Hvala vam lepo, poštovana potpredsednice.

Poštovani gospodine ministre, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku svog izlaganja želeo bih da naglasim da će poslanička grupa Savez Vojvođanskih Mađara u danu za glasanje podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izmeni Zakona o akcizama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti.

Mi u SVM smatramo da je od izuzetne važnosti da se nacionalnim manjinama omogući pošto imaju prava na to da koriste svoj jezik i svoje pismo, zbog toga smo i u prethodnim godinama više puta zastupali stvaranje zakonske mogućnosti, ostvarivanje tog prava u skladu sa Ustavom Republike Srbije.

Voleo bih da predstavim nekoliko primera. Godine 2007. SVM je podneo amandman na Predlog zakona o putnim ispravama koji je glasio – u obrasce putnih isprava i viza podaci o prezimenu i imenu upisuju se u izvornom obliku onako kako su upisani u izvodu iz matične knjige rođenih, odnosno organ nadležan za izdavanje putnih isprava i viza je dužan obezbedi tehničke mogućnosti za upisivanje podataka o prezimenu i imenu pripadnika nacionalnih manjina u izvornom obliku prema jeziku i pravopisu pripadnika nacionalne manjine.

Prema članu 79. stav 1. Ustava Republike Srbije pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo da na svome jeziku koriste svoje ime i prezime, a prema članu 19. stav 1. Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na slobodan izbor i korišćenje ličnog imena i imena svoje dece, kao i na upisivanje ovih ličnih imena u sve javne isprave, službene evidencije i zbirka ličnih podataka prema jeziku i pravopisu pripadnika nacionalne manjine.

Sledeći primer je iz 2009. godine, tada su poslanici SVM podneli amandman na Predlog zakona o matičnim knjigama, radi jednostavnije tumačenje zakona, s obzirom na činjenicu da je nedvosmislena namera predlagača da uspostavi jedinstveni sistem i praksu a koja bi omogućila pripadnicima nacionalnih manjina da i u praksi koriste svoje ustavno pravo na korišćenje svojih imena i prezimena u originalnoj formi.

Na isti zakon smo 2018. godine podneli amandman koji glasi – u matičnu knjigu rođenih upisuje se podatak o nacionalnoj pripadnosti. Razlog podnošenja amandmana je usklađivanje sa članom 79. Ustava Republike Srbije kojim je propisano da je jedno od pravo na očuvanje posebnosti pripadnika nacionalnih manjina i pravo na upis podataka o nacionalnoj pripadnosti službene evidencije i zbirke podataka o ličnosti.

Akcioni plan za ostvarivanje prava nacionalnih manjina u Poglavlju 1 lični statusni položaj predviđa izmene i dopune Zakona o zaštiti prava i slobodi nacionalnih manjina radi uređenja prava na upis podataka o nacionalnoj pripadnosti pripadnika nacionalnih manjina u javne isprave, službene evidencije, zbirke ličnih podataka u skladu sa ustavnim principom slobodnog izražavanja nacionalne pripadnosti. Nije pitanje procene nadležnog organa da li će u matičnu knjigu rođenih upisati podatak o nacionalnoj pripadnosti, već je to pravo pripadnika nacionalne manjine ostvaruje zahtevom shodno slobodi izražavanja nacionalne pripadnosti propisane članom 47. Ustava.

Najvidljiviji i najbitniji cilj koji smo postigli i u koji svakog dana možemo da se uverimo jeste činjenica da lice koje je pripadnik nacionalne manjine može da ima svoje ime napisano u ličnoj karti na jeziku i po pravopisu svog maternjeg jezika. Naravno, što se tiče prakse ovo nije išlo glatko na početku, ali nakon prvih poteškoća mogu reći da u poslednjih deset godina bez većih problema svaki građanin Republike Srbije može da svoje ime ima upisano u dokumentu na jeziku i pismu svoje nacionalne pripadnosti ako je taj jezik u službenoj upotrebi. Iz ličnog iskustva mogu reći da se moje ime u matičnoj knjizi vodi na mađarskom jeziku i mađarskom pravopisu. Tako sam mogao dobiti putnu ispravu sa imenom napisanim prema mađarskom pravopisu.

Kao još jedan pozitivan primer bi naglasio da su nama članovima poslaničke grupe SVM na poslaničkoj kartici imena ispisana na mađarskom jeziku i mađarskom pravopisu. Službena upotreba jezika jeste svakodnevna tema za pripadnike nacionalne manjine čiji je jezik u službenoj upotrebi na nivou Republike Srbije u AP Vojvodina, kao i u raznim opštinama.

U teoriji, veoma smo uspešni u korišćenju jezika nacionalnih manjina. U slučaju vođenja dokumentacije i pisama smo malo dalje od poželjnog stanja, ali se nadam da uz upotrebu centralne baze podataka možemo obezbediti mogućnost korišćenja jezika nacionalnih manjina ne samo u obrazovanju, već i kod raznih javnih preduzeća, sudova i tako dalje.

Ohrabrujemo direktore i predsednike tih institucija da zapošljavaju pripadnike nacionalnih manjina koji žive u opštinama gde su u službenoj upotrebi drugi jezici pored srpskog jezika, kao i da se obezbedi mogućnost da građanin komunicira i vodi postupak sa javnim institucijama i preduzećima na svom jeziku. Iskreno mislim da postoji kapacitet da se ti postupci i pisma vode na jezicima nacionalnih manjina pošto oni na to imaju pravo.

Što se tiče tehničkih izmena i dopuna zakona koji se nalaze pred nama, svakako podržavamo korake od sviju pojednostavljenog korišćenja i izdavanja lične karte. Kao deo projekta Vlade Republike Srbije – Stop birokratiji, mislimo da se sledeći koraci koji su nabrojani u Predlogu zakona jako korisni, kao na primer usklađivanje sa propisima o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama, od proveravanja u elektronskom poslovanju i promena odredaba prema kojoj se prilikom izdavanja lične karte maloletnom licu starijem od 16 godina je dovoljna saglasnost samo jednog roditelja. Ove promene imaju za cilj da oslobode građane Republike Srbije od viška birokratije i olakšaju korišćenje lične karte tokom elektronske identifikacije.

Na kraju bih još jednom naglasio da će poslanička grupa SVM u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona. Hvala na pažnji.

(Obraća se na mađarskom jeziku) Zahvaljujem se, narodnom poslaniku Nandoru Kišu.
Reč ima predsednik poslaničke grupe SPS, narodni poslanik Đorđe Milićević.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća, gospođo Kovač, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici.

Pa, kolege pre mene su dosta toga rekle, tako da, čini mi se je nemoguće neke stvari ne ponoviti tokom izlaganja, kada govorimo konkretno o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti, ali pokušaću da kažem možda i nešto novo.

Dakle, lična karta jeste javna isprava kojom građani Republike Srbije, pre svega, dokazuju svoj identitet, a služi i kao dokaz o drugim činjenicama o vlasniku, koji su u njoj sadržane. Ukoliko je to određeno međunarodnim ugovorom, lična karta služi između ostalog i kao putna isprava.

Prilika je da se možda podsetimo i istorijata lične karte, kao dokumenta identifikacije građana jedne države. Naime, prvim zakonom o ličnim dokumentima se može smatrati zakon o bezbednom ophođenju iz 1414. godine, koji je doneo kralj engleski Henri V Lankaster.

Međutim, lična karta, kao dokument se nije značajnije koristila sve do početka 20. veka, kada su i fotografije postale deo identifikacionih dokumenata, radi lakšeg prepoznavanja vlasnika pre svega dokumenta.

Oblik, sadržaj i veličina lične karte, kao ličnog identifikacionog dokumenta su standardizovani tek 1985. godine, primenom ISO standarda. Po ranijim propisima, kao što su kolege između ostalog govorile, o ličnoj karti koje su važile u Srbiji, obaveza posedovanja lične karte sticala se punoletstvom, odnosno sa 18 godina, dok se po važećem zakonu, ova obaveza stiče sa navršenih 16 godina, dakle na uzrastu starijeg maloletnika, da se preciznije izrazim.

Dobijanjem lične karte je svojevrstan znak zrelosti, znak da građanin postaje vidljiv i odgovoran pred zakonom za svoje postupke. Za one koji prvi put dobiju ličnu kartu to je i čast, a za državu je lična karta dokument odgovornosti i lake pre svega proverljivosti identiteta.

U Srbiji, nažalost, još uvek postoje nevidljivi građani bez lične karte. Nije to, siguran sam, veliki broj građana, ali svakako postoje i svakako je zadatak vlastima da takve građane prepoznaju i uvedu u javne evidencije, kako bi ti građani mogli da ostvaruju građanska i druga prava u ovoj državi.

U pitanju su uglavnom neke ranjive grupe, koje žive bez identiteta i sistem, jednostavno nije u mogućnosti da ih prepozna.

Danas je lična karata, kao lični identifikacioni dokument modernizovan, a u skladu sa dostignućima u sferi elektronskih komunikacija, a identifikacija se olakšava i korišćenjem JMBG, koji je obavezni sadržaj digitalne lične karte. Digitalna era, dakle donela je najpre elektronska lična dokumenta, odnosno biometrijsku ličnu kartu, jer je brza identifikacija građana, značajna za savremeno društvo, kako zbog prednosti koju ima po same građane u ostvarivanju svojih prava, tako i za samu državu, odnosno državne organe, koji sada imaju pouzdan dokument identifikacije, čijim se uvođenjem smanjuje mogućnost falsifikovanja i zloupotrebe, pre svega ovog dokumenta.

Obezbeđuje se pouzdano i bezbedno utvrđivanje identiteta vlasnika, tako da vlasnik nijednog trenutka ne može poricati svoj identitet, niti koristiti tuđi identitet.

Veoma je značajno što sistem izrade elektronskih ličnih karata, omogućava zaštitu integriteta podataka, sadržanih u ličnoj karti i štiti tajnost podataka o ličnosti.

Inače, važeći Zakon o ličnoj karti donet je 2006. godine, tada je Srbija posle više od 30 godina donela novu zakonsku regulativu u ovoj oblasti i time stvorila potrebne pravne pretpostavke za uvođenje novog, savremenog, funkcionalnog elektronskog identifikacionog dokumenta.

Zakon je više puta menjan, najpre zbog produženja roka za promene starih ličnih karata. Takva produženja rokova bila su nužna, jer su građani na početku veoma sporo i sa dosta skepse, moram vam reći, prihvatili novu elektronsku ličnu kartu, pogotovo onu sa čipom, jer kod nas Srba nekako uvek postoji nekakva teorija zavere.

Ali, znamo da je bio prvi elektronski dokument koji je na neki način bio preteča elektronskih komunikacija i digitalizacija u sferi javnih dokumenata, odnosno onda je u neku ruku bio i razumljiv sporo prihvatljivom, odnosno prihvatanje ovakve novine.

Zato je proces zamene ličnih karata išao na jedan način sporije, postupno i u vreme kada je sadašnji predsednik Narodne Skupštine Republike Srbije, a tada ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, obavljao tu funkciju, upravo iz tih razloga, vršene su izmene zakona o ličnoj karti, kako bi se građanima omogućilo da u dodatno produženom roku zamene stare lične karte, novim biometrijskim dokumentom.

Uvođenjem nove savremene lične karte, izvršili smo usklađivanje sa svetskim standardima, što je od velike važnosti.

Druga stvar, lična karta zbog sadržaja podataka, preuzela funkciju primarnog identifikacionog dokumenta, koji je pretpostavka za izdavanje drugih sekundarnih identifikacionih dokumenata, kao što su putna isprava, pasoš, vozačka dozvola, oružani list, i mnoga druga.

Da podsetimo da elektronska lična karta može biti izdata sa čipom i bez čipa.

Jedna od značajnih prednosti uvođenja dokumenata, sa čipom jeste stvaranje svojevrsnog dinamičnog dokumenta, na kome se mogu vrlo lako izvršiti izmene određenih podataka, bez novog štampanja, bez uništavanja ili izdavanja drugog obrasca.

Zatim, kada je reč o javnoj administraciji, i o tome je već bilo reči, više nema prepisivanja ličnih podataka iz lične karte u računar, već se oni prebacuju automatski, što pored ubrzanja svih postupaka, eliminiše i mogućnost greške, u samom prenošenju podataka.

Ako se ima u vidu da pred organima druge vlasti i drugim organizacijama, kao što su na primer, banke, svaki građanin godišnje obavi više stotina postupaka i procedura u kojima je prethodni uslov, pre svega identifikacija, onda se ima svest o tome, koliko se uz biometrijsku ličnu kartu, svaki postupak ubrzava dodatno.

Kvalitet usluga i procedura javne administracije, jedan je od najznačajnijih faktora kvaliteta života građana, i konkurentnosti privrede.

Do sada smo u ovom domu, mnogo puta imali na dnevnom redu predloge propisa, kojima se realizuje digitalna agenda, odnosno modernizuje javna uprava što je Vlada Republike Srbije postavila kao jedan od prioriteta , s ciljem da javna uprava postane zaista efikasan servis građana Srbije.

Podsetio bih da je taj proces počeo primenom zakona o elektronskoj upravi, koji je usvojen 2018. godine, a efekte ovog zakona, danas osećaju svi i građani, ali efekte ovog zakona, ono što je daleko važnije, oseća i privreda, pored građana.

On omogućava bezbedno korišćenje savremenih informacionih i komunikacionih tehnologija, što olakšava i ubrzava komunikaciju građana sa javnim sektorom, ali i komunikaciju i razmenu dokumenata, između različitih državnih službi. Ovaj zakon je doprineo smanjenju administrativnih troškova, kao i povećanju pravne sigurnosti, i pre svega transparentnosti u radu.

Zašto ovo pominjem? Upravo, zato što je cilj izmene i dopune o kojima danas govorimo deo realizacije Vladinog projekta, o kojem je maločas bilo reči, i kojem je ministar govorio, a to je STOP BIROKRATIJI, koji je kreiran, kako bi se smanjile administrativne i birokratske barijere u komunikaciji javne uprave sa građanima, privredom, i u međusobnoj komunikaciji između, pre svega, državnih institucija.

Realizacijom mera iz ovog projekta, doći ćemo do jednostavnijih procedura, koje znače uštedu vremena i novca građanima i privredi, ali i uštedu novca i državi.

Kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o ličnoj karti, konkretna rešenja se dalje unapređuju upravo radi postizanja ciljeva digitalizacije, kao neophodnosti 21. veka, koji je nezamisliv bez korišćenja digitalnih tehnologija, u bilo kojoj sferi društva.

Konkretno, sa predloženim izmenama i dopunama, a tome je govorio malopre kolega Stošić, čini mi se, predviđa da u slučaju gubitka lične karte, građani neće morati da je oglašava nevažećom u Službenom glasniku Republike Srbije, već će biti dovoljno da se ta činjenica objavi na sajtu MUP, i time se znatno smanjuju administrativni troškovi, troškovi za građane Republike Srbije, ubrzava postupak dobijanja novog dokumenta.

Takođe, ovim Predlogom vrši se usklađivanje zakona sa propisima o elektronskim dokumentom i elektronskom poslovanju, a to je Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju o kome smo ovde u skupštinskoj raspravi upravo govorili na prethodnoj, odnosno na protekloj sednici. On uređuje i elektronski potpis, elektronski pečat, vremenski žig, elektronsku dostavu i elektronsko čuvanje dokumenta.

Skupština je usvojila i druge propise koji omogućavaju da se elektronski dokumenti priznaju, kao i papirni, tačnije rečeno, elektronski dokumenti zamenjuju papirne, to su Zakon o elektronskom dokumentu, Zakon o elektronskoj trgovini, ali naravno i Zakon o elektronskoj fakturi.

Izmene i dopune Zakona o ličnoj karti daju mogućnosti građanima da se dokumenta elektronski potpišu korišćenjem digitalnog sertifikata u kvalifikovani elektronski potpis, koji je ugrađen u ovaj lični dokument, odnosno čip i to na zahtev imaoca lične karte.

Kvalifikovani elektronski potpis je pravni ekvivalent svojeručnim potpisom, te s toga upotrebom sertifikata koji su sadržani u novoj ličnoj karti građani će biti u mogućnosti da u komunikaciji, pre svega, sa javnom upravom potvrde svoj identitet i potpišu dokument bez dolaska i bez čekanja na šalter, dakle, nema više onih šalterskih gužvi.

To znači da građani koristeći sertifikat za identifikaciju, identitet može da dokaže bez fizičkog prisustva, odnosno kada pristupe elektronskim servisima.

Takođe, koristeći kvalifikovani elektronski potpis građanin može da elektronski potpiše dokument onda kada nije u prilici da to učini svojeručno.

Korišćenje elektronski potpisanog dokumenta osim za građane važna je i za same institucije. Sva zvanična dokumentacija moći će se elektronski razmenjivati između institucija upravo u formi elektronskih dokumenata i to je veoma važno, potpisanog elektronskim potpisom koji omogućava efikasniju komunikaciju bez papirologije što je, opet ponavljam, najvažnije. Ovo znači da građani mogu da elektronskim putem podnesu svu dokumentaciju na isti pravno valjani način.

Verifikovani elektronski identitet koji je dostupan svim građanima neophodan je kako bi omogućili puni potencijal digitalne ekonomije. Digitalizacija je, kao što sam već rekao, jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije i jedan od ciljeva Vlade Republike Srbije, kako ove, tako i prethodne, a efekti dosadašnje digitalizacije naših društva, već daju značajne rezultate, o tome je govorio i kolega Jovanović, o kvalitetu javnih usluga u obrazovanju, u zdravstvu, što je posebno došlo do izražaja tokom pandemije kovida–19, a novi propisi iz domena elektronskog poslovanja doprineće i konkurentnosti tržišta rada i atraktivnom poslovnom okruženju.

Transparentna i moderna administracija je ključna za održiv ekonomski rast i razvoj. To je mišljenje poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije.

Zahvaljujući digitalizaciji, uvođenjem elektronske uprave i građani i privreda uštedeli su stotine miliona dinara.

Ostale izmene i dopune predviđaju dopunu podataka sadržanih u obrascu lične karte. Izmenama zakona se u obrazac dodaje podatak o adresi prijavljenog prebivališta.

Još jedna važna izmena se odnosi na odredbu kojom je utvrđeno da svaki državljanin Srbije stariji od 16 godina ima pravo i dužnost da ima ličnu kartu.

U tom smislu velika olakšica za građane Republike Srbije, pre svega za roditelje jeste da je izmenama zakona predviđeno to da za izdavanje lične karte maloletnom licu starijem od 16 godina bude dovoljna saglasnost samo jednog roditelja bez obzira da li drugi roditelj vrši roditeljsko pravo. I, o tome je već bilo reči. Teško je ne ponoviti stvari koje su važne, a koje su sadržaj ovih izmena i dopuna.

Imajući u vidu značaj lične karte kao dokumenta za identifikaciju, važno je da svaka izmena doprinosi, pre svega, onemogućavanju falsifikata i zloupotreba, ali i zaštiti podataka o ličnosti, što najviši stepen zaštite koji poseduje elektronska lična karta u Srbiji upravo obezbeđuje.

Naravno da će poslanička grupa Socijalističke partije Srbije podržati ove izmene i dopune, jer svakako da će nova lična karta doprineti ukupnoj modernizaciji, da će doprineti ukupnoj efikasnosti rada državnih organa, organa lokalne samouprave i javnih službi, pre svega.

Kada je reč o drugom zakonskom predlogu o kojem se danas vodi rasprava, dakle izmene Zakona o akcizama, akcize su specijalna vrsta poreza, na potrošnju određene grupe luksuznih proizvoda akcizni proizvodi su alkoholna pića, kafa, duvanski proizvodi i derivati nafte, svi akcizni proizvodi, osim piva, moraju biti obeleženi akciznim markicama koji su svojevrsni kontrolni mehanizam kojim se prati stavljanje u promet akcizne robe. Akcize predstavljaju značajan i veoma siguran budžetski prihod zbog propisanog načina ubiranja.

Izmene zakona o akcizama koje su pred nama predstavljaju usklađivanje sa propisima EU. Dakle, evo još jedne potvrde o odlučnosti i opredeljenosti Vlade Republike Srbije kada je reč o evropskim integracijama i kada je reč o putu koji Srbija vodi i kada je reč o strateškom cilju i jednog od glavnih spoljnopolitičkih ciljeva koji Srbija želi da postigne, a to je punopravno članstvo Republike Srbije u EU.

U oblasti akcizne politike koja se primenjuje kod alkoholnih pića, dakle ovde konkretno govorimo, naime, sada po našem Zakonu o jakim alkoholnim pićima postoje tri grupe ovih pića na koje se akcize obračunavaju po različitim modelima, što nije usklađeno sa direktivama EU, način na koji se u našoj zemlji obračunavaju akcize na alkoholna pića nije u saglasnosti ni sa članom 37. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koji je 2008. godine, potpisala Srbija sa evropskim zajednicama, a odnosi se na zabranu fiskalne diskriminacije po evropskom akciznom modelu koji se predlaže izmenama Zakona o akcizama, akciza na jaka alkoholna pića obračunavaće se na hektolitar čistog alkohola prisutnog u jakim alkoholnim pićima, a to je ono o čemu je govorio i ministar u uvodnom izlaganju.

Dakle, osnov za obračun akcize biće procenat alkohola prisutan u određenom alkoholnom piću, a ne sirovina od kojeg je alkoholno piće proizvedeno.

Ovaj novi način obračuna akcize odnosi se na jaka alkoholna pića, dok će način obračuna akzice na pivo i na nisko alkoholna pića koja sadrže od 0,2 do 15% alkohola po litru ostati isti i obračunavaće se po litru pića, kao i do sada.

Pošto vidim i predstavnike MUP-a, mislim da će ove izmene i dopune Zakona o akcizama doprineti i konkretno radu MUP-a, kada govorimo o alkoholnim pićima, kada govorimo o onome što se dešava prekomernom upotrebom alkoholnih pića, nažalost.

Na samom kraju želim da kažem da će poslanička grupa Socijalističke partije Srbije u danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvaženi ministre sa saradnicima, pre svega kada govorimo o izmenama i dopunama Zakona vezanih za ličnu kartu treba ozbiljno da razmislimo šta je razlog da danas o ovome razgovaramo.

Prosto je neverovatno da od 2006. godine, kad je donet Zakon o ličnoj karti, kada su uvedene nove lične karte sa čipom ili bez čipa, kad su bile ozbiljne dileme da li tu postoji mogućnost zloupotrebe podataka koji se nalaze u čipu, šta će tu sve biti upisano, a šta neće biti upisano, do današnjih dana niko nije reagovao na jednu jako ozbiljnu stvar. To je obaveznost unošenja istinitih podataka u samu ličnu kartu.

Jedan od važnih podataka koji određuje mnogo stvari u našem životu jeste prebivalište. Da li je ono upisano u samom čipu ili je upisano na poleđini lične karte je manje važno, više je bilo psihološki bitno omogućiti te dve različite opcije da bi se lakše preskočilo sa onih starih mašinom kucanih ličnih karti na digitalne podatke.

Ali, prosto je neverovatno da niko nije reagovao na nešto što je ozbiljan problem pravilo u pravnom prometu, a to je nepostojanje sankcije i obaveznosti onoga ko promeni prebivalište da uredno i blagovremeno to učini pred organima MUP-a i da se ta promena unese u ličnu kartu, da li kroz unos podataka u čipu, što je daleko jednostavnije, izdavanjem nove lične karte, potpuno je nevažno.

Čak i važećim članom 19. zakona, koji je i dalje na snazi, propisano je da imalac lične karte ne može da koristi ličnu kartu u kojoj nisu svi podaci navedeni tačno i istinito. S druge strane, očigledan propust je da nije postojala sankcija ukoliko ne promenite prebivalište, a stvarno ste ga promenili. I stoga je razlog danas da se vrši jedna dopuna člana 7. gde se u ličnoj karti kao javnoj ispravi, kojom svi mi kao građani Republike Srbije, pre svega, dokazujemo svoj identitet, i ličnoj karti koja u sebi sadrži podatke i činjenice koji su važni za funkcionisanje kako nas, tako i države, dodajemo novi stav 7. gde se mora unositi kao obavezan podatak i adresa prijavljenog prebivališta.

Mnogo je sreće bilo što je postojala jedna dobra inercija i dobra navika naših građana iz nekog ranijeg perioda, a to je da budu odgovorni prema svojoj državi i da kada su menjali prebivalište, odlazili su i to radili u policijskoj stanici čak i oni koji su svesni da to jednostavno nije moglo da trpi neku direktnu i neposrednu sankciju po njih, jer zakonom nije bila adresa prijavljenog prebivališta obavezni, istiniti element u obrascu koji se sačinjava kao lična karta i to je dobro. Ali, gde nas je ta naša lenjost s jedne strane dovodila? Dovodila nas je u poziciju da zbog ne možemo da ostvarimo svoja prava pred organima uprave, jer na osnovu podatka o ličnoj karti se određuje naše prebivalište i neka prava koja proističu iz prijavljenog prebivališta i mesta gde živimo.

Državni organi su imali problem da nas pronađu na odgovarajućim adresama, a onda smo širili ogromnu količinu nezadovoljstva koja su došla nakon izmena i dopuna Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Prestala je obaveza javnih izvršitelja da uruče rešenje o izvršenju licu na koga se to odnosi. Oni su dužni da pokušaju i ukoliko se zaključak ili rešenje vrati neuručeno, da je lice nepoznato na datoj adresi, a upućeno je na adresu na kojoj se on zvanično vodi, u kojoj je upisano prebivalište, iako mu stvarno prebivalište nije tu, stranka u postupku je gubila neka svoja procesna prava, a to je da uloži prigovor, koji je mnogo puta čak bio i osnovan, jer znamo da mnoga naša javna preduzeća u ranijim periodima su podnosila predloge za izvršenje neblagovremeno, tako da oni prigovori zastarelosti potraživanja koji bi bili usvojeni jednostavno iz tih razloga nisu bili mogući. Pošto nismo uvek korektni, bio je nam je kriv za to neko drugi, a ne mi sami i naša lenjost.

Ono gde je tu dodatno stvaralo probleme, ja se nadam da ćete ovaj zakon dosta bolje sprovoditi, jeste kada su u pitanju zakupci stanova. Jasan interes ove države je da se vodi tačna evidencija o tome gde koje lice ima prebivalište. Verovatno su do sada zakupodavci shvatili da ukoliko ne proprate da li je neko ko je stanovao na njihovoj adresi promenio prebivalište i preselio se na drugu adresu u međuvremenu može njima napraviti probleme ako pristigne neki predlog za izvršenje zbog nekih njegovih dugova. Dok izađu na kraj u sudskim sporovima sa javnim izvršiteljima i dokažu da to lice ne žive na toj adresi više ili manje problema i troškova su svi imali.

Znači, ovaj zakon će nas jednostavno naterati da budemo daleko odgovorniji i prema državi, ali i prema sami sebi, jer jednostavno neke stvari koje su mogle da ostanu kao zamagljen prostor zato što nekoga nije zanimao nedostatak ove odredbe od 2006. godine do danas ovime se u celosti otklanja.

Ono čime se ovaj zakon dopunjuje jeste jako dobra stvar, a to je da ćemo smanjiti broj tih plastičnih kartica koje ćemo morati da nosimo sa sobom. Korišćenjem čipa koji već postoji na važećoj ličnoj karti i unošenjem elektronskog potpisa i mogućnosti identifikacije elektronskog potpisa kroz ovaj jedinstven predmet nam omogućava da pojednostavimo sebi i život i funkcionisanje i količinu plastike koju nosimo sa sobom.

Ono na čemu se dodatno mora raditi jeste kada se već omogući široka primena elektronskog potpisa to je da se komunikacija između Ministarstva unutrašnjih poslova i građana u onim upravnim postupcima, u zahtevima za izdavanje raznoraznih potvrda, u postupcima čak možda i produžetka dozvola vozačkih i svih onih stvari koje se neposredno na šalteru obavljaju, da se u potpunosti zaokruži proces digitalizacije, što zasigurno traži i vremena i obuke i mnogo energije, ali ja vidim da su napori ogromni u tom pravcu upereni da, jednostavno, od svoje kuće, bez potrebe da čekamo u redovima ispred šaltera, završimo najveći deo poslova koji se tiču naših potreba kada je u pitanju Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Dobra je i ova promena koja govori o tome da će se pojednostaviti način oglašavanja lične karte nevažećem. Jednostavno, nećemo morati toliko vremena da provedemo pred šalterima, jer je bilo potrebno najmanje dva ili tri odlaska da bi se to pitanje rešilo kada izgubimo ličnu kartu ili nam neko ukrade dokument da se ona oglasi nevažećom. Ovo će sada biti daleko jednostavnije i daleko jeftinije. Činjenica da će to značiti neki manjak novca u budžetu, što verovatno brine ministra finansija, ali tu je da on taj deo priče rešava, jer verovatno će i to tražiti manji broj neposredno angažovanih lica na ovom poslu.

Da se ne radi o malom broju radnji koje su u pitanju to je činjenica da, praktično, 2014, 2015, 2016, 2017, 2019. i 2020. godina se kreću od 52.000 do 64.000 izgubljenih ličnih karata koje su objavljene nevažećim i čija je zamena po ovom osnovu gubitka tražena. Samo u 2021. godini do pre neki dan je već oglašeno više od 20.000 ličnih karti nevažećim. Znači, pristupilo se njihovoj zameni. To je dobro, dobro po građane, ubrzava proceduru, smanjuje birokratske prohteve da se dođe i realizuje ovo pravo i to, jednostavno, zaista treba na pravi način pozdraviti.

Korisno je, mada se moglo čak i radikalnije ići u ovom pravcu, kada je u pitanju mogućnost uzimanja lične karte, odnosno procedura dobijanja lične karte kada su u pitanju lica maloletna, a starija od 16 godina, gde je do sada iz raznoraznih razloga moglo da se desi da i to maloletno lice, ali i jedan od roditelja nehotično dođe, bez svoje volje, u prekršaj, jer drugi roditelj nije tu ili je neodgovoran ili boga pitaj iz kog razloga ne želi da dođe do policijske stanice i da da saglasnost da maloletno lice, koje je starije od 16 godina, a koje je inače dužno po zakonu da ima ličnu kartu, istu može da izvadi.

Ovo je, pretpostavljam, samo međukorak, jer ja jednostavno ne vidim uopšte razloga dok se ovo ustali i još neke druge stvari pripreme, mislim na podzakonska akta, a to je da u nekom budućem periodu se ozbiljno razmisli da li uopšte licu koje napuni 16 godina treba saglasnost i jednog roditelja. Ne vidim uopšte razlog za to da je potrebna saglasnost, a postoji obaveznost da lice koje je starije od 16 godina ima ličnu kartu.

Mogu da razumem da je lakše zbog pribavljanja određenih podataka, istinitosti, proverljivosti itd, ali ovo jednu onako malu koliziju, koja ovde ostaje do kraja neotklonjena, mislim da u budućem periodu treba propratiti i videti kuda će nas sve to dovesti i kakve će zahteve za korekcijama eventualno u tom pravcu imati.

Naravno da su sve dobre stvari propraćene i određenim problemima. Lična karta državljana Republike Srbije nije samo identifikacioni papir za unutrašnji saobraćaj, već je to jednostavno postala i putna isprava u međunarodnom saobraćaju. Postoji niz zemalja u koje mi kao državljani Republike Srbije koji imamo važeću ličnu kartu samo sa ličnom kartom možemo da izađemo i da se vratimo u Republiku Srbiju, bez posebne putne isprave ili pasoša, kako to volimo da kažemo, ali to je stvaralo i određene probleme u postupcima, pogotovo sudskim, kada je određenim licima zabranjeno napuštanje prebivališta, odnosno napuštanje zemlje, jer dosadašnja zakonska rešenja su predviđala da su državni organi morali da prate i da svakih šest meseci obnavljaju zahtev da lična karta ne može da se koristi kao putna isprava u međunarodnom saobraćaju.

Sada je to daleko jednostavnije rešenje i kad već lična karta ima status pasoša, onda praktično u odnosu na ta lica će se vršiti na isti način primena zabrane putovanja na osnovu lične karte van Srbije, kao i na osnovu pasoša. Sve dotle dok neki drugi državni organ bude smatrao da nekome treba zabraniti izlazak iz Srbije, radi vođenja određenog postupka, važiće kako za pasoš, tako i za ličnu kartu i istim aktom će im biti vraćen status putne isprave u punom obimu onog trenutka kad te potrebe prestanu da postoje.

Sve ovo pokazuje, iako ovo izgledaju naizgled male promene, sa ovih nekoliko članova, ovo su jako, jako ozbiljne promene, koje pogotovo u ovom delu elektronskog sertifikata i elektronskog potpisa treba da otvore ogroman prostor da sve ono što se predviđa kao mogućnost preko elektronske uprave, MUP na lakši način omogući građanima Republike Srbije. To je jedan od važnih razloga zbog kojih ćemo u danu za glasanje podržati ove zakonske projekte. Hvala.

Zahvaljujem se ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda ove sednice.
Pošto nemamo više prijavljenih predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, prelazimo na listu govornika.
Reč ima narodna poslanica, zamenik predsednika poslaničke grupe SPS, Snežana Paunović.

Zahvaljujem, potpredsednice.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege, pred parlamentom je Predlog zakona o akcizama, o kome ću ja govoriti, neću govoriti o Predlogu zakona o ličnim kartama, o tome će govoriti Dijana Radović posle mene, prosto zato što mislim da su oba zakona zaista vredna da im se čovek suštinski posveti.

Akcize su posebna vrsta poreza na promet i smatraju se jednim od najstarijih vrsta oporezivanja, ako ja imam precizne podatke. Sam naziv datira čak iz 16. veka, kada se u Holandiji oporezovalo pivo, alkoholna pića, so i šećer. So je ovde negde u grupi, čini mi se, najčudnija.

U našem poreskom zakonodavstvu akcize su postojale još u Kraljevini Jugoslaviji, ali su trajno zakonsko uporište našle pre 30-ak godina, početkom devedesetih godina, kada je implementirano evropsko iskustvo u načinu oporezivanja nekih proizvoda široke potrošnje.

Može se reći da je akciza vrsta posebnog poreza na proizvedenu robu i naplaćuje se tokom proizvodnje, a ne prilikom prodaje. Za razliku od klasičnih oblika poreza koji se naplaćuju pojedincu, poput poreza na imovinu ili poreza na dohodak građana, akciza se naplaćuje za određenu robu i predstavlja indirektno oporezivanje.

Akcizni proizvodi su luksuzni proizvodi i uglavnom proizvodi masovne potrošnje. To su kafa, alkoholna pića, duvanski proizvodi, derivati nafte. I zanimljiva je istorijska činjenica, rekoh malopre, da je širom sveta so kao otprilike neophodna namirnica bila deo oporezivanja.

Akcize plaćaju proizvođači i uvoznici. Poreska osnovica jeste merna jedinica proizvoda, kao što je kilogram kafe ili litar alkoholnog pića i iznos akcize se uglavnom dodaje na cenu proizvoda, a onda se na taj iznos obračunava PDV, što sve čini ukupnu cenu akciznog proizvoda. I ovo sada zvuči čudno kada ja govorim, ne zato što neko od vas to ne zna, nego prosto zbog javnosti Srbije malo definišem sam pojam akcize.

Sa stanovišta poreske politike jedne države, za akcize se nedvosmisleno može reći da predstavljaju najsigurniji deo poreza kojima se puni budžet, jer tu gotovo da ne može biti nikakvog izbegavanja poreza, što je važno, zato što se ona, pre svega, plaća u postupku proizvodnje, tako da proizvođači ne žele da rizikuju bilo kakvim prikrivanjem poreza.

S druge strane, radi se o proizvodima čija je potrošnja izuzetno rasprostranjena, tako da se ostvaruju visoki poreski prihodi. Akcizna roba kako u svetu, tako i u Srbiji je u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji mora biti obeležena akciznim markicama, osim piva, naravno, tako da se može precizno utvrditi obim, odnosno količina proizvedene robe stavljena u promet.

Prodaja akcizne robe bez akcizne markice poreski je prekršaj ili krivično delo po zakonima. Zanimljivo je da su akcize u osnovi predstavljale svojevrsnu prevenciju, odnosno odvraćanje od korišćenja akcizne robe, pre svega duvana i alkohola. Poreski sistemi nekih zapadnih zemalja još kod ranog uvođenja akciza imali su tri cilja: da se smanji korišćenje društveno nepoželjne robe koja ugrožava zdravlje ljudi zbog sadržaja toksičnih supstanci, da se smanji štetni uticaj na životnu sredinu zbog korišćenja fosilnih goriva i na taj način akcize imaju i ulogu zelenog poreza, i da se smanji loš uticaj korišćenja akciznih proizvoda na društvo, pre svega kod zavisnosti od duvanskih proizvoda ili alkohola, čije korišćenje je često povezano i sa drugim oblicima nepoželjnog ponašanja, asocijalnog i agresivnog ponašanja, kocka i da ne nabrajam.

Akciza, iz ovog ugla posmatrano, predstavlja tzv. porez na porok. I danas bi trebalo razmišljati o ovoj suštinskoj ulozi akcize, imajući u vidu drastičan porast korišćenja pre svega duvanskih proizvoda i alkohola i tim porocima najmanje, nažalost, odolevaju mladi.

Takođe, akcize bi u kontekstu preventivne uloge bile prihvatljivije za građane koji sada akcize posmatraju kao nepotreban namet države.

Dakle, moj predlog je da se deo akciza direktno usmerava u preventivne mere države protiv bolesti zavisnosti, kakav je alkoholizam, pre svega. Ekološka taksa je kao takva već uvedena i plaćaju je svi zagađivači, pored ostalih.

Kada su u pitanju aktuelne izmene Zakona o akcizama, o kojima danas govorimo, važno je reći da su one, pre svega, ishod obaveze Srbije da svoje zakonodavstvo u ovoj oblasti uskladi sa zakonodavstvom EU. Naime, u više izveštaja Evropske komisije konstatovano je da Srbija nije svoju akciznu politiku u oblasti proizvodnje alkoholnih pića uskladila sa pravima i pravilima EU. Ta neusklađenost se odnosi na različitu stopu akciza na robu domaće proizvodnje i uvezenu robu, kao i na model obračuna akciza na jaka alkoholna pića.

Pošto smo se opredelili za evropski put još potpisivanjem SSP-a sa evropskim zajednicama 29. aprila 2008. godine, koji je stupio na snagu 2013. godine, 1. septembra, preuzeli smo obavezu usklađivanja zakonodavnih okvira u svim sektorima kojima bi se obezbedila standardizacija i transparentnost u prometu radne snage, roba i usluga.

U tom smislu Evropska komisija je imala primedbu da naši poreski standardi u oblasti akciza na alkoholna pića nisu u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju kojima se zabranjuje fiskalna diskriminacija. Tačnije, odredbom člana 37. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju propisano je da će se zajednice iz Srbije uzdržavati od uvođenja bilo kakvih mera unutrašnje fiskalne politike kojima se posredno ili neposredno diskriminišu slični proizvodi i druge strane. Praktično, ovo znači da Srbija ne može da primenjuje različite akcize za naše domaće proizvode u odnosu na akcizne proizvode koji se uvoze iz zemalja EU.

Konkretno se primedba odnosi na različiti poreski tretman alkoholnih pića domaće proizvodnje u odnosu na uvezena alkoholna pića. Zato je neophodno da uskladimo svoje zakonodavstvo u ovoj oblasti sa pravnim tekovinama EU, a to je i jedan od uslova za otvaranje pregovora o pregovaračkom Poglavlju 16.

Ova izmena znači da se u Srbiji više neće plaćati akciza po vrsti jakog alkoholnog pića, kao do sada, tako da se na ovaj način vrši izjednačavanje poreskog tretmana svih jakih alkoholnih pića. Po našem važećem Zakonu o jakim alkoholnim pićima važi podela na tri grupe pića i prema tim vrstama se određivala visina akcize. To su pivo, niska alkoholna pića koja sadrže 11,2 do 15% i jaka alkoholna pića iznad 15% alkoholne jačine. Ova izmena zakona se odnosi na jaka alkoholna pića, dok se za pivo niska alkoholna pića neće menjati način obračunavanja akcize.

Sada ovde imam i precizno definisano, ali prosto neću trošiti vreme svojih kolega, kako bi to matematički trebalo da izgleda i koliko će ta akciza biti uvećana. Međutim, praksa će to brzo pokazati. Jedino što je sigurno jeste da je što je procenat alkohola veći to će biti i veća akciza na to alkoholno piće. Može se reći da se u vodi progresivna stopa akcize za jaka alkoholna pića.

Izmene zakona odnose se i na korišćenje postojećih akciznih markica za jaka alkoholna pića do donošenja novog podzakonskog akta kojim će se na novi način urediti akcizne markice za jaka alkoholna pića za koja će se, po ovim izmenama zakona, akcize obračunavati po novom modelu.

Takođe se izmenama zakona nalaže proizvođačima jakih alkoholnih pića da sa danom stupanja na snagu ovog zakona izvrše popis zaliha proizvoda kako bi se i na njih obračunavala akciza po novom zakonskom modelu.

Na kraju bih htela da kažem da je Srbija značajan i priznat proizvođač piva, nisko alkoholnih i jakih alkoholnih pića od kojih su mnoga sa geografskim poreklom i da po tom osnovu ostvaruje značajan devizni priliv.

U svakom slučaju ovim izmenama zakona rast iznos akciza na sva alkoholna pića, posebno na jaka alkoholna pića, što će uticati na porast cena alkoholnih pića. To se može posmatrati sa dva ključna aspekta. Mislim da su najrealnija. Prvi je da će se zbog porasta cene možda smanjiti upotreba alkoholnih pića, što ne bi bilo loše, a drugi, ne manje važan, da je Srbija izvršila svoje obaveze prema EU, uskladila akcize na alkoholna pića sa evropskim standardima. Ovoga puta je to možda moralo malo biti na teret domaćih proizvođača koji se, kao i svi mi, moraju prilagođavati evropskim standardima da bi im evropsko tržište, kao takvo, bilo dostupno.

Poslanička grupa SPS će svakako u danu za glasanje podržati predložene zakone. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Misala Pramenković.
Izvolite.

Zahvaljujem, poštovana predsedavajuća.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su dva značajna zakonska predloga. Radi se o izmenama i dopunama zakona Zakona o ličnoj karti. Kako smo već imali priliku čuti od samog predlagača, ali i od svih onih koji su izlagali, nakon toga je svojevrsni napredak u pogledu efikasnosti dobijanja ove javne isprave. Ukoliko će se, a hoće se svakako smanjiti birokratija, odnosno čekanje u redovima ispred šaltera, sa jedne strane, a sa druge strane videli smo da i finansijski pokazatelji će ići u prilog građanima i smatramo jako značajnim ove izmene i dopune. U danu za glasanje ćemo podržati predlog ovog zakona.

Dakle, smanjiti birokratiju, smanjiti finansijske izdatke, odnosno troškove je nešto što je konkretna stvar ili učinak koji će direktno osetiti građani. Nemamo priliku da baš kod svakog zakonskog rešenja budu vidljivi neki efekti, ali ovde sigurno hoće i u tom smislu podržavamo aktuelnu kampanju same Vlade „Stop birokratiji“, gde god se može olakšati građanima da se tome pristupi.

Posebno me raduje činjenica koju smo čuli, vezano za gubitak, odnosno nestanak lične karte, a to je da se više ne mora ići sa objavom u „Službenom glasniku“, već će direktno ići na sajt. To je svakako značajna olakšica.

U pogledu drugog zakona, izmena i dopuna Zakona o akcizama, čuli smo konkretno na šta se odnosi, na alkoholna pića. Čuli smo da se radi o usklađivanju sa pravnom regulativom EU. Svakako to podržavamo i upravo bi kroz akcize, jer sama akcizna roba se smatra na neki način luksuznom robom, trebalo na neki način razmišljati o prevenciji i zaštiti zdravlja ljudi, jer što su veće akcize na cigarete, odnosno duvan i na alkoholna pića, nadamo se da će možda u neku ruku biti motiv za manjom konzumacijom ovih štetnih, da kažemo, proizvoda i po fizičko i mentalno zdravlje ljudi.

U tom smislu, svakako je značajno voditi računa o bilo kakvim zloupotrebama koje se vrlo često povezuju sa akciznom robom, zapravo, akcizna roba se vrlo često vezuje za vidove kriminala. Ono što smo više puta isticali, a jako je važno, u borbi protiv kriminala, kako organizovanog, tako i nekih manjih vidova kriminala, treba biti beskompromisan i treba biti neselektivan. Borba protiv kriminala ne sme imati selektivan pristup, kako u većim gradovima, metropolama, tako i u manjim sredinama. Hvala.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodna poslanica Samira Ćosović.
Izvolite.