Uvažena predsedavajuća, uvaženi ministre Siniša Mali sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, mi ovde danas raspravljamo o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o akcizama i o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o ličnim kartama.
Poslanička grupa JS u danu za glasanje svakako će podržati ova zakonska rešenja i ove predloge.
Lična karta je veoma važan lični dokument, uz pasoš svakako najvažniji i logično je da se s vremena na vreme Zakon o ličnoj karti osvežava, kako bi se prilagodio potrebama današnjice, potrebama vremena u kojem živimo.
Međutim, ono što želim da kažem jeste da sintagma lična karta se ne koristi samo da bi označila taj personalni, taj lični dokument. Sintagma lična karta u našem jeziku se često koristi kako bi objasnili nečiju biografiju, nečiji životni put, nečija dostignuća, dela, ili kako danas mladi popularno kažu, nečiji CV.
Naravno da je u prirodi svakog čoveka da ima što bogatiju biografiju, odnosno što bogatiju ličnu kartu, da njegova lična karta bude puna dela, podataka koji će ostati zabeleženi u sećanjima najbližih, ali ne samo najbližih, već i šire društvene zajednice.
Svakako da će nečije lične karte biti poznate u čovečanstvu sve dok čovečanstvo bude postojalo, jer su njihove lične karte ispunjene takvim delima i stvaralaštvom kakvo će čovečanstvo zauvek pamtiti. To važi i za umetnike, naučnike, istraživače, vojskovođe, lekare, profesore, ali i za političare.
Za neke će u ličnoj karti biti upisana brojna dela, pa će tako, recimo, pokojni Branko Pešić uvek pamtiti i uvek će mu u ličnoj karti stajati Beograđanka, Gazela, Mostarska petlja, 68.000 izgrađenih stanova. Iza, recimo, našeg kolege Milutina Mrkonjića ostaće ekspresno obnovljena infrastruktura nakon NATO bombardovanja. Iza Dragana Markovića Palme ostaće jedna potpuno tranformisana Jagodina, sa dve industrijske zone, 12 stranih investicija, sa jednom turističkom zonom, sa brojnim turističkim sadržajima i mnogo još toga.
Iza Aleksandra Vučića će svakako ostati kilometri i kilometri autoputeva, novi klinički centri, kovid bolnice, stabilna ekonomija, u čemu ste i vi učestvovali, uvaženi ministre, i što znamo da poštujemo.
Tako da, postoje ljudi čija je lična karta bogata, ispunjena podacima. Ali, ja bih danas da prosto apsolviram i postavljam negde i vama pitanje, dame i gospodo, šta će ostati u ličnoj karti Dragana Đilasa? Svakako, u ličnoj karti Dragana Đilasa ostaće razočarani studenti sa studentskog protesta 1992. godine. To su danas pedesetogodišnjaci, koji pošteno zarađuju hleb za sebe i za svoju porodicu, međutim, razočarani jer je iz tih studentskih protesta jedini koji je profitirao bio Dragan Đilas.
Sećam se, pričalo se negde kada je bila kampanja 1992. godine, Milana Panića koji se kandidovao za predsednika Republike i Dragan Đilas je podržao njegovu kampanju i zamolio je svoje studentske aktiviste, taj sastanak je bio na Filološkom fakultetu, da učestvuju u kampanji Milana Panića tako što će raditi kampanju u svojim lokalnim sredinama. Godinu dana nakon toga među istim tim studentskim aktivistima se pronela vest da Dragan Đilas pravi žurku jer je zaradio prvi milion. Vidite, isplati se taj studentski protest. Jedini koji je profitirao bio je Dragan Đilas.
Da vas podsetim, radi se o vremenu kada u studentskim domovima nije bilo hleba u studentskim menzama, radi se o vremenu kada je hiperinflacija bila oko 19 i preko 19.000%, kada je godišnji rast crnog kursa bio oko 19.000%. Kada govorimo o tim velikim procentima, vidimo da je i bogatstvo Dragana Đilasa tih godina hiperinflacije raslo u istom procentu kao što je i bila hiperinflacija u Srbiji.
Šta će ostati u ličnoj karti još Dragana Đilasa kao šefa Narodne kancelarije tadašnjeg predsednika Republike Srbije? Ništa, sem afera. Šta će ostati u ličnoj karti Dragana Đilasa kao ministra bez portfelja zaduženog Nacionalni investicioni plan? Ništa, sem afera. Čak ga je i tadašnji ministar za kapitalne investicije, Velimir Ilić, zamislite, stalno prozivao za korupciju i afere. Šta je ostalo iza Dragana Đilasa i šta će ostati iza Dragana Đilasa i u njegovoj ličnoj karti kao gradonačelnika Beograda? Takođe ništa, sem afera.
Da pobrojimo neke - Bus plus, Apeks solušn tehnolodži, polujavni konkurs. Godine 2008. Advans prodakšn, firmi, tadašnji grad i gradonačelnik dali su 68,7 miliona dinara, što je negde 85% ukupnog prihoda te firme. Grad je do polovine 2012. godine potrošio 270 miliona dinara, a najveći deo je izdvojen za TV produkciju, za njihovu reklamu u vrednosti od 222 miliona dinara. Recimo, 2009. godine je kupljen softverski paket, tzv. Sap erp za neverovatnih 9.855.723,44 evra, ali nikada ga nije upotrebila i nikada ga nije koristila. Jedna od najvećih afera svakako je finansijska, jer je Dragan Đilas u vreme kada je bio gradonačelnik Beograda zadužio grad Beograd za više od 900 miliona evra, od toga polovina sam grad, a polovina javna gradska preduzeća.
Da nastavim dalje, u vreme gradonačelnika, tu je Bulevar, tu je Požeška, privatizacija „Luke Beograd“, most na Adi. Sve su to afere tadašnjeg gradonačelnika Dragana Đilasa koja će ostati u ličnoj karti tog čoveka, ali zato iza Dragana Đilasa biznismena sve vreme je ostajalo, dok je bio na vlasti, pa i danas, sve veće i veće bogatstvo.
Mi do današnjeg dana nemamo odgovor na prosta i najprostija pitanja, a to su - Dragane Đilase, da li ti zaista imaš te novce? Ako ih imaš, da li si platio porez? Ako si platio porez, čemu onda novac na egzotičnim računima, odnosno računima na egzotičnim mestima i poreskim rajevima?
O kakvim se ljudima radi, oni koji okružuju Dragana Đilasa, možemo videti i na sledećoj slici, odnosno na sledećim slikama. Ovde vidite sliku koja je snimljena u subotu, 22. maja, na glavnom odboru tzv. Stranke slobode i pravde. Tu na slici je, ovaj vam je poznat, već sam ga pokazivao više puta, drage kolege narodni poslanici, Branislav Radosavljević. To je onaj lažni Marinikin svedok koga je ona zaštitila tako što mu je zamaglila lice i skremblovala glas, jer se navodno plaši. Tu je i Marinika Tepić, gospođa laž, Đilasov Pinokio. Tu su i dve dame iz glavnog odbora, iz Jagodine, čije lične karte su prazne, ne bih da ih pominjem, nisu vredne reči. Naravno, ličnu kartu Branislava Radosavljevića znate. To je čovek koji je šest puta hapšen, 2008. i 2009. godine, koji je osuđen 2015. godine, koji se krio skoro deset godina u raznim mestima po Srbiji i koji je prvo bio aktivista stranke Vuka Jeremića, a onda je zajedno sa potpredsednikom stranke Vuka Jeremića, gospodinom Jovanovićem, prešao kod Dragana Đilasa ili se preprodao, kako god. On je aktivista stranke Dragana Đilasa na Voždovcu. To bi bila neka lična karta.
Lična karta Marinike Tepić. Znate, bila je u puno stranaka, od LSV, preko Nove stranke, do danas stranke Dragana Đilasa. Žena koja je ovde u Skupštini potpisala zahtev da se izglasa rezolucija o genocidu u Srebrenici, rezolucija kojom je ona želela da stavi pečat, ne samo nama ovde prisutnima, ne samo današnjim generacijama koje žive u Srbiji, već je htela da stavi pečat i svim budućim generacijama koje žive u državi Srbiji tim činom i tom rezolucijom.
Ne samo to. Znate da je to žena koja je bezočno laže, koja nema skrupula, koja nema morala, ne postoji dovoljna niskost u koju je ona spremna da krene samo zarad stvaranja ličnih ciljeva i ličnih zadataka, odnosno zadataka koje joj je dao Dragan Đilas.
Zašto vam pokazujem ovu sliku? Marinika je rekla da se ovaj čovek plaši i da ga je zato zamaglila i rekla je da se plaši i da mu je zato skremblovala glas. Ova slika je preuzeta sa Fejsbuk profila na kome su uz ovu sliku rekli – ako Palma pita gde smo, mi smo tu na glavnom odboru Stranke slobode i pravde. Vidite, klibere se i smeju se.
Da li se tako ponašaju ljudi koji se plaše? Svakako ne. Onaj ko se plaši svakako da ne objavljuje na društvenim mrežama ni gde se nalazi, a ponajmanje provocira one o kojima su izrekli najgnusnije i najniže moguće laži u političkoj istoriji Srbije. Kako se oni plaše tako se verovatno plaše i onih Marinikinih lažnih, tzv. stelt svedoci, ne postojeći svedoci, verovatno se na isti način plaše i na isti način se klibere i smeju na glavnom odboru te stranke.
Zašto vam pokazujem ovu sliku, odnosno na šta nam liči ovo ponašanje? Ovo ponašanje liči na ljude koji provociraju, jer kažu, ponavljam – ako Palma pita gde smo, recite mu da smo ovde na glavnom odboru SSP-a, uz sve ovo kliberenje. To ne bi bilo strašno da to nisu ljudi koji su optužili Dragana Markovića Palmu za pedofiliju, za podvođenje. Izneli su najgnusnije i najteže moguće optužbe i laži. Ja, naravno, nikada to ne bih uradio, ali svakako da posle takvog postupka ne bih se javno kliberio i provocirao, a da pri tom i sam znam da sam tim lažima pokušao da uništim jednog čoveka, znači, Dragana Markovića Palmu, da uništim njegovu porodicu, da zagorčam život jednom gradu, svim ženama u tom gradu, da zagorčam život jednoj maloletnici koju su tako nisko i drsko zloupotrebili.
Šta ovom slikom poručuju? Oni se smeju u lice Palmi i svim građanima Srbije, institucijama ove države Srbije i kažu – mi možemo da lažemo, možemo da platimo i pojedince, institucije, državu Srbiju i sve građane i baš nas briga za to, mi nastavljamo da vam se smejemo u lice, jer naše vrednosti nisu čast ni moral, poštenje, istina, naša jedina vrednost je naš lični interes i nema te granice pristojnosti, časti, morala, istine koju nećemo pogaziti smejući vam se u lice, a samo da bi ostvarili svoj cilj, a to je naš lični interes.
Samo tu da vam kažem, Dragan Marković Palma je pozvao na duel i Dragana Đilasa i Mariniku Tepić, i to na njihovoj televiziji, a oni su taj duel odbili. Zašto su odbili? Zašto ne smeju da se suoče sa Draganom Markovićem Palmom, javno, na televiziji? Zašto ne dozvole građanima Srbije da čuju pravu istinu, već samo njihove laži na pojedinim televizijama i u pojedinim medijima?
Naravno, Dragan Marković Palma je pozvao i na poligraf, i jedne i druge, da idu zajedno, poligraf možda nije neki dokaz, pravni i sudski, ali svakako ga zovemo drugačije i detektorom laži, pa da vidimo ko laže a ko govori istinu, da građani Srbije čuju istinu, jer građani Srbije zaslužuju istinu.
Evo druge slike koju su postavili uz komentar - Pozdrav Palmi od rušilačke ekipe. Isto, subota, 22, glavni odbor stranke Dragana Đilasa. Oni i ne kriju šta im je krajnji cilj. Za sebe kažu da su rušilačka ekipa, mada, iskreno, ne deluju kao neki koji mogu nešto da ruše. Njihova želja je da ruše i Dragana Markovića Palmu i Aleksandra Vučića. Sve to nije sporno. Ali, njihov krajnji cilj nije to. Njihov krajnji cilj je Srbija na kolenima, rušenje Srbije, tradicije, vere, kulture i sve to na način što upućuju najgnusnije i najniže laži o ljudima protiv kojih se bore i koji vole svoj narod.
Ja sam danas u pitanjima i rekao da nije sporna politička borba, sporno je to što se ide na lično, sporno je to što se kalja porodica, što se diraju deca, što se koriste najgnusnije i najbestidnije laži. To je sporno. Tome mora jednom za svagda da se stane na put.
Ne može ideologija "mani, mani, mani" i zarad te ideologije da se koriste ama baš sva niska i podla sredstva. Ideologija "mani, mani, mani", nikome nije donela dobro, a neće ni njima. Neće moći ovako bezdušno da lažu u nedogled. Neće moći.
Mi ćemo ovo isterati do kraja, jer to su ljudi bez časti i morala i ti ljudi bez časti i morala nikada neće moći da vode Srbiju. Građani Srbije to vide, građani Srbije to znaju i građani Srbije to ne podržavaju i nikada neće podržati.
Srbija je uređena država u kojoj rade institucije države svoj posao i mi ćemo preko institucija države ići do kraja, nećemo odustati dok ne isteramo ove fariseje na čistac. Nećemo posustati dok god ne dođu tamo gde im je mesto, a njihovo mesto je u zatvoru. Zato smo podneli tužbe, zato je Dragan Marković Palma podneo tužbe i protiv Marinike Tepić i protiv Branislava Radoslavljevića i svih onih koji su lagali, dok oni nisu podneli tužbe protiv Dragana Markovića Palme i nisu smeli to da urade i neće smeti nikada to da urade, jer znaju da lažu i da mogu da odgovaraju za lažno prijavljivanje, ali mi nećemo odustati.
Mi poštujemo institucije sistema. Srbija ima pravosudne institucije. Nisu tužilaštvo ni Marinika Tepić, ni Dragan Đilas, ni ostali fariseji srpske političke scene. Srbija ima svoje tužilaštvo, ima svoju policiju, ima svoje pravosuđe i sudske organe i sudove i mi ćemo preko tih naših institucija i preko sudova i naših tužbi isterati pravdu. I to ne pravdu samo za Dragana Markovića Palmu, i to ne pravdu samo za građane Srbije, mi tražimo pravdu i za Đilasa, odnosno tražimo pravdu za Đilasovu ženu i za njenog tasta, jer oni zaslužuju tu pravdu. Hvala.