Zahvaljujem predsedavajući.
Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvaženi ministre sa saradnicima, danas govorimo o važnim zakonskim rešenjima, odnosno o izmenama i dopunama Zakona koji se tiču upravo usklađivanja našeg zakonodavstva sa EU, odnosno sa njihovim zakonodavstvom. To proističe iz naših obaveza u predpristupnim pregovorima.
Što se tiče svih ovih rešenja oni su pre svega usmereni ka tome da mi pomognemo da naši građani ovde imaju kvalitetnije usluge, kvalitetniji život i to je možda važnije i od samog pristupnog tog pregovaračkog procesa. Zato što ovde kada govorimo o ličnoj karti, o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti ono što je važno jeste da mi smanjujemo administrativne troškove, smanjujemo vremenske troškove, prosto vreme koje je građanima potrebno za odjavu lične karte i dakle to su sve ona pozitivna zakonska rešenja gde mi utičemo direktno na kvalitet samog života građana Republike Srbije.
Kolege su više o tome govorile, uvodimo savremenu elektronsku ličnu kartu. Imaćemo dakle mnogo manjih troškova i pre svega kada je reč o našim građanima, ali sve ovo je upereno i na samu privredu. Privreda već godinama uporno govori gde su glavni problemi, privrednici su ti koji govore da je najveći problem kada govorimo uopšte o poslovanju u našoj državi, te trome birokratske procedure i ovim zakonima direktno utičemo na, dakle, oporavak uopšte same privrede i na poboljšavanje direktnih uslova koje danas privreda u Srbiji ima.
To je sve još 2016. godine premijerka Ana Brnabić stavila kao nešto što jeste u vrhu samih prioriteta, digitalizacija, 2018. godine smo usvojili Zakon o elektronskom poslovanju. Pre neki dan smo ovde usvojili i nekoliko zakonskih rešenja kao što je Zakon o fakturisanju, Zakon o registru administrativnih postupaka, danas kada govorimo o ličnim kartama, sve to definitivno poboljšava Srbiju i svrstava na listu onih država koje se i te kako zalažu za digitalizaciju same uprave i to dakle građanima olakšava život. Ne samo građanima, govorimo i o privredi.
Generalno kada su investitori u pitanju, uvek je upravo to tema svih pregovora koje imamo sa privrednicima koji dolaze, sa investitorima, u našu državu DSF i svi ostali i američke kompanije, dakle definitivno utiču na to, govore nam gde su problemi, gde mi treba da poboljšamo te procedure koje postoje u našoj državi.
Godinama već kažem ova agenda se sprovodi, na dnevnom je redu od 2016. do 2020. godine. Takođe je digitalizacija u vrhu kvaliteta naše države i kada govorimo o samim investitorima, rekli smo, dakle, to je njihov glavni upravo, negde je zamerka u našoj državi jeste da su te trome birokratske procedure dovodile do toga da je bio usporen taj proces investiranja.
Danas je to sve mnogo brže, evo vidimo i pre neki dan predsednik Aleksandar Vučić bio je upravo u okrugu iz kojeg ja dolazim, investicije stižu, ne postoji više nijedno, dakle ni mesto, ni selo, ni okrug u našoj državi gde nemate investicija. Prijepolje godinama čeka tu veliku investiciju, predsednik je pre neki dan obećao da će da se radi na tome da dođe jedna velika investicija. To znači sigurnost za građane u Prijepolju, to znači više radnih mesta.
Poređenja radi, u Priboju smo imali velikih problema do pre nekoliko godinama, pa smo uspeli da dovedemo određene investitore koji su uticali na to da su svi oni građani koji su tamo radili ranije u FAP-u, danas imaju sigurno zagarantovano radno mesto, što znači siguran ostanak u Priboju i Prijepolju u svim dole opštinama koje su bile godinama zapostavljene.
I to da je ranije bio slučaj svi znamo, dakle Zlatiborski okrug je bio je crna rupa Srbije, ništa se nije ulagalo, 45 godina imali smo nikakvih,, bilo kakvih državnih ulaganja, podsticaja, da ne govorim o oronuloj putnoj, železničkoj infrastrukturi, sve to danas dolazi na dnevni red. I imali smo priliku da čujemo i predsednika koji najavljuje ne samo investicije u Prijepolju, već generalno industrijske zone će se osnivati na celoj trasi kada govorimo o autoputu Miloš Veliki koji je već stigao do Čačka, do Požege očekujemo početkom naredne godine. To će uticati na to da imate industrijske zone na celom tom potezu i da će investitorima to biti putokaze gde da dođu i naravno da ćemo se truditi, sve opštine našeg okruga da na pravi način odgovore dolasku autoputa, odnosno da formiranjem industrijskih zona pokažemo privredi, odnosno investitori treba da ulažu.
I ne samo da je privreda ovde podstaknuta ovim dolaskom autoputa, i te kako ćemo imati i oporavak turizma. Generalno, neću biti neskroman kada kažem da je Zlatiborski okrug po bogatstvu, po prirodnim bogatstvima najlepši okrug u Srbiji. I ako pogledate imate Uvac, imate Drinu, Zlatibor, Mokru Goru, Zaovine, Taru, dakle imate apsolutno jedan prelep prirodni deo u našoj državi koji možemo i te kako da valorizujemo rna turistički način, odnosno da turizam dovedemo i da tur operaterima pokažemo koje su sve to lepote koje danas imamo da im ponudimo.
To će sve biti moguće kad dođe autoput. Dok nemate autoput, dok nemate infrastrukturu, dok nemate aerodrom, kao što smo znali godinama, evo već 20 godina čekamo oporavak Ponikve, upravo je ovde pre neki dan gospodin Momirović govorio o tome da se planira u naredne tri godine da se sprovede taj projekat da konačno osposobimo i Ponikve u Užicu, da dovedemo još jednom, kažem, do toga da se kompletna infrastruktura obnovi na tom području. To kada govorimo moramo da se osvrnemo na železničku infrastrukturu, godinama niste imali nikakvih ulaganja. Danas imate tu deonicu od Zlatibora do Prijepolja, pruga Beograd – Bar, konačno se revitalizuje, konačno i to je došlo na red.
Kažem sve što smo godinama, decenijama čekali danas kada država stoji na stabilnim nogama, može da dođe na dnevni red. To ranije nije bio slučaj i zato kažem da smo imali jednu rupu, nismo imali apsolutno nikakva ulaganja u naš okrug decenijama za nama. Danas imamo zaista sreću da govorimo o svim ovim stvarima, zato što imamo punu državnu kasu i predsednik Aleksandar Vučić je i rekao da će sve više da se investira upravo u Zlatiborski okrug i to je ono što nas sve tamo raduje. To znači opstanak mladih ljudi, to znači zapravo ostanak svih ljudi, ne samo mladih na svojim mestima i to je apsolutno nešto za šta se zalaže SNS, Vlada Republike Srbije i predsednik Vučić.
Kada je reč o izmenama i dopunama drugog zakona koji je danas na dnevnom redu, Zakon o akcizama, takođe vršimo izmene u onom delu u kome radimo harmonizaciju našeg zakonodavstva sa evropskim i to je svakako važno.
Gospodin Arsić koji je pre mene govorio je upravo rekao ono što je suština. Mi očekujemo ovih dana da krene kanonada sa tih Đilasovih medija, kako eto , mi podižemo akcize, to će da podigne cene alkoholnih pića i upravo govorimo o ljudima koji apsolutno bez ikakve ideje napadaju sve što se u Srbiji radi.
Mi kada ovde govorimo, da, definitivno moramo da uskladimo naše zakonodavstvo sa evropskim, to proističe iz naše obaveze i naravno da će akcize određenih jačih alkoholnih pića otići na gore. Niko ne govori sa druge strane o tome koliko Srbija poslednjih godina upravo ulaže preko Ministarstva poljoprivrede, preko Uprave za agrarna plaćanja konkretno u domaću poljoprivrednu proizvodnju, pogotovo kada je reč o proizvođačima alkoholnih pića.
Kada o tome govorimo, ne možemo da se ne podsetimo činjenice da je prehodna godina i ova godina rekordna po iznosima koje država daje preko Ministarstva poljoprivrede, upravo za podsticaje poljoprivrednicima i generalno ljudima koji proizvode rakiju.
Ove godine, i ministar zna, mi smo izdvojili rekordna sredstva. Svaki korisnik može da ostvari pravo na državne subvencije, od 400.000 do 40 miliona dinara. To je skoro 400.000 evra koje mogu proizvođači rakije i alkoholnih pića da povuku iz budžeta i to nikada ranije nije bio slučaj. Mi ne možemo da ne konstatujemo da nikada ranije niste imali ovako velika ulaganja države, ne samo u puteve, infrastrukturu, nego konkretno u poljoprivredu i u sve ono što nam danas u Srbiji treba.
Vidite i sami, govorimo o poljoprivredi kao o nekoj razvojnoj šansi. Ovde danas konkretno o jakim alkoholnim pićima. Dakle, ako vam država daje 400.000 evra pomoć ljudima koji se bave tom proizvodnjom to je da obnovite i proizvodnju, da kupite nove mašine, kazane, da gradite objekte, 60% tog novca je bespovratno. Dakle, apsolutno kada govorimo o akcizama, o porezu, o svemu što danas ovde imamo na dnevnom redu, naravno da su nam porez i akcize potrebni da bi punili budžet iz koga ćemo kasnije da finansiramo sve te projekte i da unapređujemo položaj svakog čoveka u našoj državi. Ne bi bilo ni puteva, ni bolnica, ni škola, ne bismo imali ni ovako visoku stopu vakcinisanih da nemamo stabilnu finansijsku situaciju, a to znači stabilne poreze, stabilne akcize itd.
Moram da napomenem da država time što pomaže proizvođače srpske rakije, direktno pomaže nešto što je nacionalni brend u našoj državi. Ne možemo da budemo na začelju po cenama. Mi sami sebe obesmišljavamo i naše nacionalno piće, ako ga stavljamo u rang, znate i sami za koliko se prodaje na crno, za 300, 400 dinar litar najbolje srpske šljivovice. Naravno da ćemo akcizama da podstaknemo da ljudi koji proizvode rakiju, da je proizvode i prodaju na jedan bolji način, da im država pomaže da plasiraju svoj proizvod i da litar srpske rakije mora da košta isto koliko i litar viskija.
Ne može da košta litar viskija više nego litar dobre rakije. Vi znate, prosto, nije normalno da voćni derivat bude jeftiniji nego žitni i šta sve stavljaju tamo u viski. Imamo nacionalno blago, dakle, srpska rakija treba da se podstiče, država podstiče, daje novac upravo da se proizvodi ovde nešto što i stranci doživljavaju kao naš najveći nacionalni brend. Mi to danas, kažem još jednom, podstičemo.
Država ima novca, daje novac svima koji žele da proizvode rakiju, dajemo neverovatne iznose, nigde u Evropi nemate ovako visoke podsticaje, da vi možete da povučete od države 400.000 evra, 60% bespovratno. Dakle, upravo država želi da ovim svojim podsticajnim merama da do znanja da je poljoprivreda naša razvojna šansa, da ljudi koji se bave proizvodnjom rakije imaju od države pomoć, ali naravno da akciza mora to sve da prati, zato što nije država jedan ćup iz kog mi vadimo pare i dajemo ljudima, dajemo infrastrukturi, gradimo bolnice, dakle, moramo da imamo jednu jasnu poresku politiku, akcize naravno da su u tom smislu neophodne da bismo mogli sve ovo da finansiramo.
Još jednom kažem, mi ćemo glasati u danu za glasanje za sve ove predložene izmene i dopune zakona, zato što su one prosto usklađene sa evropskim zakonodavstvom, na taj način mi harmonizujemo naše zakonodavstvo sa evropskim i to je neophodno zbog našeg članstva u Evropskoj uniji. Kao što je i predsednik rekao, očekujemo u junu već otvaranje klastera 3 – za pridruživanje. To smo čekali cele prethodne godine, uporno smo, vredno radili ovde i sve ove izmene i dopune zakona koje danas usvajamo usmerene su ka tome da što brže uđemo u Evropsku uniju, a to znači da imamo što brže i taj standard o kome govorimo, a to je evropski standard života, koji svi ovde želimo.
Još jednom, glasaćemo za sve ove tačke na dnevnom redu. Pozdrav.