Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća, gospođo Kovač, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici.
Pa, kolege pre mene su dosta toga rekle, tako da, čini mi se je nemoguće neke stvari ne ponoviti tokom izlaganja, kada govorimo konkretno o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti, ali pokušaću da kažem možda i nešto novo.
Dakle, lična karta jeste javna isprava kojom građani Republike Srbije, pre svega, dokazuju svoj identitet, a služi i kao dokaz o drugim činjenicama o vlasniku, koji su u njoj sadržane. Ukoliko je to određeno međunarodnim ugovorom, lična karta služi između ostalog i kao putna isprava.
Prilika je da se možda podsetimo i istorijata lične karte, kao dokumenta identifikacije građana jedne države. Naime, prvim zakonom o ličnim dokumentima se može smatrati zakon o bezbednom ophođenju iz 1414. godine, koji je doneo kralj engleski Henri V Lankaster.
Međutim, lična karta, kao dokument se nije značajnije koristila sve do početka 20. veka, kada su i fotografije postale deo identifikacionih dokumenata, radi lakšeg prepoznavanja vlasnika pre svega dokumenta.
Oblik, sadržaj i veličina lične karte, kao ličnog identifikacionog dokumenta su standardizovani tek 1985. godine, primenom ISO standarda. Po ranijim propisima, kao što su kolege između ostalog govorile, o ličnoj karti koje su važile u Srbiji, obaveza posedovanja lične karte sticala se punoletstvom, odnosno sa 18 godina, dok se po važećem zakonu, ova obaveza stiče sa navršenih 16 godina, dakle na uzrastu starijeg maloletnika, da se preciznije izrazim.
Dobijanjem lične karte je svojevrstan znak zrelosti, znak da građanin postaje vidljiv i odgovoran pred zakonom za svoje postupke. Za one koji prvi put dobiju ličnu kartu to je i čast, a za državu je lična karta dokument odgovornosti i lake pre svega proverljivosti identiteta.
U Srbiji, nažalost, još uvek postoje nevidljivi građani bez lične karte. Nije to, siguran sam, veliki broj građana, ali svakako postoje i svakako je zadatak vlastima da takve građane prepoznaju i uvedu u javne evidencije, kako bi ti građani mogli da ostvaruju građanska i druga prava u ovoj državi.
U pitanju su uglavnom neke ranjive grupe, koje žive bez identiteta i sistem, jednostavno nije u mogućnosti da ih prepozna.
Danas je lična karata, kao lični identifikacioni dokument modernizovan, a u skladu sa dostignućima u sferi elektronskih komunikacija, a identifikacija se olakšava i korišćenjem JMBG, koji je obavezni sadržaj digitalne lične karte. Digitalna era, dakle donela je najpre elektronska lična dokumenta, odnosno biometrijsku ličnu kartu, jer je brza identifikacija građana, značajna za savremeno društvo, kako zbog prednosti koju ima po same građane u ostvarivanju svojih prava, tako i za samu državu, odnosno državne organe, koji sada imaju pouzdan dokument identifikacije, čijim se uvođenjem smanjuje mogućnost falsifikovanja i zloupotrebe, pre svega ovog dokumenta.
Obezbeđuje se pouzdano i bezbedno utvrđivanje identiteta vlasnika, tako da vlasnik nijednog trenutka ne može poricati svoj identitet, niti koristiti tuđi identitet.
Veoma je značajno što sistem izrade elektronskih ličnih karata, omogućava zaštitu integriteta podataka, sadržanih u ličnoj karti i štiti tajnost podataka o ličnosti.
Inače, važeći Zakon o ličnoj karti donet je 2006. godine, tada je Srbija posle više od 30 godina donela novu zakonsku regulativu u ovoj oblasti i time stvorila potrebne pravne pretpostavke za uvođenje novog, savremenog, funkcionalnog elektronskog identifikacionog dokumenta.
Zakon je više puta menjan, najpre zbog produženja roka za promene starih ličnih karata. Takva produženja rokova bila su nužna, jer su građani na početku veoma sporo i sa dosta skepse, moram vam reći, prihvatili novu elektronsku ličnu kartu, pogotovo onu sa čipom, jer kod nas Srba nekako uvek postoji nekakva teorija zavere.
Ali, znamo da je bio prvi elektronski dokument koji je na neki način bio preteča elektronskih komunikacija i digitalizacija u sferi javnih dokumenata, odnosno onda je u neku ruku bio i razumljiv sporo prihvatljivom, odnosno prihvatanje ovakve novine.
Zato je proces zamene ličnih karata išao na jedan način sporije, postupno i u vreme kada je sadašnji predsednik Narodne Skupštine Republike Srbije, a tada ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, obavljao tu funkciju, upravo iz tih razloga, vršene su izmene zakona o ličnoj karti, kako bi se građanima omogućilo da u dodatno produženom roku zamene stare lične karte, novim biometrijskim dokumentom.
Uvođenjem nove savremene lične karte, izvršili smo usklađivanje sa svetskim standardima, što je od velike važnosti.
Druga stvar, lična karta zbog sadržaja podataka, preuzela funkciju primarnog identifikacionog dokumenta, koji je pretpostavka za izdavanje drugih sekundarnih identifikacionih dokumenata, kao što su putna isprava, pasoš, vozačka dozvola, oružani list, i mnoga druga.
Da podsetimo da elektronska lična karta može biti izdata sa čipom i bez čipa.
Jedna od značajnih prednosti uvođenja dokumenata, sa čipom jeste stvaranje svojevrsnog dinamičnog dokumenta, na kome se mogu vrlo lako izvršiti izmene određenih podataka, bez novog štampanja, bez uništavanja ili izdavanja drugog obrasca.
Zatim, kada je reč o javnoj administraciji, i o tome je već bilo reči, više nema prepisivanja ličnih podataka iz lične karte u računar, već se oni prebacuju automatski, što pored ubrzanja svih postupaka, eliminiše i mogućnost greške, u samom prenošenju podataka.
Ako se ima u vidu da pred organima druge vlasti i drugim organizacijama, kao što su na primer, banke, svaki građanin godišnje obavi više stotina postupaka i procedura u kojima je prethodni uslov, pre svega identifikacija, onda se ima svest o tome, koliko se uz biometrijsku ličnu kartu, svaki postupak ubrzava dodatno.
Kvalitet usluga i procedura javne administracije, jedan je od najznačajnijih faktora kvaliteta života građana, i konkurentnosti privrede.
Do sada smo u ovom domu, mnogo puta imali na dnevnom redu predloge propisa, kojima se realizuje digitalna agenda, odnosno modernizuje javna uprava što je Vlada Republike Srbije postavila kao jedan od prioriteta , s ciljem da javna uprava postane zaista efikasan servis građana Srbije.
Podsetio bih da je taj proces počeo primenom zakona o elektronskoj upravi, koji je usvojen 2018. godine, a efekte ovog zakona, danas osećaju svi i građani, ali efekte ovog zakona, ono što je daleko važnije, oseća i privreda, pored građana.
On omogućava bezbedno korišćenje savremenih informacionih i komunikacionih tehnologija, što olakšava i ubrzava komunikaciju građana sa javnim sektorom, ali i komunikaciju i razmenu dokumenata, između različitih državnih službi. Ovaj zakon je doprineo smanjenju administrativnih troškova, kao i povećanju pravne sigurnosti, i pre svega transparentnosti u radu.
Zašto ovo pominjem? Upravo, zato što je cilj izmene i dopune o kojima danas govorimo deo realizacije Vladinog projekta, o kojem je maločas bilo reči, i kojem je ministar govorio, a to je STOP BIROKRATIJI, koji je kreiran, kako bi se smanjile administrativne i birokratske barijere u komunikaciji javne uprave sa građanima, privredom, i u međusobnoj komunikaciji između, pre svega, državnih institucija.
Realizacijom mera iz ovog projekta, doći ćemo do jednostavnijih procedura, koje znače uštedu vremena i novca građanima i privredi, ali i uštedu novca i državi.
Kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o ličnoj karti, konkretna rešenja se dalje unapređuju upravo radi postizanja ciljeva digitalizacije, kao neophodnosti 21. veka, koji je nezamisliv bez korišćenja digitalnih tehnologija, u bilo kojoj sferi društva.
Konkretno, sa predloženim izmenama i dopunama, a tome je govorio malopre kolega Stošić, čini mi se, predviđa da u slučaju gubitka lične karte, građani neće morati da je oglašava nevažećom u Službenom glasniku Republike Srbije, već će biti dovoljno da se ta činjenica objavi na sajtu MUP, i time se znatno smanjuju administrativni troškovi, troškovi za građane Republike Srbije, ubrzava postupak dobijanja novog dokumenta.
Takođe, ovim Predlogom vrši se usklađivanje zakona sa propisima o elektronskim dokumentom i elektronskom poslovanju, a to je Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju o kome smo ovde u skupštinskoj raspravi upravo govorili na prethodnoj, odnosno na protekloj sednici. On uređuje i elektronski potpis, elektronski pečat, vremenski žig, elektronsku dostavu i elektronsko čuvanje dokumenta.
Skupština je usvojila i druge propise koji omogućavaju da se elektronski dokumenti priznaju, kao i papirni, tačnije rečeno, elektronski dokumenti zamenjuju papirne, to su Zakon o elektronskom dokumentu, Zakon o elektronskoj trgovini, ali naravno i Zakon o elektronskoj fakturi.
Izmene i dopune Zakona o ličnoj karti daju mogućnosti građanima da se dokumenta elektronski potpišu korišćenjem digitalnog sertifikata u kvalifikovani elektronski potpis, koji je ugrađen u ovaj lični dokument, odnosno čip i to na zahtev imaoca lične karte.
Kvalifikovani elektronski potpis je pravni ekvivalent svojeručnim potpisom, te s toga upotrebom sertifikata koji su sadržani u novoj ličnoj karti građani će biti u mogućnosti da u komunikaciji, pre svega, sa javnom upravom potvrde svoj identitet i potpišu dokument bez dolaska i bez čekanja na šalter, dakle, nema više onih šalterskih gužvi.
To znači da građani koristeći sertifikat za identifikaciju, identitet može da dokaže bez fizičkog prisustva, odnosno kada pristupe elektronskim servisima.
Takođe, koristeći kvalifikovani elektronski potpis građanin može da elektronski potpiše dokument onda kada nije u prilici da to učini svojeručno.
Korišćenje elektronski potpisanog dokumenta osim za građane važna je i za same institucije. Sva zvanična dokumentacija moći će se elektronski razmenjivati između institucija upravo u formi elektronskih dokumenata i to je veoma važno, potpisanog elektronskim potpisom koji omogućava efikasniju komunikaciju bez papirologije što je, opet ponavljam, najvažnije. Ovo znači da građani mogu da elektronskim putem podnesu svu dokumentaciju na isti pravno valjani način.
Verifikovani elektronski identitet koji je dostupan svim građanima neophodan je kako bi omogućili puni potencijal digitalne ekonomije. Digitalizacija je, kao što sam već rekao, jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije i jedan od ciljeva Vlade Republike Srbije, kako ove, tako i prethodne, a efekti dosadašnje digitalizacije naših društva, već daju značajne rezultate, o tome je govorio i kolega Jovanović, o kvalitetu javnih usluga u obrazovanju, u zdravstvu, što je posebno došlo do izražaja tokom pandemije kovida–19, a novi propisi iz domena elektronskog poslovanja doprineće i konkurentnosti tržišta rada i atraktivnom poslovnom okruženju.
Transparentna i moderna administracija je ključna za održiv ekonomski rast i razvoj. To je mišljenje poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije.
Zahvaljujući digitalizaciji, uvođenjem elektronske uprave i građani i privreda uštedeli su stotine miliona dinara.
Ostale izmene i dopune predviđaju dopunu podataka sadržanih u obrascu lične karte. Izmenama zakona se u obrazac dodaje podatak o adresi prijavljenog prebivališta.
Još jedna važna izmena se odnosi na odredbu kojom je utvrđeno da svaki državljanin Srbije stariji od 16 godina ima pravo i dužnost da ima ličnu kartu.
U tom smislu velika olakšica za građane Republike Srbije, pre svega za roditelje jeste da je izmenama zakona predviđeno to da za izdavanje lične karte maloletnom licu starijem od 16 godina bude dovoljna saglasnost samo jednog roditelja bez obzira da li drugi roditelj vrši roditeljsko pravo. I, o tome je već bilo reči. Teško je ne ponoviti stvari koje su važne, a koje su sadržaj ovih izmena i dopuna.
Imajući u vidu značaj lične karte kao dokumenta za identifikaciju, važno je da svaka izmena doprinosi, pre svega, onemogućavanju falsifikata i zloupotreba, ali i zaštiti podataka o ličnosti, što najviši stepen zaštite koji poseduje elektronska lična karta u Srbiji upravo obezbeđuje.
Naravno da će poslanička grupa Socijalističke partije Srbije podržati ove izmene i dopune, jer svakako da će nova lična karta doprineti ukupnoj modernizaciji, da će doprineti ukupnoj efikasnosti rada državnih organa, organa lokalne samouprave i javnih službi, pre svega.
Kada je reč o drugom zakonskom predlogu o kojem se danas vodi rasprava, dakle izmene Zakona o akcizama, akcize su specijalna vrsta poreza, na potrošnju određene grupe luksuznih proizvoda akcizni proizvodi su alkoholna pića, kafa, duvanski proizvodi i derivati nafte, svi akcizni proizvodi, osim piva, moraju biti obeleženi akciznim markicama koji su svojevrsni kontrolni mehanizam kojim se prati stavljanje u promet akcizne robe. Akcize predstavljaju značajan i veoma siguran budžetski prihod zbog propisanog načina ubiranja.
Izmene zakona o akcizama koje su pred nama predstavljaju usklađivanje sa propisima EU. Dakle, evo još jedne potvrde o odlučnosti i opredeljenosti Vlade Republike Srbije kada je reč o evropskim integracijama i kada je reč o putu koji Srbija vodi i kada je reč o strateškom cilju i jednog od glavnih spoljnopolitičkih ciljeva koji Srbija želi da postigne, a to je punopravno članstvo Republike Srbije u EU.
U oblasti akcizne politike koja se primenjuje kod alkoholnih pića, dakle ovde konkretno govorimo, naime, sada po našem Zakonu o jakim alkoholnim pićima postoje tri grupe ovih pića na koje se akcize obračunavaju po različitim modelima, što nije usklađeno sa direktivama EU, način na koji se u našoj zemlji obračunavaju akcize na alkoholna pića nije u saglasnosti ni sa članom 37. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koji je 2008. godine, potpisala Srbija sa evropskim zajednicama, a odnosi se na zabranu fiskalne diskriminacije po evropskom akciznom modelu koji se predlaže izmenama Zakona o akcizama, akciza na jaka alkoholna pića obračunavaće se na hektolitar čistog alkohola prisutnog u jakim alkoholnim pićima, a to je ono o čemu je govorio i ministar u uvodnom izlaganju.
Dakle, osnov za obračun akcize biće procenat alkohola prisutan u određenom alkoholnom piću, a ne sirovina od kojeg je alkoholno piće proizvedeno.
Ovaj novi način obračuna akcize odnosi se na jaka alkoholna pića, dok će način obračuna akzice na pivo i na nisko alkoholna pića koja sadrže od 0,2 do 15% alkohola po litru ostati isti i obračunavaće se po litru pića, kao i do sada.
Pošto vidim i predstavnike MUP-a, mislim da će ove izmene i dopune Zakona o akcizama doprineti i konkretno radu MUP-a, kada govorimo o alkoholnim pićima, kada govorimo o onome što se dešava prekomernom upotrebom alkoholnih pića, nažalost.
Na samom kraju želim da kažem da će poslanička grupa Socijalističke partije Srbije u danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog.
Zahvaljujem.