Hvala.
Premijerka Brnabić ima reč.

Ja ću na ovo drugo pitanje da odgovorim, pa ću pustiti ministra Momirovića da govori o infrastrukturnim projektima i pruzi Subotica – Segedin i pruzi do Baje.
Što se tiče Višegradske četvorke, dakle, mi smo pokrenuli zaista intenzivnu saradnju sa Višegradskom četvorkom. To je regionalni format koji nama, ne bih preterala ako kažem da nam služi kao inspiracija, jer smo videli kroz saradnju Mađarske, Slovačke, Češke i Poljske, koliko govoreći jednim jezikom i koliko oni kada stanu zajedno oko jedne poruke, mogu da budu i jesu jači nego kada govori svako za sebe.
Tako da je to nekako bila ideja kada je, na kraju krajeva, predsednik Aleksandar Vučić tada kao premijer pokrenuo kvadrilateralu Srbija, Grčka, Rumunija, Bugarska, kada smo sada pokrenuli trilateralu Srbija, Grčka, Kipar, ali i kada razmišljamo o mogućoj trilaterali Srbija, Grčka, Severna Makedonija.
Dakle, kada god smo razmišljali o regionalnoj saradnji, imali smo u vidu šta je sve Višegradska četvorka uspela da uradi zahvaljujući njihovoj saradnji i njihovoj povezanosti.
Mi smo onda nekako i na insistiranje Srbije krenuli u povezivanje na dva fronta, i Višegradska četvorka i Zapadni Balkan. Sada se na godišnjem nivou održavaju sastanci Višegradske četvorke i Zapadnog Balkana, kako na nivou predsednika Vlade, tako i ministara spoljnih poslova. I ja sam bila poslednji put na sastanku u Pragu, što je za nas bilo izuzetno korisno, kako za Srbiju, tako i za, čini mi se, i za čitav region, zato što je Višegradska četvorka ta grupa zemalja koja zaista aktivno promoviše agendu proširenja. I u tom smislu su oni nama savetovali šta je to na šta bi mi trebali da se fokusiramo kako bi ubrzali naše evropske integracije, zaista, praktične stvari, praktična rešenja, ali smo mi paralelno sa tim pokrenuli inicijativu mnogo bliže saradnje Višegradske četvorke i same Republike Srbije, u formatu V4 plus jedan.
Nažalost, korona se isprečila na tom putu. Ja verujem da bi mi u 2020. godini uradili mnogo više nego što smo uspeli, tako da očekujem da će do kraja 2021. godine i, naravno, 2022. godine, da će se videti rezultati tog rada i napora koji smo uložili tokom korona virusa, koji nije mogao da bude vidljiv, zato što jednostavno nismo mogli fizički da se sastajemo i imamo te sastanke i samite.
Paralelno sa tim, mi radimo na unapređenju bilateralnih veza sa svim ovim državama, i Mađarskom i Slovačkom i Češkom i Poljskom.
Ja bih još jednom ovde, u ovom domu, iskoristila priliku da zahvalim predsedniku Češke Republike, Milošu Zemanu, na njegovom izvinjenju, koji meni kao građanki Republike Srbije izuzetno mnogo znači i mislim da je upućeno u prisustvu osobe, predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, koji najviše uradio na nikada bližim bilateralnim vezama i odnosima između Češke Republike i Republike Srbije, Zahvaljujući čemu je političar kalibra Miloša Zemana osetio ljudsku potrebu da se izvini svim građanima Republike Srbije i Republici Srbiji.
Mislim da je to hrabar čin, ljudski čin, za nas istorijski čin i da mnogo štošta menja u budućim razgovorima oko zločina koji je NATO pakt učinio nad Republikom Srbijom i svim građanima Republike Srbije, bez obzira da li su oni Srbi ili su neke druge nacionalnosti. Jednako su nas napali. Jednako su agresiju i zločin izvršili nad nama i jednako smo trpeli.
Tako da, svakako nastavljamo saradnju sa Višegradskom četvorkom, nešto što je nama u svakom smislu, i politički i ekonomski izuzetno važno.
Još jednom, hvala predsedniku Češke Republike na tome što je uradio. Hvala.

Reč ima ministarka Atanasković.

Hvala.
Ja samo da dodam nešto u vezi saradnje sa Mađarskom, pošto sam kopredsedavajući sa Mađarskom. Moram reći da imamo odličnu saradnju sa državom Mađarske. Od 3. do 5. juna mi smo domaćini gospodinu Sijartu.
Iskoristiću priliku da ove teme predložim možda za naše razgovore na bilaterali, a ujedno moram reći da dovodi preko 60 privrednika koji će biti prisutni u Srbiji u toku tog vremena i imaće mogućnosti naši privrednici da se jave i da iskoriste priliku za saradnju. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Momirović. Izvolite.

Hvala, gospodine Pastor. Hvala na pitanju.
Svakako, dali ste kroz pitanje nekako i odgovor koliko su napredovali i koliko su kvalitetni odnosi Mađarske i Srbije, ali nekako uvek prolazi ispod radara da mi sa Vladom Mađarske sprovodimo najveći železnički projekat u Istočnoj Evropi. To je ta brza pruga između Beograda i Budimpešte. Mi smo stalno fokusirani, pre svega, na ovaj deo od Beograda do Novog Sada, koji treba da završimo do kraja godine.
Krajem leta krećemo u investiciju od Novog Sada do Subotice. To će biti najbrža i najmodernija pruga u Istočnoj Evropi. I to je nešto što će zaista potpuno promeniti percepciju svih građana ove zemlje kada pričamo o železničkom saobraćaju. To je nešto što mi do sada nismo videli u Istočnoj Evropi, ne samo u Republici Srbiji, a pravi trijumf tog projekta će biti kada mi budemo mogli da idemo od Beograda do Budimpešte brzim vozom. Budimpešta i Beograd ili Budimpešta i Novi Sad, Budimpešta i Subotica će zaista biti nikada bliži. Naši uslovi za ekonomsku razmenu i za turističku, socijalnu i svaku drugu će biti još kvalitetniji i bolji i očekujem da će svi odnosi se dodatno popraviti, iako je, objektivno rečeno, to teško moguće da bude bolje.
Mi stvarno imamo istorijski najbolje odnose, čini mi se, sada, u istoriji naše zemlje. I u okviru tog projekta, mi smo se kao Vlada Republike Srbije na najvišem nivou, odnosno u razgovoru između predsednika Republike Aleksandra Vučića i Vlade Mađarske obavezali da rekonstruišemo deo pruge od Subotice do Segedina. U pitanju je jednokolosečna, neelektrificirana pruga. Iako Segedin i Subotica imaju veliku tradicionalnu ekonomsku razmenu, ta pruga je u jako lošem stanju. Neophodno je da mi nju završimo, da bi i Mađarska strana mogla da radi svoj deo brze pruge.
Mi smo sproveli jedan transparentan javni poziv za izbor strateškog partnera, koji je okončan 12. aprila. Sedmog maja smo izabrali strateškog partnera. Radi se o konzorcijumu tri srpske firme, jedne mađarske i jedne ruske. Očekujemo da ćemo vrlo brzo krenuti, odnosno prvo potpisati ugovor, krenuti u radove. Naša obaveza je da to završimo do sredine 2022. godine, kako bi omogućili mađarskoj Vladi da sprovede investicije u svom delu.
Kažem, mi očekukjemo za pet godina da završimo kompletnu brzu prugu od Beograda do Budimpešte. To će biti uspeh kakav do sada nije viđen u jugoistočnoj Evropi. Možda možemo samo da poredimo sa izgradnjom Đerdapa. To će biti revolucionarna investicija. To će biti nešto potpuno novo. To će zaista biti ponos za sve građane i Srbije, a i Mađarske.
Naravno, investicija Subotica – Baja, izrađena je tehnička dokumentacija, ona je kod Republičke revizione komisije i očekujem da ćemo i tu otvoriti prostor vrlo brzo za rad. Mislim, investicije koje postoje u železničkoj infrastrukturi, gde se, naravno, ovde pre svega govorim o brzim prugama u Vojvodini i o komunikaciji sa Mađarskom, to nije viđeno 50 godina.
To je nešto što će promeniti potpunu komunikaciju naše dve zemlje. Ja sam zaista jako ponosan i zahvaljujem se naravno predsednici Vlade i celoj Vladi što ima mogućnost da budem deo ovih projekata koji će ostati zabeleženi u istoriji. Sami ste rekli, granični prelaz Horgoš nije dovoljan da izdrži sav priliv putnika, mi smo odvojili 520 miliona dinara, krećemo u realizaciju i proširenje tog graničnog prelaza posle turističke sezone, jel je bilo suludo da sada krenemo, samo bi napravili još veći problem, sledeće godine dodatno ulazimo u investicije.
U planu nam je da u naredne dve godine investiramo još dodatnih 1,9 milijardi dinara kako bi zaista omogućili još kvalitetniju komunikaciju između naše dve zemlje i mislim da je to nešto što svako mora da pozdravi u ovoj zemlji. Hvala.

Reč ima, Balint Pastor.

Hvala.
Zahvalio bih se gospođi predsednici Vlade, gospođi Anđelki Atanasković, ministarki privrede i gospodinu Momiroviću, ministru na ovim odgovorima. Zaista treba raditi na poboljšanju odnosa sa zemljama Višegradske grupe, to su naši prijateljski prijatelji u političkom i u ekonomskom smislu što je u više navrata dokazano.
Što se tiče ovih pruga i investicija u železničkoj infrastrukturi, da slažem se, revolucionarna investicija je pruga između Budimpešte i Beograda, ali nas, recimo u Subotici i okolini Subotice u istoj meri čini srećnim i ova druga investicija u prugu Subotica – Segedin zbog toga što će dovesti do maksimalne mobilnosti. Apsolutno će biti moguće da neko živi u nekom selu na području grada Subotice i da radi u Segedinu ili da tamo studira, ili obrnuto, znači, apsolutno će se otvoriti prostor. Desiće se ono što se desilo u zapadnoj Mađarskoj između zapadne Mađarske i Austrije početkom 90-ih, a još više nakon učlanjenja Mađarske u EU i to će svakako i u privrednom i u svakom drugom smislu uticati na standard građana.
Ono što sam u pređašnjem obraćanju rekao, želeo bih samo na samom kraju par podataka da iznesem u vezi ekonomske saradnje između Srbije i Mađarske. Tokom proteklih 10 godina vrednost robne razmene je povećana za 86% u relaciji Srbija – Mađarska. Trgovinska razmena dve zemlje je čak i prošloj godini koja je bila opterećena kovidom zabeležila rast i iznosila je skoro dve milijarde evra, a Mađarska je treći partner Srbije u ekonomskom smislu od članica EU.
Ono što bih još želeo da kažem u vezi zajedničke sednice Komisija za ekonomsku saradnju Srbije i Mađarske, za infrastrukturne projekte od februara 2018. godine, koji su određeni kao prioritetni, sa mađarske strane je opredeljeno 1,2 miliona evra grantova Republici Srbiji. Hvala vam još jednom na odgovorima.

Hvala.

Reč ima Dragan M. Marković. Izvolite.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovana predsednice Vlade sa ministrima, drage kolege poslanici, poštovani građani Srbije, ja ću postaviti tri pitanja ministru Krkobabiću.

Prema podacima Odbora za preporod sela u zemlji Srbiji postoje 150.000 kuća koje imaju vlasnike, a koje se ne koriste i postoji 50.000 kuća koje nemaju vlasnike. Vi ste najavili da će vaše Ministarstvo otkupiti deo tih kuća i da će ih podeliti mladima, te s toga bih vas zamolio da nam pojasnite i date više informacija o načinu i kriterijumima podeli tih kuća.

Što se tiče mladih oni su svesni, znaju da je ova država dosta uložila u infrastrukturu o kojima su sada i kolege pričali i ministri, i znaju da je to, da kažem na neki način, sela postaju daleko bliža gradovima i daleko lakše živeti u selima pogotovo infrastruktura koja se najavljuje, pre svega, mislim komunalna kao i ovaj deo što je spomenula ministarka Joksimović da će internet biti pristupan maltene u svakom selu. Ali, mladi stručnjaci postavljaju pitanje da li mogu imati neke benefite, poput beneficiranog radnog staža ili uvećane zarade ukoliko se vrate da žive i rade u selima. Pa, otuda i moje pitanje da li se uopšte razmatra tako neka mogućnost da se u nekom narednom periodu i njima izađe u susret?

Što se tiče trećeg pitanja sa migracijama ne susreće se samo Srbija, već se susreće evropske zemlje i one su preuzele određene korake da zaustavi iseljavanje i da vrate mlade stručnjake u ruralna područja. U Nemačkoj, recimo je slična situacija kao i što vi želite ovde da radite, naime lokalne samouprave daju bespovratna sredstva mladim stručnjacima za kupovinu kuća i za obnovu tih kuća. U Italije je, da kažem, možda to i najviše je i urađeno, naime tu je i država i privatne kompanije i da kažem mladi poljoprivrednici, stručnjaci su se nekako udružili, pre svega, oko etno turizma gde su razvili da kažem sve ono što je potrebno za jedan život gde faktički, da kažem, od mladih stručnjaka, lekara, inženjera, vaspitača žive u tim selima, rade i obitavaju.

Stoga moje je pitanje da li razmatrate mogućnost pokretanja dijaloga u kome bi učestvovale i privredni subjekti, kako bi se i oni uključili u obnovu sela? Toliko, hvala.