Hvala vam predsedavajući. Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije. Danas na dnevnom redu imamo dva važna zakona iz oblasti visokog obrazovanja.
Prvi je izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju, sistemskog zakona, a drugi je predlog potpuno novog zakona, predlog zakona o studentskom organizovanju.
Kada kažemo, zakon o studentskom organizovanju, svi oni koji su studirali prethodnih godina, a pogotovo oni koji su bili u sistemu studentskog organizovanja, znaju da je priča o donošenju zakona o studentskom organizovanju, stara maltene 20 godina.
Mislim da je prva radna grupa za izradu jednog ovakvog zakona formirana još 2001. godine, a zatim posle te prve radne grupe, formirane su i druge i treće i iz svih tih radnih grupa proizilazili su neki nacrti i zakonskog teksta, ali nikada taj zakonski tekst nije ušao u dalju proceduru, nije ušao u javnu raspravu, pogotovo ne u proceduru pred Vladom Republike Srbije i Narodnom skupštinom Republike Srbije. To je tako bilo sve do 2018. godine, kada je vaš prethodnik, gospodin Šarčević, pitao studentske predstavnike iz KONUS i KAVS-a, šta je to što im je potrebno, a oni su rekli da je potrebno donošenje zakona o studentskom organizovanju.
Vrlo brzo je formirana radna grupa za izradu nacrta ovog zakonskog teksta, koja je nacrt izradila, i već početkom 2019. godine, Vlada Srbije je zaključkom utvrdila taj nacrt i utvrdila sprovođenje javne rasprave o Nacrtu zakona o studentskom organizovanju, i javna rasprava je sprovedena u Beogradu, u Ministarstvu, tako i u svim većim akademskim centrima, u Nišu i Novom Sadu.
Tu je bilo nekih korisnih primedbi i predloga za dopunu i izmenu tog nacrta, a posle 2019. godine usledila je godina korone, 2020. godina, kada se zastalo sa radom na ovom zakonskom predlogu i početkom ove godine, javna rasprava je ponovljena, i kako smo mogli da čujemo ona je bila u hibridnom delu, tako što su predstavnici studenata se nalazili u zgradi Ministarstva, a svi oni koji su iz epidemioloških razloga želeli da uzmu učešće u ovoj javnoj raspravi, to su mogli putem „zum“ aplikacije.
Naravno, radi se o zainteresovanoj javnosti i radi se o studentima, koji svi znaju da koriste nove tehnologije.
Posle te javne rasprave Nacrt zakona otišao je pred Vladu Republike Srbije. Vlada je utvrdila predlog zakonskog teksta i evo danas mi u plenumu Narodne skupštine možemo da raspravljamo o jednom ovakvom zakonu.
Zbog čega je ovaj zakon važan za studente? Zbog toga što jasno definiše šta je to studensko organizovanje u Srbiji. Do sada je svako mogao onako kako želi da definiše šta su to studentska predstavnička tela i šta su studentske organizacije.
U dosadašnjem Zakonu o visokom obrazovanju mi smo samo u dva člana imali u jednom definiciju studentskog parlamenta i obavezu sprovođenja izbora za studentski parlament, a u drugom članu zakona šta su to studentske konferencije, bez posebnog navođenja njihovih ingerencija, pogotovo ono što je pravilo problem studentima na terenu, da zakonom nisu bila predviđena materijalno-finansijska sredstva za rad studentskih konferencija i studentskih parlamenata.
S druge strane, što se studentskih organizacija tiče, apsolutno ni jednim članom ni jednog zakona, ni Zakon o visokom obrazovanju, ni Zakon o studentskom standardu, nije bilo definisano šta su to studentske organizacije, što je u praksi moglo da izazove velike probleme u primeni, ali ujedno i manipulaciju od onih koji su želeli da iskoriste studente za neke svoje ciljeve.
Tako smo imali česte medijske naslove - studenti iz organizacije ove, studenti iz pokreta ovog, traže ove ili one mahom političke zahteve koji nisu imali veze sa sistemom visokog obrazovanja.
To što mi danas definišemo zakonom o studentskom organizovanju šta su to studentske organizacije i direktno ih vezujemo za visokoškolske ustanove na kojima deluju, pokazuje jasnu spremnost Vlade Republike Srbije da studentske organizacije da studentima i da studentske organizacije rade u najboljem interesu studenata.
Zakon o studentskom organizovanju definiše dva tipa studentskog organizovanja, dva vida studentskog organizovanja. Prvi jesu studentska predstavnička tela, to su na visokoškolskim ustanovama studentski parlamenti a na nivou sistema visokog obrazovanja Srbije to su studentske konferencije.
Drugi vid studentskog organizovanja jesu studentske organizacije, koje su udruženja registrovana na osnovu Zakona o udruženjima, ali koje ispunjavaju posebne uslove i Zakon o studentskom organizovanju i prolaze određenu proceduru registracije na visokoškolskoj ustanovi ispunjavajući dodatne kriterijume.
Kao što sam malo pre rekao, studentska predstavnička tela jesu studentski parlamenti i studentske konferencije. Studentski parlamenti deluju kako na jedinicama visokoškolskih ustanova, to su fakulteti, tako i na samostalnim visokoškolskim ustanovama, to su univerziteti i akademije strukovnih studija, dok studentske konferencije deluju na nacionalnom nivou i one predstavljaju krovnu nadgradnju sistema studentskih parlamenata u Srbiji.
Ovaj zakon definiše jasne ingerencije studentskih konferencija, to su dve studentske konferencije - Studentska konferencija Univerziteta Srbije i Studentska konferencija akademija strukovnih studija i visokih škola. To su pre svega ingerencije prema Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje, koje ima dva člana iz reda studenata koje biraju upravo te studentske konferencije. To su ingerencije u procesu vrednovanja akademskih postignuća i studentskih programa, to je mogućnost podnošenja inicijativa za izmenu određenih opštih akata koji regulišu sistem visokog obrazovanja, ali i jedna nova mogućnost, a to je razmatranje po predstavkama i primedbama koje studentski parlamenti samostalnih visokoškolskih ustanova i njihovih jedinica upućuju SKONUS-u i SKAS-u.
Studentski parlamenti deluju kako na visokoškolskim ustanovama, tako i na njihovim jedinicama koje imaju status pravnog lica. Dakle, deluju na univerzitetima, deluju na fakultetima i deluju na akademijama strukovnih studija.
Kao što sam malo pre rekao, do sada su studentski parlamenti bili regulisani samo jednim jedinim članom Zakona o visokom obrazovanju, a sada Zakonom o studentskom organizovanju detaljno definišemo, od ovlašćenja studentskih parlamenata, do organizacije, načina sprovođenja izbora za studentske parlamente i ono što je studentskim parlamentima najvažnije, a to je finansiranje rada studentskog parlamenta i finansiranje studentskih aktivnosti na visokoškolskoj ustanovi.
Što se izbora za studentski parlament tiče, na njima mogu učestvovati sve one registrovane studentske organizacije na toj visokoškolskoj ustanovi, kao i neformalne grupe studenata kojima svojim potpisima podršku pruža najmanje 10% studenata visokoškolske ustanove i takav vid kandidovanja pruža mogućnost koji je i zakonska obaveza, da se prilikom izbora kandidata vodi računa o ravnomernoj zastupljenosti studenata i studentkinja, kao i o uključenosti studenata sa invaliditetom i studenata upisanih po afirmativnim merama u rad i sastav studentskog parlamenta.
Što se finansiranja i obezbeđenja materijalnog poslovanja studentskog parlamenta tiče, ono je definisano obavezom visokoškolske ustanove da mora da obezbedi prostor i neophodna tehnička sredstva za rad studentskog parlamenta, kao i da finansijski plan studentskog parlamenta usvaja upravo studentski parlament i on postaje posle usvajanja na savetu visokoškolske ustanove sastavni deo finansijskog plana te visokoškolske ustanove. Tim finansijskim planom studentskog parlamenta ne definišu se samo troškovi rada studentskog parlamenta, već i svi oni troškovi obavljanja studentskih aktivnosti na visokoškolskoj ustanovi, a to su: izdavanje studentskih časopisa, funkcionisanje sportskih ekipa, organizovanje treninga, seminara, studijskih putovanja, poseta poslodavcima i slično.
Što se drugog dela studentskog organizovanja tiče, to su studentske organizacije. One deluju na tri nivoa - na nivou jedinice visokoškolske ustanove, što su fakulteti i odseci akademija strukovnih studija, deluju na nivou samostalnih visokoškolskih ustanova i deluju na nivou sistema visokog obrazovanja u Republici Srbiji.
Studentska organizacija mora da bude registrovana na osnovu Zakona o udruženjima, ali studentska organizacija, kako bi se razlikovala od svih drugih udruženja, pa i onih udruženja namenjenih za studente, mora već u svom statutu da definiše ciljeve delovanja koji su u pravcu zaštite prava i interesa i zdravlja studenata, unapređenja nastave, unapređenja studentskog standarda i uključenja studenata u procese odlučivanja i afirmacija njihovog uključivanja u društvo.
Kako bi studentske organizacije stekle taj status, zakonom je predviđena procedura koja podrazumeva komisiju koja će na svakoj visokoškolskoj ustanovi ispitivati kako akte tako i rad studentske organizacije i donositi rešenje o upisu u registar studentskih organizacija.
Studentska organizacija članove može imati samo iz reda studenata, a funkcije u studentskoj organizaciji, znači organi studentske organizacije takođe moraju biti birani iz reda studenata te visokoškolske ustanove. Kako bi se to obezbedilo, studentska organizacija mora da vodi aktivno svoju knjigu članova. Takođe, studentska organizacija ne sme imati svoje delovanje usmereno protiv jednakosti svih studenata na rasnom, verskom, nacionalnom planu, na osnovu pola, materijalnog statusa ili bilo kog drugog porekla. Dakle, studentske organizacije moraju promovisati ideju tolerancije i zajedništva među studentima.
Studentske organizacije, jedinica samostalnih visokoškolskih ustanova mogu se udruživati u saveze studentskih organizacija. Oni će delovati na nivou univerziteta i na nivou akademija strukovnih studija i da bi bili reprezentativni u njihovom članstvu moraju se naći studentske organizacije koje deluju na najmanje 50% jedinica u sastavu te samostalne visoko školske ustanove.
Iznad saveza studentskih organizacija dolazi Nacionalni savez studentskih organizacija i to je novina u našem visokom obrazovanju i novina u našem studentskom organizovanju, iako su i ranije postojale studentske organizacije koje su u svom nazivu imale reč „srpski“ ili „Srbije“.
Nacionalni savez studentskih organizacije biće jedan i u njegovom članstvu naći će se svi savezi studentskih organizacija koji su registrovani na samostalnim visokoškolskim ustanovama kako bi se obezbedila ravnopravnost onih samostalnih saveza studentskih organizacije koje deluje na univerzitetima sa onima koji deluju na akademijama strukovnih studija. Mišljenje o osnivanju i radu Nacionalnog saveza studentskih organizacija davaće obe studentske konferencije.
Ono što me posebno raduje, a što se nalazi u ovom zakonu jesu odredbe koje se odnose na nadzor, nadzor vrši, naravno, Ministarstvo, a na teritoriji AP nadležni organ AP, kao i kaznene odredbe.
I do sada smo imali u Zakonu o visokom obrazovanju jedan član koji se odnosio na rad Studentskog parlamenta i član koji se odnosio na učešće studenata u radu drugih organa visoko školske ustanove, ali nismo imali kaznene odredbe ukoliko visokoškolska ustanova to ne ispuni. Sada će kako visokoškolska ustanova, tako i odgovorno lice u njoj moći da budu kažnjeni ukoliko ne obezbede adekvatna materijalna sredstva za rada Studentskog parlamenta, kao i ukoliko ne obezbede adekvatno učešće studenta u organima visokoškolske ustanove.
Znamo da je učešće studenata u organu upravljanja 15%, dok je učešće studenta u stručnom organu visokoškolske ustanove 20%.
Ovaj zakon širi i ovlašćenja studentskih predstavnika u stručnom organu, jer će oni, pored svojih dosadašnjih ovlašćenja, imati i pravo glasa i pravo na diskusiju i prilikom predlaganja organa poslovođenja, dakle u postupku izbora dekana, odnosno rektora. Imaće pravo glasa u postupku izmene Statuta visokoškolske ustanove i pravo glasa u postupku usvajanja finansijskog plana visokoškolske ustanove.
Što se tiče drugog zakonskog predloga, koji je danas na dnevnom redu, to su izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju, vidim da je nastavljena tendencija koju je vaše ministarstvo otpočelo 2017. godine. Znamo da je prvi Zakon o visokom obrazovanju donet 2005. godine, koji su karakterisale česte izmene. Godine 2017. donet je jedan novi, potpuni i sveobuhvatni Zakon o visokom obrazovanju, koji mi sada ovim izmenama i dopunama dalje prilagođavamo kako bi odgovarao potrebama naše akademske zajednice.
Pre svega bih pozdravio to što se izbor članova Saveta za visoko obrazovanje vraća Narodnoj skupštini.
Znamo da je 2017. godine propisano da izbor članova Nacionalnog saveta vrši Vlada. Obrazloženje je bilo da je i izbor nedostajućih članova i razrešenje pojedinih članova brže i adekvatnije na sednicama Vlade. Međutim, lično sam mišljenja da je procedura koju sprovodi Narodna skupština, koja podrazumeva i predlog Vlade i raspravu pred nadležnim odborom i raspravu u plenumu i stalno prisustvo građana koji ovo prate preko malih ekrana, adekvatniji izboru tako važnog nezavisnog tela kakav je Nacionalni savet za visoko obrazovanje.
Jedan bitan segment ovih današnjih izmena odnosi se na zaokruživanje postupka akreditacije kod nacionalnog akreditacionog tela, što od nas traži Evropska asocijacija za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju, čiji Nacionalno akreditaciono telo Srbije želi da postane punopravni član, a to je bitno za naše visoko školske ustanove i njihove studijske programe, jer će tada biti potvrđeni od strane nacionalnog tela koje je punopravna članica Evropskog nacionalnog tela.
Vidimo da se unutar Nacionalnog akreditacionog tela osniva novi organ, žalbeni organ, kako se žalbama u postupku akreditacije više ne bi bavio Nacionalni savet za visoko obrazovanje.
Ono što mogu da primetim to je da u sastav Upravnog odbora i Komisije za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta ulaze predstavnici studenta, što do sada nije bio slučaj.
Od osnivanja Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje u njemu su bili predstavnici studenata, ali nikada do sada u Komisiji za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta i Upravnom odboru Nacionalnog akreditacionog tela nije bilo studenata, pa bih ja, a vezano za diskusiju za prethodni zakon, pozdravio i ovu izmenu. Naravno da je bitno da studenti budu i u tom segmentu visokog obrazovanja.
Još jedna izmena koja se izmenama Zakona o visokom obrazovanju predviđa, a koja se tiče studenata, to je produžetak roka za tzv. stare studente. Zovemo ih stari studenti zato što su upisani po starim studijskim programima, studentskim programima usvojenim pre 5. septembra 2005. godine.
Znamo da su poslednji koji su mogli biti upisani po tim programima bili studenti koji su upisani 1. oktobra 2008. godine, tako da oni ne moraju biti i po godinama stari. Ukratko, produžava im se mogućnost za završetak studija kako osnovnih, tako magistarskih i doktorskih za još godinu dana, a ono što bih pozdravio jeste činjenica da mi ove izmene usvajamo sada, u junu mesecu, a ne kao što je često ranije bio slučaj, u septembru, što će dodatno da relaksira situaciju i omogući im da uče i završe ono što je započeto.
Ja, kao i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, u danu za glasanje svesrdno ću podržati ova dva zakonska predloga.
Hvala.