Zahvaljujem.
Na član 15. amandman je podneo Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova.
Predstavnik predlagača je na sednici Odbora prihvatio amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 16. amandman, sa ispravkom, je podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Primili ste izveštaje Odbora, kao i mišljenje Vlade.
Reč ima Đorđe Komlenski.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Moja intervencija vezana za član 16, odnosi se na jednu apsolutnu nelogičnost i suprotnost svim pravničkim i logičnim razmišljanjima.

Naime, predlagač zakona predlaže da se na kraju stava 3. u članu 35. doda rečenica koja glasi – udruženje ili organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava može podneti pritužbu u ime grupe lica čije je pravo povređeno i bez saglasnosti pojedinaca koji čine tu grupu ukoliko se povreda odnosi na neodređeni broj lica društvene grupe koje povezuje neko lično svojstvo iz člana 2. stav 1. tačka 1) ovog zakona.

U sledećem stavu predlagač kaže – stav 4. menja se i glasi – u ime i uz saglasnost lica čije je pravo povređeno pritužbu može podneti inspekcija u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast inspekcijskog nadzora.

Ne postoji nikakva pravnička logika da udruženje ili organizacija mogu nešto što državni organ ne može. Ili je morao biti isti aršin, da je neophodna saglasnost što je potpuno logično i udruženja i organizacije, kao i inspekciji, ili onda ni inspekciji ne treba da bude potrebna saglasnost.

Ovakva kontradiktornost je nedopustiva i ja moram samo da kažem da otvara prostor ozbiljnim sumnjama da neko želi da vlast ili deo vlasti prepusti nevladinim organizacijama pre nego da državni organi taj posao za koji su stručni i osposobljeni mogu da rade bar na jednak način onako kako se to nevladinom sektoru ovim želi pružiti. Iz tog razloga i ovakva amandmanska reakcija.

Zahvaljujem.
Reč ima Gordana Čomić.
Izvolite.

Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći je jedan od osnova, a drugi je posebno definisane nadležnosti uloga Poverenika za ravnopravnost i civilnog društva.
Ovo je jedan od novih odredbi kojima uvažavate život. Postoje grupe diskriminisanih lica u Srbiji koje neće istupiti same i koje će živeti u diskriminaciji i u nesreći, jer samo žrtva kaže ne i onda nasilje prestaje.
Pošto imaju strah, nesigurnost, stigmu, šta god da bio razlog diskriminacije, onda mi kažemo – ako se jasno prepozna i dokaže da je grupa lica diskriminisana, onda možete to da iznesete kao slučaj. Time ćete pomoći ne samo licima koja su diskriminisana i žrtve diskriminacije, nego i mnogim drugima za koje ne znate da su diskriminisana. Radi se o jednoj odredbi koja je duboko i dobrota i pravda, čak ima i tu lepu dimenziju da dozvoljava da nikad ne bude primenjena. To znači da će oni koji biraju diskriminaciju i nasilje nad nekim grupama sami prestati to da biraju.
Znate, da se bude diskriminator i da se diskriminiše to je slobodna volja, to se bira, ne morate, kao što se mržnja bira. Pa, je onda društvo u obavezi da osmisli članove zakona koji ljudima koji tako biraju kažu – nemoj, ne valja se. Pa, ako žrtva bilo kojeg ličnog svojstva nad kojom se vrši diskriminacija ne istupi lično kod Poverenice za ravnopravnost, onda mi kažemo – izvolite, uradite nešto dobro za ta lica, odnosno za tu grupu. To je bio osnov i ostajemo kod odredbe.
Mislimo da će mnoga dobra učiniti, naprotiv i da nema nikakvog govora o oduzimanju nadležnosti bilo kom državnom organu, naprotiv, ima možda partnerskog odnosa u partnerskom delu, ali ima jasnih obaveza na profesionalnu primenu Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći.

Zahvaljujem.
Na član 20. amandman je podnela narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.
Vlada i Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 22. amandman je podnela narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Primili ste izveštaje odbora, kao i mišljenje Vlade.
Reč ima Đorđe Komlenski.

Pošto ja lično ne verujem u represiju, nego u dijalog, zaista sam bio iznenađen ovim predlogom da se Ministarstvo za dijalog opredeli za bezrazložno podizanje novčanih kazni koje i onako nemaju nikakvu svrhu, kada je u pitanju ni represija, ni prevencija. Smatram da se dijalogom i nekim drugim metodama može mnogo više postići nego time što će se kazne kojima se navodno preti povećati.

Hvala.

Hvala.
Reč ima ministarka Čomić.

Iznos prekršajnih kazni su usklađivanje sa Zakonom o prekršajima koji je ova Skupština donela 2013. godine.
Iskustvo pokazuje da sve što nije jasno definisano krivično delo ume da bude prilično dobro okrnjeno pravilnim novčanim kaznama i to ličnom izvršiocu ili onom ko posrednu diskriminaciju traži ili direktno diskriminiše.
Volela bih isto kao i vi da nijedna od ovih kazni ne bude naplaćena, zato što bi to značilo da nijedno delo koje je zabranjeno ovim zakonom nije učinjeno, ali s obzirom da smo realni i da znamo život u Srbiji ja se samo nadam da će iznosi koji su sada na osnovu Zakona o prekršajima tu, možda, neke koji biraju da diskriminišu odvratiti od toga i to bi bilo isto dobro za početak.
Inače, slažem se sa vama o represiji. Ne mislim da je represija kao duh jednog društva ičemu dobra. Duboko verujem u dijalog, verujem u prevenciju, verujem u sposobnost ljudi koji su različiti jedni od drugih da govore o temi, o činjenici, o stanju stvari u društvu.
Duboko u to verujem i mislim da ovde ima dovoljno ljudi koji takođe u to veruju, verovatno ne bi ovako razgovarali da to nije slučaj, ali dok ne stignemo evoluciono do toga da razumemo da je dijalog osnovni alat demokratije, da razumemo da su drugi uspešni od Skandinavije, Nemačke do Španije, zato što koriste dijalog kao osnovno sredstvo demokratije i to je jedino što nas razlikuje od uspešnih članica EU, dotle ćemo malo šetati i imati ovakve odredbe koje podrazumevaju da onom ko bira da diskriminiše ne može drugačije objasniti nego da mu uzmeš 50.000, 100.000, 500.000, svejedno, kako kaže Zakon o prekršajima.

Na član 27. amandman je podnela narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.
Vlada i Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima gospođa Gordana Čomić.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Samo želim da se zahvalim Jeleni Žarić Kovačević, pošto se radi o odredbama oko kojih smo imali velikih dijaloga i debata i sa Ministarstvom pravde i sa saradnicima našeg Ministarstva, zaista je bilo zadovoljstvo da imamo narodnu poslanicu koja nam je rešila dileme i napravila odredbe zakona tako da će biti primenjivi.
Hvala.