Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi gospodine ministre Mali, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, dragi građani Srbije, danas raspravljamo o zakonima koji su jako bitni za našu državu, za našu privredu i za naše građane.

Pred nama se nalazi Predlog zakona o elektronskom fakturisanju kojim se unapređuje transparentnost, pravna sigurnost i konzistentnost nacionalnog pravnog okvira kojima se reguliše sistem elektronskih faktura.

Jedna od pogodnosti elektronskih faktura jeste brže plaćanje, ali i efikasnija kontrola naplate poreza od strane poreske uprave.

Elektronska faktura je zapravo digitalni oblik onih klasičnih običnih faktura i sadrži sve ono što faktura obično i ima.

Sa aspekta same privrede, korišćenjem sistema elektronskih faktura postiže se efikasnost, transparentnost, smanjuje se mogućnost za nastajanje grešaka prilikom obrade i razmene podataka, ali se postiže i brže plaćanje.

Sva pravna lica koja su u sistemu PDV-a imaće obavezu da izdaju i primaju fakture koje su poslate preko sistema elektronskih faktura, ali i onu obavezu da evidentiraju i šalju sve fakture koje su poslate van sistema elektronskih faktura, odnosno u transakcijama sa obaveznicima koji nisu u sistemu PDV-a.

Bitna činjenica jeste da će korišćenje ovog sistema elektronskih faktura biti potpuno besplatno, što znači da neće stvoriti dodatne troškove na strani samih korisnika, ali će korisnici imati tu opciju i mogućnost da odaberu informacije, one posrednike i da koriste njihove usluge, ali će taj njihov međusobni odnos biti regulisan ugovorom a ne zakonom.

Dakle, usvajanjem ovog Predloga zakona o elektronskom fakturisanju postiže se višestruki efekat, kako za državu, tako i za privredu, ušteda u vremenu potrebnom za rad sa elektronskim fakturama u odnosu na klasični oblik papirnih faktura, ušteda u novcu potrebnom za izdavanje, slanje i čuvanje papirnog oblika faktura, brže plaćanje, ali i efikasnija kontrola i smanjenje poreskog jaza, a samim tim, u krajnjoj instanci, i smanjenje stepena sive ekonomije.

Kada govorim o sivoj ekonomiji, moram da pohvalim i Ministarstvo finansija i projekat koji se realizuje poslednjih nekoliko godina, a radi se o nagradnoj igri „Uzmi račun i pobedi“ i koristim ovu priliku da čestitam mojim Vranjancima koji su pobednici ove nagradne igre za 2020. godinu. Naime, grad Vranje je apsolutni pobednik u kategoriji velikih lokalnih samouprava i ja sam jako ponosan na sve građane Srbije, a naročito na moje Vranjance što su prepoznali ovu meru borbe protiv sive ekonomije koju sprovodi naša država i Ministarstvo finansija i što su svojim delovanjem učestvovali u smanjenju stepena sive ekonomije.

Dragi moji građani, smanjenje stepena sive ekonomije znači da ćemo imati više para u državnoj kasi a to dalje znači da ćemo imati više mogućnosti da investiramo u nove kapitalne projekte, u izgradnju novih puteva, bolnica, škola, ali i mogućnost povećanja plata i penzija.

Mi smo prošle nedelje usvojili rebalans budžeta, usvojili smo drugu garantnu šemu kao dodatnu meru podrške našoj privredi za prevazilaženje negativnih posledica izazvanih pandemijom virusa Kovid – 19, ali i novi finansijski paket pomoći našim građanima. Sve su to dobre stvari koje mi kao jedna odgovorna država radimo, ali, kao što to kod nas obično i biva, uvek se nađe neki pametnjaković koji ima dovoljno smelosti ili pak nedovoljno pameti da kritikuje ono što je očigledno dobro.

Jedan od tih pametnjakovića, samoproklamovanih stručnjaka, inače član trusta mozgova okupljenih oko Dragana Đilasa i njegove lopovske bratije, rekao mi je da je isplata novčane pomoći građanima Srbije od 60 evra smešna i uvredljiva za svakog normalnog čoveka i da bi svako onaj ko se u Srbiji oseća normalnim trebao da tu pomoć odbije. Dakle, dragi moji građani, oni koji su vas opljačkali bi da vas danas dele na normalne i na nenormalne, u zavisnosti od toga da li vam je iznos od 60 evra smešan ili nije. Mene zaista više ne može da iznenadi količina gluposti i budalaština koje oni izgovaraju, jer šta da očekujete od ljudi koji podržavaju Dragana Đilasa koji je pokrao 619 miliona od ove države i od ovog naroda i koji na 53 računa u 17 zemalja ima ogroman novac. Pa, toliko ste para pokrali da me zaista ne iznenađuje to što vam je 60 evra smešno i uvredljivo. Ali, nama to nije nimalo smešno, a i građanima Srbije nije nimalo smešno, jer su oni najbolje na svojoj koži osetili vaš lopovluk.

Na moje pitanje njemu – a što niste dok ste bili na vlasti građanima isplaćivali neke pare koje po vašim merilima nisu smešne, dobio sam odgovor – pa, nije bilo potrebe. Zamislite, drage koleginice i kolege narodni poslanici, nije bilo potrebe. Nije bilo potrebe u trenucima kada je stopa nezaposlenosti bila 26%! Nije bilo potrebe u trenucima kada je prosečna zarada bila negde oko 300 evra a minimalna zarada 16-17 hiljada? Nije bilo potrebe u trenucima kada ste svakog meseca zatvarali na stotine fabrika u kojima su ljudi radili i ostavljali ih na ulici? Pa, bilo je i te kako mnogo i potrebe i razloga, draga gospodo, potrebe da budete odgovorni, potrebe da budete pošteni i obaveze da brinete o svojim građanima i o svojoj državi. Ali, nažalost, jedina potreba koju ste vi u tim trenucima imali jeste da kradete, da se bogatite na račun građana i da radite sve suprotno od interesa ove države, kako bi zadovoljili svoju bolesnu pohlepu za novcem. Danas, kada se više i ne zna koliko ste para pokrali, vi, srebroljupci, dozvoljavate sebi da se rugate narodu koji ste ojadili i da govorite kako je 60 evra za nekoga smešno ili uvredljivo.

Pitam ja vas, da li vam je smešno možda to što smo i za četiri meseca uspeli da izgradimo dve kovid bolnice? Da li vam je možda smešno to što danas Srbija vakciniše ovoliki broj građana i što imamo četiri različite vakcine, što nemaju neke mnogo ekonomski jače i snažnije zemlje od nas? Verovatno vam je smešno i to što planiramo rast od 6% BDP-a za ovu godinu? Ili su vam, pak, smešne one tri milijarde evra stranih investicija koje smo privukli?

Sigurno se smejete i tome što predsednik Srbije Aleksandar Vučić svakog meseca otvara po jednu fabriku širom Srbije, gde zapošljavamo naše ljude, jer želimo da naši građani žive bolje, želimo da naša Srbija bude bolja, uspešnija, jer je već svakako najlepša zemlja na svetu.

Ali, neka. Samo vi nastavite i da se smejete, nastavite i da se rugate, a mi ćemo kao jedna odgovorna vlast, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, nastaviti da radimo sve u interesu naših građana i u interesu naše Srbije.

Nisu tih 60 evra nikakvo dodvoravanje građanima Srbije. Naravno da niko neće da se obogati od tih para, niko to od nas nije ni rekao, ali je građanima bitno da znaju da se u teškim trenucima, u kriznim vremenima, njihova država brine o njima i da njihova država misli na njih. Ali, za vas su rad, odgovornost, poštenje i briga o građanima misaone imenice, a za nas to je nešto što nas pokreće i što nas gura napred. Živela Srbija.

Hvala, gospodine Iliću.

Reč ima Ljiljana Malušić. Izvolite.

Hvala potpredsedniče Narodne skupštine.

Uvaženi ministre, dame i gospodo poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, ja ću danas govoriti o Predlogu zakona o elektronskom fakturisanju, što je samo još jedan korak dalje ka digitalizaciji.

Naime, za ovaj zakon je održana javna rasprava, svi akteri su se založili za ovaj zakon, kako da kažem, jer je tu bila kompletna javna uprava, onda javni sektor kompletan, zatim nevladin sektor, takođe i Privredna komora, znači svi su za. Zašto? Pre svega zbog boljitka, znači neće biti sive ekonomije, jer je bilo dosta malverzacija, kasnije ću o tome na primerima naših suseda, zatim transparentnost, zatim smanjenje administracije, takođe brzina ušteda, ali ono što je najvažnije ekološki momenat.

Ono što treba istaći da je pre svega ovo potpuno besplatno, da se građani Republike Srbije ne brinu, znači besplatno, i za javni sektor biće obavezno da od 1. januara 2022. godine krenu sa elektronskim fakturisanjem, a za privatni sektor od 1. januara 2023. godine. Znači boljitak za Republiku Srbiju u svakom momentu.

Što se naših komšija tiče, mi imamo povratne informacije o tome kako izgleda kada uvedete elektronsko fakturisanje. Na primer, Grčka se izjasnila i Grci su izgubili četiri milijarde evra zahvaljujući lošem fakturisanju, u smislu malverzacija. Hrvatska se izjasnila po tom pitanju i rekla je da je od kako je uvela elektronsku upravu, odnosno elektronsko fakturisanje, dobila 350 miliona evra, znači u dobitku je 350 miliona evra. Takođe, izjasnila se i Austrija, rekla je da je dobila na brzini, transparentnosti, uštedi, smanjenju administracije. Znači, jedan odličan zakon i ja ću sa zadovoljstvom glasati za njega.

Sada bih nešto malo drugačije, naime podsetimo se jučerašnjeg dana, kada je na aerodrom „Nikola Tesla“ iz Kine direktno došlo još pola miliona vakcina, što je sa dva i po miliona vakcina, što se tiče Narodne Republike Kine, dobili smo ukupno tri miliona vakcina.

Zahvaljujući upornosti, istrajnosti Vlade Republike Srbije i našem predsedniku Srbije, postoje četiri vrste vakcina. Mi smo u svetu najbolji i to treba da se kaže građanima Republike Srbije, ipak je 58, 60% građana glasalo za nas, ja mislim da će kada budu izbori sledeće godine, da to bude 70%.

Zašto? Zato što se u Srbiji danas vakcinisalo 34% punoletnih građana Republike Srbije, jer jedino vakcina može da pobedi ovu pošast koja se zove Kovid-19. Zaista, ako neko iole ima skrupula zbog drugih ljudi, treba da bude vakcinisan. Uostalom juče je na jednoj od televizija gostovao gospodina Marić, seksolog, koji je imao tu nesreću da završi na aparatima i bio je antivakser. Juče je javno pozvao da se svi ljudi vakcinišu, jer ta agonija kroz koju je on prošao, želi da se ne desi nikome.

Takođe, treba da se podsetimo pre tri dana, gospodin Vučić je upravo otvorio jednu fabriku, jednu, što reče moj uvaženi kolega, koji je govorio pre mene, svakog meseca se otvara po jedna fabrika, možda i dve u Republici Srbiji. Lično on sam je otvorio preko 230 fabrika, evo sada imamo ugovor, otvoriće se fabrika u Novom Sadu, o njoj ću nešto kasnije.

Otvorena je fabrika u Smederevskoj Palanci. Godine 2008. otpušteno je 400 hiljada ljudi, nezaposlenost 26%, danas 2021. godine zaposleno 400 hiljada ljudi i nezaposlenost je, do pojave pandemije, bila 7,3%, zbog pandemije i svega što nam se dešavalo sada je 9%. Ja sam sigurna da kada pobedimo ovu pandemiju da ćemo imati evropski prosek, a to je 5% nezaposlenih, za jedno par godina.

Srbija će biti idealno mesto za život. Podsetimo se samo plata, prosečna plata je bila 320 evra, te 2012. godine, danas je 540 evra, sa tendencijom da bude 2025. godine 900 evra.

Ono što još moram da naglasim, jer je vrlo važno za građane Republike Srbije, u Smederevskoj Palanci ništa nije urađeno 60 godina, nisu imali ni jednu jedinu investiciju 60 godina. Otvorena je fabrika i to južnokorejska kompanija „Kijung šig kejbl“, otvorila je fabriku, gde će biti do kraja 2022. godine zaposleno 700 ljudi. Danas tu radi 249 ljudi, od toga 200 žena. Uloženo je 20 miliona evra sa tendencijom da se nastavi saradnja sa Južnom Korejom. Inače, ova fabrika u Smederevskoj Palanci radiće baterije za električne automobile, koje će biti plasirane u EU, odnosno u čitavoj Evropi.

Takođe, napravljen je ugovor sa firmom iz Japana, koja se zove „Nidek korporejšn“. To je inače jedna od najvećih firmi u svetu koja zapošljava preko 120 hiljada ljudi, radi u 40 zemalja i ona će uložiti u izgradnju te fabrike 72 miliona evra za početak. Inače, planirano je da u čitavoj Evropi bude uloženo milijardu i po evra, od toga će polovina sredstava ići na Republiku Srbiju.

Bravo za Vladu Republike Srbije i za gospodina Vučića. Ovo je izvanredan momenat i ja samo mogu da kažem da ovako treba raditi, da ovi koji su bili na vlasti do 2012. godine – bilo, ne ponovilo se i da se nikada u Srbiji više neće desiti da preko noći ostanu bez posla 400 hiljada ljudi.

Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem gospođi Malušić.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Vladimir Marinković.

Hvala, potpredsedniče Orliću.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, sve što za cilj ima unapređenje poslovnog ambijenta, unapređenje efikasnosti, efektivnosti rada, posebno privatnog sektora u našoj zemlji, i naravno bolje saradnje sa državnim institucijama, imaće podršku većine. Dakle, imaće podršku SNS i sve to u ime unapređenja poslovnog ambijenta i mogućnosti da se posebno domaća, mikro-mala i srednja preduzeća razvijaju, da budu konkurentnija, i da naravno nastavimo sa politikom fiskalne discipline i politikom koja za glavni cilj ima stabilnost, kako javnih finansija, tako i politikom koja obezbeđuje kapitalne investicije i sve ono što dolazi kao rezultat plaćanja većih iznosa poreza, većih iznosa doprinosa, svega onoga što preduzeća u Republici Srbiji plaćaju.

Kada je u pitanju ovaj set zakona koji danas imamo na dnevnom redu, sve ono što ide u prilog tome da male, srednje i velike kompanije učini efikasnijim, da ih učini da štede vreme, energiju i ljude, da imaju mnogo više vremena za inovacije, za poboljšanje sopstvenih proizvoda, sopstvenog poslovanja i menadžmenta, da se ne bave puno birokratijom, administracijom, to naravno da ima podršku svih nas u Narodnoj skupštini Republike Srbije, dakle, govori u ime SNS.

Zbog toga i zbog takvog pristupa mi smo uspeli da na jedan stvarno maestralan način u prethodnih nekoliko godina razvijemo našu privredu, da implementiramo i realizujemo jako teške i bolne ekonomske reforme i da učinimo od jednog društva koje je bilo jako, kada je u pitanju ekonomija, tromo, vrlo se loše kotiralo u samom regionu, a da ne govorim o evropskom i globalnom nivou, da učinimo jedno jako živo privredno tkivo, jedno društvo i jedan ambijent u kojem se faktički utrkuju da investiraju investitori iz svih zemalja na svetu, dakle širom zemljine kugle.

Moje kolege su dosta govorile o tome, ne bih da ponavljam, ali Srbija je danas faktički jedan ekonomski hab, jedan investicioni hab u koji vrlo rado investiraju kompanije iz Azije, sa Bliskog Istoka i SAD, iz Narodne Republike Kine, Ruske Federacije. Dakle, zemlja koja je prijemčiva za investicije, zemlja u kojoj svi ti investitori koji imaju časne i poštene namere, koji hoće da oplode svoj kapital, vrlo rado investiraju iz nekoliko razloga. To je zato što imamo stabilnost, zato što imamo političku stabilnost, zato što imamo jedno vrlo odgovorno vođstvo zahvaljujući liderstvu, zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću. Ali, ovde govorimo o tome da imamo jednu odličnu fiskalnu politiku i konačno, mislim prvi put posle nekoliko decenija, Srbija ima ono što je, kada je u pitanju ekonomija i kada je u pitanju poreska politika, ono što je najbitnije, ljude koji imaju senzibilitet ka tome, zahvaljujući vama ministre i vašem timu u ministarstvu, a to je da svi oni privrednici koji žele da ulažu, koji žele da rade i da se upuste u tržišnu utakmicu mogu da predvide šta će se desiti za šest meseci, za godinu dana, za dve ili pet godina u domenu fiskalne politike.

Moram da napomenem da je fiskalna politika jako podsticajna u Srbiji. To je jedan od vrlo važnih razloga zašto Srbija ima mnogo više u proteklih nekoliko godina otvorenih preduzeća nego zatvorenih, pričam o domaćim firmama, i zašto imamo toliki nivo stranih direktnih investicija koje u 2020. godini, uprkos pandemiji, uprkos jako teškim uslovima poslovanja na globalnom nivou, uprkos jednoj ogromnoj ekonomskoj i zdravstvenoj krizi, imamo više od tri milijarde evra stranih direktnih investicija, što čini čak negde oko 67% ukupnih investicija u celom regionu.

Naravno da moramo da napomenemo i tu činjenicu da smo se jako dobro snašli u doba ove krize koja je izazvana korona virusom, u situaciji kada mnoge zemlje koje su mnogo razvijenije, ja ću pomenuti samo, recimo, Austriju, Izrael, zemlje koje su imale ogroman privredni rast i jaku ekonomiju, čiji se BDP meri stotinama milijardi evra, one su za samo nekoliko meseci od početka pandemije došle na taj nivo da imaju više od dvadesetak procenata nezaposlenih ljudi.

Srbija sve ovo vreme pandemije nije prešla tu magičnu granicu, dakle, da je nezaposlenost otišla iznad 10%, već smo zahvaljujući jednoj hrabroj, prvenstveno hrabroj i mudroj politici koju je sprovodio predsednik Vučić, ali naravno i Ministarstvo finansija, pomoći domaćim i stranim firmama, podršci njima da se održe u to doba pandemije, da održe nivo svog poslovanja i ono što je za nas kao stranku najbitnije, da se održe poslovi za zaposlene, ali ne samo da se održe kako bi nekoliko desetina hiljada firmi koje su bile ugrožene preživele nekoliko meseci, nego upravo ono što se radi danas, da se napravi prostor za jedan kvantni skok u 2021. godini.

Već sada možemo da vidimo da kada je u pitanju zdravstveni sistem, zahvaljujući jako dobrom snalaženju predsednika Vučića i državnog rukovodstva, možemo da očekujemo za dva do tri meseca da će se stanje u zdravstvenom aspektu potpuno normalizovati, da će se zemlja potpuno otvoriti i da će naravno ekonomija moći da radi u punom kapacitetu. Ako to ostvarimo i ako krenemo sa takvim jednim rastom i dinamikom poslovanja i rada u junu ili julu mesecu, mi stvarno možemo da očekujemo projektovani privredni rast od 6%, ali ja bih rekao da nas možda očekuje i nešto bolje. Moramo da budemo optimisti. Taj optimizam i kombinacija optimizma, znanja, posvećenosti, ulaganja ogromne energije u razvoj naše ekonomije i privrede je u stvari rezultirao time da svi investitori koji su želeli da investiraju u Srbiju, oni su zadržali taj svoj stav, oni žele da investiraju ovde i naravno sve te investicije se realizuju.

Ostaje, naravno, da budemo istrajni po pitanju jedne čvrste pozicije po pitanju poreske politike. Ja moram, zbog građana Republike Srbije, da napomenem tu činjenicu da smo imali 2012. godine, koliko mogu da se setim, negde oko 69% je bila naplata poreza na dodatu vrednost i to je samo i zbog toga što je vlast tada, vlast, Vlada Republike Srbije, ljudi koji su vodili Ministarstvo finansija i Poresku upravu nisu se ponašali na domaćinski način. Imali ste povlašćena preduzeća, imali ste povlašćene pojedince koji su mogli da izvrdavaju zakon i koji su mogli da rade sve ono što većina građana i većina kompanija i preduzeća nije mogla da radi u Republici Srbiji. Dakle, imali ste jednu zaštićenu kastu privrednika, kako da ih nazovem – tajkuna, koji su mogli da rade šta žele u domenu privrede, čak i to da ne plaćaju porez.

Može li neko danas da navede jedan primer, jednog čoveka, jednu kompaniju koja može da se javni ministru finansija ili bilo kome u Poreskoj upravi i da dođe sa zahtevom da ne plati porez ili da ne plati ono što mu je zakonom propisano i što mu je određena državna institucija propisala da plati? Ne može. I zbog toga celokupni ovaj projekat digitalizacije, fiskalizacije, u stvari ide u prilog tome da više nema ni mogućnosti da bude onih koji su povlašćeni, jer kada to uđe u jedan informacioni sistem, više nema bilo kakvog direktnog kontakta, nikakve mogućnosti da se ne uradi i da se ne ispuni ona obaveza koju svi građani, a posebno koju privreda ima prama ovoj državi.

Izuzetno poštujem tu vašu politiku i taj vaš stav, ministre Mali, jer mislim da je to jedini put da ova zemlja ima stabilne javne finansije, dakle, put koji podrazumeva jednake mogućnosti, jednaka pravila i konačno je Srbija postala jedna zemlja koja je definisala jasna pravila za sve igrače i to je jedan od razloga zašto Srbija ima najviši nivo stranih direktnih investicija i zašto se sve više i više ljudi u Srbiji, dakle, ljudi koji su građani Republike Srbije opredeljuje da pokrene određene preduzetničke i privredne inicijative, otvaraju svoje kompanije, otvaraju svoje firme, počinju da rade, naravno, u skladu sa zakonima Republike Srbije, onako kako i treba da rade, i više faktički nikome i ne pada na pamet da može da se ponaša na način ili da može to nekome kroz određene koruptivne aranžmane da plati, a da ne plati državi ono što je potrebno da plati i ono što je zakonom propisano.

To je ono što jasno pravi diferencijaciju između onog režima koji je vladao do 2012. godine i one Srbije koju smo mi napravili danas, zahvaljujući našem predsedniku Aleksandru Vučiću, zemlja rada, zemlja discipline, zemlja u kojoj svi imaju jednaka prava, jednake mogućnosti i naravno jednake šanse. To je jedini put da naša privreda ide napred, to je jedini put, jednostavno, danas imamo i tu priliku i tu situaciju da možemo da se pohvalimo time da iz našeg budžeta 7,2% novca ide za kapitalne investicije, dakle, najviši procenat, najviši nivo novca koji se ulaže u infrastrukturu, koji se ulaže u auto-puteve, koji se ulaže u železnice, koji se ulaže u meku infrastrukturu, izgradnju škola, bolnica, svega onoga što je potrebno kako bi naši građani imali bolji kvalitet života i kako bi živeli u blagostanju.

Dakle, kao što smo i pre neki dan pominjali, više radno mesto, da li ćete moći da se zaposlite kada završite fakultet ili zanat, to više i nije neko pitanje koje je toliko značajno, jer postoje mogućnosti, zbog jednog velikog broja investitora, velikog broja kompanija koje rade i koje ulažu ovde u Srbiji, sada se bavimo i nekim drugim stvarima, kao što je zaštita životne sredine i neke druge stvari koje, naravno, nemaju veze sa onim što je u stvari obeležilo vladavinu režima koji je vladao od 2000. do 2012. godine, a to je goli opstanak za građane Republike Srbije i borba za radno mesto i nemogućnost da dođete do radnog mesta, sem ako niste na bazi nekog nepotizma, na bazi nekih rođačkih i stranačkih veza mogli da se zaposlite u nekoj državnoj kompaniji ili u državnoj upravi, što je, naravno, zahvaljujući SNS, i sa tom praksom raskinuto, imajući u vidu da mi želimo javnu upravu i državnu administraciju koja je efikasna, koja je efektivna i koja će biti najbolji mogući servis građanima Republike Srbije i privredi Republike Srbije.

Tako da, mislim da sve ono što je uvedeno kada je u pitanju naplata poreza u Republici Srbiji i fiskalna disciplina, da to jeste prelomna tačka u privrednom razvoju naše zemlje i možemo sa ovakvom politikom i ovako izbalansiranim, optimalnim stopama poreskim koje važe u našoj zemlji da očekujemo jedan novi talas stranih direktnih investicija, kako u ovoj, tako i naravno u narednim godinama, s tim što moram da iskažem i to da smo prvi put faktički u istoriji ekonomskog života naše zemlje uveli i posebne poreze, recimo, za sezonske radnike. Rešili smo sada i pitanje ovo sa frilenserima, kada je u pitanju plaćanje poreza.

Dakle, obuhvatamo sve društvene i ekonomske grupe i ne radimo to paušalno, ne radi se to iz kabineta, to je jako važna stvar, jer je logika ove Vlade i ovog ministarstva i ove većine u parlamentu da svi plaćaju porez i da svi mogu časno i pošteno da rade svoj posao, da časno i pošteno zapošljavaju te ljude koji rade kod njih i da apsolutno ne moraju da brinu da li će im poreska policija ili finansijska policija zakucati na vrata, kao što je bilo kod ljudi koji se, kada su u pitanju sezonski poslovi, koji nisu imali mogućnost čak da plate poreze za radnike i one koji dolaze kod njih da rade na dnevnom, nedeljnom ili mesečnom nivou tokom sezone.

Tako da to pokazuje jedan strateški, sistemski pristup Vlade Republike Srbije i ove vlasti, da na jedan podsticajan način reši problem koji je bio višedecenijski u Republici Srbiji, a to je, da za neke nije važilo pravilo i obaveza da plaća poreze, sve vrste poreza i s druge strane, da ta poreska politika bude takva da doživljavamo ono što se u ekonomskoj teoriji zove evazija poreza, a to je da oni budu toliko visoki i toliko neprimereni, da jedan dobar deo privrednika faktički mora da ga izbegava.

Zbog toga mi ćemo i dalje, kao ljudi koji imaju osećaje i koji jednostavno shvataju da je razvoj privrede i razvoj ekonomije, prosto „Condicio sine quo non“ razvoja naše zemlje, razvoja celo regiona, dakle, uslov svih uslova, raditi i dalje i podržavati svaki reformski zakon. Svaki reformski potez koji dođe iz Vlade Republike Srbije, posebno iz Ministarstva finansija i iz Ministarstva privrede u Vladi Republike Srbije, a koji će uticati na to da privrednici imaju bolji ambijent, da mogu više da zapošljavaju i da imamo, naravno, u ovom drugom domenu jednu jasniju sliku i fiskalnu, dakle, poresku disciplinu i disciplinu koja se tiče ekonomskog života i onoga što čega treba da se pridržavaju privrednici u celoj zemlji, poštujući ovu državu, ali insistirajući na tome da i država poštuje njih.

To je politika SNS, to je politika predsednika Aleksandra Vučića, koja za glavni cilj i tu ću da završim, ima, koji je vrlo jednostavan, ima, a to je radno mesto, to su nove fabrike, to su nove investicije i jednostavno permanentna kontinuirana politika koja obezbeđuje to, da Srbija iz dana u dan, iz meseca u mesec postaje još atraktivnija destinacija za investicije, za ulaganja, za nove fabrike i za nove pogone. Hvala.

Hvala, profesore Marinkoviću.
Reč ima Dušica Stojković.

Predsedavajući, uvaženi ministre, drage kolege narodni poslanici i poštovani građani Srbije, Srbija se svakoga dana reformiše i menja na bolje, Srbija je danas jedna moderna država koja ide u pravcu savremenih ekonomskih trendova i kada je reč o kreiranju povoljnijeg poslovnog ambijenta, ali i kada je reč o olakšavanju i ubrzavanju poslovanja.

S tim u vezi danas raspravljamo o jednom jako važnom zakonu kakav je Predlog zakona o elektronskom fakturisanju, upravo ovaj zakon sledi najbolju praksu prelaska na elektronsko poslovanje koje primenjuju razvijene zemlje sveta kako Srbija teži, koji primenjuju brojne zemlje članice EU.

To nije smo naša obaveza kao pristupajuće zemlje EU, kada je reč o harmonizaciji naših propisa, sa propisima EU i usaglašavanje sa direktivama, već mi, pre svega, želimo ovim zakonom da pokažemo i da damo značajan impuls našim privatnim i javnim preduzećima, da kreiramo bolji poslovni ambijent i da olakšamo i ubrzamo poslovanje, da smanjimo sve one rizike, a i da smanjimo, prosto bih rekla, utrošak vremena koji nam omogućava sam proces digitalizacije. Želim sve građane Srbije da podsetim, da je Srbija upravo lider u procesu digitalizaciju jugoistočnoj Evropi, a nesumnjivo lider na Zapadnom Balkanu.

Takođe, osnovno pitanje koja se nameću kada čitate ovaj tekst zakona i šta to predstavlja elektronsko poslovanje i elektronsko fakturisanje, i koji su benefiti od uvođenja elektronske fakture za privredu u Srbiji, ne samo za privatne kompanije, već, rekla bih, i za javna preduzeća koja posluju u našoj državi.

Elektronsko fakturisanje u osnovi predstavlja izdvajanje računa, bez upotrebe papira, to znači da se svi procesi i korici, koja obuhvataju tradicionalno fakturisanje na papiru, sada mogu obavljati putem elektronskih uređaja, putem kompjutera, pametnih telefona i slično, dok se razmena ovakvih računovodstvenih isprema može vršiti elektronski, znači, putem interneta.

Evropska komisija je zaista sponzorisala dva dokumenta na osnovu kojih se izrađuje elektronska faktura u Srbiji. Ova dva dokumenta podržavaju primenu direktive o elektronskom fakturisanju u javnim nabavkama, što zaista podrobnije definiše ovaj Zakon o elektronskom fakturisanju. Tu su sve one naše obaveze u Poglavlju 5 koje se tiču javnih nabavki.

Država želi da na jedan ozbiljan, rekla bih sistemski način uredi oblast slanja, prijema i čuvanja elektronske fakture i dat je rok do januara 2023. godine da se ceo privatni sektor bude u obavezi da se osposobi za prijem i slanje elektronskih faktura. Za javni sektor ste dali nešto kraće rokove.

Zajedno sa Zakonom o fiskalizaciji i ovim Zakonom o elektronskom fakturisanju, reč je o dva sistemska zakona koji će u mnogome poboljšati ambijent u Srbiji, obezbediti veću pravnu sigurnost i olakšati poslovanje po ugledu na brojne zemlje članice EU. Radi jasnije slike, vi ste ministre, u vašem uvodnom izlaganju govorili o tome da u svetu ima više od 550 milijardi elektronskih faktura. Ja sam došla do podatka da su u zemljama članicama EU samo tokom 2015. godine izdato više od 35 milijardi faktura u samo jednoj godini. Kada govorimo o Evropi, pre svega mislim na evropska preduzeća i na države članice EU, preko 17 milijardi e-faktura je učinjeno godišnje, u toj 2015. godini, što je činilo 24%. Postoji prosto glad za elektronskim fakturama i one će se u ovim godinama koje dolaze imati rast upotrebe u praksi, ne samo kada je reč o poslovanju sa stanovništvom, već i kada je reč o poslovanju kompanija i samih država članica.

Većina ekonomskih prednosti i suštini ne dolazi samo iz troškova štampe i poštarine, već pre svega dolazi, ti ekonomski aspekti koji olakšavaju proces upotrebe elektronske fakture, vodi ka toj automatizaciji, integraciji celog procesa od početka do kraja. Vi danas možete da kontrolišete uvođenjem elektronske fakture čitav proces od porudžbine do plaćanja, o smanjenja rizika poslovanja preko smanjenja rizika vremena i samog ubrzavanja poslovanja.

Takođe, uvođenjem e-fakture zaista ima višestruke prednosti, ne samo za privredu nego i za građane, već i za samu Republiku Srbiju. Te prednosti se ogledaju u transparentnosti samog procesa, smanjenja kašnjenja u plaćanju, manje grešaka, jer je reč o digitalnom formatu, umanjuju se troškovi štampe, vrši se integrisana obrada, brži je povraćaj PDV za privredu, veća je pravna sigurnost, izvesnost investicija čime kao zemlja zaista postajemo jedan atraktivniji ambijent za direktna strana ulaganja, ali i za ulaganja domaćim privrednika.

Takođe, brojne su uštede u vremenu, troškovima poslovanja. Dobar primer za to, u pripremi današnjeg izlaganja našla sam kod Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj, NALED je u jednoj od svojih publikacija dao dobar primer koji govori na najbolji način kako će upotreba elektronske fakture smanjiti troškove poslovanja jedne firme. U NALED-ovoj brošuri sledeće – jedan trgovinski lanac svake godine generiše oko 2,5 miliona dokumenata, a svaki od njih ima u proseku četiri lista. Kako papir košta pola, a toner jedan evro cent, proizilazi da štampa deset miliona stranica godišnje košta i do 150 hiljada evra. A gde su tu troškovi magacina, troškovi skladištenja faktura, troškovi ormara, polica, registratora, plaćanje radnika, plaćanje struje, plaćanje servisiranja ovog poslovanja.

Znači, na ovom jednom primeru, prosto plastičnom, možete da vidite koje su to prednosti kada je reč o uvođenju elektronskih faktura i na koji način ćemo doći do smanjenja utroška vremena i smanjenja troškova samog poslovanja. Osim smanjenja troškova i smanjenje utroška vremena mi takođe možemo govoriti o smanjenju rizika u poslovanju i većoj efikasnosti koje će nam uvođenje elektronskih faktura u praksi, u poslovanju naših javnih kompanija, javnih preduzeća i privatnog sektora u praksi i omogućiti.

Ta veća efikasnost ide u pravcu bolje isplate kupaca na vreme, poboljšavanje naplate faktura, zatim rizici, doći će do smanjenja rizika, nećemo više imati one situacije u praksi koje smo imali da se na pogrešan način tumači datum fakture, da se izgube fakture, da imamo problem sa autentičnošću ili integritetom same fakture, jer upravo elektronske fakture to stavljaju po strani.

Takođe, dodatnom primenom elektronske fakture može se očekivati smanjenje tih administrativnih troškova koji su u praksi postojale kada pogledate čitav lanac poslovanja ne samo izdavaoci i primaoci fakture već i sve druge učesnike u poslovanju, učesnike kao što su država, poreska uprava i carina.

Prednost e-fakture mogu imati i krajnji korisnici, primanje i čuvanje elektronskih faktura je značajno lakše u odnosu na one tradicionalne kakve su papirne.

Veoma važan aspekt za sistem e-fakture je da bude usaglašen sa zahtevima za zaštitu podataka o ličnosti i privatnosti i zaštiti od eventualnih zloupotreba o davanju poslovne tajne ili podataka o poslovanju firme.

Ja, sam ministre danas u pripremi svog današnjeg izlaganja zaista gledala i šta su to udruženja vama davala kao predloge tokom organizacije javnih rasprava. Udruženje računovodstvene komore Srbije je izrazilo neku vrstu straha od toga da podaci mogu biti zloupotrebljeni ili dostupni konkurenciji kod primene ovih informacionih posrednika, što ste vi u svom uvodnom izlaganju dobro objasnili i rekli da do toga u praksi neće doći.

Takođe, ovaj zakon predstavlja neku vrstu novine i u našem pravnom sistemu prošao je, kao što sam rekla, prošao je veliki broj javnih rasprava, gde su sve relevantni faktori i akteri u našem sistemu mogli da se uključe u jednu konstruktivnu debatu, produžili ste i obezbedili dodatne rokove kako za javni sektor tako i za privredni sektor, omogućivši više vremena da mogu da se na vreme pripreme za uvođenje elektronskih faktura u svoje poslovanje.

I, na kraju važno je pomenuti, ne manje značajne prednosti elektronske fakture, koji ide u pravcu zaštite životne sredine u odnosu na tradicionalne papirne fakture, jer najznačajniji uticaj je za smanjenje potrošnje papira, i na taj način očuvaćemo naše šume, smanjićemo utrošak energije na transport, a samim tim posledično, imaćemo i nižu emisiju štetnih gasova koje bi dovele do smanjenja ugljen dioksida.

Znači, pored ovih ekonomskih faktora značajni su nam i ovi ekološki faktori i aspekti jer moramo da razmišljamo kakvu planetu ostavljamo našem potomstvu.

Usvajanjem zakona o elektronskom fakturisanju, daćemo značajne impuls srpskoj privredi, javnom sektoru takođe, omogućićemo izvesnije poslovanje i bolju i bržu naplatu PDV-a od čega korist imaju svi sa jedne strane država Srbija, sa druge strane privrednici i javna preduzeća, koja će sada brže moći da raspolažu sa svojim novcem od povraćaja PDV-a.

Znamo da je vreme novac i da svako ubrzavanje poslovanja i olakšavanje poslovanja u budućnosti će imati zaista višestruke koristi, ne samo za privredni sektor u Srbiji, već za čitavu državu Srbiju i sve njene građane.

Boljom naplatom PDV-a novac će se sliti u državnu kasu i moći će se graditi više vrtića, škola, autoputeva, više mostova, moći ćemo u Beogradu da izgradimo metro, imaćemo brže pruge i sve ono što nam nedostaje kako bi obezbedili bolji kvalitet života i opstanak, a rekla bih i ostanak u našoj zemlji, zato će u danu za glasanje SNS podržati ovaj set finansijskih zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospođo Stojković.
Reč ima prof. dr Marko Atlagić.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine doktore Orliću, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pošto su koleginice i kolege rekle uglavnom sve što se moglo reći o ovom setu zakona dozvolite samo da nekoliko rečenica kažem, da kažem da je izuzetan set ovih zakona veoma važan za našu privredu, što je jako bitno, jer oni trebaju da poboljšaju ambijent poslovanja, što će doprineti ukupnoj modernizaciji i privrednom rastu i ubrzati proces modernizacije Republike Srbije posebno u vremenu sprovođenja programa ubrzanog procesa modernizacije od 2020. do 2025. godine.

Korišćenje sistema e fakturisanja je besplatno, kao što je gospodin ministar rekao, sistem se sprovodi u fazama, prva i druga faza kako smo videli od 1. januara 2022, a druga od 1. januara 2023. godine, pa nadalje.

Moram da kažem poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, da naši politički protivnici, oličeni u jednom delu opozicije su bili protiv digitalizacije i vi se vrlo dobro sećate u ovom visokom domu problema i o uvođenju interneta u školama, itd, što je bila suluda ideja.

Međutim, oni se nisu suprotstavili samo digitalizaciji, nego svemu onom što je napredno i korisno, za građane Republike Srbije, a i za Republiku u celini.

Ja ću da spomenem samo nekoliko slučaja da vidite da građani Republike Srbije vide protiv čega su se oni borili, protiv Beograda na vodi, i danas su protiv toga, a to je biser Beograda i Srbije, i ovog dela, ako hoćete Evrope, protiv revitalizacije Železare Smederevo. Kada smo već u Smederevu, i Smederevskoj palanci, danas je neko spomenuo, a dozvolite da kažem da su pustoš ostavili u Smederevskoj palanci.

Mi smo ovde imali jednog narodnog poslanika Milojičića zvanog Kena, koji je bio i predsednik opštine i koji je za jedno veče, koliko se sećate, iznosili smo, samo na vodu i kafu potrošio 107 hiljada u jednom kafiću, a kasnije 200 i nešto hiljada, i s tim u vezi smo mi naišli na jedan grafit koji je glasio, a ja ga nisam zaboravio – Istina je živa, u Palanci nema piva. Ostala je samo pena, popio ga žuti Kena. A pivo je bilo skupo, em ga pio, em se kupo, što pije kafana, budžet plaća sve, ja sam žuti Kena iz Glibovac, bre.

Vidite, poštovani građani, u Smederevskoj palanci, danas je tvornica sa 700 radnika, tako radi SNS, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, a tako je radila DS i bivši režim, na čelu sa Draganom Đilasom, Borisom Tadićem i drugim pajtosima njihovim.

Kad sam već kod Vuka Jeremića, dozvolite da kažem za ovog nesrećnika Vuka Jeremića, inače člana grupe lopova i prevaranata, da je postao odjednom uzgajivač ovaca. Verovali ili ne, poštovani građani, Jeremić je navikao da se bahati u Njujorku, da troši tamo pare sa svojim pajtosima. Sada odjedanput preselio se na selo, u štalu, uzeo jagnje i doji jagnjad, itd.

To ste verovatno videli ovih dana na tviteru, i pokušava kolegi Marijanu Rističeviću da uzme posao. Kad smo već kod njega, on stalno, neprekidno laže na državu Srbiju i na SNS, na predsednika Aleksandra Vučića.

Tako je 1. februara 2021. godine, optužio predsednika Vučića prilikom posete Francuskoj, da je obećao predsedniku Makronu stolicu Kosova, UN,i naravno kao što ste videli, slagao je.

To je izrekao, bez stida Vuk Jeremić i bez malo morala. Upravo je Vuk Jeremić taj koji stalno radi za šiptare i na predaju Kosova i Metohije, šiptarima, a ne Aleksandar Vučić.

Kada sam već kod toga, da raskrstim oko Vuka Jeremića oko Kosova i Metohije. Jeremić je od dolaska na čelo srpske diplomatije, kako znate, poštovani narodni poslanici stalno radio na tome da se pregovori o KiM, prebace iz UN u EU, i time doveo misiju Euleks, na KiM. I on i Dragan Đilas, i Boris Tadić, time zabili nož u leđa vlastitoj državi.

Kada je 2008. godine ilegalno proglašena jednostrana nezavisnost Kosova, Jeremić nije preduzeo nikakve efektne mere protiv jednostrane proglašene nezavisnosti Kosova, iako je Narodna skupština Republike Srbije, to neustavno jednostrano proglašenje, nezavisnosti proglasilo neustavnim, on nije preduzimao nikakve mere.

Povodom priznanja jednostrane proglašene nezavisnosti Kosova od strane Islamske konferencije, verovali ili ne, Vuk Jeremić je samo u jednoj rečenici uputio izraz razočarenja sekretaru Islamske konferencije i to je sve što je učinio kao ministar inostranih poslova.

Jeremić je pred OEBS-om jednostranu proglašenu nezavisnost Kosova nazvao presedanom, te je apelovao na OEBS pozivajući se na Rezoluciju 1244. Saveta bezbednosti UN, umesto da se tada pozvao na završni dokument iz Helsinkija iz 1975. godine, koji je implicitno utvrdio da pokrajine Republike Srbije nemaju pravo na sticanje nezavisnosti. Namerno to nije učinio.

Jeremić je tada propustio da zatraži hitno zasedanje Saveta bezbednosti UN zbog kršenja Povelje UN. Da li možete da verujete da on nije tada to zatražio? Jeremić se namerno odrekao sredstava zaštite suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije. Sad vidite ko je radio protiv interesa Srbije i protiv interesa našeg naroda na Kosovu i Metohiji.

Jeremić je namerno izbacio iz Predloga rezolucije kojom se traži mišljenje Međunarodnog suda pravde da, citiram tačno šta je pisalo: „Jednostrana secesija ne može biti prihvatljiv način za rešavanje teritorijalnih pitanja“ završen citat. Umesto toga, namerno, naveče, preko noći je ubacio stav koji glasi: „Da li je odluka Prištine da jednostrano rešenje proglašene nezavisnosti u skladu sa međunarodnim pravom?“ Završen citat i time zabio nož u leđa vlastitoj otadžbini.

Da je Jeremić radio za Prištinu, a ne za Srbiju, potvrdio je i ugledni američki časopis za međunarodne odnose „National Interest“ koji piše ovih dana da je Jeremić počinio najveću grešku 2008. godine koja je dovela do toga da se jednostrano proglašena nezavisnost Kosova ne proglasi za separatistički čin. Evo, i Amerikanci, njihov ugledni časopis to zaista i priznaje.

Šiptari svake godine 27.10. slave kao jedan od najvećih datuma tzv. državnosti Kosova. Jer, upravo tog dana Priština je dobila pravni argument da gura svoju tzv. nezavisnost do kraja. Šiptarsko rukovodstvo u Prištini Vuka Jeremića smatra tvorcem najznačajnijeg papira u rukama tzv. kosovske nezavisnosti.

Poštovani građani, Jeremić je u autorskom tekstu, verovali ili ne, ali je istina, za francuski dnevni list „Mont“ 17.7.2018. godine pisao na dan kada je predsednik Republike Aleksandar Vučić išao u posetu Francuskoj i optužio, verovali ili ne, ali državu Srbiju i njenog predsednika za širenje stabilokratije na Balkanu.

Tako je, uvaženi narodni poslanici, predsednik Francuske Makron mogao pročitati na dan susreta sa Aleksandrom Vučićem najpogrdnije optužbe na račun naše države Republike Srbije i njenog predsednika Aleksandra Vučića.

Jeremić je u autorskom tekstu u „Washington Post“ jula 2017. godine najbrutalnije uvredio državu Srbiju opet i njenog predsednika Aleksandra Vučića i to pred njegov susret sa potpredsednikom tada SAD Majklom Pensom, građani su bili šokirani ovim nepatriotskim činom Vuka Jeremića.

Kad god je predsednik Republike Aleksandar Vučić trebao ići u posetu državniku velikih svetskih zemalja on je zabijao nož u leđa vlastitoj otadžbini.

Jeremić je decembra 2008. godine u razgovor sa američkim kongresmenom, Tedom Poom, rekao da je, citiram: „Ulazak Kosova i Metohije u UN najbolji, čemu Srbija može da se nada, ako bude imala sreće.“ Završen citat i time se Vuk Jeremić svrstao u izdajničke bitange naše zemlje.

Evo, poštovani građani, kako vidite ko izdaje Kosovo i Metohiju. Jeremić je u razgovoru sa Roćenom, savetnikom Mila Đukanovića rekao „Sa mater Srbiji.“ Završen citat i to u vreme kada je bio savetnik Borisa Tadića.

Poštovani građani Srbije, evo i juče je predsednik javio, EU će narednih nekoliko godina pomoći izgradnji železničke pruge Beograd – Niš – Skoplje, jedan od najvećih infrastrukturnih objekata u narednih pet godina. Srbija se gradi i radi.

Iz ovoga što sam ja govorio o Vuku Jeremiću vidi se da je Vuk Jeremić velika štetočina za našu zemlju. Radi se o jednoj izdajničkoj bitangi sa kojim treba da se bavi tužilaštvo Republike Srbije zbog ekonomskog i političkog podrivanja naše zemlje i razbijanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta Republike Srbije. Za razliku od njega, Aleksandar Vučić, predsednik države je veliki srpski reformator, motor ubrzane modernizacije naše zemlje, veliki srpski rodoljub i veliki srpski državnik, graditelj i branitelj svih građana Republike Srbije, koji nikada neće uraditi ništa što ide na štetu Republike Srbije.

Hvala.

Zahvaljujem, profesore Atlagiću.
Reč ima narodna poslanica Dubravka Filipovski.
Izvolite.