Zahvaljujem, potpredsedniče.
Uvaženi predstavnici Komisije i regulatornih tela, danas kao što su kolege rekle govorimo o izveštajima nekoliko samostalnih i nezavisnih državnih organizacija za 2020. godinu, što je u ovom sazivu parlamenta postala redovna praksa. Jeste veliki doprinos transparentnosti, pre svega, rada svih vaših organizacija.
Istovremeno ovakva praksa govori o jačanju nadzorne uloge Narodne skupštine i vidljivosti ovih parlamentarnih aktivnosti. Ovog puta razgovaramo o izveštajima Komisije za kontrolu državne pomoći, Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, kao i izveštaj o sprovedenom monitoringu za 2020. godinu. Nad radom ove Komisije koju je izvršila Kancelarija za javne nabavke. Takođe, pred nama je izveštaj Komisije za hartije od vrednosti za 2020. godinu.
Izveštaje koji na plenumu prvi put razmatramo odnose se na rad Komisije za kontrolu državne pomoći, kao nezavisna organizacija formirane Zakonom o kontroli državne pomoći. Ovim zakonom su utvrđene nadležnosti komisije među kojima smatram najvažnijom ulogom, upravo kontrolu namenskog korišćenja dodeljene pomoći od strane države i nižih nivoa vlasti.
Kada smo donosili ovaj Zakon o kontroli državne pomoći imali smo u vidu potrebu da država pruži državnu pomoć koja ima socijalni karakter, posebno da pruži pomoć radi sanacije posledica elementarnih nepogoda i prirodnih katastrofa. Imali smo situacije tokom višedecenijskog iskustva da su se državne pomoći ne namenski trošile, a sanacije posledica zbog kojih je pomoć države pružena neretko su izostajale. O tome se govorilo često u parlamentu.
Zato je izuzetno važno da postoji organ koji vrši kontroli namenskog trošenja državne pomoći. To je u suštini kontrola trošenja narodnog novca, jer se radi o sredstvima izdvojenim iz budžeta države i drugih nivoa vlasti. O ovom izveštaju šire je govorio ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe i moj mladi kolega Uglješa Marković, ali ja bih pažnju posvetila izveštaju Republičke komisije za zaštitu prava i postupcima javnih nabavki i izveštaju o Monitoringu nad radom ove Komisije koji sprovodi Kancelarija za javne nabavke.
Ovde bih podsetila da izmenama Zakona o javnim nabavkama koje smo doneli 2019. godine, raniju Upravu za javne nabavke koja je u nadležnosti imala nadzor nad sprovođenjem zakona, zamenila Kancelarija za javne nabavke kao nadzorni organ.
Ono čemu treba da doprinese jačanje nadzorne funkcije nad postupcima javnih nabavki jeste pre svega obezbeđivanje lojalne konkurencije i transparentnost javnih poziva što je u najvećoj meri obezbeđeno preko javnog portala javnih nabavki ustanovljeno poslednjim izmenama zakona, a koji je počeo sa radom, ako se ne varam, u julu mesecu 2020. godine.
Portal javnih nabavki jeste produkt digitalizacije u ovoj oblasti, a od primene elektronskih komunikacija i u ovoj važnoj i osetljivoj oblasti privrednog poslovanja očekuju se značajni efekti istog.
Korišćenjem portala se smanjuje mogućnost privilegovanog učešća u javnim nabavkama, obezbeđuje se zakonom garantovana transparentnost i efikasnost, nediskriminacija, jednaki tretman i slobodna tržišna utakmica. Pristup portalu ima svaki građanin, preduzetnik i pravno lice koje je zainteresovano za učešće u određenim javnim nabavkama.
Sigurna sam da će portal doprineti i smanjenju koruptivnosti, jer znamo da je pitanje javnih nabavki nekako uvek bilo osetljivo i zbog te otvorene mogućnosti za korupciju, nepotizam i neke druge ne tržišne oblike ponašanja koji su u dobroj meri i u mnogim slučajevima mnoge ponuđače roba ili usluga stavljali u neravnopravan položaj i onemogućavali ih da svoje proizvode nude u redovnim tržišnim procedurama.
Negde moram da naglasim da sve ono što su zakonske regulative koje donosimo i imamo nameru da donesemo jesu korak više u onom smeru koji bi zaista morao da obezbedi transparentnost i pokaže na delu ono što je rešenost Vlade, a to je borba protiv korupcije i kriminala u bilo kom, ili u bukvalnom smislu te reči, a o bilo kojoj oblasti da govorimo.
Kako se zaista Srbija opredelila za evrointegracije, a time i za prihvatanje svih tih međunarodnih standarda u sektoru javnih nabavki, tako je u velikoj meri usklađivanje našeg pravnog okvira posledica zahteva koji su pred nas postavljeni pre svega od strane EU.
Na javne nabavke inače se odnosi pregovaračko Poglavlje 5, i mi smo izmene Zakona o javnim nabavkama 2019. godine, zapravo smo izmenom zakona svoje zakonodavstvo gotovo 100% uskladili sa pravnim tekovinama EU.
Skrenula bih pažnju da je ozbiljna kontrola postupaka javnih nabavki i primene relevantnih propisa pre svega Zakona o javnim nabavkama sada omogućena jačanjem kadrovskih kapaciteta kancelarije koje rade u grupi za monitoring, a tome doprinose adekvatna zakonska ovlašćenja Kancelarije za javne nabavke.
Ozbiljan pristup ovom zadatku vidi se i iz Izveštaja o monitoringu za 2020. godinu koji nam je takođe dostavljen. Kao što je u svakom delu javnog sektora važna stručnost, posvećenost i časno vršenje svakog državnog posla, tako i u sektoru javnih nabavki ovo je posebno važno i veoma važno i upravo zbog činjenica da su javnim nabavkama, a to je odnos ponude i tražnje, mogu dešavati različite nezakonite pa i društveno nepoželjne pojave koje mogu kompromitovati postupke i učesnike u tim postupcima, u ovoj oblasti je naročito važno da pravna država mora da postoji.
Kada je u pitanju Izveštaj komisije za hartije od vrednosti samo bih spomenula da 30 godišnje iskustvo u postojanju Komisije na tržištu hartija od vrednosti govori o tradiciji ovog tržišta, i o njegovim promenama, u periodima iza nas i u ovom periodu Komisija je kao regulator ozbiljno posvećena transparentnom i zakonitom poslovanju tržišta hartija od vrednosti. Dobro je što na plenumu razmatramo i ovaj Izveštaj Komisije za 2020. godinu.
Zaista se mora reći da su svi izveštaji koji su stigli pred parlament detaljni, sistematični i sa elementima pre svega propisanim zakonom i sigurna sam da ovaj način njihovog razmatranja u velikoj meri doprinosi jačanju zakonskih mehanizama na kojima počiva rad ovih samostalnih državnih organizacija i regulatora.
U tom smislu, i u lično ime i u ime poslaničke grupe kojoj pripadam, sve čestitke za vas koji ste izradili i podneli izveštaj i za ono što ste uradili i puna podrška za sve ono što ćete raditi u vremenu koje je pred nama.
Iskoristiću svoje javljanje da podsetim i na današnji dan, 10. jun, dan kada je u Savetu bezbednosti doneta Rezolucija 1244 i kada je zvanično prestalo bombardovanje Jugoslavije. Iako je i tog 10. juna 1999. godine, nažalost, pala poslednja bomba, nije zgoreg reći, zbog javnosti Srbije, a u duhu svega onoga što je iza nas i svega onoga što je ispred nas, da je tokom bombardovanja SRJ izvršeno 2.300 vazdušnih napada na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420 hiljada projektila ukupne mase 22.000 tona. Nisu ovo cifre na koje smo ponosni, ovo su cifre koje ne smemo da zaboravimo.
Ne smemo da zaboravimo ni sve žrtve, jer je u toku bombardovanja poginulo 462 vojnika i preko 2.000 civila, među kojima je bilo i dece i bolesnih i starih osoba i one su grubo u jednom trenutku nazvane od strane portparola NATO-a gospodina Šeja "kolateralna šteta". To nije bila kolateralna šteta, to su ugašeni životi.
Bombardovanje SRJ ja i dalje doživljavam kao zločin. Svesno kažem "ja", a mislim da većina vas isto misli. Ne želim da otvaram ovu priču ni zbog čega drugog do zbog podsećanja da mi ne možemo da zaboravimo ali smo spremni da uprkos svemu razgovaramo i sa svima sarađujemo, potpuno uvereni u činjenicu da će nas svi budući razgovori voditi ka miru i da Srbija u tom smislu ima jasno opredeljenje. Ne želimo nikada više da pod bilo kojim izgovorom, bilo ko na našu decu krene ovako nemilosrdno kako se to dogodilo 1999. godine. Tada su zatrovali naše reke, naše planine, ali pre svega trajno su poremetili demografsku sliku Srbije. I mi ćemo dugo pamtiti i ono što se dogodilo i dugo živeti upravo to što se desilo kao posledica NATO bombardovanja.
U nadi da se nikada više neće ponoviti, svim žrtvama pijetet na današnji dan. Neka jedino što danas budemo radili budu potpisivane rezolucije za bolji život sve dece koja su se rodila i koja će se roditi u perspektivi u državi Srbiji i da nikada više ne moraju da brane onoliko koliko mi danas branimo Rezoluciju 1244 koju bi posle ne tako mnogo godina svi da zaborave i da stave pod tepih, iako je na snazi.
Izvinjavam se što sam otišla od teme, ali ne mislim da je bilo nevažno naglasiti današnji datum. Hvala vam.