Zahvaljujem.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Dame i gospodo narodni poslanici, pošto su se stekli uslovi, predlažem da konstatujemo potvrđivanje mandata narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini za upražnjena poslanička mesta, kako bismo omogućili njihovo učešće u radu Narodne skupštine.
Uručena vam je odluka Republičke izborne komisije o dodeli mandata narodnih poslanika radi popune upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini.
Takođe, uručen vam je Izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnim poslanicima, sa predlogom da Narodna skupština, shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika konstatuje potvrđivanje mandata narodnim poslanicima Dunji Simonović Bratić i mr Dejanu Radenkoviću, pre svega Dunji a Dejanu ako hoćete, izabranim sa Izborne liste „IVICA DAČIĆ - Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) – Dragan Marković Palma“.
Malo se šalim pošto su to moji poslanici.
Na osnovu odluke RIK i izveštaja i predloga Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, a shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatujem potvrđivanje mandata narodnim poslanicima Dunji Simonović Bratić i mr Dejanu Radenkoviću.
Čestitam narodnom poslaniku na izboru i molim da pripreme za polaganja zakletve.
Poštovani narodni poslanici, molim vas da saglasno članu 17. Zakona o Narodnoj skupštini, pristupite polaganju zakletve.
(Predsedavajuća čita tekst zakletve, a narodni poslanik ponavlja.)
"ZAKLINjEM SE DA ĆU DUŽNOST NARODNOG POSLANIKA OBAVLjATI PREDANO, POŠTENO, SAVESNO I VERNO USTAVU, BRANITI LjUDSKA I MANjINSKA PRAVA I GRAĐANSKE SLOBODE I PO NAJBOLjEM ZNANjU I UMEĆU SLUŽITI GRAĐANIMA SRBIJE, ISTINI I PRAVDI".
Molim narodne poslanike da potpišu tekst zakletve.
Dozvolite mi da vam u ime Narodne skupštine i u svoje ime čestitam na izboru za narodne poslanike i poželim uspešan zajednički rad u tekućem mandatnom periodu.
Nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Jelisaveta Veljković i Đuro Perić.
Nastavljamo jedinstveni pretres o 11. tački dnevnog reda – Lista kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, prema redosledu prijava za reč.
Samo bih želeo da vas informišem o orijentacionom planu rada za danas.
Imajući u vidu da imamo i raspravu o pojedinostima, pošto ima dosta amandmana na ove zakone, radićemo do 12.30 sati po ovoj tački dnevnog reda, a onda ćemo preći na raspravu u pojedinostima, a oko 18,00 sati ili nešto posle 18,00 sati je predviđeno da bude glasanje. Tako da imate to u vidu.
Pošto smo mi već obavili deo pretresa, idemo sada na listu narodnih poslanika prema prijavama za reč. Prvi prijavljeni je Milija Miletić, uvek ispadne prvi, šta da radim, to je zato što dolazi iz najlepše opštine u Srbiji, blizu najlepšeg grada u Srbiji.

Zahvaljujem se, predsedniče Skupštine.

Uvažene kolege poslanici, i ja bih kao kolega poslanik i kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke čestitao na izboru novih poslanika, posebno Dunji, kako ste to vi rekli, normalno i Dejanu, sa željom da radimo ovde u doprinosu svih naroda u Srbiji, svih nacionalnosti u Srbiji. Normalno, da radimo za svakog čoveka bilo gde da se on nalazi, da li u Svrljigu, Beloj Palanci, da li u Raškoj, da li u Novom Pazaru, da li u Subotici.

Za svakog čoveka moramo raditi, jer smo mi ovde za ljude da njima bude bolje. Još jednom ja vam čestitam i želim vam uspešan rad. Šta drugo. Moramo ispoštovati naše koleginice, normalno i kolege, ali koleginice u prvom planu.

Ja bih sada rekao nekoliko stvari vezano za REM. Konkretno imamo predlog izbora jednog kandidata. Inače treba dva kandidata, dva člana REM-a da bude izabrano. Mislim da je to potrebno zato što REM je veoma bitno za nas ovde u Srbiji. Konkretno za sve ono što se radi, što je vidljivo, što treba veliki broj ljudi da vidi, da ceni, na osnovu toga da ima određena svoja mišljenja. Mislim da je potrebno da REM bude aktivniji, da u okviru svojih nadležnosti radi svoj posao za dobrobit svakog građanina, svake nacije ovde u našoj Srbiji, svake nacionalnosti.

Mislim da bi bilo dobro da svaki čovek, pa bilo gde da on živi, da li da živi u nekom selu na teritoriji opštine Svrljig, Sokobanje, Medveđe, Kuršumlije, Bele Palanke, Prijepolja, bilo gde, da on može da vidi sve one interesantne teme koje se tiču događaja koji se dešavaju ovde kod nas u Srbiji, jer smo svedoci da na velikom broju teritorija tih naših sredina nema pokrivenosti medijima, da veliki broj ljudi može samo da čuje od nekoga sa strane da je nešto bilo.

Konkretno svedoci smo da naša reprezentacija Srbije na čelu sa našim Draganom Stojkovićem Piksijem je veoma uspešna. Inače, Dragan Stojković Piksi dolazi iz Niša, sa opštine Palilula, sa Pasi poljane, gde je i predsednik Skupštine Ivica Dačić stanova kada je bio student ili učenik srednjeg obrazovanja. Mislim da je tako bilo. Dragan Stojković Piksi kao selektor reprezentacije je čovek koji ima veliko znanje i iskustvo, gde je naša reprezentacija Srbije veoma aktivna i pobeđuje, ali najvećim delom naši građani Srbije ne mogu da gledaju kada reprezentacija Srbije igra sa nekom drugom reprezentacijom. Zbog čega?

Ili naš prvak sveta u tenisu, Novak Đoković. Veliki broj naših građana Srbije to ne može da gleda. Zbog čega? Ja tu moram da pitam REM. Zbog čega moji ljudi iz Svrljiga iz okoline Niša, iz bilo kog dela gde nema sport kanal, ili kako se kaže Sport klub televizija koja je zakupila i koja kontroliše ko to može da gleda i kada može da gleda, zato što najveći broj nas nema taj kanal. Pitam REM zbog čega se to tako dešava? Da li samo povlašćeni mogu da gledaju Sport klub? Da li samo povlašćeni mogu da gledaju reprezentaciju Srbije na čelu sa selektorom Draganom Stojkovićem Piksijem, kada pobeđuje? Da li samo povlašćeni mogu da gledaju Novaka Đokovića kada pobeđuje ili bilo kog drugog našeg reprezentativca, čoveka koji je prepoznatljiv u bilo kom delu sporta u svetu?

Mislim da to nije u redu. Mislim da to nije normalno. Potrebno da je da neki nacionalni kanal, kanal sa nacionalnom frekvencijom ima tu mogućnost da može svaki čovek da vidi u bilo kom delu naše teritorije Srbije, da može da gleda našu reprezentaciju, Novaka Đokovića i sve ostale. To nije u redu da jedan kanal prisvoji sve to, a ne postoji u najvećem delu na teritoriji Republike Srbije. Ja mislim da je to potrebno rešiti za dobrobit svakog čoveka. Nije bitno da li je vlasnik tog kanala Dragan Đilas ili neko drugi. Bitno je da je taj kanal vidljiv na celoj teritoriji Srbije.

Zbog toga pitam REM, pitam članove REM-a da li se to može promeniti, da li mogu svi biti jednaki i da mogu da gledaju sve one bitne stvari, što se tiče nađe zemlje Srbije? Mislim da to nije u redu. Još jednom apelujem. Pozivam sve nadležne da se taj problem reši, da sutra jedan čovek vlasnik televizije može da kontroliše sve, a ovamo da ispada da on ima problema sa svima nama, da mi njemu činimo loše, a suština svega jeste da mi samo želimo da budemo svi ravnopravni, svi da možemo da gledamo određene stvari, da svi možemo da pratimo određene stvari i da to bude za svakog vidljivo.

Normalno, za mene kao čoveka koji dolazi sa jugoistoka Srbije, dolazi iz Svrljiga, kako sam rekao, to je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi kod grada Niša, to je najlepši grad u Srbiji.

Inače sam u Skupštini izabran sa liste Aleksandar Vučić – za našu decu i predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, čiji sam i predsednik. Veoma je bitno da svaki naš poljoprivredni proizvođač ima mogućnost da proizvode iz svog kraja može da vidi na nacionalnoj televiziji, da neke svoje aktivnosti mogu da se vide na nacionalnoj televiziji, da nekog svog predstavnika u Skupštini može da vidi na nacionalnoj televiziji, da razgovara o problemima, da iznosi probleme, da se govori o problemima kako da se reše, što se tiče poljoprivrede i što se tiče sela i što se tiče života na jugoistoku Srbije, u brdsko-planinskim područjima.

Bilo bi dobro i na tome da se radi, da svako ko ima nešto da kaže, a dobro je za određeni broj građana, određenu kategoriju ljudi, konkretno mislim na ljude koji žive na selu i od sela, dobro je da se bude i na nacionalnoj televiziji, da se bude na javnom servisu i da se govori o tim problemima.

Ja kao osoba, kao čovek i kao politička ličnost, verujte mi imam dosta informacija, dosta se krećem i ima dosta saznanja koja bih voleo da prenesem svim građanima. Još jednom, ja ću glasati za predlog člana REM-a, normalno u saglasnosti sa svima nama. Hvala još jednom.

Zahvaljujem gospodine Miletiću. Svesni ste da vaša poslanička grupa ima šest minuta. Pustila sam vas skoro osam. Morate biti kolegijalni prema ostalim kolegama. Znate da je ograničeno vreme za raspravu. Do pola jedan treba da dobije što više govornika reč sa ove liste. Stoga, molim sve narodne poslanike da se pridržavaju vremena predviđenog za svoju poslaničku grupu. Svakako, najveća poslanička grupa odustaje često od većeg dela rasprave.
Reč ima narodni poslanik dr Muamer Bačevac.

Uvaženi, regulatorno telo za elektronske medije, ima svakako centralno mesto u uređivanju medijskog prostora, u našem sistemu, i svakako da ga treba popuniti kvalitetnim kadrovima i tu svakako dostojnost i profesionalizam, su merila po kojima ćemo mi odlučivati i po kojima ćemo mi dati podršku kandidatu.

Osvrnuću se i na strategiju razvoja sistema javnog informisanja koju je donela naša Vlada do 2025. godine, a koja posebno podvlači i podcrtava da se moraju negovati raznolikost medijskog javnog sadržaja, i unapređivanje medijskog pluralizma.

Medijski javni servis Srbije mora svakako osnovati redakcije na jezicima nacionalnih manjina i to je delimično dobro učinjeno, pre svega u Vojvodini, gde su zastupljene sa redakcijama skoro sve nacionalne manjine, dok je u ostalim delovima naše zemlje stanje drugačije, nema redakcije za bosanski jezik i mislim da to što pre treba menjati.

Ne samo to, na RTS danas postoji samo jedna emisija koja se bavi temama nacionalnih manjina, a zove se „Građanin“, to je jako dobra emisija, međutim smatram da je to malo prostora za sve nacionalne manjine, pogotovu za one koje žive van Vojvodine, da prikažu svoje kulturne tradicionalne pozitivnosti i specifičnosti, koje svakako treba da ostali građani naše vide.

Svakako da medijski Javni servis treba da obezbedi više i emisija i drugih sadržaja u kojima će prezentovati naši manjinski narodi, ali u okviru postojećih emisija moramo zastupiti više predstavnika nacionalnih manjina, a izabrati prave teme. Jer, čini mi se da kvalitetnim sadržajima možemo nadomestiti nedostatke koji danas postoje.

Znači, podizanje kvaliteta programa, odnosno sadržajnošću izborom pravih informacija, pravih sagovornika možemo prezentovati jednu raznolikost u manjinskim narodima koji žive na prostorima naše države.

Više pozitivnih priča o doprinosima predstavnika manjinskih naroda našem društvu na svim poljima od kulture, tradicije, pa do sporta je zaista neophodno.

Kada pominjem sport, ja se zalažem da se najelitnija takmičenja svih naših sportova apsolutno prenose na javnom servisu. Sama ta vidljivost smanjiće neregularnosti koje su svakako prisutne i koje su tema unazad jedno značajno vreme.

Vi znate da i pored velikih neregularnosti fudbalski klub "Novi Pazar" na moju i na radost svih mojih sugrađana je uspeo da izbori opstanak među najboljim fudbalskim klubovima naše zemlje i meni se lično čini da je ove godine to bilo najteže, iako je čini mi se Novi Pazar imao tim i igrače koji po kvalitetu prevazilaze brojne timove koji su u vrhu tabele.

Da su prenošene fudbalske utakmice fudbalskog kluba "Novog Pazara" za šta se ja svestrano zalažem i na šta sada pozivam građani ove države bi jasno videlu sa koliko neregularnosti, nepravde su predstavnici moga kluba morali da se bore i da pretrpe, videli bi kako vitešku i časnu sa ogromnim sportskim zalaganjem svaku svoju pobedu, Pazarci moraju dvostruko da zasluže.

Ovo je pobeda svih nas koji se trudimo da fudbalski klub "Novi Pazar" i drugi kolektivi našeg grada budu ne samo oaze lokal patriotizma i multietničnosti već, pre svega fer pleja i zdravog sportskog duha.

S toga, želim da poručim i mrziteljima fudbalskom kluba "Novog Pazara" uopšte Novog Pazara, pre svega onima koji dolaze sa tog prostora da ćemo mi na ovim principima ustrajati i da će još dugo, dugo gledati i fudbalski klub "Novi Pazar" i druge ligaške naše timove u prvoj ligi u najboljim takmičenjima ove države, a nadam se i u međunarodnim takmičenjima.

Svakako da je Novi Pazar i Sandžak uspeo da se tablira kao rasadnik mladih sportista, uspešnih sportista od Adema Ljajića preko Armina Sinančevića, Asmira Kolašinca, Hamada Međedovića, itd. i ja smatram, a verujem da je delite moje mišljenje da takvi ljudi moraju da imaju više mesta na Javnom servisu jer oni svojom životnom borbom, svojim zastupanjem ove države na najbolji mogući način u svetu sporta i ovde i van su najbolji primer kako treba da se ponašaju naša deca i svi mi u odnosu prema sportu i prema svojoj državi.

Hvala vam.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Muameru Bačevcu.
Reč ima narodna poslanica Jelena Mihailović.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, na samom početku mog današnjeg izlaganja želela bih da čestitam predloženim kandidatima od kojih će jedan biti izabran za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije i da onom kandidatu koji bude izabran poželim puno uspeha u radu.

Ovo telo je izuzetno važno kako za medijsko nebo u Republici Srbiji, tako i za celokupnu društvenu atmosferu na koju pored svih ostalih činilaca medijski sadržaj imaju izuzetno veliki uticaj, a gde REM kao jedna od institucija nadležna za sprovođenje zakona iz oblasti javnog informisanja treba da ima neopisivo važnu ulogu.

Upravo iz razloga sa kojim smo sigurno svi saglasni, a to je da su svi mediji posebno pružaoci medijskih usluga koji funkcionišu kao mediji i kojima su dodeljene nacionalne frekvencije svojevrsni izuzetno moćni institucije kulture sa velikim uticajem javnog mnjenja i atmosferu u društvu, želim da apostrofiram ovlašćenja REM po važećim zakonima o elektronskim medijima, kao samostalna nezavisna regulatorna organizacija sa svojstvom pravnih lica vrši u cilju unapređivanja kvaliteta i raznovrsnosti usluga elektronskih medija, doprinosa o čuvanju zaštiti i razvoju slobode mišljenja i izražavanja, zaštiti interesa javnosti u oblasti elektronskih medija i zaštite korisnika usluga elektronskih medija u skladu sa zakonom na način primeren demokratskom društvu.

Po svom delokrugu rada, kako se navodi u članu 22. važećeg Zakona o elektronskim medijima, Regulator između ostalih nadležnosti u obavezi je da kontroliše rad pružilaca medijskih usluga i stara se o doslovnoj primeni odredaba zakona, izriče mere pružaocima medijskih usluga i daje inicijativu za donošenje izmene zakona i drugih propisa, utvrđuje bliže pravila koja se odnose na programske sadržaje, a u vezi sa zaštitom dostojanstva ličnosti i drugih ličnih prava, zaštitom prava maloletnika, zabranu govora mržnje, vrši istraživanja potreba korisnika medijskih usluga i štiti njihove interese, podstiče očuvanje i zaštitu srpske kulture i jezika, kao i kulture jezika nacionalnih manjina, podstiče razvoj stvaralaštva u oblasti medijskih usluga.

Strategija razvoja sistema javnog informisanja koji je Vlada usvojila u januaru 2020. godine, a čija je vizija da se obezbedi povoljno okruženje za slobodu informisanja, protok ideja i mišljenja i ostvarivanje javnog interesa koji će dovesti do urađenog i bogatog medijskog tržišta.

U svom sadržaju obuhvata veliki broj ciljeva, za koji se u samoj Strategiji navodi da nisu u potpunosti ispunjeni, a koji se naročito odnose na stvaranje pogodnog okruženja za razvoj slobode izražavanja i podsticanje razvoja medijskog tržišta koje podrazumeva obezbeđivanje adekvatnog finansijskog okvira za funkcionisanje javnih medijskih servisa, ali i obezbeđivanje nezavisnosti Regulatornog tela u oblasti elektronskih medija.

Strategija, takođe jasno izlaže da je nezavisnost Regulatora koje govorimo formalno proklamovana, ali da u praksi nije u potpunosti obezbeđena i to delom zbog nedostatka u regulativi, a delom zbog neadekvatne primene ili izostanka primene postojećeg Regulatornog okvira, što je vidljivo u različitim procesima koji se tiču funkcionisanja REM-a, a možda najviše kontrole rada pružalaca medijske usluge od strane REM-a.

Član 47. važećeg zakona, stavovi 3. i 4. predviđaju obaveze pružalaca medijskih usluga u odnosu na programske sadržaje koje podrazumevaju da je pružalac medijske usluge dužan da doprinese podizanju opšteg kulturnog i obrazovanog nivoa građana, kao i da ne priča programske sadržaje koji ističu i podržavaju narkomaniju, nasilje, kriminalno ili drugo nedozvoljeno ponašanje, kao i sadržaj koji zloupotrebljavaju lakovernost gledalaca.

Dalje, član 50. podrazumeva obavezu da se u svim programskim sadržajima poštuje dostojanstvo ličnosti i ljudskih prava, a Regulator se naročito stara da se ne prikazuje ponižavajuće postupanje i scene nasilja, osim ako za to postoji programsko i umetničko opravdanje.

Zakon predviđa i zabranu govora mržnje, tj. član 51. staranje Regulatora da sadržaj pružaoca medijske usluge ne sadrži informacije kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili bilo koja vrsta nasilja iz bilo kog razloga.

Ono što je takođe važno je da je Zakon izričit kada je zaštita maloletnih lica u pitanju, posebno odnoseći se na programske sadržaje koji mogu da naškode fizičkom, mentalnom ili moralnom razvoju maloletnika i da ti sadržaji moraju biti jasno označeni i ne objavljivati se u vreme kad se osnovano može očekivati da ih maloletnici prate.

Ono što i Zakon o elektronskim medijima i Strategija razvoja sredstava informisanja jasno vide, to je potreba da se podrži razvoj medijskog pluralizma, koji, između ostalog, podrazumeva i raznolikost medijskih sadržaja.

U programu većine pružalaca medijskih usluga dominiraju isključivo zabavni sadržaji, uključujući rijaliti programe, izuzev donekle informativnog programa koji ima relativno fiksirano mesto i utvrđen obim dok su dečiji naučno obrazovni i kulturno-umetnički programi zastupljeni u zanemarljivim procentima ili se uopšte ne prikazuju na komercijalnim televizijama.

Opšti zaključak je da komercijalne televizije ostaju u okvirima vrlo jednoličnog programskog sadržaja, zasnovanog uglavnom na formatima informativnog i zabavnog karaktera, te cilj postizanja medijskog pluralizma Strategija vidi kao jedan od neophodnih za dostizanje.

Sa namerom sam svoje izlaganje koncipirala tako da učešće u diskusiji na temu koja potencijalno predstavlja klizav politički teren iskoristim za isticanje važnosti i ovlašćenja koje REM ima i ovlašćenja koji svaki član saveta izabran u ovom Domu dobija, ali pre svega, za isticanje društvene i kulturološke uloge Regulatora imajući u vidu kako i koliko mediji utiču na decu i mlade, količinu slobodnog vremena koji mladi provode prateći medijske sadržaje, a posebno ću se osvrnuti na podatke koje oslikavaju vrlo precizno kako generacije koje tek stasavaju vide društvo, sebe u društvu, kako vide medije, i šta misle kako mediji vide njih ili ih ne vide, da li su i koliko zadovoljni medijskim sadržajima koji se emituju kako vide kulturni život oko sebe i koliko učestvuju u njemu.

Upravo iz tog razloga navešću samo deo statistika koje sam preuzela iz nekoliko istraživanja, kojim su ispitani mladi, starosti od 15 do 30 godina. Na pitanje da li su mladi i problemi mladih zastupljeni u medijima, 88% je govorilo da nisu, tj. da su mladi u medijima nevidljivi.

Drugi odgovori su bili da ih mediji prenose kao osobe bez stavova, da su ili izuzeti iz medija ili predstavljeni veoma loše, da nisu uopšte zastupljeni, da među pozitivnim primerima uglavnom imamo sportiste i dobre učenike, a da su velikim delom predstavljeni kao huligani, problematični, pasivni, promiskuitetni, narkomani, alkoholičari, da su predstavljeni kroz nasilje ili kroz starlete.

Ono što je posebno važno, mladi možda ne gledaju programe tradicionalnih medija putem njih samih, ali su prisutni na portalima i mrežama na kojima mediji gotovo sve što proizvedu prenose i prelivaju i na taj način sadržaji dolaze do mladih. Televizija kao televizija nije jedini način kojim se TV stanice obraćaju mladima, iako je 35% odgovorilo da se informišu i preko televizije.

Ispitanici su u okviru istraživanja govorili o različitim pristupima i smatraju da se uvek pažnja posvećuje problemima, a ne afirmaciji mladih, pa navode da uspesi dobijaju tek po neki minut ili pasus, a da određene senzacije i senzacionalni problemi dobijaju naslovne strane i velike priloge.

Kao još uvek mlad umetnik i sama mogu da se poistovetim sa izjavama mladih ljudi koji kada žele da predstave javnosti svoj uspeh, talenat ili priču za primer nailaze na poteškoće u dobijanju medijskog prostora ili na nerazumevanje kada je u pitanju delatnost kojom se bave, s obzirom da na svojim počecima nisam uvek imala podršku i razumevanje svih medija za svoj izraz, već samo od strane pojedinih kojima ću zaista zauvek biti večno zahvalna.

Kada su upravo talenti u pitanju, istraživanje koje je sprovelo Ministarstvo omladine i sporta pokazuje da postoji ujednačenost u mogućnostima za razvijanje talenata i kreativnosti kada su u pitanju različite regije zemlje, te tako 41% mladih iz istočne i južne Srbije smatra da nema dovoljno datih mogućnosti.

Na pitanje da li su se mladi ispitanici bavili, bave ili planiraju da se bave nekom od kulturno-umetničkih aktivnosti, 80% ističe da nisu nikada, niti planiraju, a na neke od aktivnosti kao što su gluma ili slikanje čak 90% je odgovorilo da ih to nikada nije zanimalo, niti su probali.

Slobodno vreme oko 50% ispitanika redovno provodi na društvenim aplikacijama, 90% redovno surfuje internetom. Već sam pomenula, mladi imaju apsolutni pristup i svim drugim medijskim sadržajima koje ne moraju gledati direktno, tj. svi televizijski sadržaji se tamo prelivaju.

Ono što posebno može zabrinuti jeste podatak da oko 90% mladih nikada nije bilo član ni jednog sportskog, niti kulturno-umetničkog društva.

Možda ovi podaci nisu ključni za raspravu o članovima saveta REM-a, ali nam oni govore da neangažovanost mladih u okviru neke forme sportske ili kreativne aktivnosti tom istom mladom čoveku ostavlja mnogo slobodnog vremena u kome se on neminovno okreće sadržajima koji su lako dostupni.

Kao takva forma sadržaja to su svakako društvene mreže, internet kao neophodnost današnjeg svetskog poretka, ali i televizijske forme koje smo već pominjali kroz obavezno obezbeđivanja medijskog pluralizma koji kao društvo moramo obezbediti.

Nikako ne bismo smeli upasti u klopku formata i pustiti da nas format kao takav nosi, već reagovati u istom trenutku kada procenimo da sadržaj može negativno ili već negativno utiče na decu i mlade. Tu pre svega mislim na modele lošeg ponašanja koji se često emituju na televizijama u terminima koji su dostupni svima, najopasnije maloletnicima, gde najveću koncentraciju takvog ponašanja možemo naći kod učesnika rijaliti programa.

Rijaliti program kao format je program savremenog doba i savremene televizije i u njemu samom nema ništa sporno, s obzirom da ima mnogo dobrih primera rijaliti programa koji promovišu talenata za sport, umetnost, kreativnost, različite veštine i znanja. Kao neki od takvih primera su, recimo, „Pinkove zvezdice“, „Ja imam talenat“, „Nikad nije kasno“, „Sa Tamarom u akciji“, „Studio znanja“. To su emisije koje predstavljaju lepšu stranu stvarnosti, odnosno reči rijaliti.

Ono što jeste sporno jesu negativni modeli ponašanja kao nasilje svake vrste, bilo ono verbalno ili fizičko, kao i kriminalne aktivnosti promovišu kao sve prisutne i na neki način normalne, a što nikako ne bi smeli da budu.

Kako REM, tako ni mi kao najviše zakonodavno telo, ali i društvo u celini svojim činjenjem moramo podsećati mlade na činjenicu da besposličarenje i zarada brzog novca nije realna pristup životu, da dostizanje uspeha nije lako, a niko nije ni rekao da će biti.

Kada razmišljamo o uspehu, možemo razmišljati i o Novaku Đokoviću i svim njegovim borbama, bolovima i puknutim žuljevima ili na neku na sceni nežnu balerinu čija baletanka krije natečene zglobove i prste u zavojima.

Ne možemo se svesno oglušavati o skandal za skandalom koji se svakog dana odigravaju u rijaliti programima i moramo omogućiti adekvatno, tj. rigorozno sankcionisanje takvih vidova ponašanja kako samih aktera, ali i pružalaca medijskih usluga, što neće isključiti promociju besposličarenja, ali će bar ukinuti ružan rečnik, skoro pa eksplicitni promiskuitet i promovisanje nasilja.

U istraživanjima koja sam pominjala mladi ili izbegavaju takve vrste programa ili je ukus korisnika medijskih usluga toliko srozan da bi jedino odluka samih emitera da ukinu takvu vrstu sadržaja po cenu da država pomogne i pokrije zarade na koje su emiteri od ovakvih sadržaja navikli bile mere koje će spasiti generacije dece i mladih da ne rastu pod budnim okom žestokih momaka i starleta.

Lično smatram da nijedana cena nije skupa kada je u pitanju vaspitanje i obrazovanje mladih.

Moramo pogledati oko sebe i svi mi zajedno, na čelu sa REM-om, kada je kontrola rada pružalaca medijskih usluga u pitanju, moramo biti odgovorni i pomoći i roditeljima, ali i prosveti da decu vaspitaju i obrazuju.

Ove nedelje smo raspravljali i o Zakonu o srednjem vaspitanju i obrazovanju, jer prosveta ima upravo tu dvojaku ulogu, da obrazuje, ali i da vaspita, i tu svi moramo biti složni i od pomoći kako bi generacije koje dolaze stasale u misleća i produhovljena bića i kako bi se procenat onih kojima su uzori naučnici ili umetnici povećao sa 4% na 6%.

Ne smemo dopustiti da nam deca i mladi postanu i ostanu taoci negativnih modela ponašanja zarad slobodne tržišne utakmice kojoj su svi mediji izloženi i zarad naših često dnevnih političkih stremljenja.

Svi moramo doprineti razvoju kritičke misli i medijske pismenosti, jer smo svi učesnici tog procesa i jednako odgovorni za posledice bile one dobre ili loše.

Stoga, svi moramo biti proaktivniji i koristiti alate koji su nam već na raspolaganju i da izmenama Zakona o elektronskim medijima ili potpuno novim zakonom koji je najavljen za drugi kvartal 2022. godine jasnije podržimo nezavisnost REM-a, posebno u oblastima interne organizacije, plata članova Saveta REM-a i zaposlenih i, pre svega, ovlašćenja za donošenje podzakonskih akata, izvršenja odluka, kao i mehanizama kao što su novčane sankcije kojima bi se autoritet regulatora konačno ustanovio.

Nezavisnost regulatornog tela je od suštinskog značaja za njegovu efikasnost, ali i za predvidiv i dinamičan razvoj tržišta elektronskih medija, navedeno je u Strategiji razvoja sredstava javnog informisanja, ali pre i posle svega regulisana uloga i ingerencije jednog ovako važnog tela su od izuzetnog značaja za sveukupnu društvenu i kulturnu atmosferu.

Još jednom ću iskoristiti priliku da unapred čestitam budućem izabranom članu Saveta REM-a i da mu poželim, njemu i celom Savetu, puno uspeha u radu.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Jeleni Mihailović.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Marko Atlagić.
Izvolite.

Uvažena potpredsednice Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, mi ćemo danas raspravljati o izboru članova REM. Ja o tome neću posebno govoriti, pošto je Odbor za kulturu i uvažena predsednica Božić to izuzetno dobro juče apsolvirala u ovom visokom domu, ali bilo je reči i o medijima.

Dozvolite da ipak kažem kao član Odbora i kao čovek koji decenijama prati medije nekoliko rečenica.

Mi smo svedoci, poštovana potpredsednice, svakodnevno, iz časa u čas, iz minuta u minut, nastavlja se raznim neistinama, izmišljotinama, medijski napadi na predsednika Republike Aleksandra Vučića, njegovu porodicu, njegove roditelje, a zadnjih dana pojačavaju se izmišljotine sa dna kace o njegovom sinu Danilu.

Ti brutalni medijski napadi na Aleksandra Vučića delo su sprege mafijaško-kriminalno politikanskih grupa i pojedinaca kako domaće, tako i inostrane provenijencije.

Određene ličnosti zaposlene u medijima pod kontrolom Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, pojedini analitičari, šarlatani neistinama i izmišljotinama sa dna kace o predsedniku, njegovoj porodici, njegovim roditeljima truju građane Republike Srbije do krajnih granica.

Poštovani građani Republike Srbije, uvaženi narodni poslanici, to prelazi u patologiju, jer se preti ubistvima. Te gadosti moraju hitno da prestanu.

Ja neću pojedinačno govoriti, ali trebalo bi mi jedno pola dana da nabrojim datum, sat i mesec u zadnjih samo godinu dana, a dozvolite da samo kažem da je jedna perjanica pod kontrolom Dragana Đilasa rekla, citiram: „Ako Brnabićka da ostavku da znate da se sprema doživotni Vučić. Nema tu bojkota, samo cev u glavu.“, završen citat, jedan dnevni list, 19. januara 2020. godine, strana 5.

Nije ovo, poštovani narodni poslanici, građani Republike Srbije, prvi put iz stranke Dragana Đilasa, a za Evropu Đilaša, koja traži predsednikovu smrt. Setite se naslovnih strana jednog nedeljnika i jednog dnevnog lista pod kontrolom Dragana Đilasa, na kojima je objavljena fotografija snajpera uperenog u predsednika Vučića, a koja je okarakterisana kao pretnja smrću i poziv na ubistvo.

Poštovani pravnici Republike Srbije, advokati, profesori univerziteta, pozivanje na ubistvo je krivično delo, samo nije ako se radi o predsedniku Republike Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici.

Ti medijski napadi pod kontrolom Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, zajedno sa određenim inostranim centrima moći, imaju samo jedan jedini cilj, a to je - srušiti sa vlasti Aleksandra Vučića i destabilizaciju Republike Srbije i dovesti njih na vlast, da bi Srbiju doveli opet na ivicu bankrota.

Te moralne gromade toliko su nisko pale da je jedan novinar lista pod kontrolom Dragana Đilasa pisao otvoreno pismo roditeljima predsednika Vučića, vređajući i njih i predsednika Vučića uvredama koje istorija ne pamti. Ja sam to pismo ovde čitao. Ima li bar malo taj analitičar stida, i ujutru kad se probudi i pogleda u ogledalo?

Poštovani građani Republike Srbije, Srbija je demokratska zemlja u kojoj je medijska kritika vlasti dozvoljena, čak i poželjna jer deluje lekovito, ali podvlačim, između kritike i medijskih napada postoji ogromna nepremostiva razlika. Medijska kritika se zasniva na istinitosti iznetih činjenica, a sve drugo su medijski napadi.

Niti jedan, poštovani građani Republike Srbije, srpski vladar u svom mandatu u savremenoj srpskoj istoriji nije neistinama i medijski toliko napadan, a imao veću podršku građana Republike Srbije i više izgradio zemlju, nego Aleksandar Vučić.

Neka me neko demantuje iz redova Dragana Đilasa, koji mi još nije odgovorio na 30 postavljenih pitanja u ovom visokom domu. Jeste, na svom portalu uvredama, a misli da će nas uplašiti. Prevario se, džabe je krečio.

Napada predsednika države i pojedine njegove saradnike jedna mala, ali za građane Srbije veoma opasna grupa, pod kontrolom Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, jer žele bez izbora, ulicom, doći na vlast, jer imaju to iskustvo 5. oktobra 2000. godine.

Za vreme vlasti, poštovani građani, Dragana Đilasa i Vuka Jeremića mediji su u Srbiji bili totalno zarobljeni preko Dragana Đilasa.

Poštovani građani Republike Srbije, to je potvrdila i pokojna Verica Barać, koja je kazala, citiram: „Ovde je dozvoljeno da gradonačelnik Đilas ima privatne firme koje se bave medijima. To je bezobrazluk i cinizam. Stalno posluje sa budžetom.“ Završen citat.

Evo, poštovani građani Republike Srbije, kako je Dragan Đilas, a za Evropu Đilaš, oprao pare naše, a završile na Mauricijusu i još 17 zemalja i preko 67 računa i Bog zna gde još. I ne samo to, čestita pokojna Verica Barać je kazala, citiram: „Đilas radi sve što je kontra medija. Kupuje minute, unapred plaćaju avansom i time jako utiču na medije. Vršili su kontrolu dnevnih novina, kupovali prostor u medijima i cenzurisali novine.“ Završen citat.

Da li je tako, gospodine Đilas, a za Evropu Đilaš?

Na kraju, dok naš predsednik Vučić svakodnevno vraća međunarodni ugled otadžbine širom sveta, sprovodeći politiku mira, politiku solidarnosti sa svim zemljama, politiku zdravlja svih naših građana, bez obzira na veru i naciju, politiku ubrzanog ekonomskog napretka, politiku kompromisa naše južne srpske pokrajine, a sve to zbog budućnosti naše zemlje, dotle Dragan Đilas širi laži i izmišljotine o našem predsedniku, našoj zemlji i građanima Srbije, kako bi prikrio 619 miliona i Bog zna koliko još.

Poštovani građani Srbije, ja sve lepo beležim, od 2012. godine, a i ranije, posebno to rade predsedniku Đilas i Jeremić pred značajne susrete sa predsednicima značajnih zemalja. Ovaj put pred susret sa predsednikom Češke, gospodinom Zemanom, napali su mu sina neistinama sa dna kace. To su napravili pred susret sa predsednikom Francuske. To su napravili pred susret u SAD. Zbog vremena, ne mogu sad sve nabrajati.

Dozvolite na kraju ovo da kažem. Poštovani narodni poslanici, Srbija se ubrzano gradi i modernizuje. Da bi ostvarili zacrtani program, kojeg je trasirao naš predsednik Republike Srbija 2021-2025, a uveren sam da hoćemo, i sve što je SNS obećala od 2012. godine, najkrupnije stvari je izvršila, rečeno, zapisano, ostvareno.

Moramo se mi danas vakcinisati. Vakcinišimo se svi. Spašavajmo živote naših građana. Posebno apelujem na studente, moje bivše đake studente i profesore saradnike, a njih je nekoliko stotina hiljada u mom životu. Jer, kako reče jedna građanka ovih dana na jednoj televiziji, citiram: „Ovo što naš predsednik Vučić radi za sve građane Republike Srbije, ne radi niti jedan predsednik na svetu. Em ti daje vakcine džabe, em daje svaku vrstu vakcine, i još te plati da se vakcinišeš.“ Završen citat. To, poštovani građani, nema nigde.

Vakcinišimo se, vakcinišimo se, vakcinišimo se, zbog budućnosti naše zemlje, zbog ekonomskog prosperiteta naše zemlje, zbog šireg regiona i zbog čitave Evrope. Hvala lepo.

Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Danijela Veljović. Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Koleginice i kolege narodni poslanici, što se tiče izbora članova REM-a, važna je spremnost parlamentarne većine da unapredi rad ovog regulatornog tela, a u smislu izbora svih članova. Na članovima je da potpuno nezavisno, a u skladu sa najboljim interesima društva i javnosti, profesionalno, odgovorno, sa puno integriteta i znanja, obavljaju svoj posao. Zakon o njihovim nadležnostima je vrlo jasan, a na njima je da poštuju sve ono što im zakon nalaže.

Prema Strategiji razvoja sistema javnog informisanja, koju je donela Vlada Republike Srbije za period od 2020. do 2025. godine, osnovni ciljevi su da se unapredi sistem javnog informisanja kroz pozitivni pravni okvir koji garantuje slobodu izražavanja, medijski pluralizam, razvijeno medijsko tržište, osnaženu novinarsku profesiju i edukovano građanstvo. Medijska pismenost je Strategijom predstavljena kao dugoročni cilj.

Jedna od pozitivnih promena je i uvođenje u nastavni program izbornog predmeta „Jezik, mediji i kultura“.

Prema istraživanju koje je sproveo BIRODI, srednjoškolci u Srbiji su rekorderi u korišćenju društvenih mreža. Prema tom istraživanju, 9% nastavnog osoblja je priznalo da uopšte i ne zna šta je medijska pismenost. Slični rezultati su dobijeni kada su u pitanju studenti i novinari. Zaključak je da je edukacija o medijskom opismenjavanju neophodna svim starosnim grupama.

Međutim, svedoci smo da je primat u medijskom svetu uzeo internet, preciznije – društvene mreže. Digitalne tehnologije suštinski menjaju medijski eko-sistem, način proizvodnje, distribucije i prijem sadržaja. Samim tim i medijska publika se transformisala i postala aktivni učesnik i kreator sadržaja.

Zbog svega ovoga, veoma je važno govoriti i o digitalnoj pismenosti i kulturi koje zapravo predstavljaju sposobnost bezbednog korišćenja interneta, svih prednosti ovakvog načina komuniciranja ali i odgovorno, kroz svest, da ostavljamo trajne tragove u digitalnom svetu.

Na internetu je veoma lako dostupan najrazličitiji sadržaj, pa i onaj neprimeren, degutantan, a lažnih vesti ima na pretek.

Nedavno je jedan mali portal izazvao pravu lavinu negativnih komentara na društvenim mrežama, pošto je objavio lažnu vest da se muzej „21. oktobar“, aludirajući na Spomen-park Šumarice, seli iz Kragujevca u Beograd, optuživši poslanike iz Kragujevca da su učestvovali u donošenju odluke. Pravi primer najgoreg spinovanja. Zamislite sad tu količin nelogičnosti i sramnih laži, napisanih i plasiranih sa ciljem da se uzbudi javnost, jer je za svakog građanina Kragujevca to svakako jedna jako bolna i osetljiva tema. Prosečan čitatelj na internetu neće ulaziti u nelogičnost ovakvih objava, neće ulaziti ni u suštinu priče. Dovoljan je samo jedan bombastičan naslov koji zvuči senzacionalistički.

Nažalost, ne vidim mogućnost da Regulatorno telo može reagovati u ovakvim situacijama, kojih je sve više u digitalnom svetu, a o govoru mržnje da i ne govorim. I to je jedan veliki i ozbiljan problem.

Zato je važno, a postaje izgleda i primarno, edukovati mlade, apelovati na zajednicu da radi na obrazovanju i digitalnoj pismenosti svih. Javni radio i televizijski servis mora da zadovolji informativne potrebe svakog pojedinca, svih društvenih grupa, da budu izvor nepristrasnih informacija i raznovrsnog sadržaja koji je u skladu sa najvišim standardima kvaliteta programa, ali i etičkim standardima.

Da bi se cilj ostvario, uspostavljen je regulatorni okvir, a pre svega Zakon o javnim medijskim servisima. Naravno da tu ima mnogo prostora za usavršavanje i napredovanje. Ima mnogo primedbi na programski sadržaj, ali je važno da imamo izbor. A izbor je zaista veliki i daje različite mogućnosti. Ovde bih citirala muzičara Ramba Amadeusa koji je izjavio – Ne postoji niko ko bi čoveka sprečio da umesto gledanja „Zadruge“ uključi Ju-tjub i odsluša Rahmanjinov koncert.

Sloboda izbora podrazumeva da čovek preuzme odgovornost za sopstvenu sudbinu. On ima apsolutno pravo da izabere da bude neinformisan, lenj, neuspešan. I niko se neće pojaviti da ga uzme za rukav i da mu kaže – nemoj ovo, nemoj ono, jer je reč o ličnoj odluci. Hvala.