Poštovani predsedavajući, hvala vam.
Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovane dame i gospodo poslanici, poštovani građani, ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, koji je usvojen u ovoj Skupštini 2018. godine, je jasan znak da slušamo glas javnosti, da uvažavamo stvarnost, da ispravljamo greške i da poštujemo sudove.
Ovim izmenama se dalje poboljšava, što je značajno, položaj zaposlenih žena za vreme porodiljskog odsustva, položaj zaposlenih žena koje imaju bolesno dete, položaj žena koje su poljoprivredni osiguranici, položaj zaposlenih žena, žena koje samostalno obavljaju privrednu delatnost ili su angažovane po osnovu fleksibilnih oblika rada i jednoroditeljskih porodica. Postoji još niz pozitivnih izmena ovog osnovnog zakona.
Samo ću podsetiti da je predsednik Vučić u svom sjajnom izveštaju o Kosovu i Metohiji pomenuo jednu ključnu stvar koja se odnosi i na KiM, ali i na celu Srbiju i na sveukupne ogromne rezultate države Srbije u poslednjih devet godina i rekao je: "Naš problem više nije odliv, jer se Srbi vraćaju, već to što nemamo decu. Naše je da pronađemo sredinu, sačuvamo obraz, zemlju, naciju, koje mere da pronađemo da bi neko imao dete, jer to postaje najskuplja reč u Srbiji, važan je rast, važno je šta ćemo sa KiM, ali nećemo ništa ni sa čim ako ne budemo imali više dece".
Da ne zaboravim, ova Skupština je 2018. godina, ista ova većina, usvojila ovaj osnovni zakon, dakle Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom, o čemu ranije nisu vlasti vodile računa, do 2012. godine. Ovim osnovnim zakonom se podstiče rađanje, uvela su se nova prava, proširio se krug korisnika prava i omogućena direktna isplata prava korisnicima i utvrđene su novi uvećani iznosi roditeljskog dodatka, posebno za treće i četvrto dete, a produžena je i dužina isplate prava sa dve na 10 godina tada, 2018. godine, a tada je donete i Strategija podsticanja rađanja.
Podsetiću na nešto što mi se čini da je pomalo zaboravljeno. Zbog plemenitog jezika koji tamo stoji, podsetiću na plemenite odredbe Porodičnog zakona koji ova država ima. Zbog toga se prosto čini ne samo da, pošto ja komuniciram sa velikim brojem ljudi, na to su zaboravili, čini mi smo zaboravili mi ovde u Skupštini, na to su zaboravili građani, na to su zaboravili posebno mladi ljudi, posebno supružnici ili ljudi koji uskoro treba da postanu roditelji ili supružnici.
Dakle, i te odredbe Porodičnog zakona, čiste odredbe naravno, neću sve, ali zaista je jezik fantastičan, dakle te odredbe govore o suštini i humanosti porodičnih vrednosti. Dakle, jedan od članova je porodica. To je poglavlje porodica. Kaže – porodica uživa posebnu zaštitu države. Brak – brak je zakonom uređena zajednica života žene i muškarca. Rađanje – majka, dete. Žene slobodno odlučuju o rađanju. Majka i dete uživaju posebnu zaštitu države.
Sledeći član – svako je dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje ga se tiču. Država ima obavezu da preduzima sve potrebne mere za zaštitu deteta od zanemarivanja, od fizičkog, seksualnog i emocionalnog zlostavljanja, te od svake vrste eksploatacije. Država ima obavezu da poštuje, štiti i unapređuje prava deteta, što mi upravo sada radimo. Roditelji, kaže – roditeljsko pravo pripada ocu i majci, tj. majci i ocu zajedno. Roditelju su ravnopravni u vršenju roditeljskog prava.
Sad poglavlje i glava brak, sklapanje braka. Kaže – različitost polova, izjava volje i nadležnost: brak sklapaju dva lica različitog pola davanjem izjava volje pred matičarem. Kaže – dejstvo braka: zajednica života, poštovanje i pomaganje. Supružnici su dužni da vode zajednički život, te da se uzajamno poštuju i pomažu.
Onda ide treći deo zakona – odnosi deteta i roditelja, porodični status deteta. Kaže – materinstvo i očinstvo. Materinstvo – majka deteta jeste žena koja ga je rodila. Očinstvo, kaže – ocem deteta koje je rođeno u braku smatra se muž majke deteta.
Ima poglavlje – prava deteta: dete bez obzira na uzrast ima pravo da zna ko su mu roditelji. Dete ima pravo da živi sa roditeljima i pravo da se roditelji o njemu staraju pre svih drugih.
Pa, razvoj deteta – dete ima pravo na obezbeđenje najboljih mogućih životnih i zdravstvenih uslova za svoj pravilan i potpun razvoj.
Onda kaže – roditeljsko pravo, smisao roditeljskog prava: roditeljsko pravo je izvedeno iz dužnosti roditelja i postoji samo u meri koja je potrebna za zaštitu ličnosti, prava i interesa deteta.
Onda, opet plemenite odredbe – sadržina roditeljskog prava: staranje o detetu. Kaže – roditelji imaju pravo i dužnost da se staraju o detetu. Staranje o detetu obuhvata čuvanje, podizanje, vaspitavanje, obrazovanje, zastupanje, izdržavanje, te upravljanje i raspolaganje imovinom deteta.
Onda, plemenite odredbe – čuvanje i podizanje deteta: roditelji imaju pravo i dužnost da čuvaju i podižu dete tako što će se oni lično starati o njegovom životu i zdravlju.
Na kraju, vaspitavanje deteta – roditelji imaju pravo i dužnost da sa detetom razvijaju odnos zasnovan na ljubavi, poverenju i uzajamnom poštovanju, te da dete usmeravaju ka usvajanju i poštovanju vrednosti emocionalnog, etičkog i nacionalnog identiteta svoje porodice i društva.
Vidite da sam bio u pravu kada sam rekao pročitavši ovo, da je sve ovo po malo, pogotovo kada gledamo i medije, a mediji su velika vlast, da je sve to po malo zaboravljeno.
Da bih istakao kontrast ovih plemenitih vrednosti i ovih odredbi ukazaću na jedan razoran slučaj, razoran zbog toga što je počinilac ostao neprocesuiran. Čak nije ni kažnjen uopšte, naravno kad nije ni procesuiran. Razoran je taj slučaj zbog toga što se radi o medijski najuticajnijem pojedincu opozicije, čak u celoj Srbiji. Radi se o čoveku koji je samozvani šef opozicije.
Tajkun Dragan Đilas je dao ogroman doprinos narušavanju porodičnih odnosa i vrednosti. Đilas je, po svedočenju u policiji, njegova bivše supruge i njenih roditelja, maltretirao, i fizički i psihički, bivšu suprugu i njene roditelje. Izazvao je porodično nasilje kada je fizički napao bivšu suprugu i njene roditelje pred malom decom i kada je bivšem tastu, starcu od 70 godina, naneo telesne povrede. Đilas je izazvao to nasilje zbog toga što on u tom trenutku i te godine, verovatno, na žalbe njegove bivše supruge nije hteo da plaća alimentaciju. Ovakvi slučajevi razdorno deluju na društvo.
Koliko je ovo potresan slučaj, svedoči samo deo iskaza bivše supruge Dragana Đilasa, Ive Đilas, dat u policiji Vračara, citiram Đilasovu bivšu suprugu: „ Psihički me je maltretirao, to jest vršio torturu nada mnom dok sam bila trudna, dete je rođeno prevremeno i sa srčanom manom, imao ozbiljnu aritmiju. Takođe, da naglasim da je za vreme moje trudnoće Dragan Đilas bio sa drugom ženom i za vreme dok sam bila trudna i dok me je maltretirao bila sam kod svojih roditelja i nijednom me nije pozvao da pita kako sam. Pre mesec dana mi je pretio, tako što mi je rekao – odrubiću ti glavu. Ja sve ovo nisam prijavljivala, ali sada sam nakon svega zabrinuta za svoju bezbednost, kao i za bezbednost svoje dece“. Kraj citata. Strašno, složićete se.
Šta su uzroci i o tome je cenjeni ministar delimično govorio i sjajno je govorio, šta su uzroci depopulacije? Razlikuju se naravno od zemlje do zemlje, mislim od podneblja do podneblja, ali kada govorimo o Srbiji ne treba i dalje i danas 2021. godine voditi računa da i dalje na Srbiju utiču ogromne ljudske žrtve Srbije u dva svetska rata, to su dva miliona žrtava. Od tih demografskih gubitaka, Srbija se ni dan danas nije oporavila. Veliki negativan uticaj su ostavili ratovi 90-ih, što zbog žrtva, što zbog pojačanog iseljavanja. Kod nas je siromaštvo samo jedna od uzroka depopulacije.
Međutim, broj prekida trudnoće jedan je od važnijih razloga. Procene o godišnjem broju abortusa se kreću između 130 i 200 hiljada godišnje u Srbiji. Na svako rođeno dete dođu dva ili tri abortusa. Iseljavanje je takođe bitan razlog, međutim, ovih godina mnogo manje nego ranije. Međutim, procena je da se iz Srbije tokom poslednjih pedeset godina, govorim o tom periodu, dakle, da je na svakih pet godina odlazilo 150 hiljada građana, a radi se uglavnom o mlađoj populaciji.
Dakle, još jedan opšti razlog su bolesti koje nosi modreno društvo, a u Srbiji posebno povećan uzrok smrtnosti izazivaju posledice bombardovanja radio-aktivnim uranijumom 1999. godine. Pre pet godina je objavljeno da je Srbija prava zemlja u Evropi po smrtnosti od malignih tumora. I ne manje važno sada, ova pandemija koja traje već 16 meseci i trajaće još godinama, takođe višestruko negativno utiče i na mortalitet i na natalitet.
Veliki uzrok pada nataliteta su i tzv. ja bih to nazvao socijalno-psihološke, pod znacima navoda, bolesti, koje nosi, pod znacima navoda, vrli novi svet, govorim o Hakslijevo knjizi. Ti uzroci su svuda u svetu i oni su i demotivisanost, demoralizovanost, narušavanje tradicionalnih porodičnih vrednosti, razgradnja porodice, a jedan od pokazatelja toga je prava epidemija razvoda o čemu je uvaženi ministar govori. Narastajući uzrok su i negativni, toksični uticaji pogrešnih modela ponašanja koje nameću svemoćni mediji i uticajni delovi društva pod kontrolom zapada. Ti toksični uticaji podrazumevaju nasilje, pornografiju i negativne uticaje na polni identitet dece i mladih.
Konačno, veliki negativni uticaj na natalitet je uticaj potrošačkog, materijalističkog društva u kome je suština imati, a ne biti. Ovo poslednje što sam naveo, već decenijama ima veću promociju od zalaganja za humano, obrazovano i produhovljeno društvo. Zato i nije čudo da mladi naraštaji odbijaju ne samo brak, već mnogo važnije, odbijaju zasnivanje bilo kakve porodice, odbijaju roditeljstvo.
Država Srbija unazad devet godina pruža značajnu i neodustajnu podršku plemenitim društvenim vrednostima, a to su između ostalog porodica, roditeljstvo i potomstvo.
To je prava podrška poštovanju predačkog nasleđa koje omogućava zdravu i neometanu demografsku obnovu Srbije. Ako ne sprovedemo natalitetne mere, a to je inače u toku i još jače, ne samo da nećemo moći da povratimo Kosovo i Metohiju, nego ćemo do kraja ovog veka za 80 godina doći na prag biološkog opstanka.
Naš Ustav ima plemenite odredbe. Kaže – pravo na zaključenje braka i ravnopravnost supružnika, to je jedna glava, član 62. svako ima pravo da slobodno odluči o zaključenju braka, brak se zaključuje na osnovu datog pristanka muškarca i žene pred državnim organom.
U članu 64. kaže – deca su zaštićena od psihičkog, fizičkog, ekonomskog i svakog drugog iskorišćavanja i zloupotrebljavanja.
U članu 66. naš Ustav kaže – porodica, majka, samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji uživaju posebnu zaštitu u skladu sa zakonom. I o tome najviše brinu predsednik Vučić i SNS. Predsednik Vučić uzdiže Srbiju, uzdiže porodične vrednosti, gradi Srbiju, leči Srbiju, vakciniše Srbiju. Predsednik Vučić leči prošlost u sadašnjosti radi budućnosti.
A porodica, roditeljstvo i potomstvo odnosno pojmovi deca, majka, otac, su tradicionalne neprevaziđene i plemenite vrednosti koje obezbeđuju zdravo društvo, demografsku vitalnost naroda koje pokazuju poštovanje prema predačkom nasleđu i omogućavaju zdravu i neometanu smenu generacija u Srbiji.
Živela Srbija. Hvala vam.