Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, doktore Vladimire Orliću, poštovani gosti, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, u svrhu ostvarivanja jednog od osnovnih dugogodišnjih ciljeva koji stoje ispred zakonodavstva Republike Srbije usklađuje se zakonodavstvo u oblasti javnih nabavki, ne samo sa pozitivnim zakonodavstvom EU, već i sa osnovnim pravnim tekovinama EU.

Opšta tendencija je pojednostavljenje postupka javnih nabavki, te samim tim i smanjenje administrativnog opterećenja kako na strani naručioca, tako i na strani ponuđača, kao i na smanjenje troškova u postupcima javne nabavke, takođe i obezbeđivanje većeg učešća.

Međuinstitucionalna saradnja svoj pun obim dobila je u oblasti prikupljanja podataka neophodnih za analizu prijavljenih i konstatovanih nepravilnosti. U godišnjem planu sadržani su sledeći podaci: pregled subjekata monitoringa, vremenski period sprovođenja monitoringa, podaci o resursima kontrole i javnih nabavki, koji će biti opredeljeni za sprovođenje monitoringa i drugi podaci od značajnog za sprovođenje.

Postupajući i radeći na ostvarenju istog, a to je suzbijanje neregularnosti u oblasti javnih nabavki, dostignut je visok nivo saradnje sa određenim državnim organima i institucijama, pre svega, sa tužilaštvom, MUP i Agencijom za borbu protiv korupcije, sve u načelu suzbijanja organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, odnosno procesuiranja izvršilaca krivičnih dela koja su taksativno navedena u kontekstu otkrivanju i krivičnog gonjenja izvršilaca krivičnih dela protiv službene dužnosti, primanja i davanja mita, kao i grupe krivičnih dela protiv privrede i svim onim što je vezano za zloupotrebu sa javnim nabavkama.

Udeo negativnih mišljenja od 2013. godine koji je iznosio 36% smanjen je na procenat od 2% 2020. godine. To je način na koji Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije pristupa eliminisanju korupcije i kriminala za razliku od režima DOS-a koji je manipulativnim radnjama ne obazirući se na potrebe građana, već samo na svoj lični interes i sve nezasite političke apetite na grbači napaćenog naroda kršio sve norme i standarde u obavljanju državnih i političkih funkcija. Pod tim mislim prvenstveno na Dragana Đilasa koji je opustošio budžet grada Beograda kroz samoreklamiranje od 68 miliona, kroz javne nabavke od softvera koji nikada nije ni proradio, pljačkama na trolejbusima, na vrtićima, preko podzemnih kontejnera, mosta na Adi koji je ujedno i najskuplji most ikada, afere Luke Beograd, kao i tragičnom rekonstrukcijom Požeške na Čukarici, na kojoj ja živim i sve sam to video, a danas da bi se unapredila kontrola u sistemu javnih nabavki koja nas ujedno i strateški približava segmentima EU i evropskog društva ide primena novog portala javnih nabavki i dominantan podatak je da se broj negativnih mišljenja smanjuje iz godine u godinu dok pozitivna mišljenja dominiraju sa niskim učešćem pregovaračkih postupaka u ukupnoj vrednosti.

Sve je to deo politike Aleksandra Vučića i SNS, čiji je cilj sprečavanje malverzacija sa javnim nabavkama. Mi tu ne stajemo i idemo dalje u borbi protiv svih vidova kriminala, korupcije, malverzacija, sve u cilju boljeg standarda i bezbednosti građana Srbije.

Danas državu posmatramo kroz rezultate, a ne više kroz obmane kojima je stari DOS samo lagao i maštao maglom obećanja, a punio svoje prekookeanske račune i radio sve za svoj lični interes, ali baš sve, a ništa za narod Srbije koji je vapio za pravdom i boljim životom, a doživeo da ih bivši režim dovede do ivice bankrota i bede. Đilasov, Šolakov, Jeremićev sistem je narodni novac u poreskim rajevima zalivao skupocenim viskijima, tompusima, skupocenim hotelskim sobama pod izgovorom da je to za narodno dobro. To nije naša politika.

To nije politika Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije, već nove investicije, fabrike, bolnice, putevi, uvećanje plata i penzija uvek, pa čak i u doba pandemije, kao i beskompromisna borba sa onima koji su bacili zemlju u sunovrat, borba protiv močvare i onih koji u svojoj nemoći danas jauču na društvenim mrežama ne bi li se nasiljem vratili u onaj mulj u koji su u jednom bacili i Srbiju, ali to im neće poći za rukom. Država koju predvodi Aleksandar Vučić je danas potpuno drugačija od one jadne i ponižene koju su drmali tajkuni i lopovi. Neće više nikada. Narod im poručuje – vaše pretnje metkom nisu zaustavile ni Vučića, ni Srbiju, niti će.

Ono što je teško uradićemo sad, ono za šta govore da je nemoguće za to će nam možda trebati malo vremena, ali biće i to. Videli ste već. Znate da je tako. Hvala vam. Živi bili i živela Srbija.

Hvala reč ima Vuk Mirčetić.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući gospodine Orliću, poštovani predstavnici institucija, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ja sam se javio kako bih diskutovao o izveštaju o radu Komisije za kontrolu državne pomoći za 2020. godinu.

Pre samo početka izlaganja zbog građana Republike Srbije, ja ću se vratiti kratko samo na period 2009. godine čisto da bismo uporedili Komisiju od 2009. godine i Komisiju koja danas funkcioniše.

Podsetiću da je sistem kontrole državne pomoći u Republici Srbiji uspostavljen upravo te 2009. godine donošenjem Zakona o kontroli državne pomoći i tim zakonom je bilo propisano da kontrolu državne pomoći vrši upravo ta komisija koju kao radno telo obrazuje Vlada. U tom periodu ova komisija nije posedovala niti pravni subjektivitet, niti PIB, niti prostoriju u kojima je funkcionisala i tokom primene tadašnjeg zakona konstatovano je da tu mnoge stvari treba da se promene koje se tiču u kontrole državne pomoći, ali i samog načina organizacije funkcionisanja Komisije. Bilo je neophodno doneti novi zakon kojim se uređuju i položaj, i izbor organa, ali i radno-pravni status zaposlenih u Komisiji.

Trenutni Zakon o kontroli državne pomoći je donet 2019. godine, počeo je da se primenjuje 1. januara 2020. godine. Dakle, Komisija za kontrolu državne pomoći u smislu ovog zakona funkcioniše tek nekih godinu i po dana.

Komisija o svom radu podnosi Narodnoj skupštini Republike Srbije izveštaj o radu što podnosi Narodnoj skupštini Republike Srbije izveštaj o radu, što ste vi i učinili 9. marta ove godine i zbog građana Republike Srbije važno je napomenuti još jednom da Komisija ne odlučuje o tome ko će dobiti pomoć, ne dodeljuje pomoć kao ni iznos koji se dodeljuje ni kojim učesnicima, ni po kom projektu itd.

Nadležni davaoci u smislu ovog zakona jesu nadležni organ Republike Srbije, Autonomne pokrajine, jedinica lokalne samouprave, a nadležnost je, odnosno neću pričati o svim, nego o nekim od nadležnosti Komisije, prema članu 10. Zakona o kontroli državne pomoći obuhvata, ja ću pročitati da ne bih pogrešio: ocenjivanja postojanja i usklađenosti državne pomoći sa pravilima o dodeli istih, donosi podzakonska akta za sprovođenje zakona kao i rešenja i zaključke u postupku kontrole, preduzima aktivnosti na razvijanju svesti o značaju kontrole državne pomoći i ono što je važno, Komisija ima i kontrolnu funkciju namenskog korišćenja državne pomoći.

Kada pričamo o državnoj pomoći generalno važno je napomenuti da je 2019. godine najistaknutiji instrument dodele državne pomoći su bile subvencije sa učešćem od 55,4%, dok su zatim sledili poreski podsticaji sa učešćem od 22,2%. Ukupna dodeljena pomoć 2019. godine iznosila je 939,6 miliona evra.

Jako je važno da pomenem, kao neko ko je u prethodnom periodu bio i obavljao funkciju predsednika Saveta za zapošljavanje jedne gradske opštine u Beogradu, znam koliko je važan dobar odnos sa privredom i koliko je važno informisanje privrednika o mogućnostima koje imaju. Posebno bih istakao značaj određenih aktivnosti koje imaju za cilj promovisanje državnih pomoći, jer što više ljudi, što više građana Republike Srbije znaju na koje državne pomoći imaju prvo, to će veći broj ljudi uzeti učešće i samim tim im se omogućava dalji napredak.

Posebno bih pohvalio rad Sektora preduzetništva Privredne komore Srbije u organizaciji ovakvih aktivnosti i to smatram primerom dobre prakse. Direktor sektora preduzetništva Branislava Simanić, sa svojim timom ljudi svake godine organizuje dan otvorenih vrata sa preduzetnicima na kojim svi predstavnici mikro, malih i srednjih preduzeća imaju prilike da se informišu o mogućnostima i državnoj pomoći na koju mogu da konkurišu. Te državne pomoći, tačnije finansijske pomoći raspisuje Republika Srbija, a realizuju se kao što svi znamo preko Fonda za razvoj Republike Srbije, Razvojne agencije, kao i Nacionalne službe za zapošljavanje.

Međutim, ono što je jako važno jesu prezentacije ovih programa koje se organizuju po opštinama u celoj Srbiji. Na taj način veći broj, još veći broj zainteresovanih ljudi može da dobije sve potrebne informacije koje se tiču određenih mogućnosti za subvencije i to smatram da je jako važno zbog toga što moramo da omogućimo građanima Republike Srbije dve stvari.

Prva stvar je da pre svega imaju mogućnost da se oslone na svoju državu i da znaju na koje subvencije i na koju državnu pomoć imaju pravu, a zatim i da budu informisani da mogu da konkurišu i kako mogu da konkurišu da bi to postigli.

Pre početka ove sednice razgovarao sam sa koleginicom Anom Pešić iz ćićevca i to je jedan dobar primer dobre prakse, obzirom na to da je u saradnji Privredne komore Srbije i regionalne Privredne komore Kruševac u Ćićevcu otvoren šalter za preduzetnike i sada svi građani koji imaju svoje preduzeće ili građani koji hoće da započnu svoj novi posao u svakom trenutku mogu da dobiju bilo kakve informacije.

Ono što je važno i što je interesantno jeste da u celom Rasinskom okrugu ovakvi šalteri nisu ranije postojali i sada, ovo je već treći šalter koji je otvoren u Rasinkskom okrugu, tu su naravno Brus, Trstenik i sada Ćićevac. To su upravo pravi primere kako se sledi politika predsednika Aleksandra Vučića.

Dakle, sa jedne strane treba da omogućimo atraktivno poslovno okruženje, a sa druge strane građani Republike Srbije treba da budu informisani, dakle da imaju načine kao mogu da iskoriste sve ono što im država nudi.

Ukoliko pogledamo izveštaj Komisije, moramo da imamo u vidu da je, kao što su i prethodni govornici pričali 2020. godina bila vrlo specifična godina zbog Korona virusa i smatram da i ako je bila teška godina i specifična, da ste se vi generalno kao Komisija prilično dobro snašli. U ovoj godini su uspostavljeni i pravni i institucionalni okviri koji su neophodni za rad komisije. Doneta su i sva neophodna akta koja se odnose na unutrašnju organizaciju.

Sada bih se vratio kratko na početak svog govora, kada sam pričao o Komisiji 2009. godine. Ovde se vidi jasna razlika između Komisije koja je bila 2009. godina i Komisije koja sada ove godine funkcioniše. Ono što mi se lično dopalo u ovom izveštaju, generalno u vašem radu jeste ulaganje, unapređenje kadrova i to kako funkcionera, tako i zaposlenih i ovako funkcionalna Komisija je održala 43 sednice na kojima je doneto 53 akta, kojima se ocenjuje usklađenost državne pomoći.

Na samom kraju, ako mi dozvolite, dao bih jednu sugestiju koja se odnosi na stepen poznavanja propisa iz oblasti državne pomoći i lično smatram, a i vi ste to naveli na kraju izveštaja, da ne postoji dovoljan stepen poznavanja propisa iz ove oblasti, te smatram da bi u narednom periodu trebalo malo više raditi na unapređenju i na podizanju svesti na ovu temu, jer ukoliko svest svih relevantnih činilaca bude na zadovoljavajućem nivou i ukoliko to naravno dalje doprinosi, kao što sam nekoliko puta već i pomenuo, stvaranju atraktivnog jednog poslovnog okruženja, transparentnijeg poslovanja, ali i otvaranja novih radnih mesta.

Mi danas živimo u Srbiji koja je za ponos svih nas, ali to ne treba da znači da ne treba da nastavimo da se trudimo i da radimo još više i još marljivije. U danu za glasanje ću podržati predloženi izveštaj. Hvala.

Hvala.
Reč ima Miloš Banđur. Nije u sali.
Reč ima Marijan Rističević.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, javne nabavke, Kancelarija za javne nabavke, danas uglavnom govorimo o javnim nabavkama. U ovoj državi za vreme vlasti bivšeg režima, na te javne nabavke, pala je jedna velika magla tako da su javne nabavke u stvari bile tajna.

Đilas je najbolji primer za to kako se javna funkcija podredi privatnim biznisima. Spojio je javnu funkciju i privatne biznise. To je rezultiralo da on u svojim privatnim firmama napravi ogromne profite, a da u javnom sektoru bude ogroman minus. To će gospodin Mirković najbolje znati. Znači, to je negde 1,2 milijarde evra je ostavio dug u Beogradu dok je vladao i bio gradonačelnik.

Firme su mu napredovale i napravile ekstremne profite tako da je svima jasno, verovatno i Agenciji za borbu protiv korupcije koja je usko povezana sa ovim, verovatno je i njima bilo jasno da se radi o prelivanju iz javno u privatno, ali bože moj, niko nije reagovao, jer su oni za vreme svoje vlasti pažljivo birali tužioce, sudije, radnike Agencije za borbu protiv korupcije. Danas je toj Agenciji za sprečavanje korupcije, sada se tako zove, omiljena meta su narodni poslanici.

Dakle, oni koji čak i nisu u poziciji da učestvuju u javnim nabavkama, da budu članovi tenderske komisije itd, oni su omiljena meta Agencije za borbu protiv korupcije koja bi zloupotrebu u javnim nabavkama trebala je da sankcioniše i spreči. Ja moram priznati da to sada rade daleko efikasnije, nego u periodu do 2013. godine.

Da vas podsetim, da je u toj Agenciji za borbu protiv korupcije uhapšen direktor, jer se to tako zvalo, zato što i sam direktor u Agenciji za borbu protiv korupcije za vreme vlasti bivšeg režima bio duboko u korupciji, što bi neki naši mlađi rekli – bio duboko u medu i šećeru.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako vam kažem samo podatak da je za vreme vlasti bivšeg režima Agencija za borbu protiv korupcije zgradu u kojoj posluje i dan danas, sada se zove Agencija za sprečavanje korupcije, kupila bez javnih nabavki, direktno pogodbom, sa vlasnikom firme, odnosno sa firmom čiji je vlasnik bilo lice iz one „Bele knjige“, čuvene „Bele knjige“ na osnovu koje je sprovođena akcija Sablja itd. Ako kažemo da su kupili direktnom pogodbom, uz pomoć podrške Vlade Mirka Cvetkovića, Vlade Ilijade, u to vreme je bila više jada nego Vlada.

Ako su oni to kupili direktnom pogodbom, gde su za jednu zgradu dali pet puta više novca nego što je taj zanimljivi preduzetnik dao za celu firmu koja je ima pet takvih objekata u Beogradu. Kao slučajno su šetali kroz Beograd, nešto im nije odgovaralo, na Zelenom vencu im nije odgovarala zgrada Beogradske ili „Beobanke“, da ne grešim dušu i onda su u povratku videli na uglu baš tu zgradu, baš tog lica i rešili su baš to da kupe.

Šta ste mogli u to vreme, za vreme vlasti žutog režima, bivšeg režima, dakle šta ste mogli da očekujete u javnim nabavkama, šta ste mogli da očekujete o tome da se spreči upadanje u med njihovih funkcionera, ako je sama Agencija, koju su oni odabrali na način koji je protivpravni i protivzakonit kupila zgradu u kojima posluje i dan danas. Tamo ima žutih kadrova. Sećamo se gospođe koja je bila u stranci nikada im dosta nije bilo, da je njena majka aktivno radila na slučajevima narodnih poslanika koji su zbog neke sitnice lepljeni za stub srama u medijima. Pri tome, Radulović, zahvaljujući tome što je ćerka od jedne funkcionerke iz Agencije bila na njegovoj listi, Radulović je prošao nekažnjeno iako je kao stečajni upravnik, a kasnije i kao ministar duboko svoje prstiće zaronio u srpske budžete, bogami i američke, ali za američke me toliko nije briga. Toliko o onome koji će se ovde verovatno posle izbora vratiti na antivakser idejama.

Dame i gospodo, u vezi državne pomoći. Državna pomoć i subvencije u poljoprivredi i industriji. Ono što bih ja voleo, iz ovih podataka vidim da je 2019. godine da je podrška 2,4 puta veća u industriji za subvencije nego u poljoprivredi. Praksa u EU je obrnuta. Subvencije u poljoprivredi su 45% evropskog budžeta, izdvaja se na 10,4 miliona hektara. Ako to uzmemo kao jedinicu mere da to bude površina poljoprivrednog zemljišta na 10,4 miliona hektara obradivih površina, oni izdvajaju 54 milijarde evra, što je negde prevedeno po hektaru oko 500 evra.

U ovom trenutku ovaj iznos koji je isplaćen 2019. godine nije i konačan, zato što su ostali dugovi koji će se isplaćivati sada kada smo, uz podršku naravno i predsednika Republike, uspeli da dobijemo dopunska sredstva da bi isplatili te zaostale repove i dugove i da u potpunosti isplatimo sve što je dugovano u 2019. i 2020. godini.

Dakle, ova cifra za 2019. godinu neće biti konačna, ali kada je podelite sa tri i po miliona hektara obradivih površina dobijete negde oko 100 evra. Ranije je to bilo oko 30, 40 evra. Ovo je veliki napredak i ja kao predsednik Narodne seljačke stranke sam zahvalan i Vladi i naravno nosiocu izborne liste koji je dve seljačke stranke stavio na listu i koji uvek ima razumevanja po pitanju poljoprivrede da srazmerno industrijskoj moći ove zemlje izdvojimo što više novca za poljoprivredu i da na takav način subvencionišemo i nagradimo poljoprivrednike, odnosno da ih stimulišemo za što veću proizvodnju.

Moram reći da ova državna pomoć nije bila samo u korist poljoprivrednika, da je ona bila i u korist potrošača, a posebno je bila korisna za prerađivače, bila u korist države koja, bi ne daj Bože, zbog eventualnih novih vojnih i ekonomskih pritisaka bila sigurna da ima prehrambenu sigurnost. Dakle, sem toga što je država bezbedna, sem toga što ima neku vrstu političke moći u regionu koji snabdeva hranom, jer smo okruženi zemljama bivše Jugoslavije koja u dovoljnoj meri nemaju hrane, ali ovi podsticaji su išli korist potrošača zato što su imali dobro snabdeveno tržište i jeftiniju namirnicu, a u korist prerađivača je bila još malo veća zato što su mogli da naprave, zahvaljujući sirovini koju dobiju jeftiniju zbog državne pomoći, mogli da naprave dobar prehrambeni proizvod i da budu konkurentni na našem tržištu i okolnim, pre svega prema evropskim proizvođačima za koje sam rekao da imaju nekoliko puta veći podsticaj ako uzmemo jedinicu mere za podatak.

Dame i gospodo, mi smo malo okrenuli subvencije u korist stočara, voćara, jer smatramo da intenzivnija poljoprivredna proizvodnja je od veće koristi za državu. Malo smo na biljnoj proizvodnji uštedeli onu subvenciju po hektaru zato što nije baš primereno praviti isključivo biljnu proizvodnju, subvencionisati i onda izvoziti milione tona kukuruza, stotine hiljada tona proizvoda od soje, stočnog brašna itd, a uvoziti meso često kvaliteta koje je ispod kvaliteta domaće mesne industrije, kvaliteta mesa koji proizvode domaći stočari.

Zato smo uveli podsticaje – svaka krava recimo 25 hiljada dinara, svaka nabavka priplodnog grla, junica je do 125 hiljada dinara, povraćaji su od 50 do 65% u stočarstvu, uvedeni su za mlade posebne privilegije itd. Tako da smo okrenuli subvencije u korist, koliko smo mogli, u korist intenzivnije poljoprivredne proizvodnje koja po hektaru daje daleko više. To je dalo neke određene rezultate, a sećate se vi koji ste bili u starijim sazivima da smo imali ovde pobunu ala Čanak, Radulović, Pajtić koji su protestvovali u ime ratara da se ne zaokreće agrarna politika u korist intenzivnije proizvodnje, pa su prozivali moju malenkost i zvali tako malo – hajde izađi malo da te ubijemo, zato što, eto, Bože moj, sa ratarstva smo prebacili na stočarstvo.

Moram vam objasniti da svaki stočar je prethodno ratar. Dakle, ništa mi previše nismo uzeli od ratarstva, nego smo ih usmerili da nadomeste prihode iz ratarstva stočarstvom, a stočarstvo je malo intenzivnija poljoprivredna grana u kojoj morate da radite svaki dan, u kojoj ne možete da kupite jedan „Džon dir“ i da obrađujete hiljadu hektara itd, već morate svakog dana da budete prisutni na svojoj farmi.

Privatizacija ili "grabizacija" koju su ovi žuti nesrećnici, koji sa pravom nisu ovde, ja mislim i da su bili na izborima da bi građani rekli "gud baj Čarli", dakle, verovatno bi ta američka iskrivljena verzija i na izborima propala, zato nisu ni izašli na izbore da misle da neko, eto, žali za njima, kao, eto, oni bojkotovali izbore i da ih nisu bojkotovali verovatno ih ovde ne bi bilo, uprkos tome što smo skinuli cenzus 3%, jer su u potpunosti zaslužili nepoverenje građana.

Dame i gospodo narodni poslanici, da ja ne bih previše dužio, da vam kažem svima da dobro pazite. U ovoj državi je žuti režim naučio i građane, bogami, a naučio i svoje članove, ukoliko još uvek postoje, oni su naučili svoje simpatizere i članove da je vera odvojena od države a pronevera kod njih nije. Hvala.

Zahvaljujem gospodinu Rističeviću.

Sledeći je narodni poslanik prof. dr Vladimir Marinković. Izvolite.

Hvala, uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine.

Poštovani gosti, dame i gospodo narodni poslanici, razmatranje izveštaja Komisije za državnu pomoć i, naravno, drugih institucija čiji su članovi predstavnici danas ovde a koji se tiču kontrole procesa javnih nabavki, koja je jako značajna za naš ukupni politički, ekonomski i socijalni napredak, govori o tome da Republika Srbija i Vlada Republike Srbije vrlo ozbiljno pristupaju kontroli ovih procesa koji su ključni kako bi novac, budžetski novac, novac građana Republike Srbije, odlazio na prava mesta i odlazio na prave projekte.

Ono što je još jako bitno a uvedeno je za vreme Vlade predsednika Aleksandra Vučića to je da se prati svrsishodnost svega onoga što državne institucije i svi oni koji su budžetski korisnici koji imaju obavezu da sprovode i da implementiraju proces javnih nabavki, da se toga i pridržavaju i da za sve ono za šta troše svoj novac, da to ima dodatu vrednost i, naravno, da se jako vodi računa o tome na koji način će se novac građana potrošiti.

S obzirom da je danas jako teško doći do novih investicija, jako je teško doći do svakog radnog mesta, jako je teško učestvovati u ovoj međunarodnoj konkurenciji u vreme Četvrte industrijske revolucije, ali i pored teške konkurencije, pored teških geopolitičkih i globalnih uticaja i ambijenta, mi danas imamo jednu jako značajnu izjavu vlasnika jedne kompanije koju je danas predsednik Vučić išao da otvara u Jagodini, u kojoj će biti zaposleno negde oko 400 ljudi, radi se o kompaniji "Fišer" čiji je vlasnik danas bio sa predsednikom i koji je rekao jasno i poslao poruku i našoj javnosti ovde u Srbiji, javnosti u regionu, ali i u celoj Evropi, da je ta kompanija širom Evrope tražila mogućnost i tražila najbolje i najpogodnije uslove za investiciju, za ulaganje, i da nigde nije mogla da nađe bolje uslove nego što je to našla u Srbiji.

To dovoljno govori o Srbiji onakva kakva je danas, onakvu kakvu smo je napravili u proteklih nekoliko godina, zahvaljujući viziji, državništvu i liderstvu predsednika Aleksandra Vučića, da možemo da učestvujemo u toj trci koju diktira Četvrta industrijska revolucija, da možemo da učestvujemo u trci koja značaj ima zbog toga što najveće svetske kompanije, najveće evropske kompanije, žele da ulažu svoj kapital u Republiku Srbiju. To pokazuje primer više od 150 fabrika koje je lično predsednik Aleksandar Vučić otvorio u prethodne tri godine, koje zapošljavaju jedan veliki broj ljudi.

Zašto to ima veze sa trenutnim geopolitičkim trenutkom i velikim izazovima koji su pred Srbijom, koji su pred našom Vladom, koji su pred našim narodom i građanima govori i ta činjenica da je trenutno u Republici Srbiji, upravo zbog tih investicija, upravo zbog sjajnih odnosa koje je predsednik Vučić napravio sa kancelarkom Angelom Merkel, stvarajući jedno vrlo ozbiljno poverenje, stvarajući od Srbije jednog pouzdanog partnera najključnijih država EU, i mi moramo da kažemo to otvoreno da to jeste Nemačka. Iako se po određenim pitanjima ne slažemo, ja moram da iznesem i tu činjenicu da nemačke kompanije u Srbiji zapošljavaju trenutno danas 70 hiljada ljudi. Iako se ne slažemo sa Amerikancima u svemu, njihove kompanije zapošljavaju 25 hiljada ljudi.

To je nešto što predstavlja svojevrsnu branu i zaštitu Republike Srbije u izazovima koji se tiču nastavka dijaloga između Beograda i Prištine, ali, naravno, i naše dalje posvećenosti borbi za očuvanje teritorijalnog integriteta, suvereniteta i zaštite nacionalnih interesa naše zemlje.

Dakle, Vučićeva doktrina je takva da osnaživanjem ekonomije, privlačenjem stranih direktnih investicija, stvaranjem strateških partnerstava sa zemljama sa kojima nismo decenijama imali gotovo nikakve diplomatske odnose, među njima je i velika Francuska, kao jedna od prve tri najrazvijenije zemlje u Evropi, Nemačka, Italija i svi naši drugi evropski partneri, napravio je od te vrste saradnje jednu sasvim novu situaciju za Republiku Srbiju koja danas predstavlja jedan svojevrsni ekonomski i privredni hab celog ovog regiona i zemlju u koju sve kompanije, iz svih zemalja Evrope ali i celog sveta, žele da ulažu svoj kapital.

Želim i moram da pomenem, jer ovo jeste visoki dom koji i služi tome da imamo jednu političku debatu i da prvenstveno šaljemo političke poruke, da predsednika Vučića očekuje vrlo težak sastanak u Briselu naredne nedelje, da ljudi koji će biti sa druge strane već proglašavaju svoju pobedu i unapred govore o tome da oni već imaju gotova rešenja koja Srbija samo treba da prihvati. Srbija odgovara na taj način što, evo, danas otvaramo fabriku u kojoj će biti zaposleno 400 ljudi, što ćemo i dalje narednih dana i meseci privlačiti investicije, što ćemo omogućiti našim građanima da imaju plate, što ćemo omogućiti našim starijim sugrađanima mogućnost da im se povećavaju penzije.

Uticaćemo, dakle, na dnevnom nivou na kvalitet života građana Republike Srbije, na njihovo blagostanje, a u političkom smislu ono što jeste moja poruka danas i mojim kolegama ovde, naravno, prethodni govornici SNS su vrlo stručno govorili o svim ovim temama danas, ali želim to i da pomenem, da je jako važno da damo sada odlučnu i odsudnu podršku predsedniku Vučiću kada je u pitanju dijalog i kada je u pitanju nastavak njegove borbe za Srbiju, nastavak njegove borbe za srpske interese, s obzirom da ni danas, kao ni prethodnih nekoliko godina, mnogima u regionu, mnogima u Evropi, mnogima u svetu nije drago što Srbija ima ovakav kvantni skok privrede i ekonomskog rasta, zato što je najbolja u vakcinaciji, zato što je najbolja u privlačenju stranih direktnih investicija i svi bi voleli da Srbija nije podigla svoju glavu na ovaj način kako je to uradila u prethodnih nekoliko godina.

Da li mislite da će neka zemlja da razmisli o tome i da razmisli o pritisku na Srbiju ako u Srbiji ima kompanija koje zapošljavaju pet, deset, 15, 20 hiljada ljudi ili, kao što je Nemačka, koja zapošljava, čije kompanije zapošljavaju 70 hiljada ljudi, gde imate najeminentnije kompanije koje rade ovde i koje su ovde došle ne da kao za vreme prethodnog režima, žutog režima koji je vladao do 2012. godine, koji je privlačio špekulantski kapital i koji je samo te pare okretao i iznosio iz zemlje i danas dolazimo do toga da umesto da su osnivali svoje opštinske odbore, da su jačali svoje partije i partijski pluralizam u Republici Srbiji, oni su to radili i osnivali svoje odbore i bankarske račune širom sveta, kao što je to Dragan Đilas pokazao otvorivši više od 50 računa u 17 država, u poreskim i egzotičnim rajevima širom sveta.

Danas u Srbiju dolaze najbolje kompanije, danas u Srbiju dolaze najbolji igrači, pa između ostalog zahvaljujući držanoj pomoći.

Između ostalog zahvaljujući državnoj pomoći zato što da nije bilo državne pomoći, da nije bilo jasno definisane strategije državne pomoći dana ne bi bilo „Er Srbije“, ne bi bilo toga da 2019. godina bude završena tako što kroz aerodrom „Nikola Tesla“ prođe više od pet miliona ljudi, a 2013. je to bilo negde oko 2,5 miliona, ne bi bilo mnogih kompanija, ne bi Srbija bila danas transportna, privredna, industrijska žila kucavica ovog regiona, a slobodno mogu da kažem i jugoistočne Evrope, da Vučić na pravi način nije sačuvao ključne i strateške kompanije, kao što to jeste JAT, kao što to jeste „Železara“ u Smederevu, kao što to jeste „ Rudarsko - topioničarski basen“ u Boru.

Mnogi su govorili o tome – ovaj Vučić ne zna šta radi, pa – to je nemoguće, pa – ne može Bor da se obnovi, ne može da radi ponovo. Amerikanci su napustili „Ju es stil“, odnosno „Železaru“, prodali su je tada Vladi Republike Srbije, nesposobnoj Vladi Republike Srbije, Mirka Cvetkovića, za jedan dolar. Šta je urađeno?

Zahvaljujući jednom posvećenom radu, zahvaljujući jednom političkom i, slobodno mogu da kažem, diplomatskom aktivizmu i ofanzivu predsednika Vučića koji je uspeo da nađe partnere u nekim drugim državama, koji je uspeo da nađe partnere koji su danas najveći izvoznici u Republici Srbiji, koji su danas zaslužni za to što će Srbija ove godine da ima više od 6% rast BDP.

Da bi građani Republike Srbije bolje shvatili sve ovo o čemu danas pričamo, ta saradnja i sa ovim komisijama, institucijama i bolja kontrola rezultira time da imamo više kompanija, da ta državna pomoć bude usmerena na najbolji mogući način, da kontrolišemo javne nabavke, da podržavamo ovu instituciju kako se ni jedan jedini dinar držanog novca ne bi odlio na, ne daj Bože, nezakonit ili nesvrsishodan način.

Kako prolaze oni koji to pokušavaju da rade, koji misle da i parlament i Vlada i MUP, neće da rade svoj posao i da će žmuriti na takve stvari, to možemo da vidimo, i tu vrstu rešenosti da ta borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, a to jeste kada uzimate novac iz budžeta jedna od najgorih vrsta organizovanog kriminala i korupcije, pokazuje i to da je Aleksandar Vučić spreman da se obračuna i sa ljudima iz svojih redova, ali i sa bilo kim ko ugrožava stabilnost, ko ugrožava ekonomiju, ko ugrožava finansije Republike Srbije.

To je politika i to je liderstvo i to je Aleksandar Vučić i to je SNS koja je dobila poverenje, ogromno poverenje građana Republike Srbije da vodi ovu državu na ovakav način, da vodi ovu državu u procesu dalje modernizacije, prosperiteta, pridobijanja novih radnih mesta i onoga što je nama jako, jako bitno, to je jačanja demografskih karakteristika naše zemlje, ostanka mladih ljudi ovde u Srbiji. Mi im to nudimo, bolje obrazovanje, bolja radna mesta.

Mi smo industriju informacionih tehnologija podigli toliko da za samo tri godine imamo skok sa 400 miliona na 1,2 milijarde evra samo od tih usluga. Danas imamo situaciju da u našu zemlju dolaze najveći svetski igrači iz te oblasti.

Podigli smo turizam, podigli smo informacione tehnologije, industrijska revolucija u Srbiji teče na najbolji mogući način.

Ovde se otvaraju pogoni, otvaraju se proizvodnje, otvaraju se fabrike. Naša ekonomija više nije zasnovana na uslugama. Ulaže se, naravno, i u poljoprivredu koja jeste, naravno naša je otvorena fabrika i predstavlja naš prirodni resurs.

Naravno, ono što je jako bitno, pokušavamo da naše prirodne resurse kao što su rude, kao što su energenti iskoristimo na najbolji mogući način.

Neće uspeti oni koji mašu zelenim ili onakvim ili ovakvim zastavama i koji kažu – ništa ne valja, ne treba nam ništa, ne trebaju nam investicije, ne treba nam rudarstvo, sve je unapred osuđeno na propast.

Ova država kako je pokazala da ovde dolaze najbolje fabrike tako ćemo dovoditi najbolje partnere koji rade u sektoru rudarstva, koji rade u sektoru energetike, jer smo pokazali da nam je ovde građanin, da nam je narod Republike Srbije najvažniji i da smo pokazali da možemo na najodgovorniji način da se ponašamo prema njemu.

Tako smo pokazali da devet godina insistiramo, imamo boljitak, imamo dobre rezultate prilikom odbrane naših nacionalnih interesa i našeg suvereniteta. Konačno je ova zemlja poštovana , konačno ovu zemlju svi u svetu shvataju kao jednog ozbiljnog i pouzdanog partnera i konačno, kao što je to Vučić pokazao, na sednici SB UN, može da kaže onima koji su sila na ovom svetu, onima koji su najveći, onima pred kojima možda, neki koji su jači od nas, drhte i neće da se zameraju i da kaže šta su naše crvene linije i da kaže da mi poštujemo međunarodno pravo i da kaže da smo mi u pravu i da kaže da ćemo da nastavimo da se borimo, da se borimo za našu zemlju, za našu Srbiju, za naše građane, i to je politika SNS, to je politika Aleksandra Vučića. Hvala.

Zahvaljujem gospodinu Marinkoviću.
Sledeći narodni poslanik koji ima reč je Srbislav Filipović.

Hvala predsedavajući.

Dame i gospodo, Srbija je zemlja na koju svi ne da možemo, nego moramo da budemo ponosni, kao što je svaki narod ponosan na svoju zemlju, na njena dostignuća, na njene ljude i njene rezultate. Ali, moramo da budemo još ponosniji nego što jesmo, ne samo zato što u njoj živimo, već zato što je ova zemlja postigla ono što je mnogima delovalo nemoguće, 2012. godine. Te 2012. godine, zatekli smo zemlju u kandžama mafije, kriminala, tajkuna, zemlju koja je ekonomski i privredno potpuno propala, devastirana u svakom smislu.

Te 2012. godine smo zatekli državu iz koje su jedva čekali mladi ljudi da odu. Na jugu Srbije, govorilo se – što južnije, to tužnije, na severu pusto, na istoku prazna sela, prazni gradovi, na zapadu Srbije katastrofa, i onda dolazi potpuni preokret.

Dolaskom SNS i Aleksandra Vučića na vlast, Srbija konačno kreće krupnim koracima napred. Počinju potpune promene od dna do vrha vlasti u svakom smislu, i dolaze novi ljudi i odgovorni ljudi na vlast, ljudi koji imaju ideju i imaju viziju, predvođeni predsednikom Vučićem, koji znaju i umeju da menjaju Srbiju i uspeli su Srbiju da promene u prethodnih 9 godina, da Srbija danas bude potpuno drugačija zemlja nego što je bila 2012. godine.

U Srbiji danas, više ne govorimo o tome da li će rast biti 1%, 2%, da li ćemo da sustignemo Albaniju, BiH, Crnu Goru, sve smo prestigli u regionu i sada Srbija korača krupnim koracima napred i sustiže najrazvijenije zemlje Evrope, i sada se takmičimo sa najboljima. Nismo više u zonskoj ligi, sada smo u prvoj ligi u Evropi, i sada se takmičimo sa najboljima i najrazvijenijim zemljama, i neke od njih, u ovoj teškoj godini, koja je iza nas, kada je Kovid 19 ostavio strašne posledice na privredu i ekonomiju širom sveta, Srbija je pokazala da je napravila jedan ne solidan, nego odličan temelj za budućnost, tako što je sredila svoje finansije, uredila privredu, ekonomiju i tako što može da pomogne toj istoj privredi, da ne padne nego da nastavi da jača i da raste u periodu koji je pred nama.

To znači nove fabrike, nova radna mesta, to znači nove puteve, novog života još u Srbiji.

To je ono što su građani Srbije i očekivali i od predsednika Vučića, od SNS i od ove Vlade Republike Srbije - da ulije nov život u Srbiju, da podigne Srbiju sa kolena, da Srbija više ne bude otirač širom Evrope i sveta, kako ko hoće obriše noge i šutne, ide dalje, da nam se izdaju naređenja, da nam se govori kako treba da uređujemo našu privredu, da nam se govori ko može da investira u Srbiji, ko ne može, da nam se kaže da li ne može iz Kine investitor, iz Rusije, da nam se kaže gde ćemo da kupujemo vakcine. To ne može niko Srbiji više da naređuje.

Srbija želi investicije i investitore i sa zapada i sa istoka, i sa juga i sa severa. Radujemo se svakom novom radnom mestu. Radujemo se svakoj fabrici koja dođe u Srbiju, jer znači nov život za svako mesto i region u kome je otvorena u Srbiji.

Svaka Nemačka fabrika, bez obzira na neka neslaganja koja imamo u politici, nama mnogo znači. Mnogo znači za svaku porodicu, za svako novo dete koje će se roditi ovde, jer ima izvesnu budućnost da ostane u svojoj zemlji, da je gradi i da stvara u njoj, a ne da naša pamet ide u druge države i da te druge države čini bogatijima kroz svoju pamet, kroz inovacije, kroz trud, kroz rad, kroz učenje, već da onaj potencijal koji imamo kao narod ostvarujemo ovde i da naša zemlja bude srećnija zahvaljujući tome čime nas je Bog obdario kada smo se rodili ovde kao Srbi. Naša pamet da stvara u Srbiji, naša pamet da ostane ovde, da zida, da stvara svoju budućnost u svojoj zemlji, a ne da tražimo sreću negde preko granice.

Nigde ne može lepše i bolje da nam bude nego ovde ako našu državu uredimo onako kakva ona treba da bude - bez korupcije, bez kriminala, sa poštenim i čestitim ljudima na vlasti, sa onima koji znaju da se izbore protiv svake bitange gde god se ona nalazila, a ta vlast mora da ima hrabrost za to.

Da biste imali takvu vlast, morate da imate i hrabrog čoveka na vlasti. Srbija to nije imala pre 2012. godine. Često govorim o tome da je pitanje da li smo u prethodnih 100 godina imali takvog čoveka na čelu Srbije koji je imao takvu viziju moderne države i budućnosti Srbije kakvu ima predsednik Srbije Aleksandar Vučić. To nije neka vizija kao neki imaginarijum, to je nešto što vidimo. Vidimo svakog dana. Pa i danas vidimo novu fabriku sa preko 400 novih radnih mesta. Vidimo nove naučno-tehnolške parkove. Vidimo sve ono što Srbija nije imala u decenijama iza nas. Vidimo i da je Torlak oživeo, proizvodimo vakcine protiv Kovid-19.

To su ogromni uspesi. Nekad mi se čini da kao narod možda nismo ni svesni koliko smo uspeli u prethodnih devet godina, od 2012. godine do danas, kolike smo ogromne korake napravili i koliko će zapravo Srbija tek ići napred u budućnosti, a danas ima dobre temelje.

To nije imala 2012. godine. Imali smo samo potencijal. Imali smo želju, kažem, pre svega, kao SNS i kao ljudi, kao njeni članovi da menjamo Srbiju na bolje, a danas imamo i ozbiljne mogućnosti za to. Danas imamo stabilnu ekonomiju, privredu, finansije. Imamo od čega da pomažemo privredu. Imamo od čega da pomognemo i našim građanima i penzionerima i onima koji su bez posla. Imamo od čega da pomognemo naš narod koji živi u Srbiji i van Srbije.

Danas je ovo ozbiljna zemlja. Danas je ovo ozbiljno društvo. Danas ovo više nije društvo koje sedi kući i oplakuje samo sebe zato što ne zna šta će biti za mesec ili dva, da li će za mesec ili dva imati budućnost, da li će imati penziju, platu, da li će moći sutra dete da ima za užinu kada krene u školu ujutru ili će morati da preskoči jedan obrok.

Danas u Srbiji deca imaju sigurnu perskepktivu, imaju stabilnu i izvesnu budućnost, da se u njoj školuju, da sa tom svojom diplomom mogu da se zaposle, da mogu da pokrenu svoj biznis, da se zaposle u privatnoj kompaniji, da daju doprinos rastu i razvoju svoje zemlje, da ostave trag i pečat u njoj, baš onakav kakav su slavni preci, koji su živeli nekada ovde, ostavljali dok su gradili modernu Srbiju stvarali je.

Mo hoćemo da slavimo neke nove Tesle, neke nove Pupine, a ne više da govorimo – živi u Americi, živi u Nemačkoj, živi u Engleskoj, nego su ostali ovde i stvorili su ovde ono što su nekada samo naši velikani mogli da stvaraju kada odu iz Srbije.

Hoćemo velikane u Srbiji i hoćemo decu da zadržimo ovde. Jedino kako možemo to da uredimo jeste sledeći politiku predsednika Srbije Aleksandra Vučića i svega onoga što jeste deo te politike i deo te političke vizije.

Hvala vam.

Zahvaljujem gospodinu Filipoviću.

Sledeći je narodni poslanik Uglješa Mrdić.

Izvolite.