Hvala vam lepo.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kao ovlašćeni predstavnik želeo bih da naglasim da će poslanička grupa SVM u danu za glasanje podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju i Predlog zakona o studentskom organizovanju.

Kao što smo čuli u uvodnom izlaganju uvaženog ministra, najveći fokus u Predlogu izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju zauzima akreditacija i način na koji se bira Nacionalni savet.

Ovaj izbor postaje nova funkcija Narodne skupštine Republike Srbije i poslanička grupa SVM pozdravlja ovu odluku, jer je važno da imenovanje bude oduzeto od izvršne vlasti i da se vrati najvišem predstavničkom telu Republike Srbije, Narodnoj skupštini.

Dakle, studentske organizacije imaju važnu ulogu u predstavljanju interesa studenata, imaju za cilj da budu most ili bolje rečeno komunikacioni kanal između studenata i uprava univerziteta.

Možemo reći da tačno imaju za cilj da prate i služe svakodnevnim potrebama studenata u klasičnom smislu, ali ne smemo zaboraviti ni službenici organizacija koji je predstavljanje interesa studenata. Tokom svojih studija, naravno, redovno sam imao kontakt sa studentskim parlamentom Ekonomskog fakulteta u Subotici.

U poslednjih 15, 20 godina jedan od najvećih izazova za našu zajednicu je bio da zaustavimo odliv naših studenata iz Republike Srbije u inostranstvo. Kao jedan od načina da to ublažimo je bio da potražimo razloge zašto mladi vojvođanski Mađari odlučuju da napuste zemlju nakon završetka srednjeg obrazovanja.

Ono što smo saznali bila je činjenica da su se mladi upisivali na univerzitete u EU, najviše u Mađarskoj i posle studija ostajali tamo. Stoga smo počeli da sve više energije i napora ulažemo u to da naši studenti imaju bolje uslove da studiraju ovde u Republici Srbiji gde su završili srednju školu.

U poslednjih nekoliko decenija učinili smo sve što je bilo u našoj moći kako bi motivisali mlade vojvođanske Mađare da ostanu da studiraju u svojoj zemlji.

Nacionalni savet mađarskih nacionalnih manjina je 2011. godine počeo sa sistemom stipendiranja studenata u iznosu od 100 hiljada do 150 evra u dinarskoj protiv vrednosti mesečnoj i to konstantno traje. Pored opštih uslova za konkurisanje, uslov je da su prijavljeni završili osnovno ili srednje obrazovanje na mađarskom nastavnom jeziku i nastavljaju studiranje u Republici Srbiji.

Stipendije su se tokom godina proširile u kompleksni sistem stipendiranja koji studentima sada predstavlja veliku pomoć i pruža mogućnost da bez obzira na eventualne jezičke poteškoće budu spremni za svoje akademske studije. Imaju organizovane pripreme za prijemni ispit iz svih predmeta, mogu da se upišu na skoro svaki fakultet koji bi želeli da pohađaju na teritoriji AP Vojvodine.

Sledeći veliki korak je da pre upisa Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine organizuje intenzivni jezički kurs na koji je prijava slobodna i dobrovoljna, što je takođe veoma korisno za neke učenike sa severa Vojvodine ili iz Potiske regije. Najnoviji deo tog sistema stipendiranja je da od ove godine Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine obezbeđuje stipendiju za pravnike u iznosu otprilike 30.000 dinara mesečno kojim želi da motiviše vojvođanske Mađare da izaberu put pravnika i da svojim znanjem pomognu svojoj zajednici.

Pored novčanih davanja i organizovanih programa priprema za studije od 2015. godine je otvoren studentski dom „Evropa“ u Novom Sadu koji prima studente iz Vojvodine koji su pohađali nastavu tokom osnovnog ili srednjeg obrazovanja na mađarskom nastavnom jeziku.

Dom ima kapacitet od 400 mesta koji je u potpunosti iskorišćen. Sobe obezbeđuju najbolje moguće uslove studentima. Unutar doma funkcionišu radionice iz više predmeta koje služe potrebama studenata. Imaju mogućnost da unaprede i da prošire svoje znanje i da učestvuju na međunarodnim takmičenjima iz svoje struke. Najviši nivo predstavljanja studenata u domu je studentska organizacija Predstavljanje interesa studenata doma „Evropa“. Organizacija radi isključivo unutar doma i radi na prilagođavanju rada studenata i zaposlenih i bavi se organizovanjem dešavanja za studente doma.

Trenutna situacija pruža mogućnost pripadnicima mađarske nacionalne manjine da se uključe u sistem višeg i visokog obrazovanja Republike Srbije po povoljnim uslovima i da uz sve moguće uslove sa dobrim uspehom završe svoje studije, pa da se uključe u tržište radne snage.

Na kraju bih još jednom naglasio da će poslanička grupa SVM u danu za glasanje podržati predloge zakona koji se nalaze na dnevnom redu. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem gospodinu Kišu.

Sledeći narodni poslanik je Hadži Milorad Stošić.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre gospodine Ružiću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na današnjoj sednici raspravljamo o dva zakona iz oblasti obrazovanja, i to Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, koji je podnela Vlada i novi u celosti zakon, Predlog zakona o studentskom organizovanju, koji je takođe podnela Vlada.

Na samom početku, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe PUPS-Tri P, istakao bih da će poslanička grupa PUPS-Tri P u danu za glasanje dati svoju podršku ovim zakonskim rešenjima i glasati za ove predloge zakona.

Kada govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, koji je podnela Vlada, tu bih se osvrnuo na neke predložene promene u ovom predlogu koje svakako doprinose poboljšanju nekog prethodnog teksta i poboljšanju uslova rada na koje se odnosi.

Naime, mislim da je dobro što je prepoznata specifičnost Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta i što je sada zakonom pojašnjeno da je za studiranje i predavanje na ovom fakultetu neophodan blagoslov Srpske pravoslavne crkve, kako bi se izbegli određeni nesporazumi do kojih je dolazilo u prethodnom periodu. To je svakako novina i dobro pojašnjenje, odnosno definisanje konkretnih stvari.

Ovom izmenom se ni u kom slučaju ne zadire u već postojeću autonomiju univerziteta i naučnog rada, već se samo postojeća praksa koja postoji već vekovima na ovom specifičnom fakultetu podvodi pod zakonske odredbe. Zakon posebno precizira da će Pravoslavni bogoslovski fakultet morati da precizno uredi postupak eventualnog povlačenja saglasnosti, tako da se jasno propiše razlog za povlačenje blagoslova za rad, učešće upravo tog fakulteta u postupku i pravo na izjašnjavanje nastavnika ili studenata o kome se odlučuje.

Na drugoj strani mi se već po ko zna koji put suočavamo sa pitanjem starih predbolonjskih studenata i rokova za završetak njihovih studija. Ni ja ni naša poslanička grupa PUPS-Tri P nemamo ništa protiv toga da se ti rokovi i sada produže, ali prethodno smo već više puta izneli naše stanovište da se napokon mora zauzeti konkretan stav, pa ili da se ovi rokovi u zakonu i formalno ukinu ili da ako se to ne želi onda napokon jasno odluči i saopšti da se oni više neće produžavati, kao što je to slučaj bio sa starim doktorantima, jer mislim da ova stalna produženja u poslednjem momentu ne daju nikakve konkretne efekte u praksi, niti efektivno nekoga stimulišu da aktivno poradi na završetku svojih studija i zbog toga imamo one studente koji su dugi niz godina na studijama.

Kao treća važna stvar u inoviranom zakonskom tekstu nalazi se u dopuni člana 93. koji reguliše prava nastavnika po odlasku u penziju, a između ostalog sada se precizno rešava postojeća pravna nedoumica, odnosno precizirano je da nastavnici, redovni profesori koji su navršili 65 godina života i produžili radni odnos ne mogu biti birani u organe upravljanja fakulteta i visokih škola. Međutim, sama činjenica, imajući u vidu da je podnet amandman na ovaj član, kojim se predlaže i mogućnost da ovi profesori mogu biti birani u organe posle 65. godine, mišljenja sam da je bitno da se donese konačan stav, a na nama poslanicima je da te izmene prihvatimo ili ne. U ovom momentu ne želim da prejudiciram i da predlažem šta je bilo bolje, ali svakako treba definisati jednom za neki duži period da se tako i radi i postupa prema tim profesorima koji imaju mogućnost da produže svoj radni vek za još dve godine.

Naposletku, nekoliko važnih izmena, tiče se i Nacionalnog akreditacionog tela, odnosno njegovog sastava, načina izbora i nadležnosti, odnosno omogućavanja i žalbene procedure unutar ovog veoma važnog organa koji se bavi akreditacijom visokoškolskih ustanova i njihovih programa. U tom smislu ćemo mi kao poslanici budući imati novo zaduženje da vršimo određene izborne funkcije u rukovodstvu ovog tela. Svakako uloga Skupštine u tom smislu je sada definisana.

Drugi zakon o kome danas raspravljamo je potpuno nov i on se odnosi na oblast studentskog organizovanja. Ova oblast jeste manjim svojim delom uređena u postojećem Zakonu o visokoškolskom obrazovanju, ali sa svega nekoliko stavova unutar jednog jedinog člana tog zakona. Novi zakon tu oblast uređuje znatno detaljnije i u članu 2. predviđa da su oblici studentskog organizovanja, pored postojećih studentskih parlamenata i studentske konferencije i studentske organizacije, a kao najviši oblici organizovanja Studentska konferencija univerziteta.

Kao polje delatnosti konferencije definisano je razmatranje pitanja od značaja za studente, usaglašavanje stavova i koordinisanje aktivnosti studentskih parlamenata, biranje i razrešavanje studentskih predstavnika u Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje.

Studentski parlament će zadržati svoje dosadašnje nadležnosti u vezi sa fakultetima, a po prvi put je u čl. 10. do 17. dosta pažnje posvećeno i studentskim organizacijama u užem smislu, gde je prepoznato više njihovih oblika: studentska udruženja, udruženja koja se bave standardom studenata, udruženja studenata u domovima, kao jedno od važnijih, i studentske organizacije studenata sa invaliditetom, što je posebno bitno u smislu brige o deci, odnosno studentima sa invaliditetom.

Ono što je veoma bitno je to da će sada biti precizno regulisan postupak osnivanja ovih organizacija, njihovog registrovanja i rada, a što je usklađeno sa odredbama zakona o udruženjima.

Mislim da je dobro što se ovim predlogom zakona sada stvaraju uslovi za njihovu daleko transparentniji rad i kontrolu tog rada od strane fakulteta i univerziteta. Tako da se mnogo može očekivati da se one još više posvete svom osnivanju i cilju, a to je poboljšanje položaja studenata.

Pošto smatramo da se radi o dobrim zakonskim predlozima Poslanička grupa PUPS - „Tri P“ će u danu za glasanje dati svoju punu podršku za njihovo usvajanje. Takođe, Poslanička grupa PUPS - „Tri P“ će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja razmatrana na ovoj sednici i glasati za.

Uz pozdrav, još jednom, ministru i zahvalnost za uređenje ovih zakonskih rešenja, poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem, gospodinu Stošiću.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević. Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani prvi potpredsedniče Vlade Republike Srbije, ministre prosvete obrazovanja, tehnološkog razvoja, gospođo Dukić Mijatović, poštovani predstavniče Ministarstva, nemojte mi zameriti, ali namerno ističem državnu sekretarku da ispoštujemo rodnu ravnopravnost, jer znam koliki je bio vaš doprinos uz rad ministra na izradi ova dva izuzetno važna zakonska predloga i to želim posebno danas da istaknem.

Dakle, današnja diskusija pokazuje i tu bih se složio na samom početku sa konstatacijom ministra da je prepoznat značaj ova dva zakonska predloga. Sa druge strane, gospodin Zukorlić je u svom izlaganju rekao da su oba zakonska predloga prošla jednu ozbiljnu raspravu unutar resornog Odbora za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj i to zaista jeste dobar kredibilitet da se radi na doslednosti i to i jeste dobar osnov za podršku Odbora daljem unapređenju sistema kada govorimo o ovim zakonskim predlozima.

Poštovani ministre Ružiću, za svega osam meseci od izbora i Vlade Republike Srbije, dakle, konstituisanja i formiranja Vlade Republike Srbije kojoj vi pripadate, imamo čast ponovo u parlamentu da na dnevnom redu imamo zakonske predloge akata, propise iz oblasti obrazovanja. To govori o dinamičnosti oblasti obrazovanja, a time i o potrebi da se stalno inovira zakonodavni okvir baš u ovoj oblasti. To činimo i danas, ovoga puta u pitanju je, dakle, visoko obrazovanje i organizovanje studenata.

Pre nego što ću govoriti o samim zakonskim predlozima želeo bih da ukažem na značaj obrazovanja za razvoj društva i da navedem neke od rezultata koje je postiglo vaše Ministarstvo na ovom planu. Strateški posmatrano, obrazovna politika predstavlja jedan od prioriteta Srbije, jer bez mladih i obrazovnih ljudi, kreativnih, inovativnih ne može biti nikakvog napretka društva u celini, pogotovo ne danas kada su za moderna informatička društava neophodna i nova znanja. Obrazovanje je kao i zapošljavanje, veoma dinamična oblast i zato je potrebno stalno dograđivati i zakonodavstvo, ali raditi i u praksi.

Podsetio bih da je pre dvadesetak dana Vlada usvojila novu Strategiju razvoja obrazovanja za period do 2030. godine, koje je pripremilo Ministarstvo prosvete na čelu sa vama i vašim timom koji ste izabrali. Podsetio bih da je prethodna strategija za period do 2020. godine doneta u vreme kada je ministar prosvete bio profesor dr Žarko Obradović. Na moju veliku žalost on je danas opravdano odsutan, on bi svakako kvalifikovanije, stručnije i bolje od mene govorio o ovim zakonskim predlozima, ali o obzirom da je u toku zasedanje parlamentarne Skupštine Saveta Evrope, iz opravdanih razloga je odsutan. Pokušaću, koliko-toliko da ga zamenim i da uputim određene sugestije, predloge kada je reč o ovim zakonskim predlozima.

Dakle, dalji razvoj obrazovanja u Srbiji definisan je kroz četiri ključne strateška cilja, pre svega kvalitet, efikasnost, relevantnost i obuhvat. Novom strategijom naš obrazovni sistem na svim nivoima i naša obrazovna politika usaglašava se sa naučnim, tehničkim i tehnološkim razvojem i savremenim kretanjem i u društvu, ali i u ekonomiji.

Moram da kažem da je obrazovna strategija jedan vredan integrativni dokument koji obrazovanje posmatra multidisciplinarno i sa svih društvenih aspekata koristeći druga sektorska dokumenta kao što je, recimo, Strategija za prevenciju nasilja nad decom, Strategija razvoja digitalnih veština i mnoga druga strateška dokumenta.

Vizija projektovana novom strategijom je kvalitetno obrazovanje za postizanje punog potencijala stanovništva, a naročito svakog deteta, mlade osobe, ali podrazumeva se i odraslih. Za ostvarivanje ove vizije neophodno je da se razvija kultura celoživotnog učenja, transformacija učenja, veće medijske i informatičke pismenosti, obrazovanje usklađeno sa dostignućima nauke, tehnike i tehnologije.

Vizija razvoja podrazumeva dalji rad na izgradnji društva i ekonomije zasnovanih pre svega na znanju društva koje neguje vrednosti kao što su, solidarnost, poštovanje, uvažavanje i jačanje inkluzivnog pristupa u obrazovanju, koji omogućava kvalitetno obrazovanje za sve bez obzira na različitost, pre svega. Dakle, bez diskriminacije.

U tom smislu, strateški fokus je učenik, odnosno student i razvoj njegovih sposobnosti kroz obrazovni proces, aktiviranje njegovih potencijala i kreativnih resursa. Pretpostavka za to je modernizacija obrazovnih metoda i još bolji pristup multilateralnim znanjima. Takođe, naša obrazovna strategija se trajno usaglašava sa međunarodnim dokumentima, o tome je već i bilo reči iz ove oblasti. To su dokumenta UN, EU, Saveta Evrope, jer je veoma važno da naše obrazovanje bude konkurentno na svetskom tržištu znanja, što suštinski zapravo i jeste. To potvrđuju naši talenti koji osvajaju nagrade na svim svetskim olimpijadama, za njih moramo uvek naći pravo mesto u društvu, jer oni su naši glavni moto razvoja, ne samo kada govorim o obrazovanju, već kada govorimo o društvu u celini.

Pohvalio bih, biću previše subjektivan, ali pohvalio bih rad vašeg ministarstva, gospodine Ružiću, jer ste uprkos pandemiji i u ovoj školskoj godini obezbedili uslove za nesmetano odvijanje obrazovnog procesa, kao i za polaganje mature koja upravo danas počinje, kao što ste rekli, u svim školama u Srbiji. Neću govoriti o brojkama, jer ste vi o tome govorili.

Uspeli ste da sa timom stručnjaka izgradite strategiju o kojoj sam govorio i evo ponovo ste ovde sa nama u parlamentu povodom razmatranja, ponavljam, dva važna zakona iz vašeg resora.

Izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju, koji je donet 2017. godine odnosi se na nekoliko važnih segmenata univerzitetskog obrazovanja i upravo predstavljaju poboljšanje postojećih zakonskih rešenja. Kao veoma važno, pozdravio bih izmenu koja se odnosi na Nacionalno akreditaciono telo u čijoj je nadležnosti postupak akreditacije i provere kvaliteta visoko školskih ustanova, kao i vrednovanje studijskih programa u visokom obrazovanju. Ono što će zasigurno unaprediti kompetentnost i odgovornost akreditacionog tela, jeste činjenica da će po ovom predlogu zakona Upravni odbor akreditacionog tela od sada birati Narodna skupština Republike Srbije, što će takođe doprineti i javnosti i transparentnosti rada ovog organa.

Još jedna novina je povećanje broja članova Komisije za akreditaciju, ali i to da će se članovi ove komisije birati na osnovu javnog poziva, a ne na predlog Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.

Ono što mene posebno raduje jeste da će Narodna skupština ponovo birati Nacionalni savet za visoko obrazovanje. Po Zakonu o visokom obrazovanju iz 2017. godine izbor ovog značajnog organa premešten je iz Narodne skupštine Republike Srbije u Vladu Republike Srbije. Očigledno je procenjeno da se treba vratiti ranije zakonskom rešenju kojim se ovom organu daje veći značaj i legitimitet, ali samim time daje se i veća odgovornost.

Druga izmena koju bih apostrofirao odnosi se na produženje rokova za završetak studija studenata koji su te studije započeli po starom programu, koji kolokvijalno zovemo „predbolonjcima“. Više godina uzastopno ovim studentima se produžavaju rokovi za završetak studija, a sve polazeći od razumevanja njihovih problema i od činjenice da je tim studentima ostalo po nekoliko ispita zbog kojih bi bilo šteta upućivati ih na početak studiranja po Bolonjskom procesu.

Verujemo da će ovoga puta ovim studentima, kojima je rok produžen za još jednu školsku godinu iskoristiti šansu i završiti započete studije. Nije jednostavno jer u međuvremenu su nestali mnogi studentski moduli i profili, nema više nekih predmeta, pa ni profesora određenih predmeta kojih više nema ili su preformulisani ili izmenjeni. Ovim studentima se rok za završetak produžava, koliko smo shvatili, do kraja 2021, odnosno 2022. godine.

Jedna od novina u ovom zakonu jeste i uvažavanje specifičnosti akademskog teološkog obrazovanja, kao što je važećim zakonom uvažena posebnost obrazovanja snaga bezbednosti. Prema ovim izmenama će visokoškolske ustanove koje ostvaruju akademski studijske programe u oblasti teologije, jedne od tradicionalnih crkava i verskih zajednica, kao neophodan uslov za izbor nastavnika i saradnika propisati saglasnost nadležnog organa date verske zajednice za izbor u zvanje nastavnika. Ovo zakonsko rešenje je važno, jer garantuje samostalnost crkava u odabiru onih koji će biti predavači iz oblasti teologije jer su za pedagoški rad u ovoj oblasti bitne i druge lične odlike koje najbolje, ipak, prepoznaju crkvene vlasti o kojoj god tradicionalnoj crkvi ili verskoj zajednici da je reč i da govorimo.

Pomenuo bih još dve značajne izmene ovog zakona. Prva se tiče izmene kojom se omogućava da lice sa završenim osnovnim akademskim studijama može nastaviti visoko obrazovanje na master strukovnim studijama, a druga izmena se tiče preciziranjem naziva koji se tiče završavanjem doktorskih studija iz oblasti umetnosti, a taj naziv je doktor umetnosti. Dakle, tako se otklanjaju nedoumice oko zvanja lica koji završavaju doktorat iz oblasti umetnosti.

Da pokušam da rezimiram, kada je reč o prvom zakonskom predlogu. Dakle, poslanička grupa SPS smatra da je važno prisustvo svih učesnika akademskih procesa u predviđenim telima, zatim zakon je rodno ravnopravan, transparentnost u izboru članova radnih tela. Dobro je da recenzenti za projekte, to je i naša sugestija, da recenzenti za projekte i radove mogu biti i iz inostranstva jer se time podiže kompetentnost, kompetitivnost i kvalitet naučno-istraživačkog rada. Važno je da Komisija za akreditaciju može da radi kvalitetno i otvoreno jer je ona garancija za kvalitetno visoko obrazovanje.

Što se tiče drugog zakonskog predloga koji je na dnevnom redu, potpuno novi zakon. To je Predlog zakona o studentskom organizovanju kojim se prvi put na jednom mestu pravno reguliše pitanje organizovanja studenata na univerzitetu, što smatramo da je od izuzetne važnosti i značaja.

Ovaj zakon, gospodine ministre, potvrđuje da se ovom pitanju prilazi ozbiljno i s poštovanjem, pre svega studenata, naših budućih akademaca, koji treba u budućnosti da nose razvoj Srbije i upravljaju našoj zemljom.

Važno je danas da na još bolji način nego što je to bilo Zakonom o visokom obrazovanju, regulišemo studentsko organizovanje, kao studentsko pravo da učestvuju u kreiranju politike visokog obrazovanja na svojim fakultetima i na univerzitetima.

Takođe, studentsko organizovanje, kao važan činilac visokog obrazovanja postoji u različitim oblicima, od samog začetka visokog obrazovanja u našoj zemlji, ali je istina da je prvi put preciznije definisano Zakonom o visokom obrazovanju kojim je uveden bolonjski sistem visokog obrazovanja. Tada je uveden institut studentskog parlamenta koji predstavlja oblik studentskog organizovanja i odlučivanja o važnim pitanjima studiranja i same studentske politike.

Međutim, tokom vremena pokazalo se da je praksa na fakultetima različita u pogledu funkcionisanja studentskih parlamenata, u pogledu nadležnosti, pa i u pogledu uslova koje fakulteti treba da obezbede ovoj studentskoj organizaciji. Ovo je, čini nam se, pre svega, posledica suviše opštih odredbi tako da je dobro što je novim zakonom detaljno razrađeno sve što se tiče načina i uslova studentskog organizovanja.

Ono što je dobro jeste uređenost studentskog organizovanja i na nacionalnom nivou kroz rad studentskih konferencija i nacionalne studentske organizacije kao krovne organizacije studentskog organizovanja.

Verujem da će se novi zakon pozitivno odraziti na pre svega demokratičnost univerziteta i na pozicioniranje onoga šta je suštinski najvažnije, a to su studenti i ostvarivanje njihovih prava kao aktivnih učesnika u kreiranju visokog obrazovanja i ostvarivanju studentskih prava, što je jedan od osnovnih ciljeva ovog zakona.

Dakle, kada je reč o ovom zakonskom predlogu, da pokušam i ovo da rezimiram u nekoliko rečenica, važno je čuti glas studenata, važno je da nove generacije mogu da utiču na nastavni proces, jer imaju bolju sliku o modernom društvu, i važno je da mladima damo prostor da unaprede svoj status i na ovaj način se prave, u to smo potpuno ubeđeni, budući lideri i na ovaj način se unapređuju akademske institucije.

Na samom kraju, naravno poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati zakonske predloge. Zahvaljujem.

Sledeći narodni poslanik je Vladica Maričić.

Hvala vam predsedavajući. Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije. Danas na dnevnom redu imamo dva važna zakona iz oblasti visokog obrazovanja.

Prvi je izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju, sistemskog zakona, a drugi je predlog potpuno novog zakona, predlog zakona o studentskom organizovanju.

Kada kažemo, zakon o studentskom organizovanju, svi oni koji su studirali prethodnih godina, a pogotovo oni koji su bili u sistemu studentskog organizovanja, znaju da je priča o donošenju zakona o studentskom organizovanju, stara maltene 20 godina.

Mislim da je prva radna grupa za izradu jednog ovakvog zakona formirana još 2001. godine, a zatim posle te prve radne grupe, formirane su i druge i treće i iz svih tih radnih grupa proizilazili su neki nacrti i zakonskog teksta, ali nikada taj zakonski tekst nije ušao u dalju proceduru, nije ušao u javnu raspravu, pogotovo ne u proceduru pred Vladom Republike Srbije i Narodnom skupštinom Republike Srbije. To je tako bilo sve do 2018. godine, kada je vaš prethodnik, gospodin Šarčević, pitao studentske predstavnike iz KONUS i KAVS-a, šta je to što im je potrebno, a oni su rekli da je potrebno donošenje zakona o studentskom organizovanju.

Vrlo brzo je formirana radna grupa za izradu nacrta ovog zakonskog teksta, koja je nacrt izradila, i već početkom 2019. godine, Vlada Srbije je zaključkom utvrdila taj nacrt i utvrdila sprovođenje javne rasprave o Nacrtu zakona o studentskom organizovanju, i javna rasprava je sprovedena u Beogradu, u Ministarstvu, tako i u svim većim akademskim centrima, u Nišu i Novom Sadu.

Tu je bilo nekih korisnih primedbi i predloga za dopunu i izmenu tog nacrta, a posle 2019. godine usledila je godina korone, 2020. godina, kada se zastalo sa radom na ovom zakonskom predlogu i početkom ove godine, javna rasprava je ponovljena, i kako smo mogli da čujemo ona je bila u hibridnom delu, tako što su predstavnici studenata se nalazili u zgradi Ministarstva, a svi oni koji su iz epidemioloških razloga želeli da uzmu učešće u ovoj javnoj raspravi, to su mogli putem „zum“ aplikacije.

Naravno, radi se o zainteresovanoj javnosti i radi se o studentima, koji svi znaju da koriste nove tehnologije.

Posle te javne rasprave Nacrt zakona otišao je pred Vladu Republike Srbije. Vlada je utvrdila predlog zakonskog teksta i evo danas mi u plenumu Narodne skupštine možemo da raspravljamo o jednom ovakvom zakonu.

Zbog čega je ovaj zakon važan za studente? Zbog toga što jasno definiše šta je to studensko organizovanje u Srbiji. Do sada je svako mogao onako kako želi da definiše šta su to studentska predstavnička tela i šta su studentske organizacije.

U dosadašnjem Zakonu o visokom obrazovanju mi smo samo u dva člana imali u jednom definiciju studentskog parlamenta i obavezu sprovođenja izbora za studentski parlament, a u drugom članu zakona šta su to studentske konferencije, bez posebnog navođenja njihovih ingerencija, pogotovo ono što je pravilo problem studentima na terenu, da zakonom nisu bila predviđena materijalno-finansijska sredstva za rad studentskih konferencija i studentskih parlamenata.

S druge strane, što se studentskih organizacija tiče, apsolutno ni jednim članom ni jednog zakona, ni Zakon o visokom obrazovanju, ni Zakon o studentskom standardu, nije bilo definisano šta su to studentske organizacije, što je u praksi moglo da izazove velike probleme u primeni, ali ujedno i manipulaciju od onih koji su želeli da iskoriste studente za neke svoje ciljeve.

Tako smo imali česte medijske naslove - studenti iz organizacije ove, studenti iz pokreta ovog, traže ove ili one mahom političke zahteve koji nisu imali veze sa sistemom visokog obrazovanja.

To što mi danas definišemo zakonom o studentskom organizovanju šta su to studentske organizacije i direktno ih vezujemo za visokoškolske ustanove na kojima deluju, pokazuje jasnu spremnost Vlade Republike Srbije da studentske organizacije da studentima i da studentske organizacije rade u najboljem interesu studenata.

Zakon o studentskom organizovanju definiše dva tipa studentskog organizovanja, dva vida studentskog organizovanja. Prvi jesu studentska predstavnička tela, to su na visokoškolskim ustanovama studentski parlamenti a na nivou sistema visokog obrazovanja Srbije to su studentske konferencije.

Drugi vid studentskog organizovanja jesu studentske organizacije, koje su udruženja registrovana na osnovu Zakona o udruženjima, ali koje ispunjavaju posebne uslove i Zakon o studentskom organizovanju i prolaze određenu proceduru registracije na visokoškolskoj ustanovi ispunjavajući dodatne kriterijume.

Kao što sam malo pre rekao, studentska predstavnička tela jesu studentski parlamenti i studentske konferencije. Studentski parlamenti deluju kako na jedinicama visokoškolskih ustanova, to su fakulteti, tako i na samostalnim visokoškolskim ustanovama, to su univerziteti i akademije strukovnih studija, dok studentske konferencije deluju na nacionalnom nivou i one predstavljaju krovnu nadgradnju sistema studentskih parlamenata u Srbiji.

Ovaj zakon definiše jasne ingerencije studentskih konferencija, to su dve studentske konferencije - Studentska konferencija Univerziteta Srbije i Studentska konferencija akademija strukovnih studija i visokih škola. To su pre svega ingerencije prema Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje, koje ima dva člana iz reda studenata koje biraju upravo te studentske konferencije. To su ingerencije u procesu vrednovanja akademskih postignuća i studentskih programa, to je mogućnost podnošenja inicijativa za izmenu određenih opštih akata koji regulišu sistem visokog obrazovanja, ali i jedna nova mogućnost, a to je razmatranje po predstavkama i primedbama koje studentski parlamenti samostalnih visokoškolskih ustanova i njihovih jedinica upućuju SKONUS-u i SKAS-u.

Studentski parlamenti deluju kako na visokoškolskim ustanovama, tako i na njihovim jedinicama koje imaju status pravnog lica. Dakle, deluju na univerzitetima, deluju na fakultetima i deluju na akademijama strukovnih studija.

Kao što sam malo pre rekao, do sada su studentski parlamenti bili regulisani samo jednim jedinim članom Zakona o visokom obrazovanju, a sada Zakonom o studentskom organizovanju detaljno definišemo, od ovlašćenja studentskih parlamenata, do organizacije, načina sprovođenja izbora za studentske parlamente i ono što je studentskim parlamentima najvažnije, a to je finansiranje rada studentskog parlamenta i finansiranje studentskih aktivnosti na visokoškolskoj ustanovi.

Što se izbora za studentski parlament tiče, na njima mogu učestvovati sve one registrovane studentske organizacije na toj visokoškolskoj ustanovi, kao i neformalne grupe studenata kojima svojim potpisima podršku pruža najmanje 10% studenata visokoškolske ustanove i takav vid kandidovanja pruža mogućnost koji je i zakonska obaveza, da se prilikom izbora kandidata vodi računa o ravnomernoj zastupljenosti studenata i studentkinja, kao i o uključenosti studenata sa invaliditetom i studenata upisanih po afirmativnim merama u rad i sastav studentskog parlamenta.

Što se finansiranja i obezbeđenja materijalnog poslovanja studentskog parlamenta tiče, ono je definisano obavezom visokoškolske ustanove da mora da obezbedi prostor i neophodna tehnička sredstva za rad studentskog parlamenta, kao i da finansijski plan studentskog parlamenta usvaja upravo studentski parlament i on postaje posle usvajanja na savetu visokoškolske ustanove sastavni deo finansijskog plana te visokoškolske ustanove. Tim finansijskim planom studentskog parlamenta ne definišu se samo troškovi rada studentskog parlamenta, već i svi oni troškovi obavljanja studentskih aktivnosti na visokoškolskoj ustanovi, a to su: izdavanje studentskih časopisa, funkcionisanje sportskih ekipa, organizovanje treninga, seminara, studijskih putovanja, poseta poslodavcima i slično.

Što se drugog dela studentskog organizovanja tiče, to su studentske organizacije. One deluju na tri nivoa - na nivou jedinice visokoškolske ustanove, što su fakulteti i odseci akademija strukovnih studija, deluju na nivou samostalnih visokoškolskih ustanova i deluju na nivou sistema visokog obrazovanja u Republici Srbiji.

Studentska organizacija mora da bude registrovana na osnovu Zakona o udruženjima, ali studentska organizacija, kako bi se razlikovala od svih drugih udruženja, pa i onih udruženja namenjenih za studente, mora već u svom statutu da definiše ciljeve delovanja koji su u pravcu zaštite prava i interesa i zdravlja studenata, unapređenja nastave, unapređenja studentskog standarda i uključenja studenata u procese odlučivanja i afirmacija njihovog uključivanja u društvo.

Kako bi studentske organizacije stekle taj status, zakonom je predviđena procedura koja podrazumeva komisiju koja će na svakoj visokoškolskoj ustanovi ispitivati kako akte tako i rad studentske organizacije i donositi rešenje o upisu u registar studentskih organizacija.

Studentska organizacija članove može imati samo iz reda studenata, a funkcije u studentskoj organizaciji, znači organi studentske organizacije takođe moraju biti birani iz reda studenata te visokoškolske ustanove. Kako bi se to obezbedilo, studentska organizacija mora da vodi aktivno svoju knjigu članova. Takođe, studentska organizacija ne sme imati svoje delovanje usmereno protiv jednakosti svih studenata na rasnom, verskom, nacionalnom planu, na osnovu pola, materijalnog statusa ili bilo kog drugog porekla. Dakle, studentske organizacije moraju promovisati ideju tolerancije i zajedništva među studentima.

Studentske organizacije, jedinica samostalnih visokoškolskih ustanova mogu se udruživati u saveze studentskih organizacija. Oni će delovati na nivou univerziteta i na nivou akademija strukovnih studija i da bi bili reprezentativni u njihovom članstvu moraju se naći studentske organizacije koje deluju na najmanje 50% jedinica u sastavu te samostalne visoko školske ustanove.

Iznad saveza studentskih organizacija dolazi Nacionalni savez studentskih organizacija i to je novina u našem visokom obrazovanju i novina u našem studentskom organizovanju, iako su i ranije postojale studentske organizacije koje su u svom nazivu imale reč „srpski“ ili „Srbije“.

Nacionalni savez studentskih organizacije biće jedan i u njegovom članstvu naći će se svi savezi studentskih organizacija koji su registrovani na samostalnim visokoškolskim ustanovama kako bi se obezbedila ravnopravnost onih samostalnih saveza studentskih organizacije koje deluje na univerzitetima sa onima koji deluju na akademijama strukovnih studija. Mišljenje o osnivanju i radu Nacionalnog saveza studentskih organizacija davaće obe studentske konferencije.

Ono što me posebno raduje, a što se nalazi u ovom zakonu jesu odredbe koje se odnose na nadzor, nadzor vrši, naravno, Ministarstvo, a na teritoriji AP nadležni organ AP, kao i kaznene odredbe.

I do sada smo imali u Zakonu o visokom obrazovanju jedan član koji se odnosio na rad Studentskog parlamenta i član koji se odnosio na učešće studenata u radu drugih organa visoko školske ustanove, ali nismo imali kaznene odredbe ukoliko visokoškolska ustanova to ne ispuni. Sada će kako visokoškolska ustanova, tako i odgovorno lice u njoj moći da budu kažnjeni ukoliko ne obezbede adekvatna materijalna sredstva za rada Studentskog parlamenta, kao i ukoliko ne obezbede adekvatno učešće studenta u organima visokoškolske ustanove.

Znamo da je učešće studenata u organu upravljanja 15%, dok je učešće studenta u stručnom organu visokoškolske ustanove 20%.

Ovaj zakon širi i ovlašćenja studentskih predstavnika u stručnom organu, jer će oni, pored svojih dosadašnjih ovlašćenja, imati i pravo glasa i pravo na diskusiju i prilikom predlaganja organa poslovođenja, dakle u postupku izbora dekana, odnosno rektora. Imaće pravo glasa u postupku izmene Statuta visokoškolske ustanove i pravo glasa u postupku usvajanja finansijskog plana visokoškolske ustanove.

Što se tiče drugog zakonskog predloga, koji je danas na dnevnom redu, to su izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju, vidim da je nastavljena tendencija koju je vaše ministarstvo otpočelo 2017. godine. Znamo da je prvi Zakon o visokom obrazovanju donet 2005. godine, koji su karakterisale česte izmene. Godine 2017. donet je jedan novi, potpuni i sveobuhvatni Zakon o visokom obrazovanju, koji mi sada ovim izmenama i dopunama dalje prilagođavamo kako bi odgovarao potrebama naše akademske zajednice.

Pre svega bih pozdravio to što se izbor članova Saveta za visoko obrazovanje vraća Narodnoj skupštini.

Znamo da je 2017. godine propisano da izbor članova Nacionalnog saveta vrši Vlada. Obrazloženje je bilo da je i izbor nedostajućih članova i razrešenje pojedinih članova brže i adekvatnije na sednicama Vlade. Međutim, lično sam mišljenja da je procedura koju sprovodi Narodna skupština, koja podrazumeva i predlog Vlade i raspravu pred nadležnim odborom i raspravu u plenumu i stalno prisustvo građana koji ovo prate preko malih ekrana, adekvatniji izboru tako važnog nezavisnog tela kakav je Nacionalni savet za visoko obrazovanje.

Jedan bitan segment ovih današnjih izmena odnosi se na zaokruživanje postupka akreditacije kod nacionalnog akreditacionog tela, što od nas traži Evropska asocijacija za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju, čiji Nacionalno akreditaciono telo Srbije želi da postane punopravni član, a to je bitno za naše visoko školske ustanove i njihove studijske programe, jer će tada biti potvrđeni od strane nacionalnog tela koje je punopravna članica Evropskog nacionalnog tela.

Vidimo da se unutar Nacionalnog akreditacionog tela osniva novi organ, žalbeni organ, kako se žalbama u postupku akreditacije više ne bi bavio Nacionalni savet za visoko obrazovanje.

Ono što mogu da primetim to je da u sastav Upravnog odbora i Komisije za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta ulaze predstavnici studenta, što do sada nije bio slučaj.

Od osnivanja Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje u njemu su bili predstavnici studenata, ali nikada do sada u Komisiji za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta i Upravnom odboru Nacionalnog akreditacionog tela nije bilo studenata, pa bih ja, a vezano za diskusiju za prethodni zakon, pozdravio i ovu izmenu. Naravno da je bitno da studenti budu i u tom segmentu visokog obrazovanja.

Još jedna izmena koja se izmenama Zakona o visokom obrazovanju predviđa, a koja se tiče studenata, to je produžetak roka za tzv. stare studente. Zovemo ih stari studenti zato što su upisani po starim studijskim programima, studentskim programima usvojenim pre 5. septembra 2005. godine.

Znamo da su poslednji koji su mogli biti upisani po tim programima bili studenti koji su upisani 1. oktobra 2008. godine, tako da oni ne moraju biti i po godinama stari. Ukratko, produžava im se mogućnost za završetak studija kako osnovnih, tako magistarskih i doktorskih za još godinu dana, a ono što bih pozdravio jeste činjenica da mi ove izmene usvajamo sada, u junu mesecu, a ne kao što je često ranije bio slučaj, u septembru, što će dodatno da relaksira situaciju i omogući im da uče i završe ono što je započeto.

Ja, kao i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, u danu za glasanje svesrdno ću podržati ova dva zakonska predloga.

Hvala.

Zahvaljujem ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu.
Prelazimo na listu prijavljenih za reč.
Prvi je narodni poslanik Samir Tandir.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstva, pred nama su danas jako važni zakoni i Stranka pravde i pomirenja kao najjača bošnjačka stranka podržaće u danu za glasanje predložena zakonska rešenja.

Posebno hoću da istaknem važnost Zakona o studentskom organizovanju. Zašto? Zato što zbog studenata koji su budućnost svake države, svakog naroda, pa i naše države i postoji univerzitet i postoji Ministarstvo prosvete i postoje sve druge institucije. Mislim da se vrlo često u praksi gubi osećaj za realnost i gubi ko zbog koga i zašto postoji, pa onda vrlo često imamo situaciju da pojedini uposlenici određenih univerziteta, nosioci određenih katedri, koji su tu decenijama, pomisle da u stvari su oni suština svega toga, a ne studenti.

Jako je važno što ovaj zakon danas usvajamo, jer to je buduća naša elita, budući lideri, ljudi koji će u narednom periodu voditi ovu državu. Kako posijemo, tako ćemo i da žanjemo. Jako je važno da oni ne samo kroz svoje organizovanje učestvuju i upravljaju procesima kada je u pitanju obrazovanje i plan i program rada i prvenstveno univerziteta, ali da utiču na zakonska rešenja koja ćemo mi ovde usvajati. Jako je važno, između ostalog, da se oni kroz ovaj rad pripremaju za odgovorne pozicije u društvu koje ih sigurno sleduju posle završetka studija i zato je jako važno što je ovaj zakon danas na dnevnom redu i da se to uokviri u pravni sistem naše zemlje.

Što se tiče izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju, više se danas puta spomenula Akreditaciona komisija i ja hoću da istaknem da je za mene zaista neprihvatljivo da su ikad članovi Akreditacione komisije bili ljudi koji su aktivni službenici, funkcioneri, redovni profesori, dekani nekih drugih fakulteta. I sada mi u politici u javnom životu, u diskursu, imamo nešto što se zove sukob interesa i sada ja kao radnik jednog univerziteta treba da učestvujem u odlučivanju da li drugi univerzitet, u ovom slučaju moj direktna konkurencija, ispunjava neke uslove, neke uvjete ili ne ispunjava. To je apsolutno nešto što je neprihvatljivo i drago mi je što polako ali sigurno stavljamo tačku na taj nepotizam i na te zloupotrebe.

Što se tiče odnosa prema teološkim fakultetima, lider naše stranke akademik Muamer Zukorlić je o tome detaljno govorio, a ja hoću da istaknem, važno je što je Bogoslovski fakultet u sklopu Beogradskog univerziteta, a hoću da istaknem Fakultet islamskih nauka u Novom Pazaru. To je jedan zaista renomirani fakultet sa kojim se mi zaista svi muslimani u Republici Srbiji ponosimo, na kome ne studiraju samo građani i građanke iz Republike Srbije, već iz 45 zemalja i to je pravi reprezent i naše zemlje i našega društva. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine Tandir.
Reč ima narodni poslanik Života Starčević.