Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, tema uređenja državne administracije je jedna od jako važnih tema za nas članove Narodne skupštine Republike Srbije. Iako se ona jako često pojavljuje pred nama ovde, ona zaslužuje dodatnu pažnju sa naše strane kroz naše diskusije i opservacije.
Naime, kvalitet i efikasnost administracije je od neposrednog značaja za kvalitet same države, jer ukoliko želite znati kako izgleda jedna država u pogledu njene efikasnosti, pogledajte njenu administraciju. Onako kako izgleda ta administracija, odnosno onoliko koliko je ta administracija efikasna ili neefikasna, zapravo je to slika ili najautentičniji aspekt slike jedne države.
S druge strane, one države koje nemaju kapaciteta da održe korak sa izazovom vremena, prostora, a posebno potrebama građana na tom prostoru i u tom vremenu, najčešće, najčešća pojava ili prva bitka koju država u tim procesima, neuspešna država, gubi jeste pitanje reorganizacije reforme same administracije.
Ono što mi je opažanje, jeste da ovim setom zakona koje danas imamo pred nama i koje ćemo, nadam se u predloženoj formi, eventualno u određenim dopunama, u usvojiti, zapravo je jako važna poruka i potvrda da mi u ovoj zemlji imamo kapaciteta da u odnosu sa administracijom, odnosno da u nastojanjima unapređenja kvaliteta administracije i njene efikasnosti zapravo držimo korak sa svim izazovima kada su u pitanju sve potrebe građana, a pre svega na polju same efikasnosti.
Dakle, sva četiri zakona imaju veze sa ovom temom, posebno, kao što smo čuli i u obrazloženju, pitanje elektronskog fakturisanja, odnosno zakona kojim se bazično uređuje ova materija, koji spada u red sistemskih zakona i gde se pravi izuzetno ozbiljan zaokret.
Zapravo, time potvrđujemo da imamo kapaciteta kretanja u pravcu punog ozdravljenja administracije i da nećemo dopustiti da se desi ono što se dešava u zemljama koje se ne mogu smatrati razvijenim, a to je da administracija postane cilj sama sebi, da ona najpre sebi služi, a da upravo gubi ulogu koju ima, a to je da bude servis na usluzi građanima.
Ovim zakonima potvrđujemo osećaj i odgovornost da se krećemo tim pravcem. Konkretno, po pitanju zakona o elektronskom fakturisanju, kako rekoh i kako smo čuli u obrazloženju, pravi se izuzetno važan iskorak u pogledu pojednostavljenja, u pogledu olakšanja građanima, pre svega na polju poslovanja, ali i na svim drugim poljima i potrebama samih građana, gde zapravo elektronsko fakturisanje predstavlja još jedan značajan iskorak u pogledu digitalizacije uređenja same države i funkcionisanja same države. Svakako da me to raduje i sa aspekta Odbora za obrazovanje koji, između ostalog, pokriva i polje informatičkog društva koji veoma aktivno deluje na ovom polju kroz svoj pododbor, o čemu sam govorio i ranije.
Zapravo, i ovim zakonom pokazuje se da ono što činimo, zajedno sa Vladom i u ovoj Narodnoj skupštini i kroz nadležni odbor, zapravo nije samo floskula i nije samo neko naše titularno ili naslovno opredeljenje, već da mi imamo dobar korak u pravcu digitalizacije, onako kako je to najavljeno i u samom ekspozeu još onoga dana kada smo birali Vladu.
Dakle, idemo u tom pravcu veoma ozbiljno, čvrstim korakom i ono što sigurno jeste na radost svih onih, pogotovo mladih generacija, ovih mladih preduzetnika koji su već formirani i mentalno u duhu digitalizacije i informatičkom kulturom ojačani, zapravo time možemo sigurno imati puno zadovoljstvo da ovim zakonom pravimo jedan važan iskorak u tome smeru.
Kada je u pitanju Zakon o osiguranju, kao što smo čuli, jeste poenta u, konačno da kažem, podvlačenju crte u odnosu na tzv. pojam društvene svojine ili društvene imovine. Ja sam čak mislio da smo time još davno završili taj proces transformacije, ali vidimo da to tek sada činimo u završnom činu kada su u pitanju osiguravajuća društva koja su imala status društvenih, odnosno državnih. Tako da i ovim pravimo određeni iskorak u pogledu efikasnosti ovih društava.
Svakako da je pitanje osiguranja tema koja nije samo značajna u aspektu imovine tih društava. To je tema kojom i sada, ali i ubuduće ćemo morati ozbiljnije da se pozabavimo, osiguranje je veoma važno polje za građane i nisam siguran da smo do kraja učinili efikasnim osiguravajuća društva, pogotovo kada su u pitanju ova velika društva, tu je ogroman potencijal, ali mislim da tu još, pored ovih aspekata koje danas uređujemo i koji su jako važni, treba da se pozabavimo temeljitije, kako bi zaista građani sa aspekta osiguranja bili profesionalno zaštićeni.
Pitanje izmene i dopune Zakona o komercijalnim transakcijama je takođe od izuzetne važnosti. Ono se tiče rokova pre svega, dakle, uređenja rokovima određenih obaveza u tim komercijalnim transakcijama, gde za sada jesmo imali opravdane žalbe i određena nezadovoljstva, s obzirom na to da nismo imali zakonski uređeno pitanje rokova komercijalnih transakcija, tako da smo imali na neki način prostor samovolje u određenim službama, poreskim upravama, gde su zapravo određeni rukovodioci i činovnici mogli da upražnjavaju svoju samovolju selektivno primenjujući mogućnost transakcija gde su neki čekali jako dugo, a nekima se veoma brzo i efikasno isplaćivala određena potraživanja. Tako da sada mi ostvarujemo određenu pretpostavku okvira gde će biti smanjena ta mogućnost.
Dame i gospodo to polje, pitanje komercijalnih transakcija je i dalje jedno veoma osetljivo polje, polje gde još nismo do kraja uspeli da se obračunamo sa ozbiljnim pojavama korupcije, jer zapravo tu leži ogroman potencijal za korupciju, ogromni interes su u pitanju i pitanje kriminala vezanog za utaju poreza, za odnos prema porezima je drevno pitanje i pitanje je sa kojima se i dan danas ozbiljno nose, tzv. razvijene zemlje. Tako da koliko god da uredimo ovo polje nisam siguran da ćemo time podvući crtu i reći gotovo je, sada više nema kriminala, nema korupcije na tom polju.
Nažalost, ima ga i mi koji dolazimo sa terena, iz raznih delova ove zemlje, takođe nosimo iskustva koja su naravno bazirana i na informacijama koje nam daju sami građani, u ovom slučaju ljudi iz sektora privrede, koji imaju permanentnu komunikaciju sa poreskim upravama, kada je u pitanju PDV, kada je u pitanju refrakcija poreza, odnosno povraćaj PDV-a. Dakle, tu i dalje imamo jako ozbiljne probleme i nije potrebno biti neki finansijski ekspert da utvrdite da negde curi, to ne da curi, nego ozbiljno otiču određena sredstva koja su zapravo sredstva građana.
U koliko uzmemo recimo primer Novoga Pazara, koji treba biti između ostalog tema našega bavljenja, vi ćete vrlo jasno zaključiti da još nismo uredili ovo pitanje na način da imamo ozbiljan raskorak. Recimo, u koliko uzmemo parametar broja stanovnika, gradu od 120 hiljada stanovnika, sa jedne strane. Sa druge strane uzmemo parametar broja registrovanih pravnih, odnosno privrednih subjekata i sa treće strane uzmemo parametar iznosa u pogledu vraćanja PDV-a. Dakle, sa ta tri parametara, kao laik će te vrlo brzo da utvrdite da postoje ozbiljni propusti, a još ako malo dublje uđete i zagrebete, pa potražite spisak koji su to privredni subjekti, ili još tačnije pojedinci, vlasnici tih privrednih subjekata koji permanentno uspevaju vrlo efikasno, mnogo pre rokova, u enormno visokim iznosima da povrate PDV, onda vi zapravo možete, ne morate biti ni tužilac, ni istražni sudija, da bar načelno zaključite da tu imamo ogroman problem.
Novi Pazar je u ogromnom zaostatku kada je u pitanju realizacija PDV-a, s obzirom na ove parametre koje sam pomenuo, broj stanovnika, broj privrednih subjekata, koji ne samo da su registrovani, nego su i aktivni, a potom oni privredni subjekti i njihovi vlasnici koji su permanentni korisnici povraćaja PDV-a. Naravno, ako budete imali malo više inventivnosti, pogotovo koliko se inspekcijske službe za ovo zainteresuju, pa onda i dođete do toga, šta je osnov povraćaja PDV-a, dakle najčešće su to fiktivni osnovi koji, u stvari nisu javni, bilo da je u pitanju fiktivni izvoz ili neki drugi, mogu kazati falsifikovani osnovi, onda ćete vrlo jasno da dođete do toga da je u pitanju ozbiljan kriminal i da je u pitanju ozbiljna sistemska korupcija.
Ja ne mogu da budem miran, ne samo zato što mi se određeni privrednici žale da su na taj način oštećeni, već i kao narodni poslanik, ne mogu da ćutim na ovim pojavama, iz razloga što su u pitanju ogromna sredstva koja su zapravo ukradena od građana, na taj način, jer ta sredstva su trebala da se vrate za izgradnju škola, za izgradnju puteva, za rešavanje problema vodovoda, problema kanalizacije, za uređenje zelenih površina, jednom rečju da se vrate gradu, tj. građanima.
Mi se ozbiljno moramo pozabaviti i ovo je moj poziv i Ministarstvu finansija, da se pozabave radom poreske uprave u Novome Pazaru, da ovo pitanje jeste geografski na periferiji, ali ne bi smelo biti tematski na periferiji, jer u koliko bi smo mi sredili stanje, zaštitili poresku upravu u Novome Pazaru od kriminala i korupcije, carinsku upravu od kriminala i korupcije, o čemu sam nešto malo govorio i u prethodnim izlaganjima. Novi Pazar bi dobio novu snagu, novu finansijsku snagu, novi potencijal i mogao ta sredstva uložiti u svoje potrebe, a potrebe su mu ogromne, jer on raste i demografski, raste geografski, raste građevinski, ali nažalost nemamo efikasnost praćenja tog razvoja koji i dalje stihijski. Uglavnom se Novi Pazar razvija sredstvima iz dijaspore, sredstvima koja dolaze od pojedinaca, vrednih pojedinaca koji zarađuju u zemlji ili inostranstvu. Radi se o ozbiljnim sredstvima, ali ono što treba da bude servis države, preko gradske uprave, a opet od sredstva koja su zakonom predviđena i namenjena zapravo za te svrhe, a koja dolaze od ubiranja svih poreza, u ovom slučaju i PDV-a, dakle mi imamo tu ogromne propuste.
Ponavljam, ne treba posebna kriminalistička obrada, ne treba neka preterana stručnost, prosto ukrstite, prosto stavite pred sebe ove parametre, broj stanovnika, iznosi poreza, odnosno PDV-a koji se sakuplja i videćete, uzmite spisak ljudi koji su permanentni korisnici povraćaja PDV-a i videćete da su to u pitanju kriminalne grupe, kriminalni pojedinci sa dosijeima, bliski kriminalu i koji su svakako u dobroj dobroj sprezi. Ili neposredno sa činovnicima, odnosno odgovornim u poreskim upravama, u ovom slučaju u ovoj poreskoj upravi ili sa drugim gradskim strukturama vlasti, bilo politički, odnosno administrativne, bilo policijske, sudske ili tužilačke, o čemu je bilo više puta reči.
Ovo jeste dobar povod da o ovome govorimo. Rokovi za transakcije će time zaštiti one koji nisu bili umreženi u ove kriminalno-korupcijske šeme i sisteme, ali to neće biti dovoljno. Dakle, to je dobro da bismo one poštene privrednike i korisnike, zapravo ovih usluga zaštitili, ali ćemo morati poći dalje i moraćemo sve one aktivnosti koje država na nivou Vlade i ostalih institucija vodi u borbi protiv organizovanog kriminala, ovde na nivou Beograda, na nivou republičkih institucija.
Ponavljam, i neću prestati ponavljati, mora će se nastaviti do svakog i poslednjeg kapilara, sistemskog kapilara ove zemlje, ma gde to bilo, bilo to na 300, 400 ili 500 kilometara od glavnog grada. To je ono što je ne samo naš zahtev, kao politički predstavnika, odnosno narodnih poslanika, već nešto što je zaista neminovno, jer kako reče ona narodna poslovica, mali požar i mala bolest se ne smeju potceniti, jer oni su danas mali, a kada se potcene mogu vrlo brzo postati veliki, a kasnije ili se teže guše ili su i te posledice veoma velike.
Pitanje, takođe registra administrativne postupaka je još jedan zakon kojim zapravo uređujemo državnu administraciju, činimo je efikasnom i dva pojma u obrazloženju koja smo čuli su mi skrenula pažnju i oni predstavljaju suštinu svih ovih naših zakonodavnih aktivnosti u donošenju novih zakona, ali isto tako i u izmenama i dopunama koje su pred nama. To je pitanje transparentnosti i pitanje pravne sigurnosti.
Sa sva četiri ova zakona mi postižemo to i zapravo u meri u kojoj isforsiramo, u kojoj uspemo da budemo transparentni mi ćemo uspeti i da zapravo imamo zdravu administraciju.
Pitanje transparentnosti i ne transparentnosti je kao i pitanje odnosa svetla i mraka. Znate, da lopovi najbolje operišu u mraku. Kada je mrak, njihovi prsti su jako efikasni, tuđi džepovi stradaju i niko ne vidi, nema svedoka. Onog trenutka kada upalite svetlo, prsti lopova se sklanjaju iz tuđih džepova.
Dakle, transparentnost na svim poljima posebno u administraciji, zapravo znači uključenje ili narodski rečeno, paljenje svetla u svim delovima državne administracije gde se eliminiše mogućnost zloupotrebe, manipulacije i svih onih devijacija koje smo imali, koje su na neki način omogućavale pojedincima, da zapravo budu u administraciji neka vrsta zaštićenih medveda, zaštićenih vrsta koji su bili nedodirljivi, od čije su efikasnosti, od čije samovolje zavisilo mnogo šta kod ljudi.
Ja se sećam i kao dečak, i kao mladić kada bih nekada otišao u državnu administraciju Tutina ili Novog Pazara, vi ste imali već uobičajene odgovore pred velikom gužvom gde se spušta šalter i jedno vreme je to bio divan izgovor na koga nismo imali odgovor, a to je pao sistem. Pao sistem, nema administracije, nema činovnika, nema službenika. S druge strane, doručak, doručak koji traje tri sata, i tako dalje, i tako dalje.
Dakle, to su sve bile devijacije kojima će se ovim aktivnostima i ovim zakonskim rešenjima, zapravo doskočiti, jer ćemo elektronskom komunikacijom, elektronskim fakturisanjem, uređenim Registrom, administrativnih postupaka i svim ovim zakonskim rešenjima imati ono što želimo i zaobići mogućnosti problema, odnosno nedostataka u efikasnosti administracije. Hvala vam.