Dvanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.05.2021.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Dvanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/187-21

3. dan rada

20.05.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Ivica Dačić

Sednica je trajala od 10:15 do 00:00

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Dame i gospodo, nastavljamo sa radom.
Treća tačka dnevnog reda – Predlog zakona o rodnoj ravnopravnosti.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Đorđe Komlenski, Snežana Paunović i Sandra Božić.
Narodni poslanik Đorđe Komlenski, pisanim putem, povukao je amandmane na naziv iznad člana 3, naziv iznad člana 5, naziv glave II, naziv iznad člana 8, naziv glave III, naziv iznad člana 14, naziv iznad člana 19, naziv iznad člana 35, naziv odeljka 4, naziv odeljka 5, naziv odeljka 6, naziv odeljka 8, naziv odeljka 9, naziv odeljka 10, naziv odeljka 11, naziv odeljka 13, naziv odeljka 14, naziv glave VII, naziv iznad člana 62, naziv iznad člana 63, naziv iznad člana 64, naziv glave VIII, naziv iznad člana 65. i naziv iznad člana 66.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na naziv Predloga zakona amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Reč ima Đorđe Komlenski.
Izvolite.
...
Pokret socijalista

Đorđe Komlenski

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem, predsedniče.

Zakonom o rodnoj ravnopravnosti, odnosno Predlogom ovog zakona, stavlja se van snage izuzetno dobar Zakon o polnoj ravnopravnosti i dovode u pitanja sva postignuća koja je ovaj zakon do sada omogućio. Da je bilo razloga i potrebe da se pojedine odredbe tog zakona unaprede – jeste, ali da se umesto koraka napred učine dva koraka nazad, to zaista mislim da nije bilo potrebe.

Pošto ja nemam predrasuda, za znanje nisam siguran, ali bez obzira na postavke koje su počele vrlo često da se primenjuju, a to da ko je protiv Zakona o izmeni i dopuni Zakona o diskriminaciji ili protiv određenih stavova u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti da je neko ko želi diskriminaciju ili podržava rodnu ravnopravnost, sa tim jednostavno ne mogu da se složim.

Možda nemam dovoljno znanja, ali sam imao dovoljno iskustava da se konsultujem sa ljudima koji su profesori ustavnog prava, sa sudijama, sa kolegama advokatima, sa onima koji se bave naučnim radom, sa nekim ljudima koji rade vrlo aktivno u nevladinom sektoru i moram da kažem da zaista ne razumem šta se to od 2015. i 2017. godine promenilo do danas.

Koliko je meni poznato, 2015. godine odustalo se od ovakvog naziva zakona, jer je vladin Sekretarijat za zakonodavstvo ukazao tadašnjem tekstopiscu ili eventualno predlagaču zakona da Ustav ne poznaje kategoriju rodne ravnopravnosti. Koliko ja znam, Ustav se nije promenio. Šta se promenilo, možda ćemo i čuti.

Zaista, po tom svom skromnom mišljenju, mislim da se generalno ovakvim zakonom direktno ugrožavaju Ustavom stvarno i jasno zajamčena prava, pravo slobode govora, mišljenja, izražavanja i naučnog rada. Dodavanjem reči: „polnoj i rodnoj ravnopravnosti“ ovaj zakon smeštamo u okvire važećeg Ustava Republike Srbije. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Reč ima ministarka Čomić.
Izvolite.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog
Zahvaljujem.
Dve opaske samo. Prva se tiče toga da mnogi od nas smatraju da nemamo predrasuda. Bila je jedna izložba u Ženevi, kako se to zove, konceptualna ili već moderna izložba, i na poslednjem spratu bio je jedan zid, na njemu vrata i na vratima je pisalo: „Ovde uđite samo vi koji nemate nikakve predrasude“. Svi koji su došli su pokušali, a vrata su bila nacrtana na zidu.
Ne možete prosto funkcionisati bez predrasuda i to nije ni loše ni dobro, tako mi ljudi funkcionišemo, u stereotipima, u kratkim slikama, tako mislimo, kao što mislimo kroz kognitivne disonance, pokušavajući dve oprečne misli da istovremeno držimo u glavi. O tome nije zakon. Zakon se ne bavi uklanjanjem predrasuda iz naših umova, iz naših navika, iz onoga što su nas možda učili ili smo sami naučili tokom odrastanja. Zakon se bavi zabranom ponašanja zasnovanog na predrasudi. O tome je reč kada je u pitanju i Zakon o zabrani diskriminacije i Zakon o rodnoj ravnopravnosti.
Druga opaska se tiče Zakona o rodnoj ravnopravnosti 2015. i 2016. godine i činjenice da je ministarka Zorana Mihajlović učinila lavovske koraka da se koordinaciono telo ustanovi, da koordinaciono telo zaista ima plan i program rada na korist i žena i muškaraca. Činjenica je takođe da je novim Zakonom o ministarstvima taj zakon prešao u Ministarstvo za rad, boračka, socijalna pitanja i prava boraca. Taj zakon je vraćen iz Skupštine zbog toga što je naišao na ogroman otpor narodnih poslanica svih Ženske parlamentarne mreže, civilnog društva, svih ljudi koji se razumeju u borbu za uloge žena i muškaraca, tako da ni jedno ni drugo ne manjka. On je ušao u Skupštinu kao zakon o ljudskim pravima žena i muškaraca.
Pošto sam bila i učesnica i svedočila celom tom procesu, ništa iz tog procesa nema veze sa Ustavom, niti je ikada imalo, ima veze sa ličnim odlukama i upotrebom pozicija raznih ljudi. To tvrdim, to sam tvrdila i ponoviću svaki put. Ista se opaska tiče i pojedinaca koji nose, s pravom, titule akademske poznavalaca ustavnog prava, profesora ustavnog prava, koji takođe izriču stav o neustavnosti, bez toga da razmisle koliko kredibilnim sa svojim funkcijama ostaju nakon što tvrde da je nešto neustavno samo zato što je zgodno da prevedu na jezik neustavnosti ono što su njihove sopstvene predrasude. To je sve normalno i sve je ljudski i sve se dešava i dešavaće se i kod drugih zakona.
Ono što je razlog da ne prihvatimo vaš amandman je što vi tražite biološku i društvenu kategoriju u istoj ravni. Pol je biološka kategorija, pol ne birate, desi se pa se rodite kao dečak ili devojčica. Rod je društvena kategorija i promenljiv je i menja se u zavisnosti od toga kojim idejama je vođeno društvo.
Srbija je, nadam se i duboko verujem, vođena demokratskim idejama, vođena kulturom ljudskih prava, vođena skoro pa hrabrošću da se suoči sa onim, koliko god malo bilo, što nije dobro u rodnim ulogama muškaraca i žena i zato je i Vlada prihvatila ovaj zakon i zato u raspravi mi prihvatamo amandmane i vodimo raspravu.
Možda bi bilo dobro da se u Skupštini organizuje javno slušanje i mi smo spremni da dođemo da učestvujemo i o primeni Zakona o rodnoj ravnopravnosti i o svim nejasnoćama koje će možda kod mnogih ljudi proizvesti definicije raznih odredbi. Ovaj zakon će kao Zakon o rodnoj ravnopravnosti biti vama na volji da ga glasate za ili protiv ili uzdržan.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik, Đorđe Komlenski.
Primili ste i Izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbra za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Da li neko želi reč? (Da.)
...
Pokret socijalista

Đorđe Komlenski

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem predsedniče.

Javna slušanja su imala svoju svrhu da su organizovana i u parlamentu i malo duže, pre dolaska ovog zakona u Skupštinu i ulaska u skupštinsku proceduru. O primeni ovog zakona odlučivaće neko drugi.

Što se tiče amandmana na član 1. kao i mnogih amandmana u ovom zakonu, ja ću se potruditi da ih ne obrazlažem više posebno. Znači, svi amandmani koje budem propustio da obrazložim čine istu stvar.

U tekstu zakona pored rodne ravnopravnosti prethodno pominju i polnu ravnopravnost. Bez obzira na ovo o čemu vi govorite, ne može rodna ravnopravnost biti pretpostavljena polnoj ravnopravnosti. Kada se bude Ustav promenio, ja mogu da se složim onda sa vama kako god. Ili je trebalo doneti zakon koji će regulisati samo pitanje rodne ravnopravnosti. To bi možda bilo daleko efikasnije. O mojim slutnjama zašto se to nije uradilo, malo kasnije.

U ovom članu, takođe, ja tražim i predlažem i insistiram da se napokon utvrdi ravnopravnost muškaraca i žena, da se utvrdi postojanje i potvrdi postojanje nasilja ni nad ženama i muškarcima. U ovom članu 1. kako sam ga ja predložio da se promeni, gde god se evidentira postojanje ili konstatuje ili želi preduprediti nasilje nad ženama moj predlog je insistiranje da se to čini i u odnosu na muškarce.

Ne možemo zlo porediti da li je ono veliko ili malo. Njega ima, pa taman da je samo jedan jedini slučaj nasilja nad muškarcima, ovo ministarstvo je bilo dužno da to uzme u obzir na odgovarajući način i da to u zakonu adekvatno predvidi i predloži u ovoj Skupštini kao konačan tekst zakona. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Ministarka Čomić.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog
Javna slušanja su u Poslovniku osmišljena upravo za analizu efekata primene zakona. To o čemu vi govorite je javna debata o predlogu, ako su u pitanju narodni poslanici ili javna debata o nacrtu kojem narodni poslanici po prirodi stvari ne mogu da prisustvuju. Zato što narodni poslanik prvi put dolazi u kontakt sa aktom dolazi do predloga zakona. Hvala vam što ste me podsetili.
Predlog zakona koji je pred vama je možda prvi, gde smo mi pozvali narodne poslanike i poslanice u veoma ranoj fazi prednacrta da učestvuju u raspravi. Tako ćemo raditi za bilo koji zakon koji budemo radili, jer nam to niko ne zabranjuje, a Poslovnik i Zakon o Narodnoj skupštini samo definiše kada je poslanik obavezan da debatuje o predlogu zakona, na Odboru u debati o rešenjima, a javna slušanja su definisana tako da podnosite predlog nadležnom odboru i vi kažete šta je tema javnog slušanja.
Ja sam vam spomenula javno slušanje, pošto očekujem da bilo ko, bilo koji odbor, naravno podrazumeva se Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova bude prvi, ali i Odbor za evropske integracije i Odbor za pravosuđe i Odbor za Ustav i zakonitost. Dakle, bilo ko može da traži javno slušanje o primeni bilo kog člana zakona, dakle o analizi efekata primene zakona u mesecima pred nama. To je ideja javnog slušanja. Nije to reda radi, to je ozbiljna ideja. Mi ćemo svakako imati društvene dijaloge o tome na koji način ide primena zakona, gde su prepreke, gde bi možda trebalo da ide lakše, a ne ide. Toliko o javnim slušanjima. Vrlo bi bilo dobro da ih bude u Narodnoj skupštini.
Druga opaska tiče se, ja mislim banalnog nesporazuma među nama, ali dubokog. Reč rod sadrži i reč žena i reč muškarac, zato što se radi o rodnoj ulozi, jednog ili drugog pola. Kada govorimo o rodno zasnovanom nasilju, kažemo prema ženama, zbog toga što to nasilje beležite i zbog toga što je ono takvo da poneki istraživači s pravom govore o femicidu, ali rodno zasnovanog nasilja i te kako ima prema muškarcima.
Ako pogledate mračnu statistiku Srbije, u proseku oko 30 žena biva ubijeno. U porodičnom nasilju samo zato što su žene, ali i oko 10 muškaraca svake godine. Da li su to očevi, muževi, sinovi, braća, da li je u pitanju ubistvo koje je izvršila žena koja je bila žrtva nasilja, svaka od tih sudbina je tragična i posebna na svoj način, ali je to život.
Ako hoćemo da uklonimo i okrunimo nasilje prema ženama koje dešava samo zato što je ono žena, ništa drugo ne treba, onda isto takvo nasilje ne može da se dešava ni samo zato što je neko muškarac. Ovaj zakon treba da jasnim učini svima u Srbiji da se nasilje ne može zaslužiti. Niko ne može da zasluži da ga prebijete. U našoj kulturi podrazumeva se i opravdavanje, ako su dva muškarca pa jedan ubije onog drugog, ovaj ga izazivao, ako je žena takođe, ili već provocirala. Pa, morao je da se osveti.
Ne može se nasilje zaslužiti. Nasilje birate, slobodno. I to da li ćete nekoga ubiti ili ćete nekoga povrediti to birate slobodno. Posle na sudu ide utvrđivanje da li ste ili niste bili uračunljivi, da li je bilo umišljaja, kako će se kvalifikovati to krivično delo, ali rodno zasnovano nasilje, porodično nasilje su tragični slučajevi koji nastaju u našim porodicama samo zato što je neko žena ili što je neko muškarac.
Ne verujem da se vi i ja u suštini ne razumemo, ali ipak i zbog javnosti, uz ponovnu zahvalnost vama što smo otvorili dijalog o temi koja zanima i mnoge druge, a koje vi jako dobro definišete, ovo će biti dobar povod da razgovaramo i o razlozima za nasilje i možda o nekoj društvenoj kulturi kojim ćemo početi prezirati nasilje, umesto što preziremo ljude koji se bore za ljudska prava. To bi bila dobra promena za celo društvo.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem.
Član 1. amandman je podnela narodni poslanik Sandra Božić.
Vlada i Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima Sandra Božić.
...
Srpska napredna stranka

Sandra Božić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem se, uvaženi potpredsedniče, gospodine Orliću, pre svega zahvalan sam na tome što ste prihvatili ovu sintagmu kao nešto što će postati nadam se i deo narativa budućeg obraćanja, kada god govorimo o ovoj temi i kada god iskoristimo, kada želimo da kažemo da se neko nasilje odvija prema ženama, da to tako i učinimo, pravilno, na svaki mogući način, pa i na taj jezički na koji insistiramo i sa ovim Predlogom zakona.

U obrazloženju ja sam navela da se predloženim izmenama isključuje mogućnost postavljanja žene u podređen položaj i u jezičkom smislu. Naime, predloško padežnom konstrukcijom – nad ženama, sugeriše se podređen položaj žene kao entiteta nad kojim se vrši određena radnja, te se na nivou jezika žena postavlja u položaj nemoći što je u suprotnosti sa rodno senzitivnim jezikom koji bi bio polazna tačka ka postizanju rodne ravnopravnosti.

I s obzirom da je ovo možda vama koji slušate možda nebitna kategorija, ja moram da vam kažem da je ovaj amandman nije podnela Sandra Božić nego je amandman podnela Unija žena SNS koja se godinama bori sa ovom temom, bori se da zaštiti žene, bori se da im omogući jednaka prava, bori se da ukaže da ekonomski snažna žena, ekonomski, ali pre svega sigurna žena u svojoj porodici u svom domu može biti osnov jedne stabilne države.

I pre svega kada ste uvažili ovaj moj amandman, ja znam da on možda ne liči da je doneo nekakvu preteranu izmenu, ali verujte mi da jeste, s obzirom da se iz SNS Unija žena koja se predano bavi ovom temom, pre svega prevencijom nasilja prema ženama dugo zalagala da se ova sintagma i objekatski položaj žene u svakom obraćanju koje je dodatno čini mi se ponizi ženu, a mi smo to čak i same radile kada smo govorile o tome, dok nismo zaista ukazale i podigle svest drugima na ovu temu.

Zahvalna sam vam na tome, zato što je ovo jedan rezultat zajedničkog rada i do ovoga nije bilo lako doći, pre svega su morali da se steknu određeni uslovi, da se čini mi se i raspoloženje u društvu napravi, odnosno bude adekvatno kako bismo mi danas na ovaj način podstrekli dijalog koji ste vi učinili u svom ministarstvu i ne samo na ovu temu, već na dosta drugih i na taj način čini mi se da smo stvorili jedno društvo u kojem je moguće razgovarati o svemu, gde nema tabu tema, naravno posebno ne tamo gde ih i ne sme biti. I gde smo na ovaj način otvorili prostor zaista defakto i dejure, da stvorimo društvo bez predrasuda sa jednakim mogućnostima za sve.

I kao što rekoh maločas možda je ovo samo jedna mala promena, ali ja vas molim i drage kolege narodne poslanike da uvažite i ovu izmenu i da se ubuduće kada govorite o nasilju ipak prema ženi i u toj rečenici koju ćete izgovoriti ponašate dostojanstveno, odnosno da je uvažite i kažete prema ženama jer žena ni u jednom mogućem smislu pa ni u tom jezičkom ne sme biti objekat trpljenja bilo čega pogotovo ne nasilja.

Zahvaljujem vam se.