Dvanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 19.05.2021.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem gospodine ministre.
Reč ima ovlašćeni predstavnik Socijaldemokratske partije Srbije, gospodin Branimir Jovanović.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Branimir Jovanović

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Hvala potpredsedniče.

Poštovani ministre, poštovani pomoćnici, saradnici ministra, poštovani predstavnici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, ja ću najpre govoriti o izmenama i dopunama Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskom identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju, jer smatram da je ovaj zakon veoma bitan.

Namera mi je, ne samo da kroz ove izmene i dopune zakona obrazložim zašto treba da podržimo te izmene i dopune, već i da ukažem na ono sve što je dobro urađeno u prethodnom periodu.

Mi smo ovaj zakon usvojili pre nešto više od tri i po godine i to je bio jedan odličan zakon u tom trenutku koji je na jedan sveobuhvatan način regulisao ovu oblast koja nije bila tako dobro regulisana kao sada. Podsetiću, tada je ministar bio gospodin Rasim Ljajić i zaista je to jedan veliki uspeh kada govorimo na polju elektronskom poslovanja jednog neuobičajenog oblika poslovanja.

Već sada možemo da konstatujemo da smo za prethodne tri i po godine postigli konkretan napredak. Ostvaren je zaista napredak u praksi i to se vidi po podacima.

Naime, pre 2017. godine, odnosno u trenutku kada smo doneli taj zakon svega 5% stanovništva, negde oko 360 hiljada građana Srbije koristilo je usluge elektronskog potpisa, odnosno imali su sertifikat za elektronski potpis. Sada je taj broj uvećan za više nego duplo. U ovom trenutku je izdato preko 850 hiljada sertifikata za elektronski potpis, a aktivno je 614.422 sertifikata.

To nam pokazuje da smo stvorili dobre uslove i da postepeno prelazimo sa klasičnog na elektronsko poslovanje, odnosno da sve više koristimo, građani Srbije zapravo sve više koriste usluge koje im se pružaju da bi ostvarili benefite na ovom polju.

Mi na ovaj način, usvajanjem ovih izmena i dopuna zakona otklanjamo u praksi određene prepreke koje su postojale do sada i postižemo jednu višestruku korist. Mi ćemo sada brže, efikasnije i jeftinije da obavljamo određene aktivnosti. Ovo je korist sa jedne strane na prvom mestu za građane, na drugom mestu naravno za privrednike i naravno korist je i za javnu upravu.

Potrebno je raditi da se uveća stepen korišćenja kvalifikovanih usluga od poverenja i u tom smislu i posmatram predložene izmene i dopune Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju.

Veoma je bitna jednostavna upotreba kvalifikovanih sertifikata i zbog toga je važno što mi govorimo o tome da se pojednostave određene aplikacije koje će omogućiti upotrebu sertifikata, da pružaoci omoguće potpisivanje na daljinu, o tome ću govoriti nešto kasnije, i u tom smislu je važno da prepoznamo značaj savremenih tehnologija, konkretno značaj mobilnih telefona. Mislim da kada to predstavimo na dobar način i kada to građani, konkretno privrednici usvoje, da ćemo omasoviti korišćenje kvalifikovanih elektronskih potpisa.

Naš pravni okvir je usaglašen u ovoj oblasti sa pravnim okvirom koji važi u zemljama EU i pri tome se vodilo računa i kada je donošen ovaj zakon. Sada mi ovim izmenama i dopunama zakona zapravo podrazumevaju priznavanje šema elektronske identifikacije sa liste koju objavljuje Evropska komisija.

Povezano sa tim je i uspostavljanje tzv. „čvora“, kako smo ga mi preveli. To zapravo omogućava prekogranična interoperabilnost registrovanih šema elektronske identifikacije. Šta to konkretno znači? Znači da je na polju telekomunikacije neophodno da stvorimo takve uslove da heterogeni sistemi funkcionišu kompatibilno, da su usklađeni među sobom i da mogu da funkcionišu u okviru standarda koji su propisani na jednom višem nivou.

Uspostavljanje ovog „čvora“ omogućiće adekvatno korišćenje šema elektronske identifikacije. Kada tome dodamo mogućnost provere identiteta korisnika putem identifikacije na daljinu, izgradiće se kvalitetna osnova za jednu prekograničnu saradnju.

Do sada je neko mogao postati korisnik usluga samo uz lično prisustvo ili uz javnu ispravu na daljinu. Sada ove izmene zakona daju nova rešenja. Novo rešenje omogućava da naši, ali i strani državljani, mogu da izvade sertifikat od pružaoca usluge koji je u Srbiji i koriste ga za pristup uslugama e-uprave, ali i za uopšte sve aktivnosti koje se odnose na elektronsko poslovanje. Ovo je naročito važno za naše građane, odnosno državljane Srbije koji su na radu ili koji žive u inostranstvu, jer na taj način mogu da koriste šeme elektronske identifikacije sa liste koju objavljuje Evropska komisija i na taj način mogu da imaju pristup elektronskim uslugama u Srbiji.

Kada govorimo o izmenama i dopunama ovog zakona, koji je veoma kompleksan i veoma apstraktan, apstraktan u smislu kada čitamo njegove odredbe, ali moram da naglasim da je primena u praksi veoma konkretna i veoma korisna. Koliko je korisna, mogli smo da vidimo prošle godine, kada je nastala kriza zbog pandemije korona virusa. Tada smo tačno mogli da vidimo ko je bio u prednosti, ko je već koristio određene benefite iz ove oblasti, a kome je bilo potrebno više vremena da se prebaci na jedan ovakav oblik poslovanja.

Ljudi su tada bili prinuđeni da sa klasičnog pređu na elektronsko poslovanje u svim oblastima društva. Jednostavno, situacija je bila takva da su i građani i privrednici morali da se snalaze da iz te krize izađu sa što manje štete, da što bolje prebrode krizu i svi oni koji su koristili ovu vrstu usluga su na najbolji mogući način prebrodili krizu, jer su bili sami upućeni na neku vrstu elektronskog poslovanja.

Kod nas se, nažalost, pokazalo da su mnogi nepripremljeno dočekali tu krizu i da je došlo do izražaja nedovoljno korišćenje elektronskog sertifikata. Na novi oblik poslovanja su lakše tada prešli svi oni koji su već koristili kvalifikovan elektronski sertifikat.

Moram da istaknem da je prethodnih godina, upravo zbog primene zakona, vidljivo unapređena ova oblast, da je nastavljen proces modernizacije javne uprave, da su građanima postale dostupne i sigurnije usluge koje im pruža javna uprava. Napraviću određeno poređenje i analizu na situaciju od pre tri-četiri godine i situaciju koja je sada, da bih pokazao zapravo gde smo ostvarili konkretan napredak.

Nekada je bila komplikovana procedura da se aktivira elektronski potpis. Naime, onaj ko je želeo to da uradi, morao je da ima posebnu karticu, morao je da ima poseban čitač za tu karticu, morao je da ima instaliran softver. Onda je dolazilo do problema prilikom instaliranja softvera i to je moglo da potraje satima. Takođe, moglo je da bude problema u toku korišćenja softvera i to je nešto što su ljudi govorili, što im se zaista dešavalo, imali su takve probleme, pa je procedura bila komplikovana. Ovaj zakon je omogućio jednostavniju proceduru i efikasnije korišćenje.

Takođe, kvalifikovan elektronski potpis dao je mogućnost korisnicima da preko svog mobilnog telefona mogu da elektronski potpišu neki dokument. Dovoljno je bilo da neko ima korisničko ime, da ima lozinku i na osnovu toga dobije PIN koji je potrebno da ukuca u mobilni telefon i tako može da aktivira i da koristi elektronski potpis. Na taj način je kvalifikovani elektronski potpis postao ekvivalent svojeručnom potpisu u realnom životu.

Ovo sam morao da naglasim, jer imam utisak da mnogi još uvek ne shvataju važnost ovakve vrste poslovanja, da još uvek postoji određena zadrška kada govorimo o elektronskom poslovanju, a i te kako možemo da iskoristimo sve benefite koje ono pruža.

Dobro je rešeno i u praksi je zaživelo priznanje punovažnosti i dokazne snage elektronskog potpisa, odnosno svakog elektronskog dokumenta. Pored toga što je podjednaka dokazna snaga kao i uobičajenog dokumenta, moguća je i konverzija. Na primer, mi sada možemo jedan papirni dokument da skeniramo, pretvorimo ga u jedan elektronski oblik i on će imati istu dokaznu snagu kao i taj dokument koji je u papirnom obliku a koji je skeniran.

Možemo da konstatujemo da je sam proces digitalizacije koji je uspešno sproveden u Srbiji doprineo da se smanji upotreba dokumenata u papirnoj formi i to u velikoj meri olakšava pre svega poslovnim ljudima da mogu da pretražuju, ali i da publikuju određena dokumenta.

Još jednom moram da se osvrnem na pitanje poverenja koje građani Srbije, odnosno privrednici imaju u elektronsko poslovanje. Mislim da to pitanje sada, u ovoj situaciji, sa ovakvim jednim zakonskim rešenjima, ne treba dovoditi u pitanje. Ima otprilike tri nivoa sigurnosti – osnovni, srednji i visoki nivo. Svaki nivo zaštite je predviđen za određene aktivnosti. Na primer, ako želimo da dobijemo izvod iz matične knjige rođenih, za takav jedan dokument potrebno nam je korisničko ime i lozinka. Ako želimo da pređemo na jedan viši nivo, poverljiviji dokument, potrebno je korisničko ime, lozinka i dodajemo ili otisak prsta preko mobilnog telefona ili SMS poruku kojom možemo da potvrdimo to, ili, recimo, da potvrdimo putem mejla.

Opet naglašavam – najsigurnija je zaštita. Najsigurniji stepen zaštite jeste preko elektronskog potpisa i u tome je zapravo njegova najveća snaga. Time ostvarujemo najviši nivo pouzdanosti i dovoljan je argument da građani mogu da koriste ovu mogućnost u obavljanju svojih aktivnosti.

U vremenu u kome živimo postalo je normalno da naučno-tehnološka dostignuća, odnosno inovacije, idu ukorak ispred zakonskih rešenja. Zato moramo da predviđamo šta će se događati u budućnosti, da to na neki način regulišemo ili izmenama i dopunama zakona ili podzakonskim aktima, da bismo normalno funkcionisali, na jedan efikasan način.

Baš sam jutros pročitao jednu vest, recimo, dokle to ide. Evo, „Gugl“ želi da se reši pasforda do kraja ove godine. Oni žele da se reše logovanja putem šifre i da se usredsrede na biometričke alternative. Cilj je da se ljudi od 2022. godine, nakon njihovih aplikacija, uloguju preko otiska prstiju i na taj način smatraju da će pojačati sistem zaštite, sprečiti hakovanje profila i rešiti određene probleme sa šiframa.

Ovo sam naveo samo kao jedan pokazatelj kako se razmišlja u svetu i kojim korakom idemo kada govorimo o naučno-tehnološkim dostignućima.

Takođe, kada god postoje sumnje u ovakav vid poslovanja, moram da naglasim da ćemo mi sve više biti okrenuti ovakvom poslovanju, da moramo da vodimo u kontinuitetu jednu vrstu medijske kampanje, da moramo da radimo na podizanju svesti građana o svemu ovome, na ukazivanju na značaj elektronskog poslovanja i svih pogodnosti koje se pružaju u ovoj oblasti. To smo mogli da vidimo, dakle, sav onaj napredak na polju telekomunikacija koji je ostvaren u prethodnom periodu bio je i te kako dobar kada je počela prošle godine kriza zbog pandemije korona virusa i videli smo koliko su važne bile sve te platforme koje smo imali na raspolaganju, pre svega na polju obrazovanja jer je organizovana onlajn nastava i na taj način je privedena uspešno kraju školska godina.

Druge izmene i dopune zakona o kojima ću govoriti jesu izmene i dopune Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti. Ovo je drugi put da raspravljamo o izmenama i dopunama zakona i oba puta opravdano. Zato će poslanici Socijaldemokratske partije Srbije podržati izmene i dopune ovog zakona, kao i ostale koji se nalaze na dnevnom redu.

Prvi put smo izmenama i dopunama ovog zakona omogućili borcima, porodicama palih boraca i vojnim invalidima da mogu da konkurišu za stanove koji se grade za iste ove namene.

Tada smo dodatno precizirali uslove konkursa i smatram da smo na taj način, u tom trenutku, ispravili jednu nepravdu, oplemenili taj zakon i da smo uneli jednu socijalnu dimenziju u to. Realizacija ovog projekta je važna sa jedne strane, jer svi oni koji mogu da konkurišu za ove stanove, oni će po povoljnim uslovima rešiti svoje stambeno pitanje, dobiće krov nad glavom. Sa druge strane, ovo je važno za jačanje celokupnog sistema nacionalne bezbednosti, jer mi na ovaj način sistemski rešavamo jedno pitanje, stambeni kompleksi se u isto vreme izgrađuju u različitim delovima Srbije, u različitim gradovima i opštinama i smatram da će u doglednom periodu sve više biti stanova, u koje će moći da se usele ljudi koji konkurišu za ova mesta.

Kada govorimo o tome, moram da pohvalim i odgovoran pristup ljudi koji vode gradove i opštine, koji su u lokalnim samoupravama, jer su oni učinili sve ono što je do njih, da realizacija teče nesmetano. Oni su bili dužni da obezbede planski dokument ili druge urbanističko-tehnički dokumente na osnovu kojih se izdaju lokacijski uslovi i rešenje o građevinskoj dozvoli. Oni su to svi uradili na vreme, pribavili su svu neophodnu dokumentaciju, tako da je izgradnja počela po planu.

Izgradnja stanova imaće pozitivne efekte i na celokupnu privredu. Ova investicija je zamajac za jednu granu, kao što je građevinarstvo. To je jedna privreda grana koja je pre dve decenije, sigurno doživela poseban udara i ona poslednjih godina u Srbiji je prosto preporođena.

Ovo će dodatno pozitivno uticati, jer će biti uposlena domaća građevinska operativa, jer zakonom je predviđeno da domaće firme učestvuju u izgradnji stanova za pripadnike snaga bezbednosti. Korist će imati i trgovci, odnosno prodavci građevinskog materijala i time je predviđeno šta se sve mora kupiti u skladu sa specifikacijom.

Mislim da je kvota nekih 80% specifikacija. Korist će imati gradovi i opštine, na čijim teritorijama se grade ovi stanovi, jer će svi oni u budućnosti, na osnovu toga ubirati prihode od poreza na imovinu. Logično je da se u blizini ovih stambenih kompleksa grade vrtići, škole i da se izgradi saobraćajna infrastruktura, da bi zadovoljila potrebe ljudi koji žive tamo.

Ovim izmenama i dopunama zakona, precizirano je i to ko ima prioritet da konkuriše za kupovinu stanova, na teritoriji Beograda i Novog Sada. Sasvim je razumljivo što se izmene i dopune zakona odnose na to. Prosto znali smo i na početku da će biti najveća potražnja za stanovima koji se grade u Beogradu i Novom Sadu, kao velikim gradovima, to su atraktivne lokacije. Možda smo mogli na početku da definišemo te kriterijume, ali ni sada nije kasno. Dobro je što u hodu rešavamo ova pitanja, jer je dobro da na vreme reagujemo, da kasnije ne bi bilo nejasnoća.

Verovatno ministar Momirović ima informacije sa terena, o dinamici izgradnje, s obzirom da je bilo zastoja zbog pandemije, znate kako kažu – čovek planira, Bog mu se smeje, realno su bile takve okolnosti da je prošle godine moralo da dođe do zastoja. Očekujemo da sve protekne po planu, da će sadašnji rokovi koji su postavljeni, biti ispoštovani, ali da će biti ispoštovani i oni standardi koji se tiču kvaliteta izgradnje stanova. Ako zadržimo ovaj tempo, oko sedam hiljada porodica će za dve godine rešiti stambeno pitanje, što smatram da je jedan veliki uspeh. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe JS, gospodin Vojislav Vujić.
...
Jedinstvena Srbija

Vojislav Vujić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Hvala vam, uvaženi predsedavajući, gospodine ministre, sa saradnicima, želim da vas, kao ovlašćeni, ispred poslaničke grupe JS, za teme koje su danas na dnevnom redu, pre izlaganja o zakonima, informišem i upoznam sa saopštenjem Dragana Markovića Palme, inače predsednika poslaničke grupe JS, a sve vezano za uznemiravanje javnosti lažnim aferama Dragana Đilasa i Marinike Tepić.

Citiram: „ Odbili su moj poziv na TV duel siledžija Dragan Đilas i njegova radnica Marinika Tepić zato što znaju da lažu, a za laže se ide u zatvor. Odbili su čak i poziv na televiziju N1. Nisu oni podneli prijavu protiv mene, nego ja protiv njih. Ja hoću da se proces vodi u institucijama, ali mi je važan i sud javnosti, sud Srbije. Ja sam iz Končareva, a ne iz Stranke slobode i pravde. Ponovo ih pozivam, izađite pred kamere, izađite pred javnost na bilo kojoj televiziji, bilo gde i bilo kada i da vidimo sa čim vi raspolažete, a sa čim ja. Radnica siledžije Dragana Đilasa, Marinika Tepić je na svom Tviter nalogu odbila moj poziv na TV duel kojim sam putem sredstava informisanja uputio njoj i njenom šefu, siledžiji, Draganu Đilasu i pozvao ih na TV duel na bilo kojoj televiziji, bilo kada i bilo gde, a to uključuje i njihove medije i bilo koje medije, može i na televiziji Mauricijus, može i u Strazburu i Briselu, gde god hoće. Mene su pozvali iz televizije N1 i ja sam prihvatio, a oni su odbili, čak N1.

Izađite pred kamere, izađite pred sud javnosti, ali ne na montiranim konferencijama za novinare, gde non-stop lažete, a kao glavni argument vam je opet laž vašeg stranačkog funkcionera, inače, kriminalca, lopova, kradljivca automobila, već izađite pred kamere zajedno sa mnom i ti Đilase i ti Tepić. Ali, nećete zato što znate da ste sve slagali i zato što znate da tu neće biti vašeg kriminalca da lažno svedoči, već ću tu biti ja koji sam do sada sve vaše laži pismeno i argumentovano demantovao i ja i tužilaštvo i policija i svi ljudi koje ste pominjali. Ja hoću da se proces vodi u institucijama, ali mi je važan i sud javnosti, sud Srbije, jer sam iz Končareva, a ne iz Stranke slobode i pravde. Pred kamerama u direktnom TV duelu ne možete da skremblujete, ne možete da sakrivate likove, vi i ja oči u oči“. Izjavio je danas predsednik JS, Dragan Marković Palma.

„Radnica siledžije Dragana Đilasa, Marinika Tepić odbijajući TV duel kaže da ja treba da odgovaram pred sudom, a ne njoj, ali Đilase i Tepić, niste vi podneli krivičnu prijavu protiv mene, zato što znate da sve to što ste do sada izgovorili je teška laž, a za takve laži se ide u zatvor. Podneo sam ja krivičnu prijavu protiv Marinike Tepić, protiv vašeg lažnog svedoka kriminalca, protiv Sande Rašković Ivić. Protiv Marinike Tepić su podneli krivičnu prijavu 393 žene iz Jagodine, kao i JP „Standard“ iz Jagodine. Tebi je Marinika Tepić mesto u zatvoru zbog laži, zbog uznemiravanja, zbog širenja panike u Srbiji“ – kaže Marković.

„Prijave nema protiv mene, ali ima protiv Dragana Đilasa zbog nasilja u sopstvenoj porodici. Njega je prijavila tadašnja supruga, Iva Đilas da je tukao i nju i njenog oca i to pred njihovom decom i da je njoj tada rekao – odrubiću ti glavu. Dakle, u slučaju siledžije Dragana Đilasa, postoji prijava policiji i neposredni svedok i žrtve i izveštaji iz urgentnog centra o povredama i pretnje smrću svojoj supruzi. Takva prijava je bila u nečijoj fioci od 2014. godine do 2019. godine. Nakon pet godina Dragan Đilas to demantuje. Ne možeš to da demantuješ, ne možeš da se nagodiš sa svojom bivšom ženom i ja nju u toj situaciji razumem zbog dece, ali ti se dokazani siledžija i taj slučaj je neko morao da procesuira i to ne zastareva. Tukao si ženu i tasta pred svojom decom i pretio smrću svojoj supruzi. I ti ćeš siledžijo da danas napadaš mene i pojavljuješ se kao navodni zaštitnik žena.

Građani Srbije treba da znaju, nisu se siledžija Dragan Đilas i njegova radnica, Marinika Tepić obratili sudu, nego ja. Ja molim naše pravosudne organe u koje verujem, da ubrzaju ovaj postupak i kažu ko laže i taj ko laže neka ide u zatvor i da postepeno što je pre moguće po svim krivičnim prijavama podnetim protiv Marinike Tepić, Sande Rašković Ivić i njihovog zaštićenog svedoka, kriminalca, Branislava Radosavljevića“ – rekao je Marković.

Sada samo lično mogu da im poručim da su se mnogo zaigrali i da će na kraju da dobiju stvarno to što su tražili. Morao sam da vas upoznam sa ovim saopštenjem, a sada se vraćam na predloge zakona.

Svi zakoni koji su danas na dnevnom redu su ozbiljni zakoni, dobri su zakoni. Vi ste ih obrazlagali na početku neki i vrlo detaljno i ja ću bez nekog redosleda po važnosti da krenem da ih obrazlažem.

Prvi zakon je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike bezbednosti.

Ovo je tema koja je kod jednog manjeg dela javnosti, vrlo je bitno da kažem, kod manjeg dela javnosti, naišlo na kritizerstvo. Ne na kritiku, nego na kritizerstvo.

Svako dobronameran, kada vam uputi kritiku vi možete da razumete i možete na nju da odreagujete. Na kritizerstvo ne može da se odreaguje.

O čemu se radi? Oni kažu - zašto vojska, zašto bezbednosne snage, zašto ne neko drugi? A, ljudi mi imamo po prvi put mogućnost da se u kraćem vremenskom periodu podeli 7.000 stanova, 7.000 porodica mogu na ovaj način da reše svoje najveće životno pitanje, a to je stambeno pitanje.

Niko, ni jednog trenutka nije rekao da ovo možda neće u budućnosti da se uradi sa lekarima, možda i sa prosvetnim radnicima i tako dalje. Bitno je, da je Aleksandar Vučić prepoznao problematiku, bitno je da je pokrenuo inicijativu koja je već sada uveliko u realizaciji, a odnosi se na 7.000 porodica. I mi iz Jedinstvene Srbije, javno pričamo da je ovo odlično što se radi i to je sigurno jedan od motiva zašto glasamo za ovaj zakon.

Moramo da budemo realni i svesni činjenica da su vojna lica i borci u Srbiji, stvarno prolazili kroz teške situacije i ratove, da im država možda nije svaki put u punom kapacitetu izlazila u susret, ali ovo što se danas radi je prepoznavanje tog problema i ovo je jedan mali, skroman način da tim ljudima možemo kao država da se odužimo.

Mi smo uvek vodili odbrambene ratove, to je vrlo bitno da se kaže, ne samo zbog naših građana, naše dece, budućnosti, nego zbog svih ostalih koji su se o Srbiju ogrešili. Ja neću da pričam o patnjama, mukama i stradanjima civilnog stanovništva, ali u svakom slučaju, ako je ovo jedan od načina da se odužimo borcima i pripadnicima sektora bezbednosti u Srbiji ovo je pravi način.

Sa druge strane, ovakva gradnja, pošto vi ovde pre svega, predstavljate i građevince u ovoj sali danas, ova gradnja može da bude stimulativna i za sve naše građevinske firme.

Mi smo nekada bili prepoznatljivi u svetu po građevinskim kompanijama koje su i u zemljama trećeg sveta radile preozbiljne objekte. Naši građevinci su bili uvaženi u Evropi, bili su uvaženi i prepoznati svuda u svetu.

Na žalost, ministre ono sa čime se danas srećemo, a to nam je nedostatak tih građevinskih radnika.

To ste i vi malopre rekli, ne samo da nam fale inženjeri, fale nam i oni radnici, građevinci, znači ljudi sa ozbiljnim iskustvom koji na gradilištu mogu da ubrzaju ili da uspore određeni proces.

Mislim da ta ideja sa ovih 7.000 stanova, naravno i kao ono što sam rekao, o čemu, pre svega vi iz Vlade, svi ministri trebate da razmišljate, da u nekom periodu isto ovo radimo za lekare, da ovo radimo za prosvetne radnike ili nebitno za koju drugu profesiju, možete da i stimulišete građevinsku industriju u Srbiji.

Nesporno i svi pričamo koliko se radi kada su u pitanju autoputevi. Danas je jedna od tema i metro. Znači, sve su to preozbiljne investicije i previše angažovanja i fizičke radne snage pored svih mašina.

Mi danas imamo situaciju da u Srbiji rade i kineski radnici.

Ideja sa metroom je naravno, da taj jedan preozbiljan projekat, upravo povede kineska građevinska operativa, ali ono na čemu mi moramo da radimo to je da stimulišemo sve više decu u srednjim školama, da se opredele da krenu put građevinarstva.

Možda je to u jednom trenutku, slobodno tako mogu da kažem, u nekom periodu bila profesija koja je inače sama po sebi fizički vrlo teška, stavljena negde u neku stranu, ali danas dolazimo do toga da takvi radnici na tržištu kod nas na terenu nemaju cenu. Sve je teže doći do njih.

Što se tiče samih tehnikalija, kada su u pitanju ovi stanovi, koje su to kvadrature, kolike su spratnosti itd. ja ne sumnjam da je ovo uradila struka. Ja sam ovo pročitao, mislim da bi sa tim gubio vreme kada bih o tome ovde diskutovao.

Znači, generalno kada pričamo o zakonu, ovo je odličan zakon i poslanička grupa Jedinstvene Srbije će ga podržati.

Kada pričamo o metrou, ja i svi mi koji dolazimo iz unutrašnjosti, mi se radujemo izgradnji metroa u Beogradu. Verujte mi. Možda, čak i više nego vi što ovde živite, jer svaki put kada dođemo da li poslom, ili nekim drugim stvarima, susrećemo se sa situacijom, velike gužve u saobraćaju, sa nedovoljnim parking mestima, sve to usporava neke procese.

Ljudi koji dolaze iz unutrašnjosti, neki put i nemaju na raspolaganju da mogu da ostanu, da prenoće, nego jednostavno završe svoj posao, i da se vrate tamo odakle su došli. Znači, izgradnjom ovog metroa, ja mislim da će Beograd definitivno da bude jedna preozbiljna metropola.

Svaki put kada sam išao u neke svetske metropole, kada sam ulazio u metro, negde sam onako patio za tim, zašto Beograd nema metro. Naravno, svestan investicije i prevelikog projekta koji sama jedna takva investicija sa sobom nosi evo konačno dočekasmo i to da se nešto konkretno, kako vi kažete, na pitanju metroa radi.

Ja nekada kada sam gledao one filmove, naučne fantastike, pa kada mi neko kaže 2021,2028, pa 2033. godina, pa to mi je delovalo stvarno kao neka vasiona, pa nekako vreme brzo leti.

Nekada mi je i to, kada neko kaže imate 45 godina, meni je taj bio star, a danas ja kada kažem, imam 45 godina, kažu da su to najbolje godine.

Tako da , ovo vreme je prošlo. Mi smo došli do tih svemirskih godina, i 2028. godine, kako je i planirano, trebalo bi da bude završena prva linija, a 2033. godina, da bude gotov kompletan metro u Beogradu.

Što se tiče poslaničke grupe JS, to ne moram više da ponavljam, rekao sam na početku, mi svakako ne da nismo ljubomorni na Beograd, nego imamo želju kao svi iz unutrašnjosti, da ovaj metro što pre starta.

Još jednom ono što je možda za sada, za građane bitno, mada ste i vi to već rekli, da će Francuzi raditi isporuku vozova, i elektro mašinskih sistema, odnosno kompletno opremanje tog metroa, a da će kineske kompanije o kojima sam na početku pričao, izvoditi radove.

Pred nama je i predlog zakona o dopunama i izmenama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama. Nekako vi sada kao ministar kada sve ove zakone pogledamo, oni su svi direktno ili indirektno vezani za vaše ministarstvo, jer gde god se uključila građevina, a morala je nekako na svim ovim zakonima da bude dominantna, onda ste vi s pravom tu da danas možete da branite sve ove zakone.

Što se tiče ovih izmena i dopuna, već postojećeg zakona, nisu male i nisu samo kozmetičke prirode, kako neki put moramo prosto da uradimo, da bi usaglasili sa zakonima EU, a mi danas imamo ovde različite situacije i kada se priča o propisima i kada pričamo o nekim planovima, kada pričamo o visini taksi, definisanju određenih uslova, kada je u pitanju, investiranje u rečni luk itd.

Znači, ozbiljna izmena zakona. Ja neću ni da ponavljam koliko je bitno ulagati u vodnu infrastrukturu, razvijati i modernizovati. Naravno, različita su iskustva onih ljudi koji žive pored velikih reka, pored reka gde se održava i gde je živ taj vodeni saobraćaj, nebitno da li je teretni ili putnički, kao i drugačije iskustvo onih koji žive pored auto puta.

Ja dolazim iz Vrnjačke Banje, pored nas protiče reka Morava, na žalost to nije plovna reka, tačno je da su bile neke ideje i neki planovi da može da postane plovna, ali eto sticajem okolnosti, kada dođu ti letnji meseci, Moravu možete bukvalno da pregazite. Ona na žalost, neće moći da bude plovna.

Ono što je dobro ministre, auto put neće da nas zaobiđe i Vrnjačka Banja, konačno izlazi na auto put.

Jedno veliko iskustvo, vezano za rečnu plovidbu i uopšte za taj vodeni saobraćaj, imao sam prošle nedelje, kada sam kao član Odbora za privredu, bio predsednik tog Odbora, gospodin Arsić je organizovao sastanak i imali smo priliku da posetimo HE Đerdap, i iskren da budem, možda sam tamo bio na nekoj ekskurziji davno nekada, opet me ispočetka sve to fasciniralo, s tim što smo ovog puta imali priliku da od stručnih ljudi, da se upoznamo malo i sa tim prevodnicama za brodove, kako to sve funkcioniše, i uopšte za sve te ploveće objekte, i mogu da kažem da, ako se uzme u obzir da je to rađeno 1964. godine, da je to sve pušteno u funkciju, to je bio preozbiljan građevinski poduhvat za to vreme, ali eto bili smo, Srbija je dan danas moćna, ali tada kao cela Jugoslavija, iz jedne sasvim druge perspektive, uspeli smo da radimo ozbiljan projekat.

Ako sada treba da tražim sličan projekat koji može da se uporedi sada sa tim predvodnicama ili uopšte sa hidroelektranom, ja mogu da kažem slobodno da je to metro, kao što će za vek vekova da ostane ova Hidroelektrana „Đerdap“ i od nje, da ne pričam kolike koristi imamo kao država, siguran sam da će moći da joj parira metro i kao investicija i kao nešto što će građanima u mnogome da olakša život.

Kapacitet pre renoviranja, znači, to je vrlo bitno da se kaže, da je vaše ministarstvo u skorašnjem periodu uradilo određene investicije upravo, kada su te prevodnice u pitanju, kapacitet sa 6.300 plovila je povećan na 10.000. Samo po sebi pokazuje da tih 40% je veliki prihod i za naš budžet.

Reke su najjeftiniji vid transporta. Naše plovne reke slobodno možemo da uporedimo sa autoputevima. Srbija ima sreću sa plovnim rekama, a naravno najbitnija reka je Dunav i to je možda naš najjači autoput kada su u pitanju reke.

Ja sam imao priliku da budem član privredno-političke delegacije koju je Dragan Marković Palma organizovao i vodio u Egipat i tada sam u stvari shvatio značaj naših reka. Mi smo nekada i u staroj Jugoslaviji bili veliki izvoznici mesa za Egipat, znači, za njihovu vojsku. Napominjem Egipat je država koja ima preko 100 miliona stanovnika i naravno i dan danas se izvoze velike količine žitarica upravo u Egipat.

Ministar Nedimović zadnji put kada je ovde dolazio upravo pričao o tim sporazumima i o važnosti tih prirodno-političkih delegacija. Posledica takvih privredno-političkih delegacija je potpisan ponovo sporazum i dozvola da mi možemo sada kao Srbija, pošto je nekada taj sporazum potpisala stara Jugoslavija, sada je Srbija potpisala taj sporazum i da ponovo možemo da sarađujemo ne samo sa Egiptom, nego sa celim svetom i da maksimalno iskoristimo potencijal naših reka.

Zato i sve ovo što ovaj zakon tretira i sve što je ovaj zakon obuhvatio olakšava upravo taj transport sa jedne strane, što pomaže našoj privredi i pre svega našoj poljoprivredi, a sa druge strane, stvaraju se mogućnosti za nove prihode i prilive u naš budžet.

Ono što je možda interesantan podatak za građane, a to je da su prihodi od unutrašnje plovidbe negde oko 40 miliona evra i konstantno rastu, a ako treba da merimo u tonama šta je to što se preveze našim rekama, to je impozantna cifra od osam miliona tona.

Zašto kažem da je možda i najbitnije ovo za poljoprivredu? Pre svega, zato što je samo prošle ekonomske godine kada je u pitanju kukuruz, a rekao sam da su tu dominantna Kina i Egipat, pre svega, od oktobra 2019. godine do 30. septembra 2020. godine, izvozili smo rekordnih 3.050.000 tona kukuruza. Znači, to je stvarno fascinantan broj.

Znači, mi od ovih osam miliona tona sigurno više od 50% je ako uzmemo i ovaj kukuruz i sve ostalo je posvećeno poljoprivredi.

Ovaj danas zakon je svakako bitan za vaše Ministarstvo i bitan je za sve ljude koji tranzitno idu, ali onako racionalno čovek kada pogleda, siguran sam da je reka Dunav i plovne sve naše reke su najbitnije za poljoprivredu.

Ako ne bi imali te reke transportni troškovi svi i ostali troškovi koji su vezani za prevoz i isporuke robe bi nas verovatno načinile takvim da više nismo u konkurentni na svetskom tržištu.

Ja sam siguran da će se taj proces pogotovo i kada je vaše ministarstvo, a vezano za rečnu infrastrukturu nastaviti i da će Srbija nastaviti krupnim koracima da ide ka budućnosti.

Ono što je meni krivo, evo, ponavljam to i prošli put, svaki put zbog saopštenja ili odbrane od lažnih napada i lažnih afera, mi to vreme nekako potrošimo i ne stignemo da se bavimo i ovim ostalim zakonima.

To što ih ja ne obrazlažem ne znači da nećemo za njih da glasamo. Ponavljam, poslanička grupa JS podržaće sve zakone koji su danas na dnevnom redu.

Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem.
Prvo jedno saopštenje za Narodnu skupštinu.
Primili ste ostavke narodnih poslanika Ljuba Petrovića i prof. dr Predraga Markovića na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i Izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine povodom razmatranja ovih ostavki, koji je utvrdio da je podnošenje ostavki nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika i predlaže da Narodna skupština, u smislu člana 88. stav 3. i stav 4. istog zakona, konstatuje prestanak mandata ovim narodnim poslanicima.
Saglasno članu 88. stav 1. tačka 2. i stav 3. i 4. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština na Predlog Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, konstatuje da je prestao mandat, pre isteka vremena na koje su izabrani, narodni poslanicima Ljubu Petroviću i prof. dr Predragu Markoviću danom podnošenja ostavki.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika izvršiće se popunjavanje upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini.
Reč ima ministar Tomislav Momirović.
Izvolite.

Tomislav Momirović

| Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
Hvala, gospodine potpredsedniče.
Nekako ste mi ovim administrativnim pitanjima oduzeli šlagort na izlaganje gospodina Vujića. Samo sam želeo da se nadovežem. Prvo, hvala vam na ovom izlaganju, na 90% današnjeg žita koji izvozimo u Egipat se radi preko naših luka. Vi ste rekli osam miliona tona. Da, ali samo žita. Četrnaest miliona tona roba preko naših luka se izvoze zahvaljujući velikim investicijama prethodnih godina mi više robe izvozimo putem brodova nego preko železnice. To je samo znak da moramo da investiramo dodatno u železničku infrastrukturu, naročito u naš kargo saobraćaj, kako bi podržali svu industriju koja se razvila prethodnih godina.
Ako ste gledali predsednika juče u izlaganju, ja jesam i jedna informacija mi je bila zapanjujuća, a to je da mi imamo suficit u izvozu sa Češkom. To su zaista neverovatni rezultati koji smo mi uspeli zajedničkim snagama da postignemo u prethodnom periodu i na koje možemo da budemo ponosni.
Pomenuli ste domaću građevinsku industriju, operativu i uporedili ste kako je nekada bila i kako je ona bila moćna, kako smo mi preko naše i političke jake snage i pozicije mogli da u nesvrstanim zemljama izvozimo operativu, da gradimo strateške objekte.
Rekao bih vam da pored toga što mi imamo velike investicije stranih partnera, s kojima zajednički investiramo u ove infrastrukturne strateške proizvode, mi smo kroz prethodni period, a to se provlači do dan danas, razvili našu građevinsku operativu, podigli je na viši nivo i to je ono što prolazi neopaženo da naše firme masovno dobijaju poslove, pre svega u Zapadnoj Evropi po dobrim cenama, jako profitabilne poslove i mi sve više, ne da imamo građevinske radnike koji idu tamo i pitanje je da li će se ikada vratiti, ne, mi imamo i kompanije koje odlaze tamo, građevinski radnici koji prate te kompanije, koji u jednom vremenskom periodu od tri do šest meseci mogu dodatni novac da zarade i vraćaju se onde da rade redovne poslove.
Zaista mnogo smo uradili na tome, ne mi kao Vlada, da ne preuzimam direktnu zaslugu za to, nego jednostavno celokupan obim investicija u građevinskoj industriji i činjenica da mi sa sopstvenom operativom ne bismo mogli da izvedemo sve ove infrastrukturne projekte.
Nama je plan do kraja godine da krenemo da gradimo 850 kilometara auto-puteva, samo auto-puteva u Republici Srbiji. To su podaci koji su neverovatni.
Naš pravi problem je ko to sve nama da izvede. Kako mi sve to da izvedemo? Kako mi da izradimo infrastrukturu koja prethodnih 50 godina, naravno usled objektivne okolnosti, nije izgrađena elementarna bazična infrastruktura kao što su putevi? Da ne otvaram ovde pitanje brze pruge Beograd-Subotica koju danas gradimo ili Beograd-Niš-Preševo, koju planiramo da krenemo uskoro da gradimo.
Tako da, obimni radovi gde je metro, naravno najznačajniji infrastrukturni projekat i najveći infrastrukturni projekat u istoriji Beograda, prate celu zemlju. Zemlja ne samo da izgrađuje novu infrastrukturu, nego se i reindustrializuje, vodna privreda, luke, železnica su ključni da podrže taj kargo.
Hvala na izlaganju, još jednom.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Hvala, gospodine ministre.

Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Socijalistička partija Srbije, Milutin Mrkonjić.
...
Socijalistička partija Srbije

Milutin Mrkonjić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući, Orliću.

Poštovani ministri sa saradnicima, kolege narodni poslanici i građani Srbije, vidim da se ministar dobro pripremio i to je dobro. Mlad ste čovek, ali ne vidim taj strah vezan za te kilometre autoputa.

Moj savet, odmah na početku – nijedan kilometar autoputa nije isti, nema istih kilometara, ali priprema za to postoji u realizaciji tih projekata i glavnim projektom se definiše to, a naravno, obračunom radova se zna i to ta gospođa koja sedi pored vas dobro zna, pa neka vam objasni.

Često sam bio u sukobu sa kolegama ministrima kada istrčavaju sa ciframa unapred. Možemo govoriti o nekim globalnim ciframa.

Drugi savet odmah na početku, neću mnogo da vas davim, oni koji se bave razvojem su stručnjaci koji imaju veliku muku. Dve vrste otpora su i u našoj zemlji i u svetu za ljude koji se bave razvojem, a ovo što vi radite su razvojni projekti. Prvi otpori dolaze od građana koji ne moraju da znaju to što mi planiramo i što radimo, ali je njih lakše savladati. To je moje iskustvo od 55 godina. Drugi otpori dolaze od struktura kojima to ne odgovara, posebno na Balkanu i u našoj zemlji. Ima ljudi koji bi nešto drugo radili.

Upravo sada ulazimo u metro. To je bio razlog zbog čega metro prethodnih 50 godina nije bio završen. Inače, početak realizacije metroa bio je dobar. Branko Pešić, gradonačelnik Beograda iz tih 70-ih godina, definisao je Beograd kao grad razvoja i kao grad usluga i to je značilo da cela industrija ide van grada, a da grad mora da bude povezan brzim saobraćajnicama sa Evropom i celim svetom. To je značilo ulazak auto-puta Gazela, to je značilo izgradnju beogradskog čvora, to je značilo modernizaciju aerodroma, to je značilo čišćenje Dunava i to je za gradski saobraćaj značio metro. Odmah su formirane direkcije koje su to pripremale i radile i uradile koliko su mogle. Nažalost, iza toga, ja svih tih 10, 15 struktura znam i gradonačelnika i ljudi su hteli da grade, nije bilo ili političke volje, čitajte – Vučić, ja to otvoreno kažem, ili para. Često puta je bilo jednog, nije bilo drugog.

Vi danas imate fenomenalnu podršku države, nezapamćenu, i zato imate takve rezultate. I nemojte mnogo da se hvalite da mi nismo pre vas mnogo radili, radili smo koliko smo mogli. To govorim ne za sebe, nego za ove druge generacije koje slušaju sada ovo. Morate ih pohvaliti.

Svih pet zakona iz oblasti građevinarstva su dobri zakoni. Zakon o metrou je dobar, jer najzad definiše početak izgradnje tog velikog projekta. Nikada do sada grad tako nije razmišljao. Danas država tako razmišlja.

Veliki projekat znači da treba puno para, a to ne može Beograd sam. To može Republika Srbija. Stabilnost zemlje van granica i stabilnost zemlje politička u zemlji garantuje da su uslovi politički dobri, to je taj preduslov političke volje i naravno želja i predsednika i Vlade i države da se ti projekti realizuju. Prema tome, neću pričati o detaljima metroa. Kolega Kesar je dobro govorio u ime Odbora šta su to tehnički detalji, a vi ste me iznenadili da ste i vi potpuno savladali tom tehnologijom.

Dakle, priprema je dobra, orijentacija ka francuskim tehnologijama je dobra, orijentacija ka građenju je dobra onih koji daju pare. Naravno, ja uvek stojim iza naših preduzeća i podsećam da su naša preduzeća sposobna, bez obzira na teškoće koje imaju, da rade sve te velike projekte, posebno naši projektanti kojima se morate malo više pozabaviti. Naše projektantske organizacije su dobre, ovo što je kolega Voja pre mene govorio, u svetu su imale veliku afirmaciju, prema tome, imaju i danas.

Dakle, metro, svaka čast. Metro sa ovim zakonom kreće i to je dobro. Neću više o metrou.

Što se tiče ovih drugih zakona, vrlo je važno kod Zakona o planiranju i izgradnji i podržavam apsolutno odluku da se produži rok. Naravno, investitori nisu bili u stanju, takva su vremena bila, da obezbede uslove da mogu da grade i dobro je da se taj rok produžava i svaka čast i na tom zakonu.

Što se tiče voda, tu sedi šef za vode, koliko znam, Veljko, Koridor 7 je isti kao i Koridor 10 u železničkom i drumskom saobraćaju, izuzetno važna saobraćajnica. Evropa je spremna, kada govorimo o tome, zato govorim više o tim drugim elementima, da da pare za realizaciju projekata na Koridoru 7. Koridor 7 mora da ima veću pažnju i dobro je da sad stvarate uslove kroz ovaj zakon da se pomere norme koje su potrebne da bi ispunili strani investitori, da bi mogli da uđu sa ovom koncesijom, i to je dobro. Podrška i tom projektu.

Stanovi. Isti projekat je bio i 1999. i 2000. godine. Hoću da Damjanović to zna. Tada je on bio kršten od strane države kao projekat za mlade bračne parove, Vojsku i policiju, dakle, isti. Potpuno je dobro definisati ovo što ste rekli, 500 evra gradnja, potpuno je dobro uslove definisati i naravno ovo oko tehnologije građenja. Ali predlažem da taj projekat ne stane, nastavite ga u tom duhu, kao što je takođe Voja govorio pre mene, da se stanovi grade i za one ljude, mi smo tada rekli mlade bračne parove, nije bitno, za one ljude koji, naravno, mladi pre svega, jer mladi traže samo dva uslova – posao i stanove u relativno kratkom roku. To država na ovakav način može da obezbedi. I u tom smislu podrška ovom zakonu apsolutno.

Što se tiče rada na realizaciji projekata šinskih sistema, moram da se vratim, evo, šest minuta, neću ni deset minuta. Koristim priliku, e sad ne znam ko se bavi šinskim, da li je tu među vama, nije, žao mi je. Najavili ste izgradnju magistralne pruge od Beograda do Niša, dakle, nastavak. Podsećam, prvi zadatak je tu vrlo jasan. Pruga se gradi za 200 kilometara na sat projektovanu brzinu i komercijalno 130 kilometara. Pošto vidim da ima već negde odstupanja, gledao sam, nekih novih ideja, 120, 160 itd, izvinjavam se na tehničkim podacima, neću dalje, ovo govorim zbog vas, jer vi ste stručnjaci, dakle, za 200 kilometara, gde god je to moguće, a mora da bude moguće na većoj dužini od ovoga što sam čuo u javnosti, da ne spominjem sada to, da bude elektrificirana i da bude za mešoviti saobraćaj. E, to je pruga za velike brzine. Preko 200 već idu druge tehnologije itd. I dobra orijentacija, da se Evropa pojavljuje tu kao kandidat, ne ulazimo u ocenu, to nek država radi, ko će šta da radi, da se Evropa pojavljuje kao kandidat. Ipak su evropske firme i danas u vrhu tih tehnologija šinskih sistema i to je ono što je vrlo važno. Neka uđe u konkurenciju, pa vi vidite kako će to da izgleda dalje.

Dakle, još jedanput, hrabrosti, dobro radite i u tom delu punu podršku države imate. U krajnjoj liniji, ja sam gledao, ponovo ponavljam to kako predsednik države u ime vaše razgovara sa investitorima. Pa to je velika stvar. To znači da imate maksimalnu podršku. Koristite to što imate danas i te uslove koje imate danas. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima ministar.

Tomislav Momirović

| Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
Nema nikakve dileme da će pruga od Beograda ka Nišu biti pruga za brzinu od 200 kilometara na sat. Predsednik je to objavio posle sastanka pre nekoliko nedelja sa predsednicima Evropske unije, koji je u stvari bio finale jednog velikog broja sastanaka o tom projektu. U pitanju je grant, odnosno poklon koji Evropska unija planira nama da da za izgradnju te brze pruge od 700 miliona evra. To je najveći grant, odnosno najveći poklon za jedan infrastrukturni projekat na teritoriji zapadnog Balkana u prethodnih 20 godina. To je naša politička situacija u ovom trenutku. Evropska unija, čiji mi sigurno nismo najbolji đak, nam daje najveći poklon od 700 miliona evra. Da je to neko nekome rekao pre samo dva meseca, ne bi mogao da poveruje u to.
Naravno da ćemo da gradimo najbolju, najbržu, najmoderniju prugu svuda gde je to racionalno. Vi ako imate, a to pre svega mislim na delove pruge koji gravitiraju ka Beogradu, jako blizu stanice, vi ne možete da razvijete 200 kilometara na sat. Pruge od 200 kilometara na sat su za 30 do 40% skuplje od onih pruga gde može da se razvije do 160 kilometara na sat. Kada pričamo o ovakvim projektima, mi pričamo o stotinama miliona evra. Ja naravno nisam tehničko lice, ne želim da obrazlažem, nemam to znanje kao inženjer Mrkonjić, ali samo mogu da kažem ove činjenične podatke zašto će na određenim deonicama biti predviđena izgradnja pruge do 160 kilometara na sat. To je isključivo na onim deonicama gde postoji logika ekonomska, odnosno gde ne postoje uslovi da se te brzine od 200 kilometara na sat razviju. To su te činjenice.
Kao što ste rekli, zaista ste dobro to rekli, gospodin Vujić je o tome pričao, a ja se nisam kvalitetno osvrnuo, o poslovima i o stanovima. I o tome smo vodili računa kada smo govorili o stanovima za pripadnike službi bezbednosti. U prethodnom periodu smo izgradili određeni broj stanova koji su imali jako malu površinu. To se pokazalo da nije dovoljno atraktivno za naše pripadnike Vojske, policije i drugih službi bezbednosti, jer su u pitanju uglavnom porodični ljudi i locirali smo da je najmanji stan za kojim postoji tražnja stan od 46 metara kvadratnih. Najveći stan koji će biti u ovoj vrsti prometa će imati veličinu od 92 metra kvadratna. To je ono što država može da projektuje. Znači, mi ne poklanjamo luksuz, mi poklanjamo elementarne potrebe za pripadnike naše Vojske i policije.
Hvala vam, naravno, za sve ovo što ste rekli o metrou i drugim stvarima. Mi stojimo na stanovištu da su investicije u infrastrukturu ključne za ekonomiju ove zemlje, za povezivanje naše zemlje sa regionom i nastavićemo u tom pravcu. Hvala na vašoj podršci.