Hvala.
Reč ima narodna poslanica, Dijana Radović.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, kao što su kolege pre mene rekle danas je pred nama zakon o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti koji se neposredno odnosi na najveći broj naših građana, imajući u vidu da je lična karta, javna isprava koju po zakonu mora da poseduje svaki naš državljanin stariji od 16 godina čime dokazuje i potvrđuje svoj identitet.

U skladu sa reformskih procesima koju naša državna uprava sprovodi i gde imamo orijentisanost koja je u fokusu na pružanje usluga ka građanima koji će biti izuzetnog kvaliteta ili upravo ove izmene iz zakona o ličnoj karti govore da je MUP usredsređeno i usmereno ka tome da se što brže i bolje prilagođava eri digitalizacije, ali i da postaje jedan moderan i operativan servis građana.

Zbog toga ova tačka dnevnog reda jeste i prilika da danas govorimo o onom delokrugu upravnih poslova koji se odnosi na veliki broj složenih administrativnih poslova, a koje naši građani apliciraju MUP. Reč je o, naravno, izdavanju ličnih i putnih dokumenata, ali preko tri stotine različitih usluga koje MUP pruža našim građanima.

U prethodnom periodu imali smo priliku i sami da se uverimo da su brojna unapređenja po pitanju ovih usluga pre svega unapređenja uvođenjem elektronskih servisa, a to je sve u cilju da bi se pružile kvalitetnije usluge našim građanima, ali i da bi se ubrzala i pojednostavila komunikacija između ovog državnog organa i naših građana.

Imali smo priliku da o ovom Predlogu zakona razgovaramo i na Odboru za odbranu i unutrašnje poslove i tom prilikom smo se i bliže upoznali i sa nekim novinama koje su unete u sve vrste administrativnih i uslužnih delatnosti kojem MUP obavlja. Tu pre svega mislim na novinu koja vredi u ovom Visokom domu pomenuti a to je da sada MUP jeste zapravo prvi državni organ kojim mogu sve, apsolutno sve usluge koje pruža da se plate elektronskim putem. Ova usluga se zove – usluga plati, a na osnovu nje kreiranjem jedinstvene uplatnice mi zapravo nemamo više uplatnica, već samo jednu i samim tim plaćamo i manje provizije.

O visokom stepenu elektronskog poslovanja unutar upravnih poslova ovog ministarstva govori i servis pomoću kojeg je moguće elektronski zakazivati i termine kao što su termini za izdavanje odnosno dobijanje ličnih dokumenata, zatim produžetak vozačke dozvole, ne moramo više da odlazimo na šaltere, ali takođe možemo i da registrujemo motorno vozilo a da ne idemo do policijske stanice.

Sve ove usluge koje MUP pruža jesu usluge koje su znatno unapređene u prethodnom periodu i samim tim štede i novac i vreme naših građana, a to jeste suština digitalizacije, odnosno da smanjujemo administrativne troškove, a samim tim štedimo i vreme.

Ovakvi servisi doprinose da naši građani brže, jednostavnije i bolje ostvaruju svoja prava i kao što sam govorila u izlaganju o elektronskom dokumentu, digitalizacija jeste nešto što je postao proces koji obuhvata sve segmente našeg društva, ne postoji nijedna oblast ili delatnost našeg života kojoj digitalne tehnologije više nisu neophodne.

Državna uprava samim tim jeste deo izvršne vlasti koji je najbliži našim građanima, odnosno kroz širok spektar javnih usluga koje pruža našim građanima, ostvaruje sa njima i najneposredniju komunikaciju i zbog toga jeste važno da je stalno unapređujemo i modernizujemo kako bi je građani zaista doživljavali kao svoj servis.

Ulaganje u informaciono-komunikacione tehnologije jeste nešto što je prioritet i u Strategije razvoja MUP, od 2018. do 2023. godine, zbog toga smatram da je posebno važno ulaganje upravo u ovaj deo aktivnosti MUP, odnosno u službe koje obavljaju veliki broj adminstrativnih, upravnih, odnosno usluženih poslova za naše građane. Modernizacijom ovog informacionog sistema mi ćemo zapravo stvoriti još kvalitetnije pružanje usluga našim građanima i takođe ubrzaće se komunikacija koju MUP ima prema naših građanima, time će se unaprediti i interna komunikacija ovog državnog organa sa drugim državnim organima, ali takođe ubrzaće se, odnosno poboljšaće se samim tim eksterna komunikacija ovog ministarstva prema našim građanima, što će doprineti da imamo zadovoljnije građane u smislu koji će ostvariti mnogo brže i bolje sva svoja prava.

Praktične benefite za naše građane ima i svaka od navedenih predmetnih izmena i dopuna ovog zakona o kome danas govorimo, tu pre svega mislim na izmenu, a koja se odnosi na smanjenje administrativnih troškova u slučaju gubitka lične karte, jer naši građani više neće morati da objavljuju ne važećom ličnu kartu u „Službenom glasniku Republike Srbije “ i da za to plaćaju određenu proviziju, već će biti dovoljno da samo se lična karta objavi nevažećom na zvaničnom portalu MUP.

Ovo će takođe i ubrzati sticanje novog dokumenta, što je izuzetno važno, a samim tim ono što se tiče najvećeg dela digitalizacije, odnosno izmene digitalizacije u ovom zakonu jeste da je MUP jedan od sedam pružalaca kvalifikovanih usluga od poverenja, a ovim izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti upravo se postiže usklađivanje delovanja MUP sa Zakonom o elektronskom dokumentu i to u segmentu na osnovu koga lična karta predstavlja kvalifikovano sredstvo za elektronski potpis i identifikaciju na daljinu. Ovo je posebno značajno jer najveći broj naših građana preko 70% ima ličnu kartu sa čipom i na osnovu toga će moći da koristi ličnu kartu upravo u velikom delu elektronskog poslovanja, ali samim tim i u ostvarivanju svojih prava i obaveza prilikom bilo kog drugog pravnog prometa.

Takođe izmena koja je izuzetno važna, jeste da će uz ove izmene i dopune maloletnim licima starijim od 16 godina moći da se izda lična karta uz saglasnost samo jednog roditelja, bez obzira da li drugi roditelj vrši roditeljsko pravo. Smatram ovu izmenu izuzetno važnom i da ona odražava realnu potrebu naših građana i realnost današnjeg vremena u kome živimo, ukoliko posebno uzmemo u obzir da vrlo često se dešava da jedna od roditelja radi u inostranstvu, ali takođe i da je nažalost sve više dece razvedenih roditelja. Upravo ovakvim izmenama omogućujemo da izbegnemo neke neprijatne situacije do kojih može da dođe, ali da omogućimo da svoja prava ostvare što brže.

Ono što svakako zavređuje pažnju, a treba da se pomene, jeste da MUP upotrebi za najboljim rešenjima stalno prilagođava svoje radno vreme stvarnim potrebama građana i realnim uslovima, o čemu govori i činjenica da je ovih dana u svim, skoro svim policijskim stanicama i upravama produženo radno vreme za vreme vikenda, a tome govori i da je povećano interesovanje naših građana za izdavanje, odnosno dobijanje ličnih putnih isprava.

Poslanička grupa SPS svakako će podržati ove izmene i dopune Zakon o ličnoj karti, jer smatramo da su izuzetno kvalitetan odgovor na potrebe i naših građana, i privrede, i takođe da predstavljaju jednu dodatno podizanje lestvice u smislu bolje funkcionalnosti i efikasnosti usluga MUP. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Vesna Nedović.

Poštovani predsedavajući Skupštine, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovani građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, lična karta je javna isprava o kojem građani Srbije dokazuju identitet i kao dokaz u drugim činjenicama koje se u njoj nalaze.

Pravo na ličnu kartu ima svaki građanin Republike Srbije stariji od 16 godina i njihova je dužnost da je imaju. Izmene i dopune Zakona o ličnoj karti donosi se zbog uobičajenih nedostataka i zbog zaključka Vlade koji je usvojen plan prioritetnih aktivnosti i za smanjenje administrativni teret u Republici Srbiji s projekta „Stop birokratiji“.

Izmenjene odredbe posebno se odnose na oglašavanje gubitka lične karte, građani neće morati da oglašavaju u „Službenom glasniku RS“, već nadležni organ MUP-a, oglašava zvaničnoj veb prezentaciji MUP-a, nakon donošenja Rešenja o proglašavanju lične karte nevažeće.

Sem ove izmene predviđa se dopuna podataka sadržanih u obrascu lične karte dodaje se podatak o adresi prijavljenog prebivališta, predviđa se i upisivanje u mikrokontroler tj. čip, sertifikat za elektronsku identifikaciju na osnovu čega lična karta predstavlja kvalifikaciono sredstvo za identifikaciju na daljinu i šemu, elektronski identifikacije srednjeg nivoa sigurnosti.

Takođe, izmena predviđa upisivanje kvalifikacionog sertifikata za elektronski potpis na lični zahtev i odgovarajućih podataka za formiranje tog sertifikata.

Još jedna važna izmena i brisanje dela odredbe koja se odnosi na podnošenje izdavanje lične karte maloletnog lica starijeg od 16 godina. Maloletnom licu starijem od 16 godina, lična karta se izdaje uz saglasnost samo jednog roditelja bez obzira da li drugi roditelj vrši roditeljsko pravo. Lice koje zbog svoje nacionalne pripadnosti, veroispovesti ili rodnih običaja, nosi kapu ili maramu, kao sastavni deo nošnje ili odeće, može biti fotografisano sa kapom i maramom, u skladu sa propisom o načinu uzimanja biometrijskih podataka.

Lična karta može biti putna isprava, ukoliko je to određeno međunarodnim ugovorom i ličnom kartom možemo ulaziti u Republiku Srpsku i Crnu Goru.

Sistem – plati, eliminiše sve potrebe donošenja overe, uplatnice kao dokaz da je plaćena odgovarajuća taksa ili neka druga nadoknada. Sistemom www. plati e-uprava gov. rs omogućava se kreiranje jedinstvenog platnog naloga za bilo koju uslugu, gde se traži broj odobrenja i samim tim pojednostavljanje procedura, kao i ušteda vremena građana Srbije.

I da se ne zaboravi, 9. aprila 1999. godine, na Veliki petak, počela je bitka na Košarama, vodila se između srpske vojske, tada pod nazivom Vojske Jugoslavije, sa jedne strane i trostruko najmoćnijih snaga NATO regularne vojske Albanije i terorista OVK-a sa druge strane.

Cilj je napada NATO je bio da porazi jedinice Vojske Jugoslavije, na pograničnom prelazu Košare, izvrše kopnenu invaziju na KiM. Plan je bio da zauzmu Đakovicu, preseku linije naše vojske između Đakovice i Prizrena, a potom i celu Metohiju, omogućivši NATO avijaciji da ih bombarduje.

Pošto NATO nije imao uspeha u uništavanju kopnenih jedinica naše vojske, na Veliki petak, 9. aprila 1999. godine, u tri sata noću počela je masovna artiljerijska vatra sa albanske strane. Tokom tog napada, negde oko 1.500 pripadnika OVK neprimećeno je prišlo granici, na prvoj liniji je bilo oko 200 pripadnika naše vojske.

Krvava bitka, tajala je celog dana i nastavila se u toku noći. Sledećeg dana, stiglo je pojačanje za naše vojnike, u ljudstvu, i artiljerijskom oružju.

Dolazili su očevi kao dobrovoljci, da se bore sa svojim sinovima i bili su rešeni da poginu, ne dajući ni pedalj srpske zemlje.

Frontovska bitka na liniji oko dužine 15 kilometara, branili su gotovo dva meseca, uz svakodnevne pokušaje neprijateljskih snaga na proboj.

Najjači naboj, u prvim danima, desili su se 12. aprila i 6. maja, kada je kopnenom napadu prethodilo više od 10 sati neprekidnog bombardovanja NATO avijacije, pakao Košare.

Do 2011. godine nigde se nisu pojavljivali tekstovi po ovoj bici, a u borbama je poginulo 108 pripadnika naše vojske, 18 oficira i podoficira, 50 redovnih vojnika, 13 rezervista, 24 dobrovoljca.

Najveći deo poginulih činili su mladići od 18 do 20 godina. Tela nekolicine vojnika nikada nisu dopremljena.

U današnjoj političkoj borbi, ne koriste se napadi političkih protivnika, novi metod, oružje je mnogo opasnije od napada, a to je ismevanje.

Dobro obučeni snimatelji, tekstopisci nekih humorističkih emisija, skreću pažnju sa teme događaja na neki tik, nagli pokret, grešku u izgovoru, kao materijal za ismevanje i pretvarajući sve to u koreografiju.

Običan čovek ne sme da pohvali rad, trud Vlade i predsednika Aleksandra Vučića, jer on postaje glup, neobrazovan, krezub, nalazi mu se neukus u oblačenju i sve što može biti materijal za moguće ismevanje, a sve one priznate građane koji žele da pohvale i ukažu priznanje, kao saradnike vlasti i državne bezbednosti.

Oni žele da nas predstave kao najgore, a mi da i dalje klimamo glavom nad genocide, gde smo i sami bili žrtve, ko u vreme kada su Srbijom vladali Boris Tadić i Dragan Đilas.

Mi ne smemo da se sećamo svojih stradanja, ne smemo da pominjemo žrtve, ne smemo da gradimo, ne smemo da radimo, a pre svega, ne smemo da budemo najbolji.

Nešto što nikada neće moći i neće smeti da nam zabrane, to je da volimo Srbiju.

Na kraju, želim da pohvalim organizaciju Doma zdravlja Zemun i gradske opštine Zemun, opština u kontinuitetu pruža podršku zdravstvenom sistemu. Naš zajednički cilj je dostizanje kolektivnog imuniteta. Autobus za vakcinaciju, po drugi put je organizovan 22. maja, postavljen je na Zemunskom keju, građanima Zemuna je omogućeno da u vremenu od 10 do 17 časova, bez prijavljivanja prime Sinofarm ili Fajzer vakcinu, pa kao i prethodne subote, građani pokazuju veliko interesovanje.

Upućeno je preko 15.000 poziva privrednicima, da im ponudimo mogućnost vakcinisanja zaposlenih, upućeni su pozivi obrazovnim institucijama i već smo organizovali vakcinacije u školi „Ilija Birčanin“, u preduzeću INSA i zaposlenih u fabrici „Galenika“.

U subotu nastavljamo akciju, 29. maja, autobus za vakcinu biće postavljen na Zemunskom keju, kod letnje pozornice. U Batajnici, u Zemun parku.

Apelujem i pozivam na vakcinaciju, a posebno pozivam mlade od 16 do 30 godina, jer samo tako možemo da pobedimo ovu pandemiju i steknemo kolektivni imunitet.

U danu za glasanje podržaću Predlog zakona, kao i moja poslanička grupa, Aleksandar Vučić – Za našu decu.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima dr Nina Pavićević.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege i poštovani poslanici, pre svega građani Republike Srbije, istorijski posmatrano, akcize se javljaju kao najstariji oblik potrošnog poreza. Sa njihovim uvođenjem je prvi put primenjena ideja o oporezivanju potrošnje.

Akcize se vrlo lako i efikasno ubiraju. Sistem obračuna i naplate je vrlo jednostavan, a poreska evazija kod akciza je jako mala.

U toku razvoja propisa koji su regulisali ovaj poreski oblik svih ovih godina, težilo se ka harmonizaciji sa propisima EU, eliminisanju sive ekonomije i obezbeđivanju izvršnih prihoda za budžet Republike Srbije.

Prema zakonu, obveznik akciza je proizvođač ili uvoznik akciznih proizvoda. Proizvođač akciznih proizvoda je lice koje u proizvodnom pogonu pravi, obrađuje, prerađuje proizvode na koje se plaća akciza, a uvoznik akciznih proizvoda je lice koje u svoje ime i za svoj račun, odnosno lice za čiji se račun uvoze proizvodi iz inostranstva, na koje se plaća akciza. Osnovica za obračun akciza su jedinice mere – litar, kilogram, komad, paklica i hektolitar.

Akcizama se oporezuje potrošnja određenih proizvoda, uglavnom monopolistički, odnosno proizvoda masovne potrošnje i to su alkoholna pića, kafa, duvanski proizvodi i derivati nafte.

Svi znamo da je zabranjeno stavljati u promet na teritoriji Republike Srbije akcizne proizvode koji nisu propisano obeleženi akciznom markicom. Saglasno članu 176. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji to predstavlja poresko krivično delo.

Alkoholnim pićima smatraju se pića koja u svom sastavu, između ostalog sadrže etanol i kao takva se stavljaju u promet. Jaka alkoholna pića su pića preko 15% alkohola, a nisko alkoholna pića su ona koja sadrže od 1,2 do najviše 15%, a koja se proizvode od voćnih sokova uz dodatak rafinisanog etil alkohola, a to su vina i sva vrsta piva, osim naravno bezalkoholnih piva.

Razlog za donošenje ovog zakona je usklađivanje sa standardima o alkoholnim pićima u EU. Evropska komisija zapravo smatra da pojedine odredbe nisu u skladu sa članom 37. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije EU, a sve je to povezano i sa Poglavljem 16.

Novi zakoni izjednačiće iznos akciza za sva jaka alkoholna pića u odnosu na procenat alkohola koja sadrže, a ne u odnosu na sirovinu od koje je piće nastalo.

Zakon predviđa pet različitih nivoa akciza. Dva nivoa ostaju ista i obračunavaju se po litru, jedna akciza na pivo od 26,44 dinara po litru, a drugo su nisko alkoholna pića sa udelom alkohola od 1,2 do 15%. Tu spadaju vina i likeri na koje će akcize i dalje ostati ista, a to je 23,14 dinara.

Za sva jaka alkoholna pića akciza će se obračunavati po principu 100 litara, odnosno jedan hektolitar čistog alkohola.

Primera radi, to znači da će ubuduće na 100 litara čistog alkohola, koji se nalazi u 250 litara pića, akciza iznositi 46.250 dinara, a prevedeno po litarskoj flaši to će iznositi 185 dinara po litru, te će po novom zakonu ubuduće važiti za sva pića sa udelom alkohola od 40% i više.

Akciza će na određeno piće biti veća. Što je procenat čistog alkohola u njemu viši, samim tim će maloprodajna cena pojedinih proizvoda sa većim udelom alkohola biti viša, jer znamo da se na cenu proizvoda prvo obračunava akciza, pa na dobijenu cenu ide PDV od 20%, što na kraju znači da ako raste cena akciza samim tim se povećava i PDV i samim tim i maloprodajna cena, tj. cena maloprodajnog proizvoda veća.

Akcize inače spadaju u grupu indirektnih proizvoda na potrošnju i jako su bitne za prikupljanje javnih prihoda jedne države, što im je jedan od osnovnih ciljeva.

Širok je spektar razloga i opravdanja uvođenja akciza od fiskalnog, kao osnovnog cilja uvođenja akciza, do niza nefiskalnih ciljeva, odnosno ekonomskih, socijalnih, ekoloških i zdravstvenih.

Svi znamo da su proizvodi koji podležu akcizama u većini slučajeva proizvodi koji štete ljudskom zdravlju i deklarišu se kao luksuz u odnosu na namirnice koje su od ključne važnosti za ljudsku egzistenciju.

Imajući u vidu da će se donošenjem ovog zakona obezbediti kontinuirani priliv sredstava od akciza na alkoholna pića u republički budžet smatra se da su posledice donošenja ovog zakona pozitivne tako da opravdavaju troškove koji će ovaj zakon stvoriti.

S obzirom na to da će donošenjem ovog zakona omogućiti otklanjanje prepreka za otvaranje pregovaračkog Poglavlja 16. i usaglašavanje Zakona o akcizama sa propisima EU poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona.

Zahvaljujem.

Hvala vama.
Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Gospodine ministre, koleginice i kolege, danas su pred nama dva Predloga izmena i dopuna zakona.

Kada govorimo o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti reći ću samo da je to jedna od izmena i dopuna zakona gde želimo da omogućimo građanima da što lakše dođu do određenih benefita, znači, da ne čekaju više u redovima i kad govorim o ličnoj karti, pre svega usklađivanje sa eUpravom. Mislim da je to jedan od krucijalnih razloga.

Kada je u pitanju Zakon o akcizama radi se o homogenizaciji sa propisima EU. Ovde bih želeo da naglasim i da pozovem građane da održe finansijsku disciplinu koju imamo u ovom trenutku, koju sprovodimo na kraju krajeve i kroz određene nagradne igre, kao što je sada opet „Uzmi račun i pobedi 2021“ i da kažemo da upravo dobra naplata akciza, dobra naplata poreza na promet daje nam ono što imamo sada da možemo da investiramo, da možemo da ulažemo.

Pre svega bih naglasio da ono što donosi dosta prihoda u državni budžet jesu porezi na zarade. Porezi na zarade, jer dugo nismo ni imali zarade.

Radom ove Vlade, pre svega predsednika Republike Aleksandra Vučića, pa i naših, doživeli smo bum, doživeli smo privredni oporavak nešto što nismo imali dugo, nešto što je bio aksiom u zadnjih dvadeset i nešto godina. Sada smo u mogućnosti da u ovim uslovima pandemije proizvodimo, radimo, zapošljavamo i upravo taj rad nam se vraća, i državna, a i one lokalne kase su sada punije.

Većina od gradova kad je planirala svoje budžete za ovu tekuću budžetsku godinu nije računala na tolike prihode od zarada koje se vraćaju u lokalni budžet, pa čak, ubeđen sam i grad iz koga ja dolazim, Kraljevo, da su dve velike kompanije otvorile svoje fabrike i da su zaposlili veliki broj radnika i ubeđen sam da uskoro u gradu neće ni imati nezaposlenih. Upravo ti porezi od zarada su doprineli povećanju gradskog budžeta koji je negde oko četiri milijarde, što odavno nije bilo.

Sada grad može da investira, može da ulaže, može da popravlja mostove, ulice i sokake i da planira budućnost. I, ono što je najvažnije, na taj način zaustavljamo odliv mladih ljudi, jer zadnjih 20, a i nešto više godina cilj je bio samo jedan, završiti fakultet i ostati u Beogradu ako ne odete u inostranstvo.

Znači, sada živi Srbija, živi jug, živi sever, živi centralna Srbija. Koliko ulažemo samo u puteve, koliko smo uložili, a mnogi su danas ovde rekli koliko smo uložili i u tri kovid bolnice, i treba naglasiti da smo uložili mnogo u zdravlje našeg naroda i sprečili smo da se desi onaj najgori scenario koji su doživeli Italija, Španija, SAD, mnoge zemlje koje su mnogo ekonomski jače od nas.

Ono što posebno treba istaći, a danas je počeo ekonomski „Kopaonik biznis forum“ i već prve ocene i prvi komentari su bili, pa i od gospodina iz MMF-a i Svetske banke, a da ne govorim o našem ministru i o guverneru Narodne banke Srbije, kakvi su rezultati i čime se diči i ponosi Srbija. Znači, kada su svi imali katastrofalan pad mi smo imali jedan blagi, mislim da je to 1,2% u prvom polugodištu prošle godine, a iza toga rast koji je bio mnogo veći nego što je iko od nas planirao, čak i mi ovde i gospoda i ministar u Vladi Republike Srbije.

Znači, i ove godine biće preko 7%. To je ona pokretačka snaga. Zato treba, pre svega, poštovati finansijsku disciplinu. Znači, ako ne naplatimo ono šta je državno ne možemo ništa ni da finansiramo. Znamo svi dobro kako se finansira i zdravstvo, školstvo, vojska i policija i da ne pričam dalje.

Ponovo, ovde bi naglasio nešto što se opet tiče mog grada. Prošle nedelje je uspešno obavljena privatizacija dve banje u okolini Kraljeva. To su Mataruška i Bogutovačka Banja. Posle dve decenije nadam se da su tačni ljudi, kad kažem tačni ljudi koji imaju ideje, koji imaju viziju, koji misle onako kako i mislimo mi u ovoj Narodnoj skupštini, odnosno većina u ovoj Narodnoj skupštini, kako misli Vlada i predsednik Republike misli o budućnosti, misli o razvoju i siguran sam da će u toku sledeće godine većina od nas biti u mogućnosti da pored Vrnjačke Banje, koja je nekih 20 kilometara od Kraljeva poseti i tu Matarušku, u koju niko dugo godina nije prišao, ni došao i Bogutovačku Banju i da će to biti perionice našeg turizma i da ćemo sa aerodromom „Morava“ koji se nalazi pored Kraljeva privući dosta stranih turista, pre svega onih ljudi koji žele da se leče u našoj zemlji, da razvijamo taj zdravstveni turizam.

Sada u ovo doba pandemije pokazali smo da smo sposobni i moćni, moćniji od mnogo jačih od nas, da lečimo na pravi i jedini način kako treba.

Ne bih dužio, pošto iza mene ima dosta kolega koji bi rekli neku reč.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Olja Petrović.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, pred nama je danas Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti zbog uočenih nedostataka u važećem zakonu, ali i zbog obaveze koja proizilazi iz projekta Vlade „Stop birokratiji“, odnosno od zaključka Vlade kojim je usvojen plan prioritetnih aktivnosti za smanjenje administrativnih tereta, odnosno smanjenje troškova građanima Republike Srbije.

Ovim izmenama i dopunama predloženo je više izmena u cilju olakšanja ostvarivanja prava građana, ali i radi povećanja opšte bezbednosti.

Republika Srbija i ovim predlogom zakona pokazuje posvećenost sprovođenju aktivnosti vezane za razvoj digitalnih usluga. Značajno će se omogućiti građanima da koriste elektronske portale, pre svega portal eUprave, što bi značilo da mogu i bez odlaska na šaltere da podnose zahteve.

Ovim se olakšava građanima, štedi se njihovo vreme i novac, ali pored toga olakšava se i rad državnih organa, jer se prijem zahteva vrši bez ličnog prisustva stranaka na šalterima, što se pokazalo od velikog značaja prilikom ove epidemije, uz pouzdano i bezbedno podnošenje elektronskih zahteva.

Ova vlast, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, biće upamćena u istoriji po procesu digitalizacije, ali i po izgradnji rekordnog broja kilometara autoputeva, puteva, pruga, po izgradnji i rekonstrukciji škola, bolnica, kliničkih centara, zdravstvenih centara, ali i daljeg napretka Srbije.

Ovim putem želim da se zahvalim predsedniku na poseti proteklog vikenda Pirotskom okrugu, tačnije Dimitrovgradu i svemu što je do sada učinjeno za razvoj našeg kraja.

Vrlo važna vest za građane Republike Srbije je da je prosečna plata u martu mesecu iznosila 555 evra, a setimo se da je samo pre par godina, odnosno kada je Aleksandar Vučić došao kao predsednik Vlade, iznosila 330 evra, što je veliki pomak, a do kraja godine planira se da prosečna plata iznosi 600 evra.

Takođe, ovim putem želim da izrazim i punu podršku za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, koji smo prošle nedelje u Narodnoj skupštini podržali, imajući u vidu značaj i odgovornost njihovog posla i njihov značaj za bezbednost čitave zemlje i svih nas, što je, složimo se, nimalo lak posao, naročito sada, kada je država krenula odlučno u borbu protiv svih vrsta kriminala i korupcije i ušla u koštac sa najvećim kriminalnim grupama.

Građani Srbije imaju poverenja u svoju državu, u institucije i to vidimo i po tome što u proteklih par meseci nemamo nijedno mafijaško ubistvo, što država ulaže napore i bori se sa svim vrstama kriminalnih aktivnosti, od krupnih do najsitnijih krivičnih dela koja ometaju svakodnevni život građana.

Građani na izborima su jasno rekli da ne žele da državu vode ljudi koji se bave kriminalom, kojima je bitna samo lična imovinska korist i zato ćemo da nastavimo još jače da radimo u interesu naše zemlje i svih građana koji su nam dali poverenje, ali kako bismo se što pre vratili normalnom životu potrebno je da svi pokažemo visok nivo odgovornosti u ovim teškim trenucima, što najpre podrazumeva da se svi vakcinišemo.

U prvom redu za vakcinaciju našli su se medicinski radnici i naši najstariji sugrađani, ali sada je red na nas, mlade ljude, da pokažemo da želimo da se borimo za našu zemlju, da pokažemo da nam je stalo da očuvamo sve ono što smo do sada postigli, ali i da želimo da pomognemo i da nastavimo sa još bržim napretkom i normalnim tokovima života.

Na svu sreću, zahvaljujući mudroj politici Aleksandra Vučića i njegovim prijateljskim odnosima i ugledom u svetu u našoj zemlji imamo ne samo dovoljan broj vakcina, već su našim građanima na raspolaganju i sve vrste vakcina koje su dostupne na svetskom tržištu i to je kod nas potpuno besplatno, što znamo da nije slučaj svuda u svetu i da, nažalost, neke zemlje i dalje imaju velikih poteškoća prilikom nabavke vakcina.

Naša država, uz sve navedeno, još i stimuliše građane novčanom pomoći od 3.000 dinara za sve koji se vakcinišu do 1. juna i prijave se za ovu vrstu državne stimulacije.

Pored toga, veliki uspeh Srbije je što, u saradnji sa partnerima iz UAE i Kine, počinje sa gradnjom srpske fabrike vakcina. Mogli smo da vidimo i kako će ona da izgleda i to bi značilo da u našoj zemlji vakcine neće samo da se pakuju, već će da se proizvodi i sama tečnost vakcina protiv Kovida-19, ali i četvorovalentna vakcina protiv gripa, a uskoro se kreće sa izgradnjom pogona za proizvodnju PCR testova.

Srbija ne samo da vodi računa o očuvanju zdravlja svojih građana, što je značajno doprinela izgradnja čak dve kovid bolnice, u Batajnici i Kruševcu, a gradi se i treća u Novom Sadu, već smo pomagali, a u budućnosti ćemo imati mogućnost da pomažemo i svojim komšijama u regionu, a već vidimo veliki broj stranaca koji su se već vakcinisali ili žele da se vakcinišu u našoj zemlji i tako zaštite svoje zdravlje.

Sve ovo pokazuje da i te kako treba da budemo ponosni na sva naša dostignuća u medicini, farmaciji i zdravstvu uopšte.

Kada govorimo o ovom Predlogu zakona i o opštoj bezbednosti ja ne mogu a da se ne osvrnem u svom izlaganju na stalne napade na predsednika koji su u poslednje vreme sve učestaliji i sada su napadi najčešće na njegovog sina Danila Vučića, kojim ga stavljaju u veliku opasnost, dovodeći ga u vezu sa najopasnijim kriminalcima.

Prethodnih godina mogli smo da vidimo stalne napade i na samog predsednika, ali i na članove njegove porodice, na njegovog brata, oca, ali i na njegovu decu, gde nije bio zaštićen ni mali trogodišnji Vukan, što prelazi svaku granicu pristojnosti.

Ne smeta nam crtanje meta ni na čijem čelu, a pogotovo na čelu nedužnog deteta koji zaslužuje da odrasta kao i svi njegovi vršnjaci, bude oružje u bilo kakvoj vrsti borbe i sredstvo za stizanje do cilja, a jedini cilj onih koji to rade je dalje bogaćenje na račun svih nas, jer im očigledno svi milioni na belosvetskim računima nisu dovoljni i žele da nastave sa svojim pljačkaškim i kriminalnim aktivnostima, što im nećemo dozvoliti, jer pristojna Srbija, kakva je danas, to ne zaslužuje i država odlučno i snažno stoji u istrajnosti u borbi protiv svih vrsta kriminala i korupcije.

Svi pritisci na predsednika nisu ni u jednom trenutku poljuljali njegovu snažnu odluku da se bori za Srbiju, za Srbiju koja je podignuta iz pepela, koja je bila opljačkana i na kolenima, za Srbiju koju je upravo Aleksandar Vučić podigao i sada živimo u zemlji koja najbrže raste u celoj Evropi, a to vidimo i po porastu prosečne plate u martu mesecu, koja je 555 evra, koja je pokazala kako je lider u svetu po odgovoru na krizu koja je zadesila, a to smo uspeli svi mi građani Republike Srbije zajedno. Zato i nećemo dozvoliti pojedincima da to ruše zarad ličnih interesa i ličnog bogaćenja, već ćemo još marljivije raditi i nastaviti da jačamo našu državu.

U danu za glasanje, zajedno sa mojim kolegama iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržaću predložene zakone.

Hvala.