Hvala predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da je danas jedan od veoma važnih zakona na dnevnom redu, elektronska faktura, a to je način za izbegavanje, u ovo vreme epidemije, kontakata između privrednih subjekata kako javnog sektora, tako i same privrede. Ovakav zakon, pored uštede novca je i zdravstvenog karaktera, s obzirom da će u mnogome da se izbegnu fizički kontakti mnogih poslodavaca i u time smanjiti mogućnost zaražavanja i voditi ka tome da se normalizuje celokupan život u Srbiji.

S obzirom da znamo da naš predsednik vodi kampanju i omogućuje svakom građaninu da dobije vakcinu kako bi mogao da spase i svoj život, a i da se smanji zaražavanje u regionu, kako bi mogla i naša ekonomija da nastava da radi.

Pored elektronskog potpisa, koji smo imali, elektronska faktura je samo način za brži protok komunikacije i informacije, što znači da će svi privredni subjekti počev od javnog sektora, što je i dobro da prvo javni sektor krene sa elektronskom fakturom, da se na privredi ne učimo, odnosno da privreda ne mora prva da snosi finansijske troškove i način fakturisanja. Prvo će to uraditi javni sektor, što je za pohvalu, a da u međuvremenu se polako privredni subjekti uključuju u sam ciklus elektronske fakture, kako bi mogli da nastave da rade.

Hoću da naglasim još jednu mnogo bitnu činjenicu, s obzirom da elektronska faktura, značiće u mnogome za mala preduzeća gde će automatski da se vrši obračun i vraćanje PDV-a, gde neće da čekaju svoj ciklus od dva, tri meseca, s obzirom ko je kakvo rešenje imao od poreskog organa, gde će veoma brzo novac koji im je neophodan, kao obrtna sredstva ili već za šta, da može da koristi i dalje napreduje i raste svoju proizvodnju.

Takođe, dolazim sa juga Srbije, znam koliko znači „mali Šengen“, koji je ponavljam naš predsednik Aleksandar Vučić uspeo i izdejstvovao, koji je na snazi i znam koliko je pored brzog protoka smanjeni redovi na granicama, tako i sa ovim zakonom ćemo veoma brzo naći načina za fakturisanje, smanjiti gužve, smanjiti lične kontakte, a uštedeti i novac i vreme, jer će naša privreda veoma brzo da raste, kao što imamo i projekciju 2020-2025. Očekujemo i zaradu od 950 evra, kao što je rekao naš predsednik Aleksandar Vučić. Vidi se da svi parametri i pokazatelji vode ka tome i ovakvi zakoni samo mogu da poboljšaju i unaprede ambijent u kome se nalazimo. Hvala.

Hvala gospodine Krstiću.
Reč ima Ana Čarapić.
Izvolite.

Zahvaljujem potpredsedniče.

Poštovani ministre, poštovani građani, uvažene kolege narodni poslanici, kao, što smo imali priliku da čujemo u uvodnom izlaganju od strane ministra, ali i tokom današnje rasprave od strane kolega narodnih poslanika, tema današnje rasprave jeste set koji se sastoji od četiri predloga zakona iz oblasti finansija.

U pitanju su dva potpuno nova zakona, i to Predlog zakona o elektronskom fakturisanju i Predlog zakona o registru administrativnih postupaka, i imamo dva predloga zakona, gde imamo izmene i dopune postojećih zakonskih rešenja u cilju njihovog unapređivanja, a to je Predlog zakona o izmeni Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju.

Mogu slobodno da kažem da su sva četiri predloga zakona jako dobra. Primena zakona u praksi omogući će unapređenje poslovanja, kako u privatnom, tako i u javnom sektoru. U toku svog izlaganja osvrnuću se na Predlog zakona o elektronskom fakturisanju.

Pre svega, podsetiću vas da je u decembru mesecu, predsednica Vlade, gospođa Ana Brnabić najavila zakona o elektronskom fakturisanju, kao deo plana Vlade Republike Srbije za 2021. godinu. Svi mi jako dobro znamo kada predsednica Vlade, gospođa Ana Brnabić ili predsednik Republike, gospodin Aleksandar Vučić nešto obećaju, oni to i ispune u najkraćem mogućem roku. Samo nakon četiri meseca od najave Zakona o elektronskom fakturisanju, mi smo praktično na korak od njegovog usvajanja.

Zašto je zapravo ovaj zakon važan za građane i za privredu? Svi mi za vreme trajanja epidemije postali smo i te kako svesni koliko je značajna digitalizacija i elektronska uprava. U uslovima kada nam je bilo ograničeno kretanje i to sa jednim jedinim ciljem, kako bi sačuvali sopstvene živote i živote ljudi oko nas, sve smo praktično mogli da obavljamo od kuće zahvaljujući upravo digitalizaciji i zahvaljujući upravo elektronskoj upravi.

Ovde prvenstveno mislim na e-recept, gde građani nemaju obavezu plaćanja participacije prilikom izdavanja recepta, nemaju obavezu da odlaze u nadležne domove zdravlja po recept za redovnu terapiju, već se danas sve obavlja automatski. Takođe, mislim i na e-vrtić, gde roditelji za prijavu svoje dece, upis u vrtiće ne moraju da odlaze u ustanovu, već sve obavljaju onlajn, dakle od kuće. Takođe, mislim i na servis e-beba, gde roditeljima bukvalno potrebno 15 minuta od rođenja deteta kako bi upisali svoje dete u matičnu knjigu rođenih, prijavili za socijalno i zdravstveno osiguranje, pri čemu rešenje o roditeljskom dodatku i zdravstvena knjižica praktično stižu na kućnu adresu.

Takođe, tokom trajanja epidemije građani su mogli da zakažu termin za PCR testiranje, mogu to i sada zato što još uvek traje epidemija, je li tako, mogu da zakažu termin za PCR testiranje preko portala e-uprave, da se opredele za željenu vakcinu. Takođe, preko portala e-uprave građani se prijavljuju za isplatu jednokratne novčane pomoći, 100 evra prošle godine, dodatnih 60 evra ove godine, građani će moći preko portala e-uprave da se prijave za dodatnih 60 evra, počev od 28. aprila, pa sve do 15. maja.

Mislim da nama je svima jasno šta zapravo znači digitalizacija i šta zapravo znači elektronska uprava. Štedi nam vreme i novac, čuva nam zdravlje i životnu sredinu.

Procene su da od dolaska SNS na vlast, odnosno od sprovođenja mera digitalizacije u Srbiji je ušteđeno preko 180 miliona listova papira. Zamislite koliko je to stabala drveća. Upravo Predlog zakona o elektronskom fakturisanju doprineće uštede u vremenu, u novcu, ali i omogućiće smanjenje emisije štetnih gasova, prvenstveno mislim na ugljen-dioksid.

Da bi građani imali predstavu o obimu uštede, izneću jedan primer. Pretpostavlja se da se u Evropi godišnje izda preko 13 milijardi faktura. To je preko 12 miliona stabala drveća. Zamislite o kakvim uštedama se radi.

Osim što smo rebalansom budžeta za 2021. godinu opredelili tri puta više novca za rešavanje ekoloških problema, dakle, za realizaciju infrastrukturnih projekata u oblasti zaštite životne sredine, Vlada i kroz druga zakonska rešenja brine o očuvanju životne sredine, a to je jedini i pravi put ka održivom razvoju.

Dok je prethodna vlast gasila najbolje organizovane institucije u državi i to sa jednim jedinim razlogom, kako niko ne bi mogao da kontroliše krađe, ovde mislim na Službu društvenog knjigovodstva koja je na svirep način ugašena 2001. godine, i od tada u Srbiji kreću da se sprovode pljačkaške privatizacije, a novac građana Srbije, prvenstveno mislim na doprinose, na zarade i na porez, umesto da je završavao na račune Fonda PIO ili Fonda za zdravstveno osiguranje, taj novac je završio na privatne račune u Švajcarskoj, Luksemburgu, Mauricijusu ili ko zna gde već.

Međutim, dolaskom SNS na vlast i dolaskom Aleksandra Vučića na mesto predsednika Vlade uspostavljena je kontrola nad obračunom i naplatom poreza i doprinosa na zarade, i to uspostavljanjem sistema objedinjene naplate, tako da su radnici u potpunosti zaštićeni, a Poreska uprava, Fond PIO, Fond za zdravstveno osiguranje beleže ogroman porast prihoda po osnovu poreza i doprinosa.

I nije samo to uzrok i rezultat porasta prihoda na račune fonda PIO i Fonda za zdravstveno osiguranje, već ogroman broj fabrika koje je upravo Aleksandar Vučić otvorio. Samo Aleksandar Vučić je otvorio preko 230 fabrika, a u Srbiji je od 2015. godine pa do danas otvoreno preko 400.000 novih radnih mesta. Dakle, Srbija nije više neuređena i lopovska država kakva je bila do 2012. godine.

Ono što ću reći kada je reč o Predlogu zakona o elektronskom fakturisanju je da ne postoji bolji način za suzbijanje sive ekonomije od digitalizacije, ne postoji bolji način za kontrolu naplate poreza od digitalizacije, takođe ne postoji bolji način za privlačenje kako domaćih, tako i stranih investitora od pravne sigurnosti. Upravo sve ovo o čemu sam govorila sadržano je u Predlogu zakona o elektronskom fakturisanju. Takođe, Predlog Zakona o elektronskom fakturisanju deo je Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije i primena zakona u praksi omogućiće bolju naplatu poreskih prihoda, kao i smanjenje rizika od poreske evazije.

Koliko smo u korak sa najboljima u Evropi najbolje pokazuje podatak da je samo 12 zemalja članica Evropske unije, od ukupno 28, usvojila potpuno novi zakon o elektronskom fakturisanju. Srbija će štaviše sutra imati potpuno novi zakon iz ove oblasti.

Dok smo za vreme Tadića, Đilasa, Jeremića bili među poslednjima u Evropi, bili smo najgori i u Evropi i u svetu, danas smo po svim ekonomskim parametrima među prvima i u Evropi i u svetu.

Iz razloga što svaki zakon koji predlaže Vlada Republike Srbije omogućava bolji i kvalitetniji život svih građana naše zemlje, poslanička grupa „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ podržaće sve predloge zakona na dnevnom redu. Hvala.

Zahvaljujem gospođi Čarapić.
Reč ima Zoran Tomić.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Uvaženi ministre sa saradnicama, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, pred nama je set zakonskih rešenja koji će svakako svojom implementacijom pomoći i daljem razvoju naše države, razvoju poslovnog ambijenta i privlačenju novih investicija. Imali smo prilike od mojih uvaženih koleginica i kolega da čujemo značajne argumente u korist ovih zakonskih rešenja. Potrudiću se da se ne ponavljam, ali svakako je nešto čime treba da se pohvalimo.

Kada govorimo o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju, kao što je uvaženi ministar rekao, rešiće se jedan veliki problem koji smo nažalost imali u prošlom periodu, a to je ta društvena svojina koja je bila propisana, koja se sada rešava time što će se novim zakonom ta društvena svojina koja postoji u osiguravajućim kućama raspodeliti i definisati šta je konkretno vlasništvo države, da će do 25% tih akcija biti raspodeljeno na zaposlene i bivše zaposlene unutar tih osiguravajućih kuća, a da će ostalo pripasti akcionarskom fondu.

Ono što je jako bitno da kažemo je da ćemo na ovaj način uliti dodatno poverenje svim potencijalnim i sadašnjim saradnicima i ljudima koji posluju sa ovim osiguravajućim kućama da to svoje poslovanje dalje nastave i intenziviraju, jer će iza tih kuća u kojima se nalazi državni kapital jasan signal se poslati da zapravo njihovo ulaganje i saradnja su apsolutno sigurne. Kada govorimo o tržištu osiguranja u Srbiji, to je jedan veliki i neiskorišćen potencijal koji svakako sa periodom koji prolazi i u periodu od kada je SNS na vlasti apsolutno se radi na njenom daljem razvoju, jer je bitan segment i razvoja finansijskog tržišta, koji će omogućiti prikupljanje slobodnih finansijskih sredstava, koja će kasnije moći da uđu u sistem kroz određene investicije, a i ono što je uvaženi gospodin ministar rekao, važno je da ćemo na ovaj način imati ljude, odnosno građane koji će biti zainteresovani da postanu učesnici na Beogradskoj berzi, koja je takođe veliki potencijal i za razvoj investicija, ali takođe i jedan od načina kako se može investirati.

Kada govorimo o Zakonu o e-fakturisanju, apsolutno je jedan od značajnijih zakonskih rešenja koji je pred nama, koji prvenstveno omogućava da i dalje radimo na usklađivanju sa direktivama Evropske unije, što je jasan pokazatelj da smo kao država odlučni na tom putu, a i mogli smo da vidimo na osnovu signala koje smo dobili iz Brisela nakon sastanka koje je imao naš predsednik Aleksandar Vučić i investicija koje će Evropska unija podržati u Srbiji, a to je pre svega železnička infrastruktura od Beograda do Niša, preko granice sa Severnom Makedonijom, jasan signal koji nam govori da ćemo kao država dobiti apsolutnu podršku svim naporima koje ulažemo i na putu reformi, a i daljim usklađivanjem, kako bismo postali ravnopravni partner i deo Evropske unije.

Sam ovaj zakon je jako bitan jer će pre svega stvoriti još bolji i povoljniji ambijent privrednim subjektima u njihovom poslovanju, kao što znamo i što su moje uvažene kolege do sada rekle, do sada smo morali da izdajemo papirne fakture koje su zahtevale određenu proceduru, koje su sa sobom nosile i određene dodatne troškove, kroz nabavku, štampanje, arhiviranje i njihovo čuvanje, kako bi privredni subjekti mogli da ispoštuju i zakonske propise. Sama e-faktura omogućiće da taj proces bude znatno ubrzan, komunikacija između privrednih subjekata znatno efikasnije, pa kada govorimo i o onom procesu prihvatanja fakture ili, ukoliko postoje određene greške, njihovih korekcija koje će se vrlo brzo korigovati.

Ono što je jako bitno da napomenem, što možda moje kolege nisu rekle, a to je da iako imamo do sada taj sistem koji evidentira sve te fakture koje su rađene sa privrednim subjektima, da će se u okviru ovih e-faktura one raditi u Državnom data centru koji se nalazi u Kragujevcu, koji je jedan od savremenih data centara, što je još jedan dokaz da na tom putu i procesu digitalizacije smo jako uspešni i da razmišljamo nekoliko koraka unapred, jer zapravo taj data centar, koji je izuzetno i siguran i obezbeđen kada su u pitanju i te neke pretnje koje postoje preko interneta, apsolutno garantuje da svi ti podaci koji se tamo nalaze će biti sačuvani i da ne mogu da se zloupotrebe.

Kada govorimo o efikasnosti naplate i evidentiranja poreza, apsolutno e-faktura će omogućiti ono što je ministar rekao kada govorimo o PDV sistemu, da se on može mnogo brže i efikasnije evidentirati, sprovesti kontrola naplate i realizacija svih tih obaveza koja usleđuje kada je u pitanju obaveza poreza na dodatu vrednost i, naravno, to je nešto što će omogućiti i podizanje efikasnosti rada i naše Poreske uprave. Upravo svi ovi segmenti o kojima govorimo su nešto na šta su i privrednici ukazivali i što apsolutno govori da ova vlast, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, apsolutno radi partnerski zajedno sa narodom i privrednicima, kako bi se ambijent dalje unapredio.

Ono što je jako bitno da kažemo, ministar je nagovestio, ali treba spomenuti, da je korišćenje ovih usluga, odnosno softverskih rešenja koja će biti apsolutno besplatna, da to neće ništa opterećivati same privrednike i takođe ono što je zakonom predviđeno, to jesu informacioni posrednici, odnosno posebna lica koja će dobiti licencu od strane države po ispunjavanju uslova koji će biti propisani određenim podzakonskim aktima koji će pomagati da sam proces sprovođenja e-fakturisanja i njihove realizacije bude što efikasniji i što bolji, što je apsolutno još jedna jako dobra stvar o kojoj je sama država mislila.

Inače, imao sam prilike da učestvujem u javnoj raspravi kada je u pitanju ovaj zakon, da je sam zakon prošao sve bitne procedure i, kako je nama naglašeno, da je preko 150 učesnika direktno komuniciralo zajedno sa Ministarstvo kako bi se do ovakvih rešenja došlo, što zapravo govori upravo u prilog onome što sam rekao, da je ova vlast partner sa svim građanima i privrednicima i da rešenja koja dolaze pred nas narodne poslanike su nešto što je apsolutno u interesu i ekonomskih subjekata i privrednika i što će apsolutno omogućiti njihovu uspešnu implementaciju.

Apsolutno i rokovi koji su dati kada je u pitanju uvođenje samog sistema e-fakturisanja su u skladu i sa mogućnostima koje naši privrednici imaju i daće dovoljno prostora i vremena da sam sistem uspešno zaživi, kao što smo imali prilike da govorimo i pre toga o Zakonu o fiskalizaciji koji je slične mere predvideo. Korekcije koje idu u okviru Zakona o rokovima izmirenja obaveza u komercijalnim transakcijama zapravo prate sve ove segmente koji su jako bitni, jer se usklađuju i sa Zakonom o e-fakturisanju koji se ovde nalazi.

Na kraju, kao još jedan od dokaza uspešnosti, sprovođenja procesa digitalizacije u Srbiji, jeste zapravo i Zakon o administrativnom postupku, koji ima za cilj da omogući da sve procedure i administrativni postupci koji se sprovodu budu transparentni, da postoji prosto jedan efikasan sistem evidentiranja, da obrasci po kojima će se zapravo te procedure sprovoditi na određenim nivoima lokalne samouprave budu unificirani i da na taj način zapravo omogućimo i našim građanima pored drugih usluga, o kojima i koleginica Ana Čarapić govorila, da mogu uspešno i te segmente da prate.

Tako da je ovo još jedan od značajnih uspeha koje ćemo mi kao država ostvariti, a opet na drugi način kada govorimo o načinima kako se mogu uštedeti sredstva, pa evo, ovo vam je primer, zato što ćemo na ovaj način i sprovođenje procedura značajno smanjiti troškove koji se odnose na administrativne postupke, imaćemo dodatne uštede gde ćemo ta sredstva moći da plasiramo u neke druge bitnije stvari za same građane Republike Srbije. To isto važi i za procese e-fakturisanja, više nećete imati ogromne troškove kod nabavke papira, njihovog štampanja, dopremanja, udaranja pečata itd. njihovog, naravno, čuvanja, određivanja procesa gde će se to skladištiti, već će se sve to raditi u digitalnom, odnosno elektronskom formatu i što je jako bitno na taj način stvaramo ambijent da možemo još uspešnije da poslujemo sa inostranstvom, koji je zapravo ovakav sistem već koristi dosta unazad.

Poštovani građani, kao što vidite kada je u pitanju politika koja se sprovodi od strane SNS, koji predvodi naš predsednik Aleksandar Vučić, da je on apsolutno transparentna, da je ona upravo usmerena ka građanima, gde su građani ti koji apsolutno mogu da daju i te kako značajan doprinos daljem razvoju naše države, za razliku od perioda žutog tajkunskog režima koji se ništa nije ni promenio otkako je otišao u opoziciju, gde zapravo kod njih sve što rade je tajno, sve je nekako prikriveno i sve je nekako povezano sa određenim egzotičnim destinacijama, gde se upravo ta svoja finansijska sredstva i iznosili iz ove države, uzimali od građana Republike Srbije i sada odlaze polako na turističke ture kako bi proverili da li taj plen i dalje uspešno stoji na tim računima, a siguran sam da ih ima mnogo više nego što smo mi uspeli da evidentiramo, tako da će možda na osnovu te Mauricijus ture saznati još neke destinacije gde se ti računi nalaze.

Kao što rekoh za razliku od njihovog perioda gde građanin grada Beograda nije smeo da priđe gradonačelniku tada Draganu Đilasu i da kritikuje njegove postupke, a da pri tom nakon snimanja televizije ne dobije određenu pretnju, uvredu, vi danas apsolutno imate mogućnost da svakom i od članova Vlade i od nas narodnih poslanika, pa i predsedniku Aleksandru Vučiću priđete, ukažete na problem i ono što opozicija zamere i govore, eto, neko završava posao, pa u stvari mi radimo ovde u interesu građana i mi želimo da njihove probleme sa kojima se oni susreću, a to nisu samo njihovi problemi, već i sigurno problemi drugih ljudi, da se oni reše, jer zapravo, kao što i naš slogan kaže, odnosno naše poslaničke grupe Za našu decu, pa upravo rešavanje tih problema je nešto što želimo da uradimo da bi naša deca mogla da imaju budućnost, jer za razliku od prethodnog režima, mi smo ti koji ćemo probleme prenositi budućim generacijama da se oni time bave, a prenošenjem problema, a to se samo postaje još teže.

U danu za glasanje apsolutno kao i moje kolege poslanici iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržaću ovaj set zakona, jer je ovaj set zakona jako važan korak u realizaciji plana „Srbija 2025“, koji može samo da donese boljitak i nama i budućim generacijama. Hvala.

Hvala, gospodine Tomiću.
Reč ima Nataša Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem potpredsedniče.

Poštovani ministre, poštovane kolege narodni poslanici, do 25. februara, ove godine je trajala javna rasprava o Nacrtu zakona o elektronskom fakturisanju. Jedna od pogodnosti elektronskih faktura jeste brže plaćanje, kao i suzbijanje sive ekonomije, jer oni pomažu u kontroli naplate poreza. E-faktura je potpuno digitalna faktura, koja se prenosi s jedne aplikacije tj. izdavaoca na drugu aplikaciju, to je primalac, bez fizičkog oblika, e-fakture biće obavezne tek od 1. januara 2022. godine.

Sećate se eRecepata, eRecepti u početku su bili nepoznanica, možda je bilo i nekih grešaka, međutim, sada je to zaista odlična stvar koja besprekorno funkcioniše. Tako se nadam da će biti i sa ovim e-fakturama. Uštede u vremenu i novcu na osnovu prelaska na elektronsko fakturisanje su trajne. Sistem platforma elektronske fakture biće otvorena, odnosno otvoriće servis koji će biti dostupan svim korisnicima. Ovde uvek postoje neka određena pitanja. Međutim, način i postupak registrovanja za pristup sistemu tek treba da se bliže uredi i to da se odredi podzakonskim aktima.

Elektronska faktura izdata je posredstvom novog sistema će biti smatrana za ispravnu. Sva pravna lica ili preduzetnici koji su u sistemu PDV biće u obavezi da primaju i šalju ove fakture kroz sistem elektronskih faktura, tu spada i naknadno evidentiranje onih faktura koje su poslate ili dobijene van sistema. Planirano je takođe da pristup centralnom sistemu bude jednostavna a sama usluga slanja i primanja elektronskih faktura preko tog sistema će biti besplatna. Trebalo bi da postoji i uputstvo za korišćenje te platforme, firme koje imaju mali broj faktura i one će biti u mogućnosti da direktno unesu u sistem elektronskih faktura.

Iz ugla same privrede njenim korišćenjem postiže se efikasnost, transparentnost i smanjuje se naravno mogućnost grešaka u razmeni i obradi podataka, a postiže se i brže plaćanje. Faktura neće moći da bude proknjižena, odnosno naplaćena ukoliko nije dobijena na način koji je regulisan zakonom. Ukoliko neka firma ima veliki broj faktura imaće mogućnost da nadogradi svoj informacioni sistem i na taj način može da automatizuje komunikaciju sa sistemom elektronskih faktura, a firme koje imaju mali broj faktura mogu biti u mogućnosti da ih direktno unesu u sistem. Tako da se vodilo računa i o jednom i o drugom.

Jedna od mogućnosti je kako da firma deo posla poveri informacionom posredniku, taj informacioni posrednik naravno mora da ima saglasnost Ministarstva finansija i oni mogu da pružaju usluge izdavanja, evidentiranja, obrade, primanja, dostavljanja, čuvanja samih tih elektronskih podataka. Svaki privrednik će na osnovu analize moći da donese odluku da li mu je model isplativiji u nadogradnju sistema.

Države su videle da je najbolji način suzbijanje sive ekonomije u stvari praćenje prijavljivanja PDV, obaveze u realnom vremenu posredstvom sistema elektronskog fakturisanja. Ovo je vrlo važno, kada je jedan subjekt u sistemu PDV, a drugi to nije, onda će postojati obaveza onoga ko to jeste da izdatu fakturu u sistemu naknadno evidentira u centralni sistem elektronskih faktura. Znači, on ima tu obavezu prema ovom zakonu.

Primer je na primer kod dva paušalca, ne postoji obaveza primanja i slanja faktura i znamo da od 2012. godine ne postoji ni obaveza pečata. Od tada elektronska faktura se priznaje kao uredan dokument.

Zakon uvodi nove stvari, a to je na primer protokol, dodatna bezbednost i formate za elektronsko fakturisanje. Moramo biti svesni da je do sada bilo pranja para i vrtenja po računima za nepostojeću robu. Tako su pare od droge i drugih kriminalnih poslova ulazile kao bele i legalne. Ovaj zakon u stvari je još jedan vid sprečavanja pranja novca i lažne firme, lažni računi, lažne fakture za lažnu robu, više neće moći da prođu. Tako da i ova borba protiv ne prijavljenog PDV i ne plaćenog poreza se svodi i na borbu protiv kriminala.

Rast globalne ekonomije pokreće i nove usluge na tržištu pa se procenjuje da je globalni iznos faktura oko 550 milijardi godišnje, od čega digitalne fakture čine 10%. Jako malo. Grube procene govore o tome da se polovina od svih faktura šalje privatnim potrošačima dok druga polovina se šalje javnim preduzećima ili preduzećima i javnom sektoru. Tokom druge decenije sada 21 veka, zemlje centralne Evrope kao i zemlje latinske Amerike sve više se okreću razvoju usluga, standardizuju i jačaju pravnu podršku za elektronsko izdavanje faktura upravo da bi se podigla naplata, a sa druge strane da bi se smanjio kriminal.

Ako se neki pitaju da li košta uvođenje elektronskih faktura i da li se ikada pitali koliko godišnje novca troše za fakturisanje, za samo na primer hiljadu faktura godišnje koje pošaljete potrošiti oko 80 hiljada dinara, a ako šaljete preporučeno to je 110 hiljada dinara, ako šaljete sa povratnicom. Samim tim troši se i vreme, troši se i novac i na koverte i na markice i na poštanske usluge.

Uz neracionalan trošak novca ide i nepotrebno trošenje vremena i dalje niste sigurni da li je ona druga strana dobila fakturu ili ne. Model e-fakture sve više koja se radi elektronski, samim tim ubrzava naplatu sigurno od dva do četiri dana što nije zanemarljivo. Osim kroz e-fakture naši računi stižu elektronski u momentu slanja, a samim tim imamo i potvrdu da je faktura primljena kao sada što je to sa mejlovima, a brže uručenje fakture logički predstavlja brzu naplatu.

Samim tim nema gubljenja računa. Vi znate koliki problem može da nastane kada se izgubi faktura, pa mora ponovo da se štampa i tako u ovom slučaju to je eliminisano. Uz fakturu takođe je moguće i dostaviti otpremnicu i garanciju ili knjižno odobrenje.

Što se tiče ovog najavljenog zakona o elektronskom fakturisanju on će do sada izmeniti znatno dosadašnju praksu. Najviše se bune oni koji žele da utaje porez. Nema bogate zemlje bez toga da porez plaćaju svi građani.

Završila bih sa jednom analizom koju je objavio Svetski ekonomski formu o procesu digitalizacije u Srbiji. Ovaj pametan potez, na kome insistira i predstavila je još u svom ekspozeu, premijerka Ana Brnabić, je našoj državi uštedela 180 miliona stranica papira.

Zatim, ako se to prevede na drveće, struju, vodu, jer je sve to potrebno da bi se proizvelo, taj papir, to bi značilo da samo juna 2017. godine, pa do danas, smo uspeli da sačuvamo 900 tona papira, odnosno 18.000 drveća, 76 miliona litara vode i više od 6.000 mega sati električne energije. Pa, da li je to malo?

Put digitalizacije kojim je krenula naša zemlja pokazuje se kao ispravan i kao što vidite već vidimo pozitivne rezultate. Možda se ovaj zakon nekome neće svideti jer sprečava finansijske mahinacije, ali poštenom i radnom poslovnom svetu će doneti veliko olakšanje u radu.

Zahvaljujem se na trudu i radu vama ministre i ljudima iz ministarstva, mislimo da je jako napredan zakon koji ćemo dobrobit njega tek videti u narednom periodu. Nadam se vrlo uskoro. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Mirković.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicama, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, set zakona danas koji se nalazi pred nama svakako je od velikog značaja i još jednom pokazuje kontinuitet koji Vlada Srbije ima, a tiče se razvijanja i unapređenja i još boljeg i lakšeg života svih građana Srbije. Sve ono o čemu su danas moje kolege narodni poslanici govorili više nego dovoljno da mi kao poslanička grupa SNS Aleksandar Vučić – za našu decu u danu za glasanje podržimo ovaj set zakona i zaista mislim da svako ko je bio u prilici da sluša izlaganje narodnih poslanika mogao je vrlo lako i jasno da se uveri kakve su to sve beneficije koje će građani imati i mislim da je diskusija bila upotpunjena svim ostalim detaljima i različitim aspektima sa koje to neki narodni poslanik posmatrao i svakako da sam uveren da nam predstoji u ovom sazivu još mnogo dobrih zakona i još mnogo predloga i odluka koje će svakako biti u opštem interesu i od koristi građanima Srbije.

Međutim, i ovaj set zakona kao i sve što radi Vlada Srbije, a sledeći politiku predsednika države gospodina Aleksandra Vučića, je predmet kritike i neosnovanih nekakvih optužbi, ali najčešće gomila laži i neistina koje dolaze iz jedne iste kuhinje, a to je kuhinja Dragana Đilasa i vidim da smo i danas imali priliku da ovaj set zakona bude kritikovan, a da ništa suštinski što nije dobro u ovim zakonima nismo ni videli ni čuli.

I, kada uzmete u obzir da to dolazi od ljudi koji su više od deceniju upropašćavali našu zemlju sa pravom se zapitate šta ih to goni i tera da tako istupaju i danas i vrlo lako dođete do odgovora da je to pusta i jedina želja da se opet vrate na vlast i da nastave sa svojim silnim bogaćenjem kao što su to radili u periodu dok su pod režimom DS vedrili i oblačili u celoj našoj zemlji.

Međutim, ono što je posebno zabrinjavajuće jeste retorika koja se upotrebljava i to više ne prema nama poslanicima, i najvišem državnom rukovodstvu, jer se sada to prenelo i na ljude koji obavljaju funkcije i strani su državljani, ali najbolje je to definisano u rečenici Dragana Đilasa, koji kaže – to su neki strani državnici koji sada drže na vlasti Aleksandra Vučića.

Kada čujete tako nešto ne možete da se ne nasmejete iz prostog razloga što su i poslednji izbori koji su održani prošle godine, jasno pokazali da SNS ima jasnu podršku i jasan legitimitet u Srbiji i da su građani jasno opredeljeni da žele zemlju koja se razvija, unapređuje i u kojoj naša deca imaju perspektivu i budućnost.

Zabrinjavajuće je samo što jedan deo te opozicije je spreman toliko daleko da ode da i kao opozicija nanosi štetu našoj zemlji.

O čemu se radi. Pre nekoliko dana, Dragan Đilas je u jednom intervjuu uspeo da u nekih sat vremena iskritikuje lažno optuži više stranih državljana, a na sve to dodajte da se radi o ljudima koji su predsednici svojih republika.

Za ljude koji ne znaju, Dragan Đilas je pre dva dana imao intervju, u kome je Emanuela Makrona, predsednika Turske Erdogana, pa i neke američke zvaničnike optužio da učestvuju u nekakvim korupcionaškim aferama, i to na način da Aleksandar Vučić, kao sposoban državnik je u stanju da njima obezbedi ne znam kakve beneficije i firme koje one imaju.

Da ne bude da sam ja sve to izmislio, poštovani narodni poslanici, a pre svega građani Srbije, ja ću vam sada citirati o čemu je to Dragan Đilas pričao u tom intervju i zašto je sve to bitno, i zašto danas moramo da pričamo o tome kada se opet nalazi set zakona, finansijske prirode.

Počeo je sa tim, dakle 300 evra plata nije koncept u koji ja verujem, jer je u mojoj firmi prosečna plata pre 15 godina bila 1000 evra. Naravno da je u tvojoj firmi plata prosečna bila 1000 evra, kada si iskoristio svoju poziciju direktora nekakve kancelarije, gradonačelnika, nekakvog izmišljenog funkcionera režima DS, da se obogatiš i da svojim firmama doneseš prihod i veći od 619 miliona evra.

Lako je tebi bilo da državne pare upumpaš u svoje privatno preduzeće i da se onda bahatiš i da deliš plate kako stigneš svojim zaposlenima, pa isto tako, verujem da mnogo veću platu ima i Marinika Tepić, koja je njegov najveći glasnogovornik.

Da podsetim građane Srbije, u to vreme plata građanima Srbije je bila između 15 i 20 hiljada dinara.

Dakle, od građana Srbije je uzimao a svoje privatno preduzeće razvijao i delio plate, kako kaže iznad 1000 evra.

Ja sam oštar čovek i tražim da se puno radi, i iz svoje firme nikoga nisam otpustio i u Gradu sam ljude smenjivao, ali nikoga nisam ostavio na ulici.

Pa nisi možda u svojoj firmi bilo koga, nikoga otpustio, niko iz tvoje firme nije ostao na ulici, ali u režimu DS i tvojih saboraca Borisa Tadića, Vuka Jeremića i svih vas koji ste vedrili i oblačili u Srbiji tih godina, više od pola miliona je ostalo na ulici.

A nije boga mi ni istina, da nisi ljude u Gradu Beogradu, kada si bio gradonačelnik, ostavljao na ulici jer si, Igora Miklju, koji je bio tada sekretar za sport u Gradu Beogradu, obratite pažnju sada, svog kućnog prijatelja, sa kojim je bio 15 godina u prijateljskim odnosima, pa se postavlja prvo pitanje, da li ga je samo zbog toga postavio na to mesto, smenio sms porukom.

Dakle, samo mu je pustio poruku sms, koja je sadržala tekst otprilike – od danas više nisi gradski sekretar.

Ja ništa ne izmišljam, nikada i naučio sam se, da sve to što i znamo da je Dragan Đilas, da nikako ne zaboravimo, a hvala Bogu, internet sve pamti.

Tako se u to vreme istaknuti funkcioner Demokratske stranke, naš proslavljeni fudbaler Savo Milošević, upustio u odbranu Igora Miklje i tada ste imali situaciju da je Dragan Đilas bežao od svog stranačkog kolege Save Miloševića, kome nije hteo da odgovori zašto je Miklju smenio i to SMS porukom.

Razlozi su u gradu Beogradu poznati, ja neću ulaziti kakve su prirode u pitanju ali najviše se govori o nekakvom privatnom nesporazumu i da Miklja nije hteo da radi ono što je od njega tražio Dragan Đilas.

Ali, to je rezultiralo, o ovome piše jedan list koji je danas pod direktnom upravom Dragana Đilasa, jedan dnevni list, i kažu: „Sve ovo je rezultiralo javnim istupanjem predsednika Olimpijskog komiteta Vlade Divca i legendarnog srpskog fudbalera Save Miloševića i njihovim direktnim prozivkama na Đilasov račun“.

Vlade Divac je tada izjavio: „Ovo radim, pre svega, zbog velikog poštovanja prema Igoru Miklji, ali nije stvar u njemu kao pojedincu, već je veliki problem celog društva. Ako se ovako postupa prema gradskom sekretaru za sport, šta treba da očekuju obični građani? Apsolutno se slažem sa tim kako je postupao Dragan Đilas prema svojim saradnicima i dojučerašnjim prijateljima. Građani ništa dobro nisu mogli ni da očekuju, pa ništa tako dobro od Dragana Đilasa nisu ni dobili“.

Onda se nadovezao Savo Milošević koji je rekao: „Ovo je bila nedostojna, bezobzirna i nedemokratska odluka jednog čoveka doneta na protivpravni i nedemokratski način. Gradonačelnik se oglušio na sve naše pozive da nas primi ili da objasni razlog smene. Sam taj postupak da ga nema već dve nedelje u medijima mnogo toga govori zašto je Dragan Đilas tako postupio“.

I da ovo sve ima obrise, naravno, sukoba unutar DS i svega ostalog što se dešavalo, pazite sad, Savo Milošević traži pomoć DS: „Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i bivši gradski sekretar Igor Miklja su više od 15 godina kućni prijatelji i pravo je pitanje da li se to drugarstvo prenelo i na poslovnu saradnju?

Međutim, Milošević sada traži i pomoć stranke. On je obelodanio da je on, isto kao i Dragan Đilas, član glavnog odbora DS i da pošto mu se Dragan Đilas ne javlja na telefon i neće u medijima da obrazloži sve ovo da će pravdu potražiti na organima DS.“

E, pa sad zamislite, poštovani građani Srbije, da li se neko svađa u DS, od toga vam je zavisilo da li ćete graditi terene, sportske hale, igrališta za decu, da li ćete se baviti omladinom i sportom. Tako da, ni ovo nije istina što je Dragan Đilas pričao da nikog nije ostavio na ulici, a šta više to mu je bio prijatelj koga je zbog prijateljstva i doveo na mesto funkcionera.

Sad ono na šta želim posebno da skrenem pažnju i sa time ću završiti, skratiću svoje izlaganje, jeste činjenica u kojoj je na direktan način predsednika Aleksandra Vučića ali i strane državnike optužio za korupciju: „Vučić je veliki majstor da lično završava svetskim državnicima razne stvari. Svaki taj političar ima firmu koju hoće da protežira, pa pozove da oni možda dobiju i obezbedi im neke poslove na nameštenim tenderima ili bez tendera. Pa, šta mislite, da oni nisu korumpirani?“

Poštovani građani Srbije i poštovani narodni poslanici, na ovaj način Dragan Đilas je uvredio sve strane državnike koji posećuju našu zemlju, a još gore, uvredio je sve one zemlje koje u našu zemlju investiraju i žele da rade u našoj zemlji. Očigledno ga boli to što svakog meseca možete pratiti koliko je otvoreno novih radnih mesta, koliko se povećavaju plate i penzije i ta frustracija i mržnja koja je njega okupirala sa bolesnom željom da se vrati na vlast se izliva, pa su mu sada svi živi krivi.

Dakle, citiram dalje: „Imate prvo državničku korupciju. Znači, da bi dobili tapšanje od Kine, potpisujemo ugovore sa Kinom. Ne treba kritikovati samo Kinu. Evo šta radi, npr. Francuska, šta radi Emanuel Makron sa metroom. Američka firma je dobila da radi autoput. Da ne pominjem Erdogana, isto poslovi – autoputevi, turske firme“.

Poštovane kolege, narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ovo je u najmanju ruku skandalozno, na ovakav način optužiti ljude koji su pre svega prijatelji naše zemlje, čije investicije omogućavaju nova radna mesta, konstantan napredak i razvoj naše zemlje. Sad je, zbog bolesne mržnje Dragana Đilasa prema Aleksandru Vučiću i verovatno zbog one percepcije kako se on ponašao dok je bio vlast, sve ove ljude optužio i bacio ljagu na njih optuživši ih za korupciju.

Ja kao narodni poslanik sada pozivam Dragana Đilasa da kako nema nikakve dokaze i ovo su čiste izmišljotine, brutalne laži, izađe na jedan od svojih medija i lepo se izvini ovim ljudima koje je na ovaj način bestidno oblatio. Ali, ako pak tvrdi da je to istina neka podnese krivičnu prijavu, pa neka tako dokaže sve svoje bljuvotine koje je izrekao u ovom intervju.

Za sam kraj - ja sam u politiku ušao kao bogat čovek. Moja rasprava sa Borisom Tadićem je bila najčešće oko plata ljudi na visokim funkcijama. Moja plata kao gradonačelnika je bila 800 evra, a godišnje sam potpisivao ugovore vredne više od 600 miliona evra, što je potpuno besmisleno.

Dakle, njemu je besmisleno da bude gradonačelnik, samo zato što mu je plata 800 evra, a potpisuje ugovore od 600 miliona evra.

Na pitanje novinarke – da li ste vi možda uzimali neki procenat od tih poslova sklopljenih, pa tako nadomestili, odgovor je zaprepašćujući – mi to nismo imali u Beogradu. Svi znamo da od nameštenih tendera, više ne znamo koji pre, da li Bulevar kralja Aleksandra, da li podzemni kontejneri, da li most na Adi, ali nije ni to najgore - iskreno da vam kažem, meni to nije ni trebalo. Da nisam imao firmu koja pravi pet miliona evra godišnje iz koje mogu da uzmem deo i živim više nego pristojno, iskreno, verujem da ne bih popustio pod tim pritiscima.

Dakle, ljudi moji, čovek vam je samo u ovoj rečenici priznao da dok je bio gradonačelnik njegove firme su privatno poslovale, zarađivale u saradnji sa državnim televizijama, čovek priznao da je to bilo negde oko pet miliona evra, naravno bilo je i više, on to tako lepo uzme sa strane za sebe da živi pristojno, ali čak nije toliko ni iskren sam prema sebi. Kaže – nisam siguran da li bi popustio.

Nije siguran da li bi on da nije imao ovo sa strane, da je imao samo 800 evra da li bi on možda začeprkao u budžet građana Srbije. Odgovor od 25 miliona evra samo u nekretninama koje Dragan Đilas ima jasno pokazuje da je i te kako začeprkao, da se i te kako omastio, što bi građani Srbije rekli, omastio brke o državni novac, pa je tako od čoveka sa 75.000 evra ušteđevine, ženinom kućom i polovnim automobilom „Saab“, došao do toga da je jedan od najbogatijih ljudi u ovom delu Evrope.

Kada sam mislio da sve to što je ispričao nema gde dalje, za sam kraj, znam da ovo drugi put govorim, neće mi kolege zameriti, ali žao mi je, ovo moram da podelim sa građanima Srbije. Kaže – nikoga nikad nisam pozvao da nešto napiše o meni ili da negde budem. Dakle, on nije imao uticaj na medije. Kaže - evo, ako nađete negde jednog čoveka koji se bavi medijima, kojeg sam pozvao i tražio da ja nešto kažem, objavim ili da protiv nekog nešto napiše, ja se više neću baviti ovim poslom.

Retroaktivno, Dragan Đilas ne bi se više bavio ovim poslom i politikom zato što je prema izveštaju pokojne Verice Barać u periodu dok je bio vlast i dok je bio gradonačelnik, sa svojim firmama direktno kontrolisao i sekunde, minute i ostali prostor za reklame i zato što su ga tada zvali apsolutnim gospodarom medija. E, samo ovaj jedan intervju, poštovani građani Srbije vam je dovoljan da shvatite i vidite o kakvom se manipulantoru, slobodno mogu reći i lažovu, radi i koliko je spreman daleko da ide u svojoj manipulaciji i u svojoj bolesnoj kampanji protiv Aleksandra Vučića sa jednim ciljem, da se vrati na vlast.

Evo, samo ovo, poštovani građani Srbije, uzmite u obzir, razmislite o kakvom se čoveku radi kada na ovaj način svima nama vređa inteligenciju i na ovaj način sve nas masno laže. Ovakav nivo neistina još nije viđen, ali pitanje je šta ćemo još čuti u narednom periodu sve, ne bi li se nekako bacila u zaborav afera koja je isplivala, a to je da na više od 53 računa u različitih 17 zemalja ima preko 68 miliona evra.

Mi ćemo nastavljati da postavljamo pitanja kako je to stekao i na koji način i koje su to zemlje pored Mauricijusa, Švajcarske ili od dalekog Hong Konga, i još destinacija koje je on posećivao i tamo sejao svoje milione oduzetih i otetih od građana Srbije.

Vama, poštovani ministre, želim da nastavite da sledite politiku predsednika Aleksandra Vučića i da Vlada nastavi da radi u interesu građana Srbije kako bi se stvorila još lepša i još bolja budućnost za našu decu i generacije koje dolaze.

Hvala vam i živela Srbija.

Zahvaljujem, gospodine Mirkoviću.
Reč ima Ivana Popović.