Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Dvanaeste sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2021. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 86 narodna poslanika i postoje uslovi za rad, ali radi utvrđivanja tačnog broja molim vas da ubacite kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno u ovom momentu 113 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite.

Zahvaljujem se predsedniče Skupštine.

Kolege poslanici, građani Srbije, ja bih kao prvo, pošto sam čovek koji se bavi poljoprivredom i predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku ovde u Skupštini Srbije, hteo da svim našim pčelarima u Srbiji čestitam Svetski dan pčelara, sa ciljem da ova godina bude medonosna, da ima više meda, jer prethodne godine su bile veoma loše za naše pčelare.

Sve to govorim, od 2016. godine pa na ovamo su bile dosta loše godine, nije bilo dovoljno meda, bilo je dosta troškova oko rada na pčelinjaku i zbog toga mislim da svi mi koji smo ovde u Skupštini, i mi kao poslanici, a i ja sam kao predsednik i kao predstavnik u Odboru za poljoprivredu, mislim da bi bilo dobro da se u narednom periodu obezbede veće subvencije za svaku košnicu, za mlade pčelare, jer sada se daje 800 dinara za košnicu, što je dobra, ali bilo bi zbog ove loše situacije, zbog ovih loših godina da se obezbedi ta subvencija da bude veća.

Moje pitanje Ministarstvu poljoprivrede – da li će imati mogućnosti da se u okviru budžeta, koji je namenjen za poljoprivredu, da se obezbede veće subvencije za naše pčelare, sa posebnim akcentom na one mlade pčelare i one pčelare, odnosno žene koje žele da se bave pčelarstvom? Tu moramo dati veće subvencije, veću pomoć jer veliki broj pčelara ima mogućnost da to razvijaju, da bude bolje uz podršku države Srbije, budžeta Republike Srbije, uz podršku lokalnih samouprava i budžeta iz lokalnih samouprava.

Inače, mislim da je stvarno velika stvar što Savez udruženja pčelara Srbije, odnosno čovek koji vodi to udruženje, Rodoljub Živadinović, koji je zajedno sa Vladom Republike Srbije uspeo da se napravi na jednom mestu mesto gde će se proizvoditi i praviti svi proizvodi od meda. Ta fabrika, ta proizvodnja se nalazi u Rači. To je veliki uspeh, kako jedno udruženje može da obezbedi mesto odakle može da se plasira naš proizvod, u bilo koji deo sveta. Još jednom, ja čestitam gospodinu Rodoljubu Živadinoviću Svetski dan pčela i svim pčelarima.

Inače, mogu da kažem ovde u Skupštini sa ponosom da u opštini iz koje ja dolazim, to je Svrljig, da se nalazi najveći broj košnica po glavi stanovnika, što znači da veliki broj pčelara u Svrljigu se bavi tom proizvodnjom i to je velika stvar. Mislim da i veliki broj pčelara na teritoriji Jugoistočne Srbije to radi i od toga ljudi dosta dobro mogu da žive.

Jedan od velikih problema što se tiče pčelarstva je med koji je falsifikat. Falsifikat meda postoji sada ovde kod nas i mene interesuje – kako možemo, mogu postaviti pitanje inspekcijskim službama, kako se kontroliše taj falsifikovani med koji pravi veliku štetu našim pčelarima zato što je to nešto što nije dobro, što donosi loše i nije, normalno, zdravo? Moje pitanje – kako inspekcija radi na terenu, kako se suzbijaju ti ljudi koji se bave prodajom falsifikovanog meda?

Još jedno pitanje. Da li ćemo imati mogućnost, to je pitanje za ministarstvo, da li ćemo imati mogućnost da u okviru budžeta obezbedimo veća sredstva za žene koje će se baviti i koje se bave pčelarstvom, za mlade poljoprivredne proizvođače koji se bave pčelarstvom jer je to šansa da mogu ljudi od tog svog rada da žive?

Kod mene u Svrljigu ima pčelara koji imaju preko hiljadu 600 košnica, od toga blizu 400 košnica imaju organski zdrav med, zaštićenog i to je ono na čemu moramo da radimo. Priroda nam je dala sve. Mi tu prirodu moramo da čuvamo. Pčelarstvo i pčele su nešto bez čega sigurno ne bi imali hrane, jer blizu tri četvrtine biljaka koje oprašuju pčele koriste kod nas ljudi za hranu.

Prema tome, velika podrška našim pčelarima i potreba da se njima da veća pažnja kroz finansijsku podršku i kroz bilo koju drugu podršku i tražim da se suzbije falsifikat meda. Svi oni koji prodaju taj med, da se njima stane na put i da oni budu sankcionisani.

Još jednom hvala lepo, uvaženi predsedniče Skupštine, jer smo mi ovde jedna mala košnica koja radi u interesu naših građana i sve one trutove mi moramo izbaciti. Sada ih nema ovde, verovatno, u Skupštini, ali zato moramo biti radni i vredni i rezultat toga mora biti bolji život za sve naše ljude koji žive u Srbiji. Hvala još jednom.

Hvala, Milija.
Dao sam vam minut jedan duže, ali svim poslanicima da donesete po teglicu meda. Jel dogovoreno?
Idemo dalje, Šaip Kamberi.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, moje prvo pitanje je za ministra zdravlja, a odnosi se na smenu direktora Doma zdravlja u Preševu i imenovanje novog v.d. direktora.

Svojim rešenjem od 9. marta ove godine, pre isteka mandata razrešio je dužnosti direktora Doma zdravlja u Preševu, jer je, kako se u rešenju navodi, nad domovima zdravlja osnivačka prava preuzela Republika Srbija. Nijednom rečenicom nije navedeno da li je prethodni direktor pogrešno vodio ili je napravio propust u vođenju doma zdravlja. Utisak koji ostavlja rešenje o razrešenju jeste da je direktor neopravdano razrešen, zbog etničke ili političke pripadnosti.

Međutim, ovo nije jedini propust u postupku koji je ministar vodio. Posebnim rešenjem od 9. marta, takođe, a rešenja su realizovana krajem aprila, ministar je za novog v.d. direktora imenovao doktora Bobana Spasića. Ne sumnjajući u stručnost doktora Spasića, pitanje koje se nameće jeste na osnovu kojih parametra je u Domu zdravlja u Preševu, u opštini sa preko 90% Albanaca, u zdravstvene institucije sa 55 lekara od kojih je 50 Albanaca i pet Srba izabrano baš lice srpske nacionalnosti da je vodi? Da li je na to uticala nacionalna ili partijska podobnost izabranog v.d. direktora?

Uz moju konstataciju da je ministar povredio član 77. stav 2. Ustava Republike Srbije, moje pitanje – da li je ta poruka koju šalje država da su Albanci nepodobni za vršenje državnih funkcija u institucijama i kao takvi se smatraju nepoželjnima?

Moje drugo pitanje je za predsednicu Vlade Republike Srbije, a odnosi se na karakter ceremonije obeležavanja 9. maja Dana pobede u Drugom svetskom ratu, kojem se ponižavaju žrtve fašizma i partizani.

Na svečanoj akademiji ove godine u Beogradu, u kojoj su prisustvovali predsednik Srbije i ministri izvedena je koračnica koja je u toku Drugog svetskog rata koristila Srpska fašistička organizacija „Zbor“ koju je vodio Dimitrije Ljotić, a danas se izvodi u obradi ultra desničarskih grupa. Evo, već dve godine Dan pobede nad fašizmom i nacizmom, proslavlja se uz šetnju besmrtnih pukova po raznim gradovima.

U Nišu se, na primer, na čelu besmrtnog puka našao general Vladimir Lazarević, ratni zločinac osuđen na 14 godine robije za zlodela počinjena na Kosovu.

Pevanje Ljotićevih koračnica na Dan pobede nad fašizmom predstavlja skandalozan i ciničan čin nepoštovanja nad milionima žrtava nacizma, ali i na čin streljanja đaka i civila u Kragujevcu 1941. godine, gde su ih na gubilište, kako nas je istorija barem do sad učila otpremili upravo vojnici Marisava Petrovića, komandanta drugog puka Ljotićevog srpskog dobrovoljačkog korpusa.

Kao što se primećuje u reakcijama antifašističke organizacije u Srbiji, da uklonjene strofe iz pesama u kojima se jasno pominju Ljotić i „Zbor“, pokazuje da se ne radi o nenamernoj grešci, već se o nameni da se sistematski izvrši revizija antifašističke borbe u Srbiji tokom Drugog svetskog rata.

Srbija je na vlast, što formalno, što neformalno, godinama rehabilitacijom i glorifikacijom osuđenih ratnih zločina negiraju ratne zločine na drugim narodima, pa i genocidu u Srebrenici, ali ovaj akt ceremonije obeležavanja Dana pobede nad fašizmom uz Ljotićeve koračnice predstavlja ideju rehabilitacije nacističkih saradnika i pokušaja revizije istorije. Ovaj akt predstavlja svojevrstan skandal i zločin i nad sopstvenim narodom.

Što reče neko – Srbija nije više u stanju čak ni da se maskira antifašizmom, a da to ne izgleda kao karikatura. Ovom prilikom možda vredi citirati reči aktuelnog predsednika Narodne skupštine, koji je navodno rekao da je Hitler Srbin i njega bi rehabilitovali.

Ne znam da li je gospodin Dačić baš to rekao, ali zvuči verovatno da bi sigurno tako i bilo, da je Hitler bio Srbin. Postavlja se pitanje ko to radi? Zato moje predsednici Vlade Republike Srbije jeste da li će zbog skandala na svečanosti obeležavanja Dana pobede nad fazizmom tražiti odgovornost onih koji su se bavili organizacijom ceremonijala? Hvala.

Nisam vas čuo, šta sam rekao?

Citirao sam da ste navodno rekli negde da je Hitler Srbin i njega bi rehabilitovali. To sam preuzeo iz srpske štampe gospodine predsedniče.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe JS želim da zatražim sledeću informaciju.

Naime, Dragan Marković Palma je danas dao sledeće kratko saopštenje.

„Tebe Dragane Đilase i tvoje izvođače najprljavijih i najpodmuklijih radova, što su me lažno napadali pozivam da idemo na poligraf. Poligraf nije materijalni dokaz za sud, ali poligraf je detektor laži. Đilase, ja sam tebe tužio i tvoje izvođače prljavih radova, kriminalce, lažove i prevarante, a ne ti mene. Tako da ja čekam kada će da započnu sudski procesi, a vi sve vreme lažete u medijima kako sam ja nešto uradio što nisam.

Zato te zovem siledžijo Đilase da idemo na poligraf sledeće nedelje, zarad javnosti i građana Srbije da saznaju da li je to što ste vi sve vreme lagali o meni tačno. Ti si Đilase napravio šemu kako da politički profitiraš na najprizemniji način, pa si pokrenuo svoje kriminalce, lažove i prevarante.

Siguran budi siledžijo Đilase da nećeg politički profitirati, jer tebi je mesto u zatvoru, a ne meni. Ti si tukao suprugu i tasta, sa teškim telesnim povredama i ispred dece i rekao da ćeš da odrubiš sebi glavu.

Treba tužilaštvo i sudstvo da se bavi i time kako si zaradio te tolike pare i da građani Srbije saznaju. Siledžijo, pošto nećeš ti i tvoji izvođači prljavih radova na TV, pa si odbio da imamo duel i na tvojoj televiziji, evo Đilase pozivam te da idemo sutra na poligraf.“

Informacija koju tražim jeste da li su i dokle su stigli organi u istraživanju navoda koje smo svi mi ovde narodni poslanici već mesecima iznosili, ali ne samo narodni poslanici, već i javnost i građani Srbije, da li i dokle su nadležni organi istražili informacije o enormno stečenom bogatstvu Dragana Đilasa i o novcu koji je iznesen na račune raznih egzotičnih destinacija?

Drugo pitanje je da li je pokrenuta istraga u slučaju službene beleške iz decembra 2014. godine u kojoj Iva Đilas bivša supruga Dragana Đilasa je okrivila Dragana Đilasa da je tukao nju i njenog oca, naneo im teške telesne povrede i pretio bivšoj supruzi da će joj odrubiti glavu. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoltan Pek.

Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovani potpredsednici, dame i gospodo narodni poslanici, postavio bih pitanje u ime poslaničke grupe SVM ministru građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, gospodinu Tomislavu Momiroviću.

U okviru programa Republike Srbije i Mađarske u razvoju graničnih prelaza i obezbeđenju lakše komunikacije građana između Republike Srbije i Mađarske 2019. godine je otvoren novi granični prelaz Rabe-Kibekhaza. U cilju ovoj programa je da obezbedi nesmetan prelaz građana obe zemlje iz jedne u drugu zemlju, ostvarivanje najkraće putne veze između velikih urbanih sredina Mađarske i Republike Srbije, odnosno najkraćih putnih veza između velegradova, kao što je Kikinda, Segedin i putnih veza između mađarskih regiona kao što je Čongrad, Bekeš, sa našim okrugom Severnog Banata.

Otvaranjem ovog graničnog prelaza kod Rabea, obezbeđen je kao što sam rekao najkraći put od Kikinde do Segedina, odnosno ostvaruje se veza naših građana sa autoputevima Mađarske i indirektno sa autoputevima EU.

Treba da istaknem da imamo još jedan mali granični prelaz gore na Severu Banata, a to je preko Novog Kneževca kod Đale, Đale-Tisasiget, ali ovaj novi granični prelaz koji je otvoren kod Rabea je dao šansu da naši građani 30km manje putuju da stignu do Mađarske. Znači, ovaj put je kraći od Kneževca, jer preko Kikinde moraju ići u Čoku, pa u Kneževac, pa na Đalu, a ovaj put direktno vodi do Rabea.

Jedini problem je momentalno da u ovom trenutku neadekvatno stanje jedne putne infrastrukture što je između naselja Crna Bara i Banatsko Aranđelovo. Ovo neadekvatno stanje, i to blago rečeno, jer ovaj put izgleda kao poljski put. To je put koji je dužine 17 kilometara koji direktno povezuje Kikindu preko naselja kao što sam rekao Crna Bara, Banatsko Aranđelovo sa Rabejom.

Kao što znamo u budžetu Republike Srbije za ovu godinu predviđeno je dosta para za izgradnju velikih putnih infrastruktura, kao što su autoputevi, obilaznice, ali ima i predviđenih para za rekonstrukciju i obnovu lokalnih puteva.

Moje pitanje – da li je Ministarstvo predvidelo u ovom planu rekonstrukciju ovog puta? Znači, put između Banatskog Aranđelova i Crne Bare.

Kao što znamo, do 5. maja je bila javna rasprava na temu „Nacrt prostornog plana Republike Srbije“ za period od 2021. do 2035. godine.

Poslanička grupa SVM je dala više sugestija i primedbi na Nacrt ovog prostornog plana koji je bio u javnoj raspravi. Uzimajući u obzir činjenično stanje ovog puta, zvani 104/2a, to je kao što sam rekao na relaciji Crna Bara-Banatsko Aranđelovo, jedna od naših sugestija i primedbi se odnosi baš na ovu putnu infrastrukturu.

Tražili smo da se uvrste i aktivnosti na putnom pravcu Rabe, Banatsko Aranđelovo, Crna Bara, Kikinda, kao jedna od veza sa Mađarskom. Kao što sam rekao dužina ovog puta je 17 kilometara otprilike, ulaganje bi iznosilo sedam miliona evra i tehnička dokumentacija izrade ove putne infrastrukture je već u završnoj fazi. Hvala.

Hvala.
Narodni poslanik Đorđe Milićević.
Izvolite.