Hvala, gospodine Filipoviću.
Pridružujem se čestitkama porodici Kiš.
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Stević. Izvolite.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, uvaženi ministre sa saradnicom, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, u ovom sazivu Narodna skupština veoma dinamično radi i za svega osam meseci od konstituisanja usvojeno je preko 170 akata od čega je čak 82 zakona, što je potvrda odgovornog odnosa zakonodavne grane vlasti prema našim građanima čiji smo mi predstavnici.

U tom smislu želim da zahvalim i predsedniku Narodne skupštine koji je dao novu dinamiku parlamentu i kolegama poslanicima.

I danas imamo paket od četiri zakona kojima se takođe unapređuje zakonodavni prostor naše države. Ja bih govorio o dva zakona, koji predstavljaju nastavak digitalizacije koja je godinama unazad jedan od prioriteta i strateških ciljeva Vlade Republike Srbije i implementira se u svim sektorima društva.

Pomenuo bih, kao i moje kolege, da je jedan od najvidljivijih rezultata digitalizacije elektronska uprava, a ovaj projekat je započeo i u velikoj meri realizovao prethodni ministar državne uprave i lokalne samouprave, gospodin Branko Ružić.

Zakonski predlozi koji su danas na dnevnom redu, posebno Zakon o elektronskom fakturisanju, u velikoj meri su prilagođeni procesu digitalizacije. Uvodi se obaveza elektronskog fakturisanja svih komercijalnih transakcija, odnosno izvršnog prometa roba, usluga ili drugih dobara. Elektronska faktura prenosi se sa izdavaoca na primaoca bez fizičkog oblika fakture i dokument je od suštinske važnosti za trgovinske partnere, računovodstvo i poreske organe.

Prednosti elektronskog fakturisanja su, pre svega, transparentnost, brže plaćanje, veća efikasnost i pravna sigurnost, kao i suzbijanje sive ekonomije. Na taj način omogućavaju efikasnu kontrolu naplate poreza.

Obaveza elektronskog fakturisanja odnosiće se na sve obveznike koji su u sistemu poreza na dodatu vrednost, a to su subjekti javnog i privatnog sektora. U skladu sa navedenim, elektronsko fakturisanje možemo posmatrati kao deo elektronskog poslovanja.

Jedan od savremenih modela poslovanja brojnih kompanija danas je i koncept društvene odgovornosti, što je dovelo do razvoja svesti o potrebi zaštite životne sredine. Ovde mislim, pre svega, na potrošnju papira za čiju proizvodnju moramo da sečemo drveće. Dakle, možemo reći da će elektronsko fakturisanje čuvati naše šume.

Očekuje se da će ovakav način poslovanja doneti brojne koristi i olakšice u samoj proceduri, jer će se elektronskim fakturisanjem mogućnost ljudske greške svesti na minimum i omogućiće se bolja kontrola knjiženja u računovodstvu.

Kao socijalista ne mogu da ne primetim još jednu prednost ovog zakona, a to je smanjenje troškova i mnogo brže i lakše poslovanje, što bi velikom broju privrednih društava, ali i javnom sektoru koje je čestim finansijskim transakcijama omogućilo značajne uštede.

Drugi zakon koji je u neposrednoj vezi sa digitalizacijom jeste Predlog zakona o registru administrativnih postupaka. To je nastavak modernizacije javne uprave, a do sada smo, kao što sam već napomenuo, ostvarili dobre rezultate, uspostavili i pokrenuli brojne usluge. U ovom kontekstu veoma je važan Zakon o elektronskoj upravi iz 2018. godine koji je osnovni pravni okvir za realizaciju daljih normativnih, ali i praktičnih koraka u sektoru digitalizacije. Pokazalo se već da se primenom novih tehnologija olakšava komunikacija između građana i uprave, menja se način pružanja javnih usluga, a građani mogu brže, efikasnije, jeftinije da završe svoje poslove.

Uspostavljanje registra administrativnih postupaka upravo ima taj cilj, da omogući građanima da brže, jednostavnije ostvaruju svoja prava pred organima javne vlasti, organima lokalne samouprave, javnim preduzećima i drugim organima i organizacijama koje imaju javna ovlašćenja. Govorili smo mnogo puta da je administracija ogledalo svake države.

Registar administrativnih postupaka vodiće se u elektronskom obliku i sadržaće inventar svih mogućih administrativnih postupaka koji se vode u Republici Srbiji. Registar će obezbediti transparentnost svakog postupka i uvid u tok predmeta kod nadležnih organa za vođenje administrativnog postupka, sve do činjenice koji je službenik personalno zadužen za određeni predmet. Registar je javno dostupan svim zainteresovanim građanima koji mogu pratiti tok svojih podnesaka, a da ne moraju ići na razne šaltere i dobijati različite informacije o svom predmetu.

Upravo će jedna od velikih prednosti ovog registra biti sistematizacija postupaka i metodološko ujednačavanje prakse, kako za ostvarivanje jednog istog prava organi javne vlasti ne bi postupali različito u različitim sredinama ili organima. Elektronski vođen registar smanjiće upravo te razlike koje često proističu iz različitih tumačenja određenog zahteva građana ili privrede ili nedovoljne stručnosti.

Registar dobija na značaju zbog velikog broja administrativnih postupaka, velikog broja građana i privrednih subjekata koji pred organima javne vlastima vode različite administrativne postupke. Te broje su, pored ostalog, do uvođenja elektronske uprave, bile jedan od razloga spore administracije koja je bila pretrpana zahtevima u papirnatoj formi. Sada se ta slika postupno menja i administracija postaje efikasna, a građani zadovoljniji što na jednom šalteru ili preko elektronskog portala, a sada i preko novog registra administrativnih postupaka mogu da ostvaruju svoja prava.

Kako bi građani imali informaciju o kojim se administrativnim postupcima radi, naveo bih neke od onih koji će biti objedinjeni u elektronskom registru administrativnih postupaka i koji će se stalno ažurirati. To su postupci za dobijanje različitih dokumenata, isprava, službenih i ličnih, kao što su: rešenja, uverenja, potvrde, licence, dozvole, odobrenja, mišljenja, obaveštenja, svedočanstva, uslove, deklaraciju, zapisnike, izvode iz službenih evidencija i brojna druga dokumenta.

Uspostavljanje registra doprineće većoj pravnoj sigurnosti, a time i jačanju pravne države, imajući u vidu da će informacije o administrativnim postupcima u svakom trenutku biti u skladu sa važećim propisima. Takođe, na ovaj način obezbeđuje se jednoobraznost u postupanju, a građani i privreda će u svakom trenutku imati uvid u dokumentaciju, obrasce, iznose taksi i naknade.

Smatramo da ovi zakoni doprinose jačanju pravne i efikasne države i smanjenju troškova, kada je u pitanju elektronsko fakturisanje i kada je u pitanju registar administrativnih postupaka, tako da ćemo u danu za glasanje podržati sve predloge zakone iz ovog pretresa. Hvala.

Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, određujem redovnu pauzu i nastavljamo sa radom u 15.05 časova.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Velibor Milojičić.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.

Uvaženi gospodine ministre sa saradnicama, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, Predlog zakona o elektronskom fakturisanju je poseban zakon kojim se definiše elektronska faktura sledeći najbolju praksu koju primenjuju države EU. Njime se definiše obaveza faznog procesa prelaska na elektronsko fakturisanja u transakcijama između subjekata javnog sektora, između subjekata privatnog sektora, odnosno između subjekata javnog i privatnog sektora.

Uvođenje elektronskih faktura je najavljeno planom rada Vlade za 2021. godinu, a spominje se više dokumenata javnih politika.

Uvođenje elektronskih faktura ima višestruki značaj kako za javni sektor, odnosno za državu, tako i za privatni sektor.

S jedne strane uvođenje elektronskih faktura neophodno je radi harmonizacije propisa Republike Srbije sa pravnim tekovinama EU, što predstavlja obavezu Republike Srbije prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Ono što je još važnije, uvođenjem elektronskih faktura doprinosi se daljoj borbi protiv sive ekonomije, smanjuje se mogućnost korupcije, olakšava se rad poreske uprave, omogućava se veća pravna sigurnost i bolje izvršenje ugovora što će na kraju, kada zakon bude u punoj primeni, rezultirati povećanom naplatom poreza na dodatu vrednost.

Posebno treba istaći da se unapređuje i zaštita životne sredine kroz smanjenje troškova za izdavanje papirnih faktura.

S druge strane, značaj uvođenja elektronske fakture za privatni sektor ogleda se pre svega kroz uštede troškova i vremena tokom obrade elektronskih faktura, povećanje efikasnosti kroz visok nivo automatizacije i povećanje konkurentnosti kao izvesnosti u poslovanju.

Predlogom zakona obaveza elektronskog fakturisanja predviđena je isključivo za obveznike poreza na dodatu vrednost, dok se drugim subjektima privatnog sektora pruža mogućnost da se dobrovoljno opredele za izdavanje elektronskih faktura.

Po završetku javne rasprave o Nacrtu zakona, Ministarstvo je razmotrilo i prihvatilo primedbe, pre svega privatnog sektora, koje su se ticale relativno kratkih rokova za početak primene, tako da će se primena zakona odvijati u tri faze.

Od 1. januara 2022. godine obavezu primanja i čuvanja elektronskih faktura, kao i obavezu elektronskog evidentiranja poreza na dodatu vrednost imaju subjekti javnog sektora, dok subjekti privatnog sektora imaju obavezu izdavanja elektronskih faktura prema javnom sektoru.

U drugoj fazi od 2. jula 2022. godine na snagu stupa obaveza subjekata privatnog sektora da primi i čuva elektronske fakture subjekta javnog sektora, kao i elektronske fakture privatnog sektora.

Na kraju, od 1. januara 2023. godine primenjuju se odredbe koje se odnose na obavezu izdavanja i čuvanja faktura između subjekata privatnog sektora.

Kakve uštede će se ostvariti elektronskim fakturama najbolje se vidi kroz smanjenje troškova za papir, štampanje, poštarinu, ručno pakovanje, pregled i odobravanje faktura, arhiviranje, rukovanje i skladištenje koje po jednoj fakturi iznose oko 145 dinara.

Na prvu bi svi rekli – nije neka ušteda, ali ako znamo da je u 2020. godini u Centralnom registru faktura evidentirano preko četiri miliona faktura dolazimo do cifre od oko pet miliona evra godišnje direktne uštede za privredne subjekte.

Važno je istaći da će korišćenje sistema elektronskih faktura biti potpuno besplatno da bi se izbeglo stvaranje dodatnih troškova za korisnike. Jedini trošak korisnici mogu imati ukoliko se sami odluče za angažovanje informacionog posrednika. U tom slučaju njihov odnos biće regulisan posebnim ugovorom.

Predlogom zakona predviđen je i prestanak važenja određenih članova Zakona o računovodstvu i Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama.

Uvažene koleginice i kolege, poštovani građani, i danas želim da vas podsetim na stanje u kom se Srbija nalazila kada je odgovornost za njeno vođenje preuzela SNS na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. Država je bila pred bankrotom. Isplata penzija, plata zaposlenih u javnom sektoru i drugih davanja države bila su dovedena u pitanje. Nezaposlenost je bila na istorijskom maksimumu, što je bilo i za očekivati, jer prethodna vlast oličena u Draganu Đilasu, Vuku Jeremiću, Bojanu Pajtiću imala je druge prioritete. Njima je bilo bitno da novac građana Srbije prepakuju u svoje i džepove svojih bliskih rođaka i saradnika i da ga sklone na razne egzotične destinacije.

Mere štednje finansijske konsolidacije i uvođenje reda u finansijske transakcije bile su neophodne kako bi naša deca imala bilo kakvu šansu za normalan život i bolju budućnost.

Sve blagodeti njihove vlasti osetili su na svojoj koži građani opštine Kula iz koje dolazim. U oktobru 2012. godine kada smo preuzeli odgovornost za funkcionisanje naše opštine, stanje je bilo katastrofalno. Ukupan dug koji smo zatekli prevazilazio je 350 miliona dinara, što je činilo preko 40% opštinskog budžeta. Fioke su bile pune neevidentiranih i neplaćenih faktura. Više godina kasnilo se sa isplatama prava prosvetnim radnicima.

Zatekli smo industrijsku zonu od 24 hektara sa 100 metara puta koji ne vodi nigde i kravama koje pasu na njoj. Na tržištu rada na kraju 2012. godine evidentirano je skoro šest hiljada nezaposlenih.

U periodu od 2012. godine do 2016. godine kada je na čelo Vlade AP Vojvodine bio Bojan Pajtić, a jedna od vedeta u toj Vladi gospođa Marinika Tepić, opština Kula je za njih bila na crnoj listi. Jednostavno, sva vrata su nam bila zatvorena. Nije postojao ni jedan projekat koji su podržali.

Srećom, uz bezrezervnu podršku predsednika Vlade, a kasnije predsednika Republike, gospodina Aleksandra Vučića, Vlade gospođe Ane Brnabić, a od 2016. godine i Vlade AP Vojvodina na čelu sa gospodinom Igorom Mirovićem, uspeli smo da kompletno opremimo industrijsku zonu.

U novembru mesecu 2018. godine, posle 20 godina propadanja i zatvaranja fabrika u opštini Kula, u prisustvu predsednika Republike, otvoren je pogon kompanije „Fiorano“. Danas u industrijskoj zoni u Kuli posluju tri ozbiljne kompanije sa preko 800 zaposlenih, koje imaju u planu proširenje svojih kapaciteta i nova zapošljavanja.

Kao rezultat zajedničkog rada sa republičkim i pokrajinskim vlastima, za osam godina broj nezaposlenih u opštini Kula se prepolovio i na kraju 2020. godine iznosio je 2.847 lica.

Usvajanje ovog zakona doprineće daljem jačanju javnih finansija, povećanju pravne sigurnosti i omogućiće dalji rast srpske privrede, čime se stvaraju uslovi za realizaciju svih planiranih projekata predviđenih Programom „Srbija 2025“. Nas u opštini Kula, Zapadnobačkom upravnom okrugu u celoj Bačkoj i Banatu, posebno raduje činjenica da pripreme za izgradnju brzog puta Bački Breg-Nakovo, u ukupnoj dužini od 185 kilometara, teku po planu. Građani su tom putu zbog trase kojom se pruža, već dali popularno naziv, „Osmeh Vojvodine“.

Građani Srbije veruju SNS i Aleksandru Vučiću i to je činjenica koju dežurni kritičari ne mogu da podnesu. Đilasu, Jeremiću, Obradoviću, Pajtiću, Mariniki i kompaniji neće pomoći što lažima pokušavaju da ospore činjenicu da Srbija nezaustavljivo napreduje, da smo od zemlje beznađa postali primer kako u ekonomskom napretku i poboljšanju standarda građana, tako i po rezultatima u borbi protiv korona virusa. Džaba im neograničena količina novca kojim raspolažu, a koji su pokrali od građana Republike Srbije, džaba im i sam medijski prostor koji su zauzeli. Oni jednostavno imaju samo jedan problem, građani Srbije im ništa ne veruju, jer su i do sada bezbroj puta prevarili.

Vama, gospodine ministre, želim da čestitam na uspešnom vođenju srpskih finansija u ovim teškim vremenima, i naravno da ću u danu za glasanje zajedno sa koleginicama i kolegama iz Poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržati ovaj predlog zakona. Zahvaljujem se.

Hvala.
Narodna poslanica Dijana Radović.
Izvolite.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, nakon što je Vlada usvojila Predlog zakona o elektronskom fakturisanju i dostavila ga Narodnoj skupštini imali smo priliku i u ovom visokom domu da prisustvujemo javnom slušanju na temu ovog Predloga zakona.

Istakla bih ono što i predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić, tom prilikom izjavio da su javna slušanja na temu različitih zakonskih predloga izuzetno važna i značajna, da se i mi narodni poslanici bolje upoznamo i kompetentnije odlučujemo o predlozima koji dolaze pred nas.

Predlog ovog zakonskog rešenja jeste nastavak sveukupne digitalizacije koja se u našoj državi sprovodi i na jedan novi jedinstveni način uređuje sistem elektronskih faktura. Ova promena jeste nešto novo, korisno i što je najvažnije besplatno za sve naše privrednike, a takođe realno ostvarivo u našem pravnom i finansijskom poretku. Značajan korak kada je u pitanju proces digitalizacije i inovacija i ono što posebno moram da naglasim jeste da je ovo i u skladu sa poslovnim trendovima u čitavom svetu, posebno ukoliko uzmemo u obzir da svaki korak koji napravimo danas predstavlja i pomera granicu i lestvicu za naše sutrašnje delovanje.

S tim u vezi, Srbija ovakvim zakonskim rešenjima potvrđuje da je moderna država, čiji je cilj operativnija privreda, a samim tim i da želimo da našu zakonsku regulativu da prilagodimo i uskladimo sa tekovinama, odnosno standardima i direktivama EU.

Uvođenje sistema za elektronsko fakturisanje svakako da ima velike prednosti i višestruke prednosti za sve privredne subjekte, kako privredne subjekte javnog sektora, tako i subjekte privatnog sektora. Ono što bih posebno naglasila jeste da upravo ova zakonska regulativa štedi i vreme i novac, državi kroz bolju kontrolu poreske uprave, sprečavanju poreske evazije, a privredi kroz slanje elektronske fakture u momentu bez troškova, čime izbegavamo troškove za štampanje papirnih dokumenata, zatim kovertiranje, slanje, poštarinu i sve druge troškove administracije. Samim tim, imamo iste efekte, čak i bolje, pa će biti brža i bolja mogućnost naplate. Jednostavnije rečeno, ovaj zakon ubrzaće postojeće radne procese, poboljšati i modernizovati sve procese poslovanja cele naše privrede.

Fazno uvođenje subjekata u ovaj sistem je nešto što je takođe važno, odnosno da se postepeno prelazi na ovaj sistem. Posebno je ustanovljen datum kada prelaze subjekti javnog sektora, kada prelaze subjekti privatnog sektora i tu bih posebno istakla da je Ministarstvo finansija, odnosno Vlada Republike Srbije kao predlagač posebno uvažila sve one sugestije gde su subjekti privatnog sektora iskazali želju za pomeranjem početka primene Zakona o elektronskom fakturisanju.

Na ovaj način pokazao se izuzetno visok stepen i saradnje i razumevanja sa privredom, a samim tim otvorena je i mogućnost da se ovaj period, period koji je između primene, odnosno početka primene Zakona o elektronskom fakturisanju, zapravo period koji ćemo iskoristiti za edukaciju, odnosno u komunikaciji sa privredom bolje i detaljnije objasniti sve kako ovaj novi sistem funkcioniše, što je posebno neophodno kada su u pitanju prelazak sa jednog ustaljenog i starog sistema na novi sistem.

Ono što bih istakla jeste i da je segment Predloga zakona kojim se razdvaja prihvatanje i odbijanje elektronske fakture za subjekte javnog i subjekte privatnog sektora smatram da će se ubrzati privredni tokovi, a subjekti javnog sektora moraće više da obrate pažnju na rokove izmirenja novčanih obaveza.

Takođe, prilikom analiziranja ovog Predloga zakona ukoliko pogledamo uporednu praksu videćemo da se predlagač Zakona o elektronskom fakturisanju odlučio za jedan decentralizovan sistem informacionog posrednika, odnosno pružaoca usluga, što se i drugim državama pokazalo kao izuzetno dobra i ispravna odluka. Posebno je značajno za buduće korisnike, što smo imali priliku da čujemo i na javnom slušanju, da će postojati takozvana izlazna strategija, odnosno za svakog informacionog posrednika u slučaju nemogućnosti obavljanja delatnosti da će u tom slučaju centralni informacioni posrednik preuzeti sve podatke predmetnog informacionog posrednika.

Ovo naročito ističem i napominjem zato što je važno jer omogućuje poslovni kontinuitet celog sistema funkcionisanja elektronske uprave.

Na kraju bih samo rekla da imajući u vidu da ovaj Predlog zakona ima 25 članova, da nam je na javnom slušanju rečeno da će se preciznije urediti tehničke stvari podzakonskim aktima koji će biti doneti u predviđenom roku od šest meseci, ne dovodim u sumnju da će to biti kvalitetni pravni akti koji će na jedan dobar način urediti te tehničke stvari, ali samim tim kreirati jedan pravno siguran i transparentan sistem.

Naravno, ne mogu a da ne pomenem da uporedo sa ovakvim naprednim zakonskim rešenjima moramo da vodimo računa i da svako naše selo bude što pre pokriveno telekomunikacionom mrežom kako bi naši građani koji žive u ruralnim sredinama, a bave se preduzetništvom mogli takođe da koristi prednosti, pogodnosti ovog sistema, ali i sve druge prednosti i pogodnosti 21. veka.

Imajući u vidu sve to ovaj zakon, odnosno Predlog zakona ne predstavlja samo normativni okvir, predstavlja strateško opredeljenje naše države. To je jasan i nedvosmislen put za brže i lakše funkcionisanje i javne uprave, ali i našeg privatnog sektora. Samim tim, cilj kojem težimo jeste da kroz ovu zakonsku regulativnu nam je bliže ostvariv.

Socijalistička partija Srbije i naša poslanička grupa će u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona zato što verujemo u njegovu uspešnu implementaciju. Verujemo u značajne benefite koje će privreda imati od implementacije ovog zakona i takođe je ovo važno kako bismo držali korak sa digitalnim svetom, sa razvijenim zemljama, ali i sa novim tehnologijama, a 2023. godine, kako je rekao ministar, imali potpun, dobar i stabilan sistem elektronskih faktura. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Ana Beloica.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade, poštovani građani Srbije, mnogo puta smo u ovom visokom domu imali prilike da razmatramo brojne zakone, brojne sporazume, predloge koji su od fundamentalnog značaja za dalji napredak i razvoj naše zemlje.

Danas je na dnevnom redu set zakona, između ostalog i Zakon o elektronskom fakturisanju, koji direktno dovodi do osavremenjivanja i do modernizacije naše ekonomije i zbog toga je od izuzetno velike važnosti.

Zakon o elektronskom fakturisanju se odnosi pre svega na izdavanje, obradu, prijem, slanje, sadržinu i elemente određenih elektronskih faktura koje se razmenjuju među subjektima javnog sektora, subjektima privatnog sektora, kao i između subjekata javnog i privatnog sektora.

Jedan od glavnih razloga za donošenje Zakona o elektronskim fakturama svakako je povećanje vidljivosti, povećanje transparentnosti, kada govorimo o transakcijama između javnog i privatnog sektora, a drugi razlog svakako je povećanje pravne sigurnosti i unapređenje konzistentnosti nacionalnog pravnog okvira.

Ostvarivanje transparentnosti realizuje se kroz fazno uvođenje obaveze izdavanja elektronskih faktura, a svakako da to tzv. obavezno evidentiranje obračuna PDV-a u sistemu elektronskih faktura dovodi do bolje kontrole, boljeg uvida, dovodi do bolje naplate poreza i do sprečavanja poreske evazije. Cenjene kolege, ne treba da vas preterano podsećam na to šta za jednu državu zapravo znači da efikasno naplaćuje svoje poreske prihode. Iz tih poreskih prihoda se finansiraju i nove škole i nove bolnice i putevi, a finansiraju se i tekući rashodi, što je u ovom momentu od izuzetno velikog značaja, jer se na taj način obezbeđuje i adekvatna zdravstvena zaštita i nega za sve naše građane.

Na ovaj način, uvođenjem elektronskih faktura, ostvaruju se i brojne uštede, i to ne samo kada govorimo o novcu, već se ostvaruju i uštede u vremenu, jer se na taj način skraćuje vreme koje je potrebno da manipulisanje određenih faktura, na taj način se skraćuje vreme koje je potrebno da se pronađe određena faktura, sada nas samo „klik“ deli od toga, uvođenjem elektronskih faktura se takođe poboljšavaju poslovni procesi, na taj način se poboljšava položaj kada govorimo o tržišnoj utakmici, a u krajnjoj instanci dovodi do povećanja efikasnosti javnog i privatnog sektora, što je, naravno, krajnji cilj kojem i težimo.

Na osnovu izlaganja cenjenih kolega mogli smo da vidimo da su efekti ovog zakona izuzetno pozitivni, tako da ću u danu za glasanje, zajedno sa svojom poslaničkom grupom, prihvatiti ovaj set zakona o kome danas raspravljamo.

Set zakona koji su danas na dnevnom redu pokazuje da nastavljamo da vodimo jednu odgovornu politiku, nastavljamo da se borimo za bolji kvalitet života za sve naše građane, za bolji životni standard, nastavljamo da se borimo za nove kapitalne projekte koji će potpuno promeniti izgled i sliku Republike Srbije.

Za razliku od prethodnog režima, koji je godinama ne samo uništavao srpsku ekonomiju, već uništavao svakog prosečnog građanina na teritoriji Republike Srbije, mi danas vodimo računa o svakom čoveku, o svakom radniku, vodimo računa o svakom preduzetniku, svakom detetu na teritoriji Republike Srbije.

Ja ću vas podsetiti, poštovani građani, da je 2011. godine Republika Srbija uzela jedan od najnepovoljnijih mogućih zajmova. Dakle, zadužili smo se pod najnepovoljnijim mogućim uslovima, tako što smo izdali obveznicu sa kamatnom stopom od neverovatnih 7,25%. I te dugove, poštovane građanke i građani Republike Srbije, danas vraćamo svi mi. Vraćam ih i ja, vraćate ih i svi vi, cenjene kolege i koleginice narodni poslanici, vraćate ih i vi, poštovani građani i građanke Republike Srbije, a vraćaće ih i u budućnosti sva naša deca.

I to ne bi bio verovatno ni toliko veliki problem, da posle jednog takvog zajma za građane Republike Srbije nije ostalo jedno veliko ništa. Taj novac nije upotrebljen za nove škole, gde će deca da stiču nova znanja, nije upotrebljen za nove auto-puteve zahvaljujući kojima će zapravo da dolazi do privlačenja novih investitora, zahvaljujući kojima će da se otvaraju nova radna mesta, nije upotrebljen za nove bolnice, jer svi mi vrlo dobro znamo da za vreme bivšeg režima nije obnovljena ni jedna jedina bolnica, a kamoli da je izgrađena nova. Taj novac je, poštovani građani, završio u tuđim džepovima i to baš u onom momentu kada su džepovi prosečnog građanina Republike Srbije bili potpuno prazni. Ja ću vas podsetiti da je to bio period kada je pola miliona ljudi, pola miliona naših očeva i majki ostalo bez posla, bez mogućnosti da prehrane svoju decu.

Za razliku od tog perioda, SNS nastavlja da se bori za bolji kvalitet života, za bolji životni standard, za svakog prosečnog građanina u Republici Srbiji. I ne mogu a da ne pomenem ono što je cenjeni ministar rekao na sednici kada smo raspravljali o rebalansu budžeta, a to je da će do septembra meseca 2021. godine Republika Srbija imati treću novu kovid bolnicu u Novom Sadu. To će biti jedna savremeno opremljena bolnica, kapaciteta do 600 ležajeva, zahvaljujući kojoj ćemo moći da obezbeđujemo našim građanima adekvatnu zdravstvenu zaštitu i adekvatnu zdravstvenu negu, koja je pri tom potpuno besplatna. Na taj način ćemo postati jedina zemlja u Evropi koja je za samo nekoliko meseci tokom ove najveće svetske krize uspela da izgradi tri potpuno nove bolnice.

Moram da podsetim građane Republike Srbije da smo zahvaljujući našim prijateljima iz UAE, prijateljima iz Kine uspeli da dogovorimo izgradnju jedne potpuno nove fabrike. To je fabrika „Sinofarm“ gde će se proizvoditi kineska vakcina i to je druga po redu vakcina posle ruske koja će se proizvoditi u Republici Srbiji. Ne treba da vas posebno podsećam na to šta to zapravo znači za našu zemlju, ne samo u ekonomskom, već i u zdravstvenom smislu, šta to znači za čitav region i za čitavu Evropu, mogu slobodno tako da kažem.

I pored toga što se Srbija danas nalazi u najvećem investicionom ciklusu u poslednjih nekoliko decenija, bez obzira na to što se nalazimo u najvećoj svetskoj ne samo ekonomskoj, već i zdravstvenoj krizi, mi smo poštovane kolege, uspeli da sačuvamo stabilnost naše ekonomije. Sačuvali smo vrednost dinara koji se nije menjao unazad nekoliko godina, očuvali smo nivo inflacije, uspeli smo da opsežnim merama očuvamo privrednu aktivnosti i ne samo da sačuvamo taj nivo zaposlenosti, već i da smanjimo stopu nezaposlenosti na rekordno nizak nivo, a ono što je takođe izuzetno značajno jeste da smo uspeli da ostvarimo najveću stopu ekonomskog rasta u čitavoj Evropi.

Mogućnost za predah i za odmor nema, jer naša deca više nemaju vremena da čekaju neku bolju i lepšu budućnost. Zato nastavljamo da se borimo za njih, da radimo, da gradimo, da se trudimo i bijemo bitku za svaki novi uspeh naše zemlje, jer je svaki novi uspeh Republike Srbije korak ka lepšoj, svetlijoj, modernijoj budućnosti za svu našu decu. Živela Srbija. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nenad Krstić.
Izvolite.