Privodite kraju, molim vas.

Molim vas, samo još jedna stvar, isto tako je ovih dana eskalirala jedna druga stvar u javnosti, a to je da se unapred osuđuje Zakon o rodnoj ravnopravnosti, zbog toga što će on navodno, hajde da tako kažem, čak je taj izraz i upotrebljen na jednom mestu, upropastiti jezik srpski. Ne razumem te ljude. Toliko, pošto nemam vremena više.

Hvala, gospodine Kovačeviću.

Reč ima potpredsednica Narodne skupštine, Elvira Kovač.

Zahvaljujem, poštovani potpredsedniče.

Predsedništvo, potpredsedniče, predsedničke Pokrajinske vlade, poštovana ministarko sa saradnicima, kao što je uvaženi predstavnik poslaničke grupe SVM, gospodin Balint Pastor, kada je govorio o jednom predlogu zakona, najavio ja ću o ostalima.

U ime poslaničke SVM najpre ću krenuti o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, jer smatramo da je to jedan od važnih koraka uspostavljanja proširenja sistema digitalizacije, kao što smo to čuli, u obrazovanom sistemu.

Ovo je novi krug u sistemu digitalizacije u obrazovanju, koji se inače koristi i kod upisa u predškolske ustanove, ustanove osnovnog obrazovanja. Ovde se pojednostavljuje zapravo prijava učenika za prijemni ispit i za upis u srednje škole. Vrlo je pohvalno da se u sistem eUprave, postepeno proširuje i usklađuje sa realnim potrebama raznih resora, kao i stanovništva, kako bi zaista korisnici, zapravo sami roditelji u konforu svojih stanova, jednostavno, kod kuće prijavili svoju decu, bez stajanja u dugačkim redovima. Kažem, vrlo je značajno da se to nekako izjednačuje da se proširuje polako, od predškolskih ustanova, osnovnih, sada pričamo i o srednjim školama.

Videli smo nedavno kada je uvažena premijerka, potpredsednik Vlade, ministar, kada su predstavljali moju srednju školu i kada su oni rekli da ćemo sada bez odlaženja, kako su oni rekli, na sedam različitih mesta, jednostavno jednim klikom uspeti da prijavimo svoju decu za polaganje prijemnog ispita u o određena specijalizovana odeljenja gimnazija i umetničkih srednjih škola.

Novina u posebnom vođenju baze podataka su da se, ono što je za nas izuzetno značajno, vode podaci o osetljivim grupama, kojima se pri upisu u srednje škole mogu obezbediti određene mere afirmativne akcije, iliti pozitivna diskriminacija, a to su kao što znamo, učenici romske nacionalnosti, ili učenici sa smetnjama u razvoju, ili sa invaliditetom, te se zapravo, ovim predloženim izmenama i dopunama predlaže dopuna postojećeg

Svi mi znamo da je u skladu sa Ustavom Republike Srbije izjašnjavanje o nacionalnoj pripadnosti dobrovoljno, ali, ipak jedinstveni informacioni sistem prosvete, sadrži sve relevantne podatke o kojima SVM više puta govorio u ovom visokom domu i za koje smatramo da su izuzetno značajni, a to su maternji jezik, jezik na kojem ta osoba pohađa nastavu. Naravno, da ovi podaci mogu da ukažu i na nacionalnu pripadnost tako da se uvođenjem jedinstvenog obrazovnog broja uvodi realno sagledavanje analize podataka sistema prosvete vezano i za nacionalne manjine, što mi svakako podržavamo.

Da podsetimo, smatramo da je veliki korak u razvoju službene upotrebe jezika i pisma nacionalnih manjina činjenica da je elektronski sistem upisa, odnosno vođenje evidencija kao što su eVrtić, eUprava, eUpis, odnosno eŠkola, eDnevnik i tako dalje, pa i nedavno predstavljen spomenuti portal „Moja srednja škola“, oni zapravo svi omogućuju korišćenje onlajn platforme i na jezicima nacionalnih manjina i to na svih osam jezika nacionalnih manjina kojima se realizuje celokupna nastava, odnosno na onim jezicima koji su u službenoj upotrebi u određenoj opštini.

To je zaista jedno od zalaganja i SVM, a eto moram i da spomenem našu koleginicu Mariju Viček, državnog sekretara u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Naime, zaista poslednjih nekoliko godina, kao što je to i uvaženi ministar spomenuo u uvodnom izlaganju napravljena jako, jednostavno se stvorila jako dobra saradnja između Kancelarije za informacione tehnologije elektronsku upravu Vlade Republike Srbije i samog Ministarstva prosvete nauke i tehnološkog razvoja, što mi u SVM smatramo kao dobar primer i da može da bude primer koji bi trebalo nekako da se raširi na ostale segmente eUprave kako bi svi segmenti platforme bili dostupni na jezicima nacionalnih manjina.

U izveštajima o napretku Republike Srbije u procesu evrointegracija i sprovođenju akcionih planova za Poglavlje 23 i 24 Evropska komisija je kao što sam to spomenula danas u kratkom izlaganju kao predsednica Odbora za evropske integracije, ocenila da su neophodne izmene Zakona o zabrani diskriminacije, kao i donošenje potpuno novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti kako bi se oni u potpunosti uskladili sa pravnim tekovinama EU. Zbog toga nas izuzetno raduje ova današnja rasprava, mene posebno, što končano imamo pred nama i Predlog zakona o rodnoj ravnopravnosti.

To sam spomenula jutros da važeći Zakon o ravnopravnosti polova nije bio u dovoljnoj meri usaglašen sa pravnim tekovinama EU, ali ni sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i odredbama relevantnih direktiva Evropske komisije, kao i opšte prihvaćenim standardima, Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena, davne 1979. godine i tzv. Istambulske konvencije, Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju borbe protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. To je konvencija iz 2011. godine čiju godišnjicu smo nedavno proslavljali.

Nadležno ugovorno telo UN za ekonomska, socijalna, kulturna prava, kao i za ljudska prava istakli su potrebu institucionalnog jačanja zaštite od diskriminacije, a tzv. EKRI ili ti Evropska komisija protiv rasizma i netolerancije, u okviru svojih raznih izveštaja i smernica ukazivala je zaista na značaj osnaživanja kapaciteta poverenika za zaštitu ravnopravnosti upravo proširivanjem nadležnosti tog poverenika.

Definicija segregacije. Segregacija je svaki akt kojim fizičko ili pravno lice razdvaja bez objektivnog i razumnog opravdanja druga lica ili grupu lica na osnovu ličnog svojstva. Dobrovoljno odvajanje od drugih lica na osnovu ličnog svojstva ne predstavlja segregaciju. Naime, ova oblast je definisana u sistemu obrazovanja i vaspitanja na način da se ne smatra segregacijom izdvajanje učenika u grupi, odeljenju, odnosno ustanovi ukoliko je to posledica specifičnosti ustanove u skladu sa zakonom. Za Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja segregacija je svaki akt, radnja ili propuštanje da se izvrši radnja, odnosno svako neosnovano odvajanje pripadnika određene grupe od drugih lica ili grupa lica.

Zašto govorim o tome? Za poslaničku grupu Savez vojvođanskih Mađara je posebno značajno da se zaista vodi računa o kontekstu i razumevanju suštine pojma segragacije, da ne bismo došli u situaciju da pravo pripadnika nacionalnih manjina na obrazovanje na njihovom maternjem jeziku bude ugroženo ili, ne daj bože, karakterisano kao sagregacija, posebno imajući u vidu da se u našem sistemu u 189 ustanova obrazovanja i vaspitanja nastava ostvaruje na jednom od osam jezika pripadnika nacionalnih manjina. Osam nacionalnih zajednica u Republici Srbiji ostvaruje pravo na celokupno obrazovanje na svom maternjem jeziku. Ovaj broj možemo i da proširimo na 16 nacionalnih zajednica koji zapravo pohađaju grupe izbornog programa maternji jezik – govor, sa elementima nacionalne kulture u osnovnim školama.

Komiteti UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava i za ljudska prava ukazali su na potrebu jačanja nacionalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost, eliminisanje diskriminacije na osnovu pola, odnosno na osnovu roda, otklanjanje nasilja u porodici, kao i sprovođenje posebnih mera za povećanje zastupljenosti žena u državnoj upravi, lokalnoj samoupravi i generalno u procesima odlučivanja.

Pravo na ravnopravnost i nediskriminaciju je prethodni uslov da se dođe do jednakih mogućnosti za sve, između ostalog i kroz razvijanje antidiskriminacionih mehanizama za sprovođenje mera iz oblasti zabrane diskriminacije, institucionalnih okvira za ostvarivanje rodne ravnopravnosti, uspostavljanje sistema evidencije, izuzetno značajno za zaštitu diskriminacije i rodno osetljivih statistika, nadzor nad primenom zakona, kao i primenu različitih analiza i metodologija.

Zabrana diskriminacije se vezuje za garanciju pojedinih prava i sloboda.

Podsetila bih sve nas da svi izveštaji međunarodnih organizacija, Evropske komisije, Zaštitnika građana, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, potvrđuje da kada pričamo o oblasti osnovnih prava, da je institucionalni zakonodavni okvir dobar za poštovanje temeljnih prava, ali da je potrebno obezbediti njegovo dosledno i efikasno sprovođenje, da treba ojačati nezavisne institucije za zaštitu ljudskih prava i nekoliko puta podvučeno, garantovati njihovu potpunu nezavisnost.

Kao što je poznato, u skladu sa preporukama Evropske unije, 2020. godine predloženo je uvođenje kvote, tada uz borbu i naše bivše koleginice narodne poslanice i svih nas, Ženske parlamentarne mreže, uvedena je kvota od 40% za manje zastupljeni pol. Zato što svi sada pitaju šta ovaj zakon donosi, kada pričamo o izborima i o kandidovanju žena, Narodna skupština je početkom prošle godine, znači 8. februara, donela zakon o izmeni Zakona o izboru narodnih poslanika, kao i Zakon o izmeni i dopuni Zakona o lokalnim izborima i, kao što svi mi znamo, već smo imali izbore, na osnovu ovih zakona, Zakona o izboru narodnih poslanika, predviđeno je da na izbornoj listi mora biti najmanje 40% manje zastupljenog pola, što znači da među svakih pet kandidata najmanje dvoje kandidata treba da budu predstavnici manje zastupljenog pola.

Isto takva je situacija i sa Zakonom o lokalnim izborima, koji navodi da na izbornoj listi mora biti takođe 40% manje zastupljenog pola, takođe među svakih pet kandidata na ovim listama najmanje dva kandidata moraju biti pripadnici onog pola koji je manje zastupljen.

Znači, što se ovoga tiče, ovaj zakon ne donosi novine, već pojačava sve ovo, mada su, kako vidim, svi malo uplašeni.

Novine se odnose na uvođenje kazni za političke stranke. I to je postojalo u dosadašnjem zakonu, ali i političke stranke moraju voditi računa koliko će imati predstavnica manje zastupljenog pola u njihovim rukovodećim strukturama.

Polako da zaključim, svakako da poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara podržava što se Predlogom zakona o rodnoj ravnopravnosti predviđa stvaranje jednakih mogućnosti za učešće i ravnopravni tretman žena i muškaraca u vrlo širokoj oblasti – 22 različite oblasti, kao i mere za suzbijanje i sprečavanje svih oblika rodno zasnovanog nasilja, nasilja prema ženama i generalno nasilja.

Raduje nas što smo posle 2009. godine, posle blizu 12 godina, došli do izmena i dopuna Zakona o zabrani diskriminacije, a svakako pohvaljujemo i novi korak samog ministarstva za upis i za prijavu na prijemni ispit, digitalizaciju u svim sferama, ali, opet, uvek moramo voditi računa i o specifičnosti nacionalnih manjina.

Posebno nas raduje što imamo još jedan predlog iz Vojvodine koji će svakako biti i prihvaćen ovde u ovom visokom domu. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.

Reč ima Đorđe Milićević.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani predsedniče pokrajinske Vlade, poštovani prvi potpredsedniče Vlade Republike Srbije, ministre prosvete, obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja, mnogo imate, ministre, oblasti u okviru jednog ministarstva, poštovana ministarko Čomić, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, uz dužno poštovanje i nemajući nameru da minimiziram i umanjujem značaj zakonskih predloga, obzirom da danas imamo pet zakonskih predloga na dnevnom redu, ali nemoguće je, obzirom na vreme koje poslanička grupa, da govorim o svih pet zakonskih predloga i ja ću akcenat staviti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju.

Želim da uputim jednu sugestiju i jedan predlog.

Srbija pokazuje jasnu odlučnost i opredeljenost kada je reč o evropskom putu, i kada je reč o evropskim integracijama. I ne postoji nijedan zadatak na putu evropskih integracija, koji Srbija nije sa uspehom realizovala.

Sa druge strane, znate za sam uspeh evropskih integracija zavisi i to da li imamo dobronamerno partnerstvo sa druge strane, jer za tango je uvek potrebno dvoje, ne dvostruki standardi, dvostruki aršini, već je uvek potrebno dvoje, ne da Prištini uvek gledate kroz prste, a da Beograd bude uvek taj koji je kriv za nešto.

To da li će Srbija, dakle, naša intencija i naš krajnji cilj, glavni strateški cilj, glavni spoljno politički cilj jeste da postanemo punopravni član EU.

To apsolutno nije sporno. Tu odlučnost i opredeljenost smo mi potvrdili i ovde u Narodnoj Skupštini Republike Srbije, jer smo po prvi put u praksi razgovarali o izveštaju Evropske komisije i kroz zaključke koje smo doneli, upravo dali jedan vetar u leđa Vladi Republike Srbije, na putu evropskih integracija.

Nikada se mi kao Srbija, kada je reč o evropskim integracijama, nismo plašili pregovora, ali nikada i nismo razgovarali iz straha. To da li će Srbija i kada će Srbija biti član i da li će biti punopravni član EU, a mi se nadamo da hoće, ali ne zavisi samo od onoga šta Srbija čini i radi, šta čine i rade institucije u Srbiji. Zavisi, pre svega od Brisela, od članica EU, od situacije u EU, od toga koliko su oni podeljeni ili nisu.

Zašto ovo kažem? Treba dobro nekada da razmislimo, kada razgovaramo o zakonskim predlozima. Neke stvari i neke zakone, treba da usvajamo, ne zbog EU, nego zbog građana Srbije. I tu ću stati, da ne bih dalje razvijao priču, jer smatram da u trenutku kada se suočavamo sa najvećim zdravstvenim izazovom, čiji se kraj, ja se nadam, vrlo brzo nazire, nama nisu potrebni zakoni koji će biti bilo kakva vrsta podele u društvu, niti nam je potrebna bilo koja vrsta podele u društvu.

E sada što se tiče, gospodine Ružiću, vašeg zakona, dakle, predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, znate, znanje je moć, rekao je Frensis Bejkon, a Nelson Mendela je rekao da je obrazovanje najmoćnije oružje koje možete upotrebiti da promenite svet.

Istina je i u jednom i u drugom, bez znanja ne može napredovati ni pojedinac, ali bez znanja ne može napredovati ni društvo u celini.

Znanje se stiče učenjem, kroz proces vaspitanja i obrazovanja, onog formalnog i neformalnog, celoživotnog učenja, koje je egzistencijelna potrebna, rekao bih, svakog čoveka.

Učenje nam pomaže u izgradnji karaktera, u razvoju mišljenja i intelekta. Obrazovanje je privilegija koju bi svaka osoba trebala da ceni na previ način. Ulaganje u obrazovanje je kapitalna investicija svakog društva, jer društvo počiva na znanju. Znanje je uslov svako napretka.

Obrazovanje jeste skupo, ali je neznanje još skuplje. Ni čovek ni društvo ne dostižu svoj maksimum bez znanja i obrazovanja. Dakle, poruka je samo jedna – u znanju je budućnost i treba ulagati u obrazovanje, jer obrazovanje je budućnost.

Srbija koja ima tradiciju obrazovanja, još iz vremena Svetog Save prolazila je kroz različite periode i brojne obrazovne reforme, ali je uvek ulagala u obrazovanje, prepoznajući pre svega ulogu znanja za napredak društva i prepoznajući ulogu znanja za napredak države u celini.

Posebno danas u svetu modernih tehnologija, Srbija traži svoje mesto ulažući u obrazovanje, ulažući u kadrove koji će moći da odgovore izazovima vremena, jer obrazovanje je strateško opredeljenje Srbije, obrazovanje je strateško opredeljenje Vlade Republike Srbije.

Kako mi je poznato i koliko mi je poznato, nedavno je gospodine ministre, završena javna rasprava o nacrtu nove Strategije razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine. Inače, aktuelna strategija za period od 2020. godine, doneta je 2012. godine u vreme kada je ministar prosvete bio uvaženi prof. dr Žarko Obradović, koji je danas ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS.

Nova strategija obrazovanja do 2030. godine, nastavak je takvog opredeljenja i jasan pokazatelj odnosa države prema značaju obrazovnog sistema za razvoj društva. Nova strategija treba, pre svega, da odgovori izazovima novog doba i da doprinese izgradnji modernog, prepoznatljivog obrazovanog sistema koji će biti među sistemima najvišeg ranga u pogledu kvaliteta obrazovnih programa, nastavnih aktivnosti, istraživanja i naravno, stručnog rada, što je od izuzetne važnosti i značaja.

U kontekstu unapređenja kvaliteta obrazovanja, danas razgovaramo, dakle, o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju. Okosnica ovih izmena jeste svakako stvaranje, i vi ste o tome govorili, zakonskog okvira za uvođenje državne mature na kraju srednjeg obrazovanja.

Državna matura predstavlja veliku promenu u obrazovnom sistemu Republike Srbije i zato zahteva temeljne pripreme u svakom segmentu njene realizacije, tako da Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju predviđa pomeranje uvođenja državne mature, praktično za dve godine.

Komisija za praćenje aktivnosti, uvođenja državne mature u obrazovni sistem koji formira upravo ministar Branko Ružić, donela je odluku da se vremenski interval za pripremu implementacije državne mature produži.

Ovakva odluka proistekla je pre svega, iz analize aktuelne situacije i okolnosti uzrokovanih pandemijom virusa Kovida 19 i njen uticaj na obrazovni sistem, tako da je za ovako značajnu promenu potrebno dodatno vreme sagledavanjem svih aspekata.

Iz tih razloga se još za dve školske godine, prolongira uvođenje državne mature i to za učenike trogodišnjih srednjih škola, škola državne mature se uvodi školske 2022/2023. godine, dok se opšta umetnička i stručna matura za četvorogodišnje škole uvodi 2023. godine, odnosno 2024. godine.

Uvođenje državne mature treba da obezbedi veću pravednost i jednakost svih učenika koji stiču sertifikaciju o završenoj srednjoj školi ili se kvalifikuju na visokoškolske ustanove.

Postojeća neujednačenost maturskih ispita koji se razlikuju od škole do škole biće prevaziđena upravo standardizovanim testovima za celu generaciju učenika i pri tome treba posebno voditi računa, jer imamo gorko iskustvo kada je reč o testovima u periodu koji je iza nas.

Uvođenje državne mature kao ulaznice za upis na visokoškolske ustanove obezbediće efikasnost sistema, transparentnost procesa polaganja, a nadasve pravednost i jednako pravo svih učenika koji imaju nameru da nastave školovanje na visokoškolskim ustanovama.

Državna matura će značajno smanjiti troškove učenika i njihovih porodica, a povećati šanse, ono što je suštinski najvažnije za nastavak školovanja.

Što se tiče ostalih izmena i dopuna, one su takođe usmerene ka unapređenju kvaliteta obrazovanja, podrazumevaju usklađivanje zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju sa odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, a odnosi se na operativno i tehničke i evidencione poslove, tačnije, u pitanju je uvođenje propisanih registara i podataka koje vode ustanove iz oblasti obrazovanja preko uvedenog portala „Moja srednja škola“.

Sve aktivnosti u vezi sa završetkom osnovne škole, kao i upis u srednju školu ove školske godine će se prvi put obavljati putem ovog portala bez podnošenja i jednog papira, što je takođe od izuzetne važnosti i značaja.

Dakle, uvedene su i digitalizovane prijave za polaganje prijemnog ispita i upisa u srednju školu, tako da ovo pojednostavljenje postupaka možemo smatrati dobrim efektom digitalizacije i E-uprave.

Ovde bih pohvalio ministra Ružića, koji je u svojstvu ministra državne uprave i lokalne samouprave bio izuzetno posvećen digitalizaciji javne uprave, jer digitalizacija je bila jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije, jedan od okosnica Vlade Republike Srbije, ekspozea premijerke Vlade Republike Srbije, gospođe Ane Brnabić, odnosno uvođenje elektronske uprave koja pojednostavljuje sve procedure pred organima javne vlasti i svim institucijama sistema.

Kada već pominjem digitalizaciju, podsetio bih da je Vlada Srbije obezbedila sredstva za digitalne učionice i to do sada opremljeno 10.000 učionica, a planirano je da taj broj bude, koliko je meni poznato, 35.000.

Takođe, kroz projekat „Premošćavanje digitalnog jaza za najugroženiju decu“, koji Ministarstvo realizuje u saradnji sa UNICEF-om, i uz finansijsku podršku EU, obezbeđeni su kompjuteri i tableti za 30 škola u kojima se obrazuju, pre svega, učenici romske populacije, što je takođe za svaku pohvalu.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja sprovodi Projekat inkluzivnog predškolskog obrazovanja i vaspitanja, čiji je cilj unapređivanje dostupnosti kvaliteta i pravednosti predškolskog vaspitanja, obrazovanja kroz uvećanja broja mesta u predškolskim ustanovama, povećanje obuhvata dece iz osetljivih socijalnih grupa.

Gospodine ministre, iskoristiću priliku kao lokal patriota da vas podsetim na posetu koju ste pre nekoliko dana imali u Valjevu, ja se nadam da ćemo zajedno da izgradimo novo obdanište u Valjevu, jer imamo preko 400 mališana koji čekaju na upis u obdanište.

Od školske 2009/2010. godine, kada je ministar prosvete bio ministar dr Žarko Obradović, realizuje se Projekat besplatnih udžbenika i to upravo za učenike od prvog do osmog razreda osnovne škole. Od te godine se iz budžeta Republike Srbije obezbeđuju sredstva za ovaj projekat, a ove godine izdvojen je iznos od 700 miliona dinara.

Poznato nam je da Ministarstvo aktivno radi na obezbeđenju dobrih uslova za učenje i rad u svim ustanovama obrazovanja, posebna pažnja se posvećuje univerzitetskom obrazovanju i imajući u vidu da mnogi fakulteti u Srbiji ne raspolažu sa dovoljno kapaciteta, da nije bilo obimnijih i značajnijih obnova i rekonstrukcija u proteklom periodu, kroz sveobuhvatan program izgradnje i obnove obezbediće se da neki fakulteti dobiju sopstvene zgrade, da prošire kapacitete, ali i da budu izgrađeni jedinstveni kompleksi koji će imati u svom sastavu više srodnih fakulteta i instituta. Sve to pokazuje da ministarstvo nastoji da doprinese podizanju kvaliteta obrazovanja učenika, studenata, ali i nastavnika.

Sada, gospodine ministre, pošto prošli put kada sam govorio, vi iz opravdanih razloga niste bili u sali, bio je vaš saradnik, ja se nadam da vam je preneo, a ja sam to preneo Valjevu, ja bih voleo da vi budete, obzirom da svi pričamo o decentralizaciji i ja smatram da je decentralizacija jako važno pitanje, ja sam vam to rekao i u Valjevu, hajde da pokušate da napravite prvi korak u decentralizaciji visokog obrazovanja.

Pošto dolazim iz zapadne Srbije, ponosan sam, kao ponosni lokal patriota, evo, sad ćemo imati obilaznicu, imaćemo brze trake, investitori dolaze, dakle imamo sve preduslove da napravimo, gospodine ministre, univerzitet zapadne Srbije. Neka centar bude u Valjevu. Znam da su za univerzitet potrebna tri fakulteta, da je proces akreditacije ozbiljan proces, imao sam prilike nekada davno i da učestvujem u procesu akreditacije, ali sam ubeđen i znam i da Valjevo u zapadna Srbija ima dovoljno obrazovnog, stručnog kadra koji je spreman i da radi na fakultetima, a i koji je spreman i da učestvuje u procesu akreditacije.

Znam da to nije moguće uraditi u ovoj godini i u ovom mandatu, ali je važno napraviti prvi korak. Važno je napraviti dugoročne ciljeve i važno je uvek podizati lestvicu na nove zadatke, postavljati nove zadatke, jer to je dobro za budućnost obrazovanja.

Maločas sam rekao - ulaganje u obrazovanje je budućnost. Zamislite, deca iz Bajine Bašte, iz Bogatića i iz Ljubovije, pa oni će pre studirati, recimo, u Valjevu ili ako bude jedan fakultet u Šapcu, mi nemamo sa tim problem. Jeftinije će biti za njih, za njihove porodice, nego da studiraju u Beogradu.

Znam da to nije jednostavan proces, ali verujem da ćete imati razumevanja i da ćete na pravi način sagledati predlog.

Između ostalog, mi smo išli i korak dalje, ja sam o tome govorio sa vašim saradnikom, pa smo, između ostalog, i analizirali koja su to zanimanja u ovom trenutku najinteresantnija za uzrast nakon četvrte godine srednje škole i to su uglavnom poljoprivreda, farmaceutska industrija i ekologija, kada je reč o zapadnoj Srbiji, što je potpuno logično da je poljoprivreda na prvom mestu, jer zapadna Srbija je poljoprivredni kraj, a Valjevo je grad koji ima jednu od najboljih, ako ne i najbolju, hajde da ne bude da hvalim previše svoj grad, ali jednu od najboljih srednjih poljoprivrednih škola u Srbiji.

Takođe bih želeo još jednom da pohvalim efikasan rad ministarstva za vreme vanrednog stanja i tokom padnemije Kovida – 19. Od prvog trenutka proglašenja vanrednog stanja organizovana je onlajn nastava za sve nivoe obrazovanja, opet zahvaljujući, pre svega, rezultatima postignutim u digitalizaciji. Ministarstvo je uspelo da pruži isti kvalitet obrazovanja za svako dete u Srbiji i zahvaljujući posvećenosti i naporima prosvetnih radnika, kojima smo zahvalni što su učinili velike napore, kombinujući onlajn i živu nastavu, što nije bilo nimalo jednostavno.

Na kraju, iskoristio bih priliku da pitam ministra – kada možemo očekivati da u skupštinsku proceduru uđe predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, koji treba da omogući povratak nacionalnog akreditacionog tela u punopravno članstvo Evropske asocijacije za obezbeđivanje kvaliteta u visokom obrazovanju, kao i Predlog zakona o studenskom obrazovanju? Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reč ima Aleksandar Marković.

Zahvaljujem, uvaženi gospodine Orliću.

Uvaženi predstavnici ministarstva, pozdravljam i predsednika pokrajinske Vlade, gospodina Mirovića, koji nije trenutno u sali. Dame i gospodo narodni poslanici, danas su na dnevnom redu veoma važni predlozi zakona. Čuli smo u dosadašnjem delu, kako od resornih ministara, dakle, predstavnika predlagača, tako i od ovlašćenog predstavnika naše poslaničke grupe gospodina Atlagića, sve one argumente zašto treba usvojiti predložena rešenja.

Ja bih želeo da naglasim da snažno podržavamo predložena akta i da ćemo u danu za glasanje glasati za usvajanje istih, zato što smatramo da na kvalitetan i sveobuhvatan način uređuju oblast srednjeg obrazovanja i vaspitanja, kao i oblasti zabrane diskriminacije i rodne ravnopravnosti i posebno obnove kulturno-istorijskog nasleđa i razvoja Sremskih Karlovaca, o čemu su govorili Mirović i kolega Marko Atlagić.

Verujem da će predloženi zakoni biti jednoglasni usvojeni zato što su rodna ravnopravnost i zabrana diskriminacije, rekao bih, civilizacijske tekovine, kao i da smo kao društvo odavno sazreli u tom smislu i da vodimo politiku jednakih mogućnosti i kada je reč o ženama i kada je reč o muškarcima. I to je ono što je dobro.

Ono što nije dobro, to je što i današnja sednica Narodne skupštine prolazi u atmosferi kampanje, žestoke kampanje protiv Aleksandra Vučića, koju sprovode neki mediji bliski tajkunima, a koji se služe, rekao bih, najgorim mogućim lažima i o Aleksandru Vučiću i o članovima njegove porodice, a u cilju nanošenja političke štete.

Izgleda da su u poslednje vreme vrlo nervozni, jer ako pogledate u samo nekoliko dana, dakle, u samo nekoliko dana imali smo i sramni napad na Danila Vučića, kao sina predsednika, a o čemu je govorio detaljno moj kolega Đorđe Todorović u delu sednice kada se postavljaju poslanička pitanja, da bi dan nakon toga stigle monstruozne pretnje našem potpredsedniku Narodne skupštine Vladi Orliću, dakle, pretnje vešanjem, vrlo ozbiljne pretnje, a da bi samo dan, dva nakon toga na „Novoj S“, na portalu „Nove S“ bila objavljena karikatura na kojoj Vučića bukvalno nazivaju fašistom, dakle, bukvalno nazivaju fašistom.

Pogledajte kako to izgleda. Na karikaturi je Aleksandar Vučić. Ne znam da li će kamerman uvećati ovo da mogu i građani da vide. Dakle, na karikaturi je Aleksandar Vučić koji zagrljeno drži Dražu Mihailovića, Ljotića i Hitlera. A, tekst glasi ovako, Vučić kao izgovara – ne dam Dražu, ne dam Ljotića, ne dam Hitlera. Pogledajte, molim vas, dokle to ludilo ide.

Ja vas sada pitam – a, da li može gore nešto od ovoga? Postoji li uopšte nešto gore od ovoga? Dokle to sve može da ide.

Pričamo o zabrani diskriminacije. Evo, ja vas sada pitam – da li je Aleksandar Vučić diskriminisan? Da li postoji diskriminacija nad Aleksandrom Vučićem, kada je očigledno da je apsolutno sve dozvoljeno u borbi protiv Aleksandra Vučića? Da li je Vučić diskriminisan kada svaka laž može da se izgovori i objavi u kontekstu napada na Aleksandra Vučića? Svaka laž, svaka izmišljotina je dozvoljena ako je protiv Aleksandra Vučića. Svaka kleveta je dozvoljena, svaka pretnja je dozvoljena, svaka uvreda, pa i ona najmonstruoznija, poput ove malopre koju sam pokazao, je dozvoljena ako je protiv Aleksandra Vučića.

Nakon ovoga, usledila je još jedna kampanja protiv Vučića od istih tih Đilasovih medija, samo ovog puta mnogo perfidnija i mnogo prljavija, samim tim i pokvarenija. Dakle, posle gostovanja predsednika države na jednoj televiziji, na kojoj je ukazao na neke detalje o zločinima kriminalne grupe Belivuka i načinu na koji su izvršavali te zločine, momentalno je pokrenuta kampanja protiv njega, jer se, zamislite, usudio da ispriča detalje. Usudio se da građanima ukaže na istinu, doduše, jezivu istinu, na jezive detalje, ali istinite detalje, nažalost. Usudio se to da uradi.

U trenutku više ništa nije važno. Dakle, prestaje da bude važno i to što je država uhapsila i možda najorganizovaniju, možda i najopasniju kriminalnu grupu na ovim prostorima, ne samo u Srbiji, nego i u regionu, to više nije važno. Nije važno na koji način su vršili zločine, najteža moguća ubistva, najmonstruoznija ubistva. I to više nije važno.

Nije važno što, po svemu sudeći, ta organizovana kriminalna grupa je želela i da svrgne legalnu vlast u Srbiji i da napadne rukovodstvo Srbije, ni to više nije važno. Sada je samo važno da li je Vučić smeo ili trebao da govori o detaljima toga ili nije. To je jedina tema. Evo kako to izgleda, da građani mogu da vide.

Portal „Nova S“ 14. maja kaže – Vučićev morbidni šou na TV Prva. Dan nakon toga, opet „Nova S“ portal kaže – morbidni Vučić čak 17 puta pomenuo ćevape od ljudskog mesa. Znate, oni su mnogo senzibilni. Oni ne mogu da prihvate tako nešto. Oni se zgražavaju. Pa, onda „Nova S“ portal kaže – rijaliti Belivuk, zašto moramo da znamo baš sve detalje? Sad je to jedino bitno. Sad nije bitno što je zločin izvršen, sad je bitno da li je Vučić smeo ili nije da iznese detalje.

Portal „Nova S“ kaže, 15. maj – psihijatar i psiholog o Vučićevoj priči o samlevenim ljudima. Kad pogledate ko su psihijatar i psiholog, onda dođete do tužne istine. Psihijatar im je Sanda Rašković Ivić. To je njima psihijatar. Samo, zaboravili su da kažu da je i potpredsednica Narodne stranke, stranke onog Vuka Jeremića. A, psiholog im je Trebješanin, dakle, Vuka Jeremića, ober izdajnika, potpredsednik njegove stranke.

I sad je ona merodavna da nešto priča. I Žarko Trebješanin koji kaže – Vučić želi da se prikaže kao spasilac. Pazite, Žarko Trebješanin je aktivista DS. U ovom trenutku, dok mi pričamo, on je aktivista DS i sad je on merodavan kao psiholog da ocenjuje nešto.

Idemo dalje. „Direktno“, to je onaj Đilasov portal, 14. maja, kaže – pobogu Vučićev morbidni šou o ljudskim ćevapima. Pa, onda „Direktno“, opet taj portal kaže – Vučić strahom hoće da manipuliše javnošću, pa su pozvali kao sagovornika stručnjaka za krizno komuniciranje iz Hrvatske Krešimira Macana. Ne mogu da nađu nikog ovde u Srbiji, pa su našli u Hrvatskoj nekog Krešimira Macana, jel tako Macan, profesore? Dakle, svakome kome padne na pamet da udari po Vučiću, sve može, svako je dobro došao u to jato, bez obzira i ko je i odakle je itd. Pa, onda „Direktno“, 16. maja, kaže - zgadio nam i ćevape, a jutros i burek.

Čitam vam samo naslove. Onda imamo N1, ništa bez N1, kaže – nedelja posle koje ćevapi neće biti ono što su bili.

Dnevni list „Danas“ ili kako bi neki rekli „danasoid“, kaže – Jeremić, dve tačke, Vučićev duševni vihor zabrinjava, Srbija ide u izuzetno opasnom pravcu. Samo kad je njegov duševni vihor na nivou i njegov i onih međunarodnih kriminalaca Patrika Hoa i ostalih njegovih prijatelja po belom svetu.

Dakle, ako se sećate, isto ovakva stvar se desila kada je pre par meseci i pohapšena grupa Veljka Belivuka, pa su se isti ovi mediji na isti način bavili tom temom. Dakle, bavili su se isključivo time da li je predsednik Srbije trebao da pokazuje one fotografije ili nije trebao da pokazuje fotografije, a ne činjenicom da je država u sklopu borbe protiv kriminala uhapsila i rasturila najorganizovaniju kriminalnu grupu na ovim prostorima.

Dakle, na delu je pokušaj obesmišljavanja borbe protiv kriminala, omalovažavanja postignutih rezultata i relativizacija zločina i zločinaca koji su se desili, i to je ono što je jako opasno. Smatram da građani Srbije imaju pravo da znaju potpunu istinu o svakom aspektu koji se tiče borbe protiv mafije i kriminala, a koji vodi država na čelu sa Aleksandrom Vučićem, ma koliko se neki mediji trudili da to tako ne bude.

Za sam kraj, predsedavajući, iskoristio bih priliku da se zahvalim predsedniku Češke gospodinu Zemanu, koji je danas u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića uputio snažnu, toplu i bratsku podršku srpskom narodu u Republici Srbiji i izvinio se zbog NATO bombardovanja i Srbi mu to svakako neće zaboraviti i kako je to Aleksandar Vučić i rekao - Srbi će od sada Čehe smatrati bratskim narodom. Zahvaljujem.

Hvala.

Da li želi reč Milija Miletić? (Da.)

Preostalo vreme oko jednog minuta.

Zahvaljujem se.

Uvaženi ministre gospodine Ružiću, uvažena ministarka gospođo Čomić, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša. To je najlepši grad u Srbiji. Inače, izabran sam na listi Aleksandar Vučić – Za našu decu i predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku.

Ja ću, pošto ima vrlo kratko vreme, reći samo nekoliko stvari, a konkretno se tiču naših ljudi koji žive na selu, žive od sela, posebno za naše žene koje žive na selu. Njima treba mnogo veća pomoć, njima treba mnogo veća podrška i mogu da kažem da su one na neki način u mnogo težoj situaciji nego ostali ljudi koji žive na teritoriji Republike Srbije. Zbog toga na toj temi možemo zajedno da radimo, na toj temi moramo mnogo više da radimo i da obezbedimo bolje uslove života za te naše žene koje žive na selu, koje rade od jutra do sutra i koje sigurno nemaju iste mogućnosti, ista prava kao žena u gradu. Prema tome, u tom delu moramo zajedno raditi.

Inače, što se tiče ovog zakona, konkretno vezano za prosvetu, za srednje obrazovanje, ja bih i tu rekao da je ovo veoma pozitivno, da je to dobro i tu ima problema konkretno za opštine koje imaju mali broj dece, kojima treba tačno određen broj đaka da bi bilo jedno odeljenje i moramo raditi na tome da Ministarstvo prosvete bude fleksibilnije, posebno za takve opštine koje imaju jednu srednju školu, imaju nekoliko odeljenja, a nemaju dovoljan broj dece da upišu za, recimo, neki smer.

Prema tome, uvaženi ministre i prvi potpredsedniče Vlade, očekujemo da ćemo nastaviti saradnju vezanu sa vašim Ministarstvom, a vama gospođo Čomić, mislim da je potrebno da se stavi akcenat na naše žene na selu koje stvarno veoma teško žive i njima moramo dati veću podršku, uz dužno poštovanje za sve ove ostale stvari koje se tiču i rodne ravnopravnosti i diskriminacije. Hvala još jednom.