Jedino se Odbor za standardizaciju srpskog jezika i pita. Dakle, jedino oni mogu da kažu koji nastavci za imenice koje se gramatikom srpskog jezika menjaju po rodu, broju i padežu, treba da budu u upotrebi, da li – ica, škinja, kinja, svi oni nastavci o kojima odlučuje Odbor za standardizaciju srpskog jezika.
Mali je problem što to Odbor nije obavio kao posao, ali obaviće, nije problem.
Ne radi se ovde o snoviđenjima nekakvog strašnog nametanja jezika. Ovde se radi o gramatici srpskog jezika. Sve imenice u našem jeziku se slažu po rodu, broju i padežu. Tako sam ja političarka koja je Vladi podnela predlog zakona, Vlada prihvatila i uputila Narodnoj skupštini. Nisam političarka koji je podneo predlog zakona koji je Vlada prihvatio i uputio Narodnoj skupštini. To je samo gramatika srpskog jezika. Ali, istovremeno jedan od najfinijih instrumenata kojima možete lako da ocenite i vidite o čemu se u stvari radi, jer se ne radi u stvari o gramatici. I to je pravo tih ljudi.
Dakle, onda kada Odbor za standardizaciju srpskog jezika propiše da sam ja ministrica a ne ministarka, ja ću sebe zvati ministricom, jer ja poštujem i Odbor za standardizaciju srpskog jezika i poštujem i svoj jezik, koji volim. Do sada, Odbor se nije odlučio, pa sam ja i ministarka i ministrica. Mogu da budem i arhitektica, mogu da budem i arhitektinja, mogu da budem šta god hoću, pošto nisu jasno propisani nastavci za zanimanja u ženskom rodu.
Ako kažete da su imenice u muškom rodu neutralne i da je sve jedno, to je argumentacija koju ja najviše volim. Pošto ako je sve jedno, onda u Ustavu Republike Srbije može da piše da je Republika Srbija država svih njenih građanki. Jel sve jedno? Jeste? Pa, što ne piše? Zato što nije sve jedno. Promenićemo.
Nemam ja ništa protiv promena. Ja svoj jezik poštujem, svoj jezik volim, svoj jezik znam i svoj jezik koristim da ljudima koji nemaju hrabrosti da kažu – nećemo da vidimo žene u svim sektorima zanimanja, pa ćemo im bar odreći pravo da sebe zovu u zanimanju u svom rodu. Dakle, ja se i tim ljudima istim onim jezikom obraćam.
Nikakva opasnost ne postoji od toga da žena koja se bavi nekim zanimanjem sebe i definiše tim zanimanjem. Dugo traje ta rasprava i seže do, recimo, dokumenata iz Srpske pravoslavne crkve, iz 19. veka, iz Vršca, gde piše – upraviteljka. I to je isto duh jezika.
Jezik je živa tvorevina i ako Odbor za standardizaciju srpskog jezika odluči da ne može da bude promena imenica po rodu, broju i padežu, ja ih menjati neću. Dok je gramatike da se imenice menjaju po broju, rodu i padežu, ja sam ministarka ili ministrica, političarka, fizičarka, ja sam ono što znam da jesam. Žena sam i imam prava da o sebi govorim u ženskom rodu. Tako kako ja, tako i bilo koja žena, tako i bilo koji drugi muškarac.
Biće verovatno rasprave o jeziku. Zahvalna sam što ste podneli ovaj amandman, jer da niste ne bih imala prilike da jasno kažem o čemu se u stvari radi, da se radi o gramatici, da se ne radi o politici i da je neprestano da stručni ljudi koriste politiku umesto gramatike, umesto da bude obrnuto. Volela bih da svi mnogo više znamo gramatiku i da mnogo više čitamo, onda bi se lako dogovorili da li sam ja ministarka ili ministrica.

Reč ima Đorđe Komlenski, replika.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Izvinjavam se, ja sam ovo malo gramatike naučio koliko sam naučio, ali ovo o čemu sam govorio je upravo stav ne samo Odbora za standardizaciju srpskog jezika SANU, već mnogih profesora srpskog jezika i književnosti od osnovnih, srednjih škola, fakulteta, tako da sam u ovom trenutku neko ko vrši transmisiju njihovog mišljenja i sebi ne dajem za pravo da o ovome dajem konačni sud. Iskreno rečeno, to što sam naučio smatram da je prilično ispravno i podobno, dovoljno ravnopravno i nema smisla nametati nešto drugo i stvarati prostor za nametanje kroz ovaj zakon od onoga što Odbor SANU bude rekao kad god to bude učinio.

Hvala, ministarka Čomić.

Pošto prenosite poruke, pa oni koji ne žele sami da mi se obrate, bez obzira koliko iz zvala na dijalog, onda možete da im prenesete i sledeću poruku da sam im kazala da je narodna poslanica Đorđe Komlenski mi prenela poruku da sam ja čuo poruku i da smo opet zajedno spremni za dijalog.
Taj jezik razumeju ljudi koji po vama meni šalju poruku o rodno senzitivnom jeziku. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.

Pa, ja sad sa svojim svim neznanjem, čini mi se, da je „ministrica“ reč koja je bliža jednom susednom narodu s kojim se graničimo preko Dunava uglavnom, ali ne bih da budem baš neko ko je ekspert za lingvistiku, jer to nisam, ali isto tako od tih koje ste vi zvali, njima će narodna poslanica Đorđe Komlenski preneti da ste vi ovde tvrdili da ste ih zvali i ako one tvrde da ih vi niste uopšte zvali.

Izvolite.

Vidite kako je jezik živa tvorevina.
Dakle, mnogi od članova odbora, pa i druge uvek zvala i uvek će im biti otvorena vrata i srećom da nas dvoje razumemo šta je dijalog i da ovom malom igrom i sa gramatike srpskog jezika po rodu, broju i padežu učinimo u stvari mnogo jasnijim sve ono što vi imate kao poruku i stav, na šta vi imate pravo, a i ono što mi kao Ministarstvo imamo poruku i pravo.
Ali, evo i zvaničnog poziva, mi ćemo kada obavimo već započeti rad na društvenim dijalozima, čekaju nas nekoliko velikih. Prvi društveni dijalog je o stanju mentalnog zdravlja, kao posledica Kovida – 19 nacije i merama koje treba preduzeti. Drugo su dva ili tri socioekonomska dijaloga kojim govorimo o posledicama Kovida – 19 na zaposlene, pre svega, na žene. Imamo još dva što se tiče održivog razvoja, ali najranije početkom jula radićemo na organizaciji dijaloga o upotrebi gramatike srpskog jezika za žene i muškarce i bićete pozvani i više nego dobrodošli da imate i uvodno predavanje da zajedno sa nama radimo dijalog o kojem ćemo mnogo nas više razgovarati ovako kao vi i ja danas, jer mislim da je to dobro i za gramatiku srpskog jezika i za žene i za muškarce koji žive u Srbiji.

Hvala svima.
Na član 27. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Na član 27. amandman je podnela narodni poslanik Snežana Paunović.
Vlada i Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Izvolite.