između 15 i 20 hiljada dinara.
Dakle, od građana Srbije je uzimao a svoje privatno preduzeće razvijao i delio plate, kako kaže iznad 1000 evra.
Ja sam oštar čovek i tražim da se puno radi, i iz svoje firme nikoga nisam otpustio i u Gradu sam ljude smenjivao, ali nikoga nisam ostavio na ulici.
Pa nisi možda u svojoj firmi bilo koga, nikoga otpustio, niko iz tvoje firme nije ostao na ulici, ali u režimu DS i tvojih saboraca Borisa Tadića, Vuka Jeremića i svih vas koji ste vedrili i oblačili u Srbiji tih godina, više od pola miliona je ostalo na ulici.
A nije boga mi ni istina, da nisi ljude u Gradu Beogradu, kada si bio gradonačelnik, ostavljao na ulici jer si, Igora Miklju, koji je bio tada sekretar za sport u Gradu Beogradu, obratite pažnju sada, svog kućnog prijatelja, sa kojim je bio 15 godina u prijateljskim odnosima, pa se postavlja prvo pitanje, da li ga je samo zbog toga postavio na to mesto, smenio sms porukom.
Dakle, samo mu je pustio poruku sms, koja je sadržala tekst otprilike – od danas više nisi gradski sekretar.
Ja ništa ne izmišljam, nikada i naučio sam se, da sve to što i znamo da je Dragan Đilas, da nikako ne zaboravimo, a hvala Bogu, internet sve pamti.
Tako se u to vreme istaknuti funkcioner Demokratske stranke, naš proslavljeni fudbaler Savo Milošević, upustio u odbranu Igora Miklje i tada ste imali situaciju da je Dragan Đilas bežao od svog stranačkog kolege Save Miloševića, kome nije hteo da odgovori zašto je Miklju smenio i to SMS porukom.
Razlozi su u gradu Beogradu poznati, ja neću ulaziti kakve su prirode u pitanju ali najviše se govori o nekakvom privatnom nesporazumu i da Miklja nije hteo da radi ono što je od njega tražio Dragan Đilas.
Ali, to je rezultiralo, o ovome piše jedan list koji je danas pod direktnom upravom Dragana Đilasa, jedan dnevni list, i kažu: „Sve ovo je rezultiralo javnim istupanjem predsednika Olimpijskog komiteta Vlade Divca i legendarnog srpskog fudbalera Save Miloševića i njihovim direktnim prozivkama na Đilasov račun“.
Vlade Divac je tada izjavio: „Ovo radim, pre svega, zbog velikog poštovanja prema Igoru Miklji, ali nije stvar u njemu kao pojedincu, već je veliki problem celog društva. Ako se ovako postupa prema gradskom sekretaru za sport, šta treba da očekuju obični građani? Apsolutno se slažem sa tim kako je postupao Dragan Đilas prema svojim saradnicima i dojučerašnjim prijateljima. Građani ništa dobro nisu mogli ni da očekuju, pa ništa tako dobro od Dragana Đilasa nisu ni dobili“.
Onda se nadovezao Savo Milošević koji je rekao: „Ovo je bila nedostojna, bezobzirna i nedemokratska odluka jednog čoveka doneta na protivpravni i nedemokratski način. Gradonačelnik se oglušio na sve naše pozive da nas primi ili da objasni razlog smene. Sam taj postupak da ga nema već dve nedelje u medijima mnogo toga govori zašto je Dragan Đilas tako postupio“.
I da ovo sve ima obrise, naravno, sukoba unutar DS i svega ostalog što se dešavalo, pazite sad, Savo Milošević traži pomoć DS: „Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i bivši gradski sekretar Igor Miklja su više od 15 godina kućni prijatelji i pravo je pitanje da li se to drugarstvo prenelo i na poslovnu saradnju?
Međutim, Milošević sada traži i pomoć stranke. On je obelodanio da je on, isto kao i Dragan Đilas, član glavnog odbora DS i da pošto mu se Dragan Đilas ne javlja na telefon i neće u medijima da obrazloži sve ovo da će pravdu potražiti na organima DS.“
E, pa sad zamislite, poštovani građani Srbije, da li se neko svađa u DS, od toga vam je zavisilo da li ćete graditi terene, sportske hale, igrališta za decu, da li ćete se baviti omladinom i sportom. Tako da, ni ovo nije istina što je Dragan Đilas pričao da nikog nije ostavio na ulici, a šta više to mu je bio prijatelj koga je zbog prijateljstva i doveo na mesto funkcionera.
Sad ono na šta želim posebno da skrenem pažnju i sa time ću završiti, skratiću svoje izlaganje, jeste činjenica u kojoj je na direktan način predsednika Aleksandra Vučića ali i strane državnike optužio za korupciju: „Vučić je veliki majstor da lično završava svetskim državnicima razne stvari. Svaki taj političar ima firmu koju hoće da protežira, pa pozove da oni možda dobiju i obezbedi im neke poslove na nameštenim tenderima ili bez tendera. Pa, šta mislite, da oni nisu korumpirani?“
Poštovani građani Srbije i poštovani narodni poslanici, na ovaj način Dragan Đilas je uvredio sve strane državnike koji posećuju našu zemlju, a još gore, uvredio je sve one zemlje koje u našu zemlju investiraju i žele da rade u našoj zemlji. Očigledno ga boli to što svakog meseca možete pratiti koliko je otvoreno novih radnih mesta, koliko se povećavaju plate i penzije i ta frustracija i mržnja koja je njega okupirala sa bolesnom željom da se vrati na vlast se izliva, pa su mu sada svi živi krivi.
Dakle, citiram dalje: „Imate prvo državničku korupciju. Znači, da bi dobili tapšanje od Kine, potpisujemo ugovore sa Kinom. Ne treba kritikovati samo Kinu. Evo šta radi, npr. Francuska, šta radi Emanuel Makron sa metroom. Američka firma je dobila da radi autoput. Da ne pominjem Erdogana, isto poslovi – autoputevi, turske firme“.
Poštovane kolege, narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ovo je u najmanju ruku skandalozno, na ovakav način optužiti ljude koji su pre svega prijatelji naše zemlje, čije investicije omogućavaju nova radna mesta, konstantan napredak i razvoj naše zemlje. Sad je, zbog bolesne mržnje Dragana Đilasa prema Aleksandru Vučiću i verovatno zbog one percepcije kako se on ponašao dok je bio vlast, sve ove ljude optužio i bacio ljagu na njih optuživši ih za korupciju.
Ja kao narodni poslanik sada pozivam Dragana Đilasa da kako nema nikakve dokaze i ovo su čiste izmišljotine, brutalne laži, izađe na jedan od svojih medija i lepo se izvini ovim ljudima koje je na ovaj način bestidno oblatio. Ali, ako pak tvrdi da je to istina neka podnese krivičnu prijavu, pa neka tako dokaže sve svoje bljuvotine koje je izrekao u ovom intervju.
Za sam kraj - ja sam u politiku ušao kao bogat čovek. Moja rasprava sa Borisom Tadićem je bila najčešće oko plata ljudi na visokim funkcijama. Moja plata kao gradonačelnika je bila 800 evra, a godišnje sam potpisivao ugovore vredne više od 600 miliona evra, što je potpuno besmisleno.
Dakle, njemu je besmisleno da bude gradonačelnik, samo zato što mu je plata 800 evra, a potpisuje ugovore od 600 miliona evra.
Na pitanje novinarke – da li ste vi možda uzimali neki procenat od tih poslova sklopljenih, pa tako nadomestili, odgovor je zaprepašćujući – mi to nismo imali u Beogradu. Svi znamo da od nameštenih tendera, više ne znamo koji pre, da li Bulevar kralja Aleksandra, da li podzemni kontejneri, da li most na Adi, ali nije ni to najgore - iskreno da vam kažem, meni to nije ni trebalo. Da nisam imao firmu koja pravi pet miliona evra godišnje iz koje mogu da uzmem deo i živim više nego pristojno, iskreno, verujem da ne bih popustio pod tim pritiscima.
Dakle, ljudi moji, čovek vam je samo u ovoj rečenici priznao da dok je bio gradonačelnik njegove firme su privatno poslovale, zarađivale u saradnji sa državnim televizijama, čovek priznao da je to bilo negde oko pet miliona evra, naravno bilo je i više, on to tako lepo uzme sa strane za sebe da živi pristojno, ali čak nije toliko ni iskren sam prema sebi. Kaže – nisam siguran da li bi popustio.
Nije siguran da li bi on da nije imao ovo sa strane, da je imao samo 800 evra da li bi on možda začeprkao u budžet građana Srbije. Odgovor od 25 miliona evra samo u nekretninama koje Dragan Đilas ima jasno pokazuje da je i te kako začeprkao, da se i te kako omastio, što bi građani Srbije rekli, omastio brke o državni novac, pa je tako od čoveka sa 75.000 evra ušteđevine, ženinom kućom i polovnim automobilom „Saab“, došao do toga da je jedan od najbogatijih ljudi u ovom delu Evrope.
Kada sam mislio da sve to što je ispričao nema gde dalje, za sam kraj, znam da ovo drugi put govorim, neće mi kolege zameriti, ali žao mi je, ovo moram da podelim sa građanima Srbije. Kaže – nikoga nikad nisam pozvao da nešto napiše o meni ili da negde budem. Dakle, on nije imao uticaj na medije. Kaže - evo, ako nađete negde jednog čoveka koji se bavi medijima, kojeg sam pozvao i tražio da ja nešto kažem, objavim ili da protiv nekog nešto napiše, ja se više neću baviti ovim poslom.
Retroaktivno, Dragan Đilas ne bi se više bavio ovim poslom i politikom zato što je prema izveštaju pokojne Verice Barać u periodu dok je bio vlast i dok je bio gradonačelnik, sa svojim firmama direktno kontrolisao i sekunde, minute i ostali prostor za reklame i zato što su ga tada zvali apsolutnim gospodarom medija. E, samo ovaj jedan intervju, poštovani građani Srbije vam je dovoljan da shvatite i vidite o kakvom se manipulantoru, slobodno mogu reći i lažovu, radi i koliko je spreman daleko da ide u svojoj manipulaciji i u svojoj bolesnoj kampanji protiv Aleksandra Vučića sa jednim ciljem, da se vrati na vlast.
Evo, samo ovo, poštovani građani Srbije, uzmite u obzir, razmislite o kakvom se čoveku radi kada na ovaj način svima nama vređa inteligenciju i na ovaj način sve nas masno laže. Ovakav nivo neistina još nije viđen, ali pitanje je šta ćemo još čuti u narednom periodu sve, ne bi li se nekako bacila u zaborav afera koja je isplivala, a to je da na više od 53 računa u različitih 17 zemalja ima preko 68 miliona evra.
Mi ćemo nastavljati da postavljamo pitanja kako je to stekao i na koji način i koje su to zemlje pored Mauricijusa, Švajcarske ili od dalekog Hong Konga, i još destinacija koje je on posećivao i tamo sejao svoje milione oduzetih i otetih od građana Srbije.
Vama, poštovani ministre, želim da nastavite da sledite politiku predsednika Aleksandra Vučića i da Vlada nastavi da radi u interesu građana Srbije kako bi se stvorila još lepša i još bolja budućnost za našu decu i generacije koje dolaze.
Hvala vam i živela Srbija.