Zahvaljujem se narodnom poslaniku Adamu Šukalu.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, na osnovu člana 98. stav 4. Poslovnika, zaključujem pretres o listi kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Gordana Čomić, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog; Mina Rolović Jočić, državni sekretar Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog; Nina Matić, pomoćnik ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog; Ivana Joksimović, vršilac dužnosti pomoćnika ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Svetlana Đorđević, samostalni savetnik u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Jelena Žarić Kovačević i Đorđe Komlenski, kao i Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Da je obrnut redosled rasprave bilo bi mnogo jednostavnije i jasnije obrazlagati amandmane, gde prvo Zakon o rodnoj ravnopravnosti, ali naravno, Poslovnik je Poslovnik, onda ćemo ići ovako.

U ovom zakonu, vezano za predloženi član 2. predložio sam da se iz njega briše član 3. koji govori o segregaciji i to iz dva razloga, jer smatram da je segregacija vrlo ozbiljan prestup kojem nije mesto u Zakonu o zabrani diskriminacije, njemu je mesto u krivičnim zakonima i takvim odredbama kako bi bile daleko preciznije, primenljivije i bile na odgovarajući način podložne sankcijama, je mesto u Krivičnom zakonodavstvu, samim tim trebalo je da proistekne iz rada i nadležnosti Ministarstva pravde. Ne omalovažavam rad kolega koje su radile na ovom predlogu, ali ovako definisano i ukoliko ostane u zakonu o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije, samim tim su implementirano kao deo Zakona o zabrani diskriminacije, može stvoriti ozbiljne probleme u primeni samog zakona. Jednostavno to je nešto što je bila moja želja da se kroz ovaj amandman koriguje, a u nekom budućem vremenu imajući sve to u vidu definiše kroz Krivični zakonik.

Zahvaljujem.
Reč ima ministarka, Čomić.

Segregacija kako je definisana u Predlogu izmena i dopuna Zakona o zabrani diskriminacije, kaže da je segregacija svaki akt kojim fizičko ili pravno lice razdvaja bez objektivno i razumnog opravdanja druga lica ili grupu lica po osnovu ličnog svojstva kako je definisano u članu 2. stav 1. člana 1. ovog zakona, a dobrovoljna odvajanja od drugih lica na osnovu ličnog svojstva ne predstavlja segregaciju.
To je ljudsko pravaški termin i to je ono što se dešava u životu u Srbiji, jer imate ne teritoriji Republike Srbije osnovne škole koje su primer segregacije, na primer u gradu Nišu i nije jedino, gde su u jednu školu smeštena sva romska deca, zbog toga što roditelji ne žele da romska deca idu u isto odeljenje sa njihovom decom. Koliko je to krivično delo? Ni malo. Koliko je dopušteno? Nikako. Zato je segregaciji mesto u ovom zakonu, jer nije to jedini primer da su segregaciji skloni mnogi koji sami za sebe vrlo autoritativno govore kako su tolerantni, kako su puni razumevanja za različite od sebe, ali u relanosti imate da neće da izdaju stan Romima ili neće da im deca idu u školu sa Romima ili na bilo koje drugo lice različito od njih po etničkom i po nacionalnom poreklu.
To je razlog zašto ne prihvatamo ovaj amandman. Da li će biti problema u primeni? Naravno, kao i uvek kada se poriče realnost diskriminacije nekih lica.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik, prof. dr Vladimir Marinković.

Hvala, uvažena predsedavajuća.

Uvažena gospođo ministara, dame i gospodo narodni poslanici, nešto bih rekao što nisam stigao kada je bila rasprava u načelu o predlozima zakona o rodnoj ravnopravnosti i zabrani diskriminacije.

Ono što je suštinski važno da se napomene da je Srbija ostvarila ogroman napredak u ove dve oblasti i može da se svrsta u rang modernijih i razvijenih zemalja EU kada je u pitanju zabrana diskriminacije, kada je u pitanju borba protiv diskriminacije po bilo kom osnovu i principu. Smatram da je jako dobro što ćemo sigurno kao većina u Narodnoj skupštini Republike Srbije glasati za oba ova zakona, ali to ide u prilog još snažnijoj podršci, borbi protiv diskriminacije i naravno borbi za posebno prava žena i svih onih koji definitivno jesu, iako živimo u 21 veku, veku četvrte industrijske revolucije, naučnog i tehnološkog razvoja, to je nešto sa čime se suočavamo u svakodnevnom životu i radu.

Posebno bih napomenuo to da je Republika Srbija napravila jedan jasan institucionalni koncept, institucionalni okvir za borbu protiv ovakve vrste pojava, koja naravno negativno utiče na sam razvoj države, na modernizaciju, pa i na kraju krajeva na naš ekonomski razvoj i prosperitet, s obzirom da je praksa pokazala da posebno u politici, da kada imamo zastupljene žene i kada one imaju mogućnost da u jednom većem broju budu zastupljene, posebno u procesu rukovođenja u državnim institucijama, da srazmerno tome imamo i dodatne rezultate i dodatne mogućnosti za našu državu.

Ono što je jako važno i što bih napomenuo, vama gospođo ministar, da se za to zajedno izborimo u narednom periodu, to su ekonomska prava žena, to su mnogi projekti i ambijent koji treba da se napravi kako bi se žene ekonomski osnažile. Mislim, da je to ključni aspekt, to je ključna stvar kako bi pitanje ravnopravnosti, kako bi oblast ravnopravnosti pa i antidiskriminacije, na kraju, krajeva, doveli do nekog nivoa gde ćemo o tome govoriti samo u nekom filozofskom aspektu, dakle govoriti o nekim retkim pojavama koje mogu da se dese u našem društvu.

Dakle, ključna stvar je da imamo što više projekata u okviru unapređenja ženskog preduzetništva i da napravimo sam ambijent kako bismo bi se žene brže i što hrabrije odvažile da pokreću privatne inicijative, preduzetničke inicijative i kako bi bile što nezavisnije. Mislim da je to ključ ovog problema. Mislim da politika kvota, ona jeste dobra za početak, pokazala je neke svoje rezultate, ali mislim da ćemo konačni rezultat i uspeh pokazati samo tada kada budemo imali takav ambijent da bez razlike, bez obzira ko kom rodu pripada ili polu može da pokrene sopstveni biznis, da se zaposli na bilo kom mestu, a da pri tom ne bude na bilo koji način diskriminisan. Mislim da mi tim putem definitivno idemo.

Kada se uporedim sa nekim mnogom razvijenim zemljama, sada govorim u oblasti u kojoj ja dovoljno informacija i gde sam na izvoru informacija, recimo o pitanju učešća žena u politici, mislim da imamo sjajne rezultate, mislim da je tu faktički Srbija pokazala da ima dovoljno političke volje da pokaže da možemo da se izborimo sa problemom i možemo jednog dana, u skorijoj budućnosti, da kažemo da diskriminacije, apsolutno nema.

Zemlja koja je simbol, koja je bastion demokratije i demokratskog uređenja, dakle, SAD u svom kongresu koji broji oko 550 članova ima negde u poslednjem sazivu oko 80 žena. Prethodni saziv je imao oko 50 žena, tako da je to neki broj koji se kreće između devet, do sada nekih 15%. Svi znamo da u Narodnoj skupštini Republike Srbije ima, ja mislim, 94 poslanice, da postoji i da dobro funkcioniše i radi Ženska parlamentarna mreža. O tome ste i vi pričali.

Na kraju, krajeva učestvovali ste u radu te mreže, a mi sa druge strane smo to svojski podržavali, kao nešto što je jako dobra inicijativa i nešto što unapređuje rad Narodne skupštine Republike Srbije i jedan dobar primer ženama u celoj Srbiji, ne samo ovde u Beogradu, da imaju mogućnost, imaju okvir, imaju dobar signal i dobru političku volju da se bore dodatno za svoja prava, bilo gde da žive, bilo gde da rade. Naravno da ćemo se boriti zakonskim ostvarivanjem jednog kvalitetnog zakonskog okvira da ne smeju da budu diskriminisane po bilo osnovu.

Stoga, što jeste poenta i gde želim da poentiram u ovom govoru je to da predsednik Aleksandar Vučić i SNS imaju političku volju da pitanje rodne ravnopravnosti i pitanje antidiskriminacije rešavaju na jedan sistemski, strateški, postupan način koji će kao glavni rezultat imati jedno društvo jednakih šansi za sve ljude koji apsolutno neće na dnevnom nivou imati ovu temu o kojoj govorimo prethodnih nekoliko dana, već ćemo govoriti o tome ko je kvalifikovaniji, ko je bolji za određenu direktorsku poziciju ili poziciju u Vladi Republike Srbije, državnoj instituciji, bez obzira kom polu i rodu pripada.

Sa takvom politikom ćemo nastaviti. Srpska napredna stranka će zdušno i u narednom periodu podržavati ovakvu politiku, ovakve inicijative, s obzirom da želimo jedno kompetitivno društvo, gde podrazumevamo gde žene i muškarci imaju ista prava kako bi se takmičili u toj tržišnoj utakmici. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministarka Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dobro da ste pomenuli i SAD, zbog toga što je u raspravi o amandmanima ovakvih zakona kojima se menjaju društveni odnosi i kojima se propisima zabranjuje ponašanje zasnovano na predrasudi, dobro pogledati u poslednjih stotinak godina, kada je segregacija u pitanju.
Šezdesetih godina je devojčica Rubi, crna devojčica, išla u pratnju u školu sa federalna agenta i sa maršalom. Cela Amerika je smatrala da je to nedopustivo, da crna deca idu zajedno sa belom decom u školu. Tek nedavno, u suštini kao društvo, SAD se suočavaju sa svim razmerama rasizma kao sredstva, kao ličnog svojstva koje se bira za nemilosrdnost prema različitim po boji kože. Ono što je važno da tamo postoji dijalog o tome.
Ono što mi želimo da izgradimo je dijalog u Srbiji je u tome zašto imamo segregaciju? Žene koje ste spominjali, takođe su bile meta segregacije, zato što su žene, samo zato nisu mogle da idu u iste razrede, u ista odeljenja sa dečacima, samo 70 ili 100 godina posle toga. Škole za devojčice su otvarane kasnije nego škole za dečake.
Imate jednu volju u društvu da zbog nekog ličnog svojstva nemilosrdno se ponaša prema nekome, pojedincu ili društvenoj grupi. I ono sa čime sa ja slažem, a to je da je Srbija čvrsto rešena da gradi kulturu ljudskih prava i da se bavi ženskim ljudskim pravima i antidiskriminacijom, to je da se zajedno borimo za to da takva volja za nemilosrdnim ophođenjem prema bilo kome različitim od nas se kruni onoliko brzo koliko ćemo svi ulagati energije u to.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Života Starčević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o zakonu u pojedinostima, mislim na izmene i dopune Zakona o diskriminaciji, i o Zakonu o rodnoj ravnopravnosti. Ja bih kao šef poslaničke grupe, danas rekao i nešto što nismo govorili kao poslanička grupa, u načelu.

Mi kao poslanička grupa ćemo svakako u danu za glasanje podržati oba ova zakona iz razloga što smo pažljivo čitali oba zakona, pažljivo ih analizirali, i videli da tu ima dosta dobrih rešenja i da se tu dosta vagalo i merilo, kada su u pitanju pojedina rešenja, koja su, sa stanovišta između ostalog i nas, iz Jedinstvene Srbije i naše politike, dosta važna i da nisu pređene neke linije, koje recimo mi smo sami sebi postavili u političkom programu.

Jedinstvena Srbija se uvek zalagala i za zabranu diskriminacije, odnosno protiv diskriminacije, uvek se zalagala i za rodnu ravnopravnost, i da je to tako, govori i činjenica da smo kao politička stranka na najvišu političku funkciju koju imamo, a to je potpredsednica Narodne Skupštine Republike Srbije, izabrali ženu, damu, Mariju Jevđić, i ponosni smo na to.

Mi smatramo da zakon o rodnoj ravnopravnosti, čak i nije potrebno donositi, jer rodna ravnopravnost, je civilizacijska tekovina, nešto što je normalno, nešto što se podrazumeva.

Mislimo da to nije pravno pitanje koje treba regulisati zakonom, ali smo svesni i te potrebe.

Mi ljude ne delimo ni po polu, ne delimo ni po nacionalnosti, po veri, po boji kože, mi ljude posmatramo sa stanovišta njihovih ljudskih karakteristika, posmatramo sa stanovišta njihove časti, njihove istinoljubivosti, po tome da li poštuju svoju tradiciju, kulturu i kako se odnose prema svojoj državi, kako se ponašaju kao građani države u kojoj žive i to su jedini parametri sa kojima, i sa stanovišta, sa kojih mi posmatramo ljude, a svakako ne po nekim svojim specifičnostima i osobenostima.

Međutim, dok mi ovde govorimo o rodnoj ravnopravnosti postoje ljudi poput Dragana Đilasa koji sebi daju pravo da tuku bivšeg bračnog druga i najbliže članove porodice i to sve pred decom.

Dok mi ovde danas govorimo o rodnoj ravnopravnosti postoje ljudi poput Dragana Đilasa koji se kriju iza suprotnog pola i isturaju suprotni pol kako bi promovisali njega lično i služili kao svakojaki štit.

Dok mi danas govorimo o rodnoj ravnopravnosti postoje ljudi protiv Dragana Đilasa koji plaćaju žene da vređaju druge žene poput slučaja kada je jedna od tih njegovih žena i radnica izašla ispred jedne javne ustanove u jednom gradu i iznela najteže moguće uvrede protiv svih žena koje rade u Javnom sektoru u tom gradu.

Dok mi danas govorimo o rodnoj ravnopravnosti postoje ljudi protiv Dragana Đilasa koji zloupotrebljavaju tešku i problematičnu situaciju jedne maloletne devojčice zarad sticanja najjeftinijih mogućih političkih poena.

Dok mi danas govorimo o zabrani diskriminacije imamo ljude poput Dragana Đilasa koji sebi daju za pravo i stavljaju se iznad ostalih, pa prete saobraćajnom policajcu koji je samo radio svoj posao, preti novinarima koji su samo radili svoj posao, preti studentima na ulici samo zato što su izgovorili nešto se njemu ne sviđa.

Iako mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da ovakav zakon i ovakvi zakoni nisu potrebni jer su civilizacijsko dostignuće, jer su nešto što se podrazumeva i što je normalno zbog ovakvih ljudi, svesni smo potrebe donošenja ovog zakona, odnosno ovih zakona.

I, dok mi ovde danas, ali ne samo danas i svakoga dana donosimo zakone kojima se država Srbija uređuje, kojima državu Srbiju činimo boljom, efikasnijom, bezbednijom, snažnijom, postoje ljudi poput Dragana Đilasa i Marinike Tepić koji čine sve da oslabe lažima oblate i na svaki način destabilizuju državu koja im je dala sve, koja im je dala slobodu, koja im je dala mogućnost školovanja, obrazovanja, koja im je dala mogućnost korišćenja raznoraznih životnih šansi u kojoj žive i rade.

Zašto to rade? Zato što oni iz dna duše mrze snažnu Srbiju, zato što mrze tradicionalnu srpsku kulturu, tradiciju, običaje. Oni čak, čini mi se, mrze i multietničnost Srbije, jer njima svaka nacija smeta. Oni negiraju naciju, oni negiraju nacionalne kulture, oni negiraju nacionalne tradicije. Za njih je sve to seljačko, za njih je sve to primitivno, oni mrze iz dna duše i Šumadinca i Lalu i Eru i Bunjevca i Zaplanjca, jer su oni sve ono protiv čega su oni i ono što oni najviše mrze.

Oni bi da ruše i porodicu kao osnovni stub našeg društva. Oni žele svet u kome će vladati bez izbora, u kome će vladati bez zakona i u kome će svi ljudi biti njihov plebs.

Upravo zato su oni napali i Dragana Markovića Palmu, jer je on tipičan predstavnik te države, odnosno te Srbije koju oni iz dna duše mrze. On je porodičan, čuva tradiciju, poštuje crkvu, neguje tradicionalnu kulturu, voli svoje ognjište, zalaže se za jedinstvenu Srbiju državu u kojoj će svi narodi se ponositi svojim identitetom, državu u kojoj će se svi narodi međusobno poštovati, uvažavati, državu koju poštuju i kojoj veruju.

E, takvu Srbiju oni žele da prikažu kao izopačenu, takvu Srbiju oni žele da pokažu kao nazadnu, kao dekadentnu, jer upravo Šumadinci, Ere, Lale, Bunjevci, Zaplanjci su najveća prepreka u ostvarivanju njihove orvelovske nadnacionalne, nadinstitucionalne i antidemokratske vladavine.

Jasno im je da Šumadinci, Ere, Bunjevci, Zaplanjci i ostali, nikada neće podržati njihovo nametanje vrednosti, njihov pokušaj nasilnog menjanja svesti, destrukcije tradicije i tradicionalne kulture, morala i porodice, ali šumadijski hrast slobode, samosvojnosti, jedinstvenosti je duboko u korenju, čvrst je i zdrav, a njegove grane dopiru do svakog dela Srbije. Taj hrast je izdržao i mnogo veće nevolje od Marinike Tepić i Dragana Đilasa. Srbija je pokazala kroz istorija, a pokazuje i danas da može i nacionalno i demokratsko, da može i tradicionalno i moderno, da može biti svoja ali deo sveta.

Dok mi danas, i ne samo danas, donosimo zakone i gradimo i jačamo institucije države, Marinika Tepić ispred vrata Višeg tužilaštva prošle nedelje nakon davanja iskaza, ne trepnuvši slaže kako je tužilac obećao da će predmet prebaciti iz tužilaštva u Kraljevo za tužilaštvo za organizovani kriminal, iako zna da ne postoji zakonski osnov za to, iako zna da se o tome nije ni govorilo u tužilaštvu, ali ona jednostavno igra svoje lažljive igre sa institucijama ove države, nateravši tužilaštvo koje je predano radilo svih ovih dana, koje se nije oglašavalo i samo radilo svoj posao, da mora da demantuje njene navode.

Zašto je to radila? Zato što nije imala šta da kaže tužilaštvu, jer nema ni žrtava, nema ni svedoka, pa je onda kao kockar koji nema nikakve karte u rukama počela da podiže ulog, nije joj prvo valjalo tužilaštvo u Jagodini, tražila je da se izmesti. Kad je izmešteno u Kraljevo, sad joj ne valja ni Kraljevo, traži tužilaštvo za organizovani kriminal u Beogradu, može i Hag, može i Mauricijus, može šta god, ali činjenice ostaju. Gde god da bude ona nema dokaza, ona nema žrtava, jer sve što je rekla je slagala, sve što je rekla je izmislila i sve je to u fikciji i u okviru njenog kruga pokvarenosti.

Juče je Sanda Rašković Ivić na jednoj od tih njihovih televizija rekla: "

Evo, vidite šta se dešava u Srbiji dok Igora Jurića policija privodi", kako ona kaže, a nije privela, već je samo pozvala da bi se informisala o njegovim navodima organizovane pedofilije u Srbiji, "Dragan Marković Palma grmi na nacionalnim televizijama." Pa, zar Sanda Rašković Ivić sebi daje za pravo da ona presudi, a da taj kome ona sudi unapred i svojim lažima, jer je sve što je izrekla slagala, takođe, i to je demantovao profesor Veraldi, i to sam pričao ovde, da se ne ponavljam i pismom ambasadoru Srbije u Italiji i časopisu "Vreme", decidno demantovao, ona ne da, ne dozvoljava, zabranjuje da se neko brani od njenih gnusnih, niskih, najogavnijih laži.To su radili Fariseji, nekada i zato tu ekipu i nazivam farisejima srpske političke scene.

Naravno, samo mogu da joj kažem da ona ne može da manipuliše građanima Srbije. Građani Srbije nisu njeni pacijenti. Građani Srbije znaju da razmišljaju, znaju da rasuđuju i vrlo dobro znaju da donose vrlo razumne i vrlo odgovorne odluke.

Oni su kukavice. Dragan Đilas, a i svi ostali koji tuku žene, koji ih zlostavljaju, koji ih zanemaruju, jesu kukavice. On je to pokazao i time što nije prihvatio, odnosno odbio je TV duel sa Draganom Markovićem Palmom. Danas ga je Dragan Marković Palma pozvao da idu i na poligraf, jer građani Srbije zaslužuju istinu, zaslužuju da se sazna ko je ovde i u ovoj celoj situaciji lagao, jer ova afera koju je osmislio i finansirao Dragan Đilas jeste uznemirila javnost Srbije, jeste uznemirila građane Srbije.

Građani Srbije imaju pravo da saznaju šta je istina, ali oni kao kukavice izbegavaju da se suoče sa istinom, izbegavaju da se pogledaju u oči sa onima koje lažno optužuju. Pretpostavljam da će izbeći i poligraf.

No, da se vratimo mi opet na ovu našu temu. Srbija je demokratska, Srbija je snažna, Srbija je svoja, Srbija je deo sveta. Videli smo prekjuče da srpska istina izlazi na videlo. Imali smo jednu veoma važnu izjavu predsednika Češke, izjavu kakvu do sada nismo mogli da čujemo i to je veliki uspeh današnje Srbije. Taj uspeh ne mogu da ponište ti fariseji političke scene, kao što je Dragan Đilas, kao što je Marinika Tepić i ostala svita i bratija.

Srbija je danas poštovana. Mi ćemo ovde izglasati i zakon o rodnoj ravnopravnosti i mi ćemo ovde izglasati zakon o zabrani diskriminacije i učinićemo Srbiju još bližom svetu, učinićemo je još snažnijom i još uspešnijom.

Još jednom ponavljam, mi kao poslanička grupa ćemo u danu za glasanje glasati za ove zakone.

Zahvaljujem.