Uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ja neću da citiram srpsku štampu, jel znate kako kaže naš narod, ali reći ću ono što kaže narod, to je da je samo glupost beskonačna, i da onakvu konstataciju kakvu smo maločas čuli, kako ste vi to interpretirali, vi koji vodite stranku koja je 31 godinu na političkoj sceni Srbije i koja je naslednik i nastala na ideji borbe protiv fašizma, može da izrekne takvu konstataciju, dakle samo glupost može biti beskonačna.

Sa druge strane, ne znam da li ste primetili, ali maločas je opet provučeno kroz određenu konstataciju da je u Srebrenici počinjen genocid. Gospodine Dačiću, ja vas molim da to ne dozvoljavate, jer nama se vrlo često spočitava kako mi ovde vršimo pritisak na poslanike jednog dela opozicije, kako im ne dozvoljavamo da govore. Ne, mi poštujemo njihov identitet, ali vrlo pratimo ono što govore i to mora biti u skladu sa Ustavom i to mora biti u skladu sa zakonima. Molim vas, Konvencijom iz 1946. godine, hajde da konačno razdvoje, neka nauče da razdvoje taj politički od pravnog dela. Zločin je postojao, ali elemenata genocida nema.

Republički parlament Srbije je jedini parlament koji je usvojio Rezoluciju o Srebrenici, ispunio svoju međunarodnu i moralnu obavezu, izrazio saučešće porodicama žrtava, izrazio uverenje da se takve više situacije neće dešavati ni na jednoj, ni na drugoj strani. Ja postavljam pitanje, da li je to učinio još neki parlament u regionu osim ove nove inicijative u Crnoj Gori i vrlo bi bilo interesantno da vidimo šta sadrži ova rezolucija koju su pokrenuli Bošnjaci u Crnoj Gori?

Nije to moja tema danas. Najpre želim da se zahvalim predsedniku Republike Češke, gospodinu Milošu Zemanu, koji se u ime svog naroda i svoje države izvinio Republici Srbiji i srpskom narodu zbog toga što su češki vojnici posle samo par nedelja od prijema u NATO bili primorani da učestvuju u NATO agresiji na Srbiju i Jugoslaviju 1999. godine.

Predsednik Zeman izvinio se predsedniku Vučiću priznavši da je bombardovanje Srbije bilo više od zločina što je ogromna satisfakcija za našu zemlju koja je na pragu 21. veka bila žrtva najgrubljeg kršenja međunarodnog prava, a pretrpela je nenadoknadive ljudske gubitke i materijalnu štetu koja se meri stotinama milijardi dolara, a ni do danas te posledice nisu sanirane.

Češka je prva članica NATO-a koja se zvanično izvinila Srbiji i za to smo veoma zahvalni ovoj prijateljskoj državi i njenom predsedniku koji je ovim, nadasve ljudskim, ali pre svega istorijskim gestom, stao na stranu istine, pravde i stao na stranu međunarodnog prava.

S druge strane, istog dana Aljbin Kurti je posle večere koji je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku, Žozef Borelj, priredio za lidere zapadnog Balkana, zatražio od pet država EU koje nisu priznale samoproklamovanu državu Kosovo da promene svoj stav i priznaju samoproklamovanu državu Kosovo. Dakle, Aljbin Kurti ovakvim zahtevom direktno krši Vašingtonski sporazum, dok se Republika Srbije pridržava slova ovog sporazuma i zaustavila je svoje diplomatske aktivnosti kojima u prethodnom periodu postigli izuzetne uspehe, jer je čak 18 država povuklo priznanje ove samoproklamovane države, a ima još dosta onih koje su na to spremne. To najbolje znate vi i predsednik Vučić, koji ste sinhronizovano i koordinirano vodili ovu izuzetno važnu diplomatsku aktivnost.

Prištinska strana očigledno ne odustaje od svoje agresivne politike ne prežući ni od jako smelih stavova i zahteva prema državama koje nisu priznale. Tako Priština nastavlja sa različitim pritiscima i pretnjama na Srbiju ne bi li tako skrenula pažnju sa svega što je na Kosovu i Metohiji učinjeno prema Srbija i što se bez prestanka čini i dalje.

Ono ponavljaju svoj drski model ponašanja, a to je da je napad, pre svega, najbolja odbrana, vodeći se parolom – svoje nemamo, tuđe hoćemo. Zato pored ostalog i dalje nastavljaju kampanju prisvajanja srpske istorije, prisvajanja srpske kulture.

U svojoj politici pritiska na Evropu i svet, Priština očigledno ne bira sredstva i na taj način utiče na destabilizaciju regiona. Za razliku od njih, koji su priznali, odnosno prizvali i NATO bombe kako bi im pomogle da silom oduzmu deo teritorije jedne suverene države, Srbija uprkos svemu želi da bude faktor stabilizacije prilika u regionu i da se dođe do najboljeg rešenja.

Iako sam slična pitanja postavio pre par dana, zbog složenosti situacije, zbog kompleksnosti situacije, zabrinutosti za dalji tok dešavanja u našoj južnoj pokrajini, i danas bih postavio pitanje Vladi Republike Srbije – da li Vlada planira da preduzme određene aktivnosti kojima bi se zaštitila prava Srbije pred evropskim i drugim međunarodnim institucijama kada je u pitanju KiM, imajući u vidu da i na međunarodnom planu sazreva svest o tome da je Srbija nepravedno optuživana i da odnos prema unutrašnjim pitanjima Srbije predstavlja kršenje međunarodnog prava, ali i da se na Srbiju nastavljaju pritisci čime se ugrožava naš teritorijalni integritet, pa samim tim i opstanak srpskog naroda na delu sopstvene teritorije? Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miloš Terzić.

Hvala.

Poštovani građani Srbije, Srbija je vojno neutralna zemlja odlukom Narodne skupštine Republike Srbije i time smo jasno svima stavili do znanja da hoćemo da budemo slobodni i da ćemo u skladu sa šest prioriteta državne politike koju je definisao predsednik Aleksandar Vučić, da ćemo nastaviti da vodimo jednu nezavisnu, suverenu i slobodnu politiku i da ćemo nastaviti da jačamo našu ekonomsku, zdravstvenu i vojnu moć, jer smatram da su te tri stvari najvažnije za budućnost naše zemlje.

Smatram da je ekonomska bezbednost preduslov nacionalne bezbednosti i snažne Srbije koja uvek može da zaštiti svoj narod. Tek po dolasku na vlast predsednika Aleksandra Vučića, Srbija u strateškim dokumentima jasno definiše da će zaštiti srpski narod ma gde on živeo. Zato je zaista važno da jačamo našu vojsku kao faktor odvraćanja svakome ko ikada pomisli da može na bilo koji način da ugrozi srpske državne i nacionalne interese.

S tim u vezi, pitanje hoću da postavim Vladi Republike Srbije, Ministarstvu odbrane, a to je da li se razmatra vraćanje obavezno služenja vojnog roka i u kojoj formi?

Ovo pitanje sam postavio jer smatram da je politika Srbije politika mira i da je važno da svima jasno stavimo do znanja da više nikada nećemo dozvoliti da neko gazi i ponižava Srbiju kao u nekim prethodnim vremenima i da je važno da jačamo našu vojsku, jer danas imamo ekonomske uslove da to radimo. Do 2012. godine Srbija nije imala jedan avion koji je mogao da poleti. Danas je naša vojska ojačana novim avionima, novim helikopterima, novim tenkovima, oklopnim vozilima, bespilotnim letelicama, lasersko vođenim avio-bombama i danas suvereno i slobodno štitimo i čuvamo naše nebo. Nabavka raketnog odbrambenog sistema „Pancir“ je odlična stvar za naše oružane snage i mislim da nema čoveka u Srbiji koji nije srećan kada vidi snažnu i dobro opremljenu srpsku vojsku što su građani Srbije imali prilike da vide na vojnoj vežbi „Odgovor 21“.

Snažna, naoružana, opremljena, obučena, dobro diplomatski utemeljena Srbija je najudaljenija od bilo kakvog potencijalnog sukoba. Sve je to suprotno od onoga što su radile prethodne vlasti koje su vodile politiku puzajućeg pristupanja NATO paktu, izbegavajući da Srbija uspostavi snažnu vojsku, politiku saradnje sa svim vojnim savezima, ali bez pristupanja u neki od njih, iz razloga, jer jedino tako možemo da sačuvamo našu političku vojnu nezavisnost i samostalnost.

Tadić, Šutanovac i Ponoš su na sve moguće načine sprečavali da se vojna neutralnost nađe u nekom strateškom dokumentu iako ih je na to obavezivala odluka Narodne skupštine Republike Srbije. Boris Tadić kao ministar odbrane i vrhovni komandant je najviše odgovoran za pad standarda pripadnika srpske vojske, za uništavanje tehnike i za ukidanje vojnog roka. Rasformirali su čitave korpuse, uključujući i legendarni Prištinski korpus na koji su ponosni.

Slava naših boraca na Košarama bi u potpunosti potamnela da nije bilo političkih promena u Srbiji 2012. godine i tek od tada krećemo da obeležavamo važne događaje. Nikada se za Košare u vreme vlasti žutog tajkunskog režima nije čulo. Nikada, da su oni ostali na vlasti, ne bismo došli u situaciju da popravimo status našim vojnicima, našim borcima, našim ratnim invalidima i da odajemo počast našim herojima sa Košara.

Naša vojska je herojski izdržala napade NATO, ali umalo nije preživela napade Tadića, Šutanovca i Ponoša, jer su u njihovo vreme u vazduh letela vojna skladišta, dok danas na nebu iznad Srbije lete MIG-ovi 29, a pripadnici Vojske imaju najmoderniju opremu i naoružanje.

Znam da Tadića, Ponoša i Šutanovca, kao ideologe razoružavanja Srbije, nervira snaga srpske vojske i upravo zbog toga su im građani Srbije zauvek uskratili poverenje zbog takvog odnosa prema državi.

U vreme bivšeg režima čak je bilo i razmišljanja da pred Srbijom neće biti bezbednosnih pretnji i izazova u budućnosti, pa su tako ukidali spoljnu diplomatsku obaveštajnu službu, šifrovanje, telegrama, ukinuli su 2005. godine srednju stručnu vojnu školu itd.

Prava je sreća što smo 2012. godine uspeli da pobedimo na izborima i da konačno stavimo i srpsku državu, i srpsku vojsku na noge i, kao što sam rekao na početku, nastavićemo da jačamo našu ekonomsku, zdravstvenu i vojnu moć, jer ćemo na taj način uspeti da građanima Srbije omogućimo ono što zaista zaslužuju, a to je – bolji životni standard i još veću bezbednost. Hvala.