Šesto vanredno zasedanje , 29.06.2021.

3. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti, konstatujem da sednici prisustvuje 103 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja tačnog broja narodnih poslanika prisutnih u sali molim sve da ubacite kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Hvala.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da je u sali prisutno 108 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika, te postoje uslovi za rad.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Samir Tandir.
...
Stranka pravde i pomirenja

Samir Tandir

Poslanička grupa Stranka pravde i pomirenja SPP – Ujedinjena seljačka stranka USS
Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, moje pitanje je upućeno ministru zdravlja, a odnosi se na to, kada možemo očekivati potpuno konstituisanje organa zdravstvenog centra Prijepolje?

Hoću da kažem da, imamo novu šemu zdravstvenih ustanova, hoću da pohvalim sve ono što je Ministarstvo zdravlja i svi zdravstveni radnici, na teritoriji naše zemlje radili u vreme pandemije Kovid virusom.

Posebno hoću da pohvalim svoje, kao građanin Opštine Prijepolje, sugrađane koji su poslanici Zdravstvenog centra u Prijepolju, koji su nesebično radili i davali podršku svim građanima koji su u tom trenutku bili oboleli i jako je važno da se na stavi dalje konstituisanje organa Zdravstvenog centra. Vlada je imenovala v.d. direktora i na tome se stalo.

Ono što mene zanima jeste da dam podršku Ministarstvu da se nastavi sa tim, ali da to učinimo ako je moguće što brže, da se imenuje, da Vlada imenuje upravni Nadzorni odbor, da se usvoji Statut i da Zdravstveni centar profunkcioniše.

Jako je važno, nova mreža zdravstvenih ustanova, jer ona približava primarnu zdravstvenu zaštitu krajnjem konzumentu, odnosno građaninu. Imamo jednu vrstu decentralizacije, a to je nešto za šta se Stranka pravde i poverenja bori i na taj način će građanin, konzument te usluge, pacijent moći bolje da oceni tu zdravstvenu uslugu i da utiče na nju da se ona popravi i da bude bolja.

Ono što je ključno važno, da država nema novih nameta, već da naprosto čitav sistem koji je do sada funkcionisao na jedan način, sada počinje da funkcioniše na drugi, po meni znatno funkcionalniji način.

Ono što smo do sada imali kada je u pitanju zdravstveni centar u Prijepolju jeste da je Opšta bolnica i Dom zdravlja bila pod Zdravstvenim centrom Užice, a tu saradnju bi mogli da okarakterišemo na onom čuvenom primeru sarme, gde su oni za sebe uzimali meso, a i Bolnica u Prijepolju i u Priboju i u Novoj Varoši su dobijali kupus i zato je jako važno da Ministarstvo zdravlja što je pre moguće implementira ovu novu mrežu i da Zdravstveni centar u Prijepolju u punom kapacitetu profunkcioniše.

Što se tiče drugog pitanja, ono je upućeno Ministarstvu pravde i Tužilaštvu za organizovani kriminal, a pitanje glasi šta su uradili povodom krivične prijave koju je Opština Sjenica, podnela protiv bivšeg predsednika opštine i bivšeg opštinskog pravobranioca? Da li je pokrenuta istraga i ako jeste u kojoj je fazi?

Više puta sam govorio na tu temu ali sada je Opština Sjenica, znači 20.05.2021. godine podnela, načelnik opštinske uprave je podneo krivičnu prijavu, jer je 832 hektara zemlje Opštine Sjenica, zemlje svih građanki i građana Opštine Sjenica, zemlje svih građanki i građana u Republici Srbiji, bez ikakve nadoknade poklonjeno određenoj kompaniji.

Ukoliko tužilaštvo pravovremeno ne reaguje i ukoliko ne budemo imali sudski epilog gde ćemo zaštititi imovinu naše države u ovom slučaju opštine Sjenica, opština Sjenica i naša država, suočiće se sa montiranom arbitražom, tako stoji u ugovoru gde će finansijske konsekvence snositi opština koja je devastirana, koja je ugrožena i koja je siromašna. Ne smemo dozvoliti da neko ko je nedomaćinski vodio jednu opštinu, gde je, kao što vidimo se bahatio i raspolagao na samo njemu svojstven način, sa državnom imovinom da prođe nekažnjeno.

Moramo pomoći opštinskom rukovodstvu, to su časni i čestiti i pošteni hrabri i odvažni i sposobni ljudi, i pokazati da borba protiv kriminala i korupcije, neće praviti trule kompromise i da neće biti zaštićeni. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem. Reč ima Đorđe Milićević.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem uvaženi predsedavajući, gospodine Orliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da postavim pitanje Vladi Republike Srbije, a tiče se jučerašnjeg događaja na prostoru KiM, koji su ponovo ozbiljno uznemirili srpski narod, a samo potvrđuju da na Prištinskoj strani nema ni naznaka bilo kakvih promena u njihovom agresivnom ponašanju prema pripadnicima srpskog naroda.

Na protiv, i dalje nema dana bez ekscesa. Tako je bilo i juče na Vidovdan. Nedopustivo je ponašanje privremenih institucija u Prištini i pripadnika njihovih snaga bezbednosti, koji su umesto da samo vode računa o redu i miru, na ovaj veliki srpski praznik koji se obeležavao na Gazimestanu, juče uhapsili jednog srpskog mladića iz Podgorice, samo zato što nije dozvolio da Prištinski policajci pretresu i maltretiraju jednu monahinju.

Kolika je mržnja prema svemu što je srpsko potvrđuje i to što su svlačili i oduzimali majice sa likom Kneza Lazara i ostale simbole srpskog naroda, pa čak i srpsku zastavu od onih koji su juče došli da odaju poštu našim junacima koji su pre 632 godine na Kosovu polju odbranili svoju zemlju od osvajača. I dok se na drugoj strani naše planete u SAD, gradonačelnica Čikaga odužuje srpskoj zajednici za doprinos razvoja tog grada tako što Vidovdan proglašava jednim od zvaničnih praznika Čikaga i dok Ričar Grenel čestita srpskom narodu Vidovdan rečima – danas odajemo počast herojima. Na današnji dan 1389. godine citiram: „započela je bitka protiv osmanlija na Kosovu oni ni na ovaj dan ne mogu da obuzdaju svoju mržnju i netrpeljivost“.

Jasno je da i na ovaj način žele da dokažu kako je Kosovo i Metohija samo njihovo, da tamo nema mesta za Srbe, čak i kada obeležavaju svoje praznike i kada se sećaju svojih junaka. Ovo je deo pokušaja nasilnog prisvajanja dela naše teritorije, ali i naše istorije, što oni neskriveno svakodnevno pokušavaju, a takvu svoju nameru oni i ne skrivaju svakodnevnim provokacijama i takvim istorijskim falsifikatima čemu bi se svaki ozbiljan istoričar smejao. Bruka za Prištinu.

I dok sa druge strane Srbija nastoji da uprkos svemu što su oni decenijama činili srpskom narodu nastavili dijalog i dođe do rešenja koje će biti prihvatljivo za obe strane, dotle prištinski lideri ne prezaju ni od kakvog gesta nasilja. Danas nisu dozvolili Srbima da u miru i dostojanstveno obeleže svoj veliki nacionalni praznik. Juče su maltretirali Dragicu Gašić, poslednju Srpkinju u Đakovici, koja se posle 22 godine vratila da živi na svom ognjištu.

Pitamo se, šta dalje da se očekuje od njih posle ovakvih nehumanih i rekao bih necivilizacijskih postupak kojima samo potvrđuju da im ni do dijaloga ni do mira nije stalo. O povratku Srba na svoja ognjišta da i ne govorimo. Za njih je očigledno jedini cilj etničko čisto Kosov i Metohija bez Srba. Njihov narativ je isti i davno prepoznat, ali verujemo da će posle ovih događaja međunarodna zajednica i posrednici u dijalogu reagovati na ovo bahato ponašanje Prištine i prištinske policije koja je tokom jučerašnjeg dana bez dostojanstva pretresala čak i srpsku monahinju koja je došla da se pokloni senima svojih nacionalnih junaka. Kome je juče ona mogla da smeta? To je suštinsko pitanje.

Kako bi se naš narod zaštitio od ovakvih, ali i gorih scenarija albanskih separatista? Želim i ovog puta da apelujem, da konstatujem ali i da pitam Vladu Republike Srbije, da li Vlada može da se obrati međunarodnoj zajednici, da zatraži reakciju međunarodne zajednice, pre svega Brisela kao posrednika u dijalogu, kako bi se sprečilo dalje maltretiranje i kako bi se sprečilo dalje zastrašivanje Srba koji su ostali da žive na svojim ognjištima, koji su ostali na prostoru Kosova i Metohije, koji samo žele bez straha da mogu da žive na Kosovu i Metohiji i da mogu bez straha da obeleže svoje praznike i ne strepe od rušenja grobova svojih predaka?

Međunarodna zajednica snosi deo odgovornosti za stanje na prostoru Kosova i Metohije jer su nažalost često imali dvostruke aršine ili stajali na strani Prištine čiji je cilj jasan, a to je stvaranje etnički čiste, nezavisne albanske države Kosovo na teritoriji Republike Srbije. U pravu je portparol Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije, kada kaže da je Kosovo i Metohija danas crna tačka Evrope i crna tačka njihovih mentora. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem.

Da li još neko želi da zatraži objašnjenje od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa?

Prijavite se još jednom.

Poslaničke grupa Aleksandar Vučić – za našu decu, Uglješa Mrdić.
...
Srpska napredna stranka

Uglješa Mrdić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem predsedavajući gospodine Orliću, uvažene kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije.

Nadležnim državnim institucijama upućujem nekoliko pitanja danas.

Prvo bih želeo da uputim pitanje kako MUP, tako i Ministarstvu finansija i nadležnim pravosudnim institucijama povodom milionskih afera Dragana Đilasa. Mi smo dobili u par navrata obaveštenje od MUP i Ministarstva finansija da su istrage u toku i šta su te institucije, koje odlično rade svoj posao uradili, međutim želim da čujem šta su uradili sada u ovom periodu od proteklih nekoliko meseci, kao i koje konkretne korake je preduzelo nadležno tužilaštvo?

Činjenica je da je Dragan Đilas na štetu građana Srbije u svoje džepove stavio stotine miliona evra, a kada kažem afere Dragana Đilasa, to više nisu afere, to su činjenične stvari. Tu mislim od slučaja mosta na Adi, gde je uzeto više stotina miliona evra, kao i do slučaja njegovih 619 miliona evra i njegovih deviznih računa u inostranstvu na Mauricijusu i drugim državama, gde je do sada utvrđeno da se na tim računima nalazi nekoliko desetina miliona evra? Dakle, javnost Srbije i Skupština Srbije treba da dobiju odgovore na to pitanje.

I isto tako, šta je sa aferama, ali ovde nije u pitanju dogovor jednog političara sa domaćim prevarantima, kao što je to radio Dragan Đilas, nego je u pitanju dogovor jednog političara sa svetskim prevarantima, a tu mislim na Vuka Jeremića. Šta su uradile u saradnji sa inostranim institucijama naše institucije po pitanju čuvene međunarodne afere Vuka Jeremića, gde je sa međunarodnim kriminalcima stavio milione u svoje džepove?

Takođe, želim da pitam nadležne institucije, šta je do sada urađeno povodom bahatog ponašanja Dragana Đilasa i njegovih saboraca što se tiče upada u Skupštinu Republike Srbije tokom prošle i pretprošle godine? I, naravno, šta se dešava sa svim onim koji se tiču profesora Pravnog fakulteta u Beogradu Vladimira Vuletića, šta su uradile institucije, prvenstveno tužilaštvo i nadležni sud i policija povodom toga da je Vladimir Vuletić profesor Pravnog fakulteta u Beogradu lagao u policiji i policiji dao pogrešne navode prilikom poslednjeg saslušanja?

Dakle, očekujem da i policija i nadležno tužilaštvo ako utvrde da je Vladimir Vuletić lagao da je sarađivao sa mafijom, da preduzme zakonom određene mere. Nemojte da dolazimo u situaciju da pojedini tajkuni i političari poput Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i profesora Vladimira Vuletića se smeju državnim institucijama.

Ovi prvi su uzeli milione u svoje džepove, Vuletić se ponaša, najblaže rečeno, bahato, preti, obmanjuje javnost, laže u policiji i uopšte, kakvu sliku javnosti, kakvu sliku studentima i budućim generacijama šalje profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu?

Želim da postavim pored ovih pitanja još jedno pitanje. Šta su uradile nadležne institucije povodom poslednjih pretnji koje su upućene predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici? Da li su Aleksandar Vučić i njegova porodica ljudi koji su najslabije zaštićeni u Republici Srbiji? Da li može svaki kriminalac, svaki tajkun kome to padne na pamet, svaki prevarant, svaki bahati političar poput Vuka Jeremića i njegovih saradnika, poput Dragana Đilasa, poput profesora Vuletića, da li može kome god padne na pamet da preti predsedniku Srbije bez ikakvih posledica? Da prati članove njegove porodice, da preti, ne samo preko društvenih mreža, nego i na ulici, da kad kod hoće mogu da upadnu u predsedništvo?

Dakle, kakvu sliku imamo u javnosti? To nema nigde u svetu da se ovako dozvoljava delu opozicionih političara, da im institucije dozvoljavaju i da se ovako bahato ponašaju.

Prema tome, molim državne institucije, prvenstveno Tužilaštvo, policiju i nadležne sudove da odrade što je do njih, da ako treba procesuiraju Dragana Đilasa, Jeremića, Vuletića i sve one koji su činili krivična dela, koji čine krivična dela i koji prete predsedniku Vučiću i njegovoj porodici, prete članovima porodice samo zato što pripadaju porodici Aleksandra Vučića.

I to u kojim trenucima? U trenucima kada Aleksandar Vučić, zajedno sa Vladom Srbije i svim svojim najbližim saradnicima čini maksimum da našu državu vodi u bolju budućnost. To smo mogli da vidimo i prilikom vojne vežbe i prilikom događaja za Vidovdan i u Kruševcu. To možemo da vidimo na osnovu svih aktivnosti. To možemo da vidimo na osnovu otvaranja novih radnih mesta.

Dakle, mi u Srbiji imamo vlast koja čini sve za građane, da sačuva zdravlje građana, da sačuva bezbednost građana, da sačuva radna mesta i otvori nova radna mesta uz povećanje plata i penzija, a onda imamo deo opozicije koji preti, koji trpa milione u svoje džepove i oni prođu bez bilo kakvih posledica.

Prema tome, još jednom molim institucije da rade svoj posao i da zaštitimo predsednika Aleksandra Vučića koji našu Srbiju vodi u bolju i sigurnu budućnost. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem gospodinu Mrdiću.
Pošto se više niko od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Josip Broz i Dunja Simonović Bratić.
Prelazimo na načelni pretres o trećoj tački dnevnog reda - PREDLOGU ZAKONA O UREĐENjU TRŽIŠTA POLjOPRIVREDNIH PROIZVODA.
Pre toga, podsećam vas da je Vlada Republike Srbije, pisanim putem, 25. juna, na osnovu člana 159. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, povukla iz procedure Predlog zakona o metrologiji, koji je podnela Narodnoj skupštini 4. juna 2021. godine.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Branislav Nedimović, potpredsednik Vlade i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - pozdravljam potpredsednika Vlade - i Nenad Katanić, pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da sada podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika, u skladu sa članom 96.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda.
Da li želi reč predstavnik predlagača? (Da)
Gospodine Nedimoviću, izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Branislav Nedimović

| Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, želim nekoliko reči da kažem o Predlogu zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda, o jednom zakonu koji naš pravni sistem na ovakav način do sada uopšte nije prepoznavao.
Do sada je oblast trgovine poljoprivrednim proizvodima bila, i uopšte uređenja tržišta, na jedan opšti način regulisana Zakonom o trgovini, a složićete se da poljoprivredne proizvode sami po sebi ne možemo posmatrati kao flašicu, kao čašu, kao ovaj sto ispred nas, bilo koju stolicu, ne radi se o istim stvarima, iz jednog prostog razloga, zbog njihove postojanosti, zbog ograničenog vremena trajanja. Neki poljoprivredni proizvodi mogu kraće, neki duže da egzistiraju i u skladu sa tim gube na svom kvalitetu i gube na svojoj vrednosti. Iz tog razloga, pojavljujemo se sa ovim Predlogom zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda, koji se nadam da će u danu za glasanje naići na vaš pozitivan odgovor.
Šta smo mi u stvari želeli ovim Predlogom zakona da postignemo? Predviđeno je da se urede zahtevi i mere uređenja tržišta za poljoprivredne proizvode, trgovina sa drugim državama, kao i druga pitanja od značaja za uređenje tržišta poljoprivrednih proizvoda.
Ovaj zakon nam pre svega daje mogućnost za reakciju kada dođe do ozbiljnih poremećaja na tržištu, bez obzira da li su oni u pozitivnom smislu, negativnom smislu. Poljoprivreda je takva da nam se dešava da nekad imamo ozbiljne krize, ozbiljne probleme, a država osim instituta robnih rezervi nema alata kako da reaguje na tržištu.
Ovim zakonom, ukoliko bude usvojen od strane vas, mi imamo konkretan set mera kako da reagujemo na tržištu i to Ministarstvo poljoprivrede, da pokuša da reši probleme, da eventualno ne dođe do prestanka nekih poljoprivrednih proizvodnja a i da se ne naruše neki širi odnosi.
Složićete se da poljoprivreda u srpskom društvu ima višestruku ulogu, ima izuzetno veliku tradiciju, veliko učešće u BDP i svaki poremećaj koji se pojavi može da izazove velike probleme, naročito zbog velikog broja stanovnika koji se bave poljoprivredom.
Mi u ovom trenutku imamo preko 600 hiljada registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. Nisu to sva gazdinstva koja se stalno i kontinuirano bave poljoprivredom. Jedan deo njih to obavlja na jedan profesionalan način, bavi se kao svojim životnim poslom, neki to rade usput, radi dopune budžeta, neki se periodično pojavljuju u zavisnosti od kretanja cena na tržištu, tako da mi imamo različite subjekte na našem tržištu.
Što se tiče uopšte stanja u ovom trenutku u poljoprivredi, prošle godine imali smo izuzetno visok rast, 2020. na 2019. godinu, kada je reč o poljoprivredi. Naime, 5% je porastao BDP u poljoprivredi kad se posmatraju ova dva vremenska intervala. I to smo imali jednu situaciju koja je nekarakteristična - tri godine zaredom imali smo rast poljoprivrede. To je samo dokaz da sve mere koje je Vlada Republike Srbije u poslednjih sedam, osam, devet godina preduzimala, da su one sad, da tako kažem, uslovno, kolokvijalno, došle na svoju naplatu. Niko nije verovao da će tri godine biti rast.
Mi smo samo jednu godinu u poslednjih pet godina imali problematičnu, to beše 2017. godina, kada smo zbog suše imali velikih problema. Ali, zbog ulaganja u mehanizaciju, opremu, nove tehnologije, nova semena, nove vrste poljoprivredne proizvodnje, nemojte zaboraviti da pre 10-15 godina neke vrste poljoprivredne proizvodnje poput uzgajanja jabuka, uzgajanja borovnica, ili nisu postojale kod nas ili su potpuno bile, da tako kažem, devastirane u poslednjih 30-40 godina.
Iz svega toga, pojavljuje se potreba za jednim novim pristupom poljoprivredi, jer se poljoprivreda pre 10 godina, u smislu prinosa kada je reč o ratarstvu, u smislu prinosa kada je reč o voćarstvu, promenila. Pred nama se pojavljuju neki novi izazovi, neka nova tržišta, koji zahtevaju potpunu standardizaciju poljoprivrede, kako bi se na osnovu količine i kvaliteta mogao ostvariti veći profit.
Do sada smo, kao što sam malo pre rekao, imali institut robnih rezervi preko kojih se intervenisalo na tržištu. Složićete se i sami da robne rezerve postoje iz nekog drugog razloga. One nisu predviđene da reaguju promptno na tržištu usled svakih poremećaja. To je jedan spor sistem koji je izrađen pre 40-50 godina i koji ima jednu svoju potpuno drugu svrhu - da se zaštiti država kad dođe do nekih ekstremnih situacija u pogledu države, ne u smislu poljoprivrede. Tako da je to jedan dosta komplikovan sistem koji nije pružao mogućnost da se reaguje u svakom trenutku.
Na primer, imali smo situaciju 2017. godine sa malinama. Sećate se - niske cene maline, sećate se onih brojnih razgovora sa proizvođačima. Da bi se rešili ti problemi, da smo imali ovakav zakon o regulisanju tržišta poljoprivrednih proizvoda, postojao bi alat kako u svakom trenutku tim ljudima da pomognemo. Kad se desi mala cena, ovaj zakon daje mogućnost za privatno skladištenje robe, da država plati to, iskompenzuje jedan deo troškova, da sačuvate svoju robu dok ne bude cena veća i onda je prodate. Naveo sam maline kao primer. Svaka druga vrsta poljoprivrednih roba koje se nalaze na spisku koji će biti utvrđen, koji se nalazi ovde u Predlogu zakona, dolazi u obzir.
Nismo mi izmišljali ovde toplu vodu. Ovo su primenjivale zemlje koje su bile u procesu tranzicije i procesu ulaska u EU. Složićete se, poljoprivreda najviše pati do trenutka ulaska u EU, ali kad se uđe u EU poljoprivreda je jedan od najvećih dobitnika, jer ceo sistem EU je zasnovan, između ostalog, na nekoliko osnovnih politika. Jedna od njih je i poljoprivredna politika.
Navešću vam samo, primera radi, pod svim ovim uslovima koji danas važe u EU, Srbija da je članica EU dobila bi direktna davanja od strane evropskog budžeta u vrednosti od oko milijardu i 600 miliona evra. Naš budžet u ovom trenutku je 450 miliona evra. Zamislite da imamo na raspolaganju dve milijarde evra u ovom trenutku da smo članice EU, kolika bi to dobit bila za poljoprivredne proizvođače.
Ne mogu da se ne osvrnem na jednu stvar i zbog toga nam je potreban ovaj zakon što pre. Godine 2009. kada je potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, najgori deo, podvlačim, najgori deo SSP-a i najteži deo za Srbiju je u oblasti poljoprivrede, najlošije ispregovarano. Gotovo potpuna liberalizacija u brojnim oblastima na račun brzog ulaska u EU koji se još ni dan danas nije desio. Danas je, evo, prošlo 12 godina od tada.
Sećate se onog penkala kojim su mahali? Mislim da beše Đelić koji je potpisao taj SSP. U tom trenutku upozoravali su poljoprivredne, struka, koliko je loš ispregovaran SSP.
Navešću vam jedan primer kod prerađevina od svinjskog mesa. U tom trenutku smo imali carinsku zaštitu od, valjda, 32%. To znači sve što hoćete da uvezete sa prostora EU morali ste na 100 novaca da platite 32 carinu da bi to uopšte ušlo. Time se branila konkurentnost srpske prerađivačke industrije u ovoj oblasti. Šta se desilo? Tako je ispregovarano da smo mi do 2012. godine imali carinsku zaštitu nula, a zemlje koje su pregovarale isto tako, okolno zemlje sa EU, koje nemaju ni delić prerađivačke industrije kao što ima Srbija, jer Srbija je tu jaka, gigant na Balkanu, su zadržale svoje zaštitne mere i do danas. Sad vi kad hoćete da vratite to u rikverc, da pokušate da zaštitite prerađivačku industriju, vi dođete u situaciju da morate da pregovarate sa svim zemljama članicama EU pojedinačno da biste to mogli da odradite. Gotovo nemoguće, Sizifov posao.
Hoću da vam kažem koliko je taj Sporazum, ovo je samo primer, takvih primera imate koliko god hoćete, koliko imate problema i koliko je loše tad ispregovarano. Ne ulazim u razloge zašto su to radili. Mogu sad da kažem 500 razloga u koje ja sumnjam. Nama je posle toga masovan priliv prerađivana bio iz Mađarske i Hrvatske, pa vi procenite sami zašto se to desilo i koji su razlozi za to.
Što se tiče ovog zakona, ovaj zakon pokušava, pokušaće i nadamo se i da će uspeti da zaštiti tržište od ekstremnih situacija. Kada dođe do pada cena na tržištu u odnosu na proizvođačke cene, kada naš seljak dođe u situaciju zbog kretanja na tržištu da bude cena proizvodnje, odnosno tržišna cena ispod cene koštanja proizvoda… To se ponekad desi iz različitih razloga zbog ogromne liberalizacije koja je omogućena posle 2000. godine, posle onih petooktobarskih promena, a onda udare pečat u negativnom smislu 2009. godine sa SSP-om . Sa time se mi danas borimo i zato pokušavamo da očuvamo delove poljoprivredne proizvodnje uvođenjem jednog ovakvog zakona u naš pravni sistem sa nekoliko mera koje smatram da će bar delimično rešiti probleme koji će se javljati u budućnosti.
Evo jednog prostog primera. Ovih dana imamo veliku krizu u sektoru mleka. Neki dan je gospodin Palma u poslaničkim pitanjima pitao za to. Šta se u stvari dešava? Došlo je do naglog skoka cena žitarica, imputa. Naročito su u problemu oni poljoprivredni proizvođači, oni proizvođači mleka koji nemaju mogućnost da uzmu državnu zemlju u zakup. Tako gde dobijaju državnu zemlju u zakup oni su državnu zemlju dobili za hranu za stoku, ali postoji deo Srbije gde te državne zemlje fizički nema, ne postoji. Ti ljudi kupuju hranu i oni su direktno izloženi tržištu u pogledu cena stočne hrane.
Ovakav zakon će nam pružiti mogućnost da reagujemo kod ovakvih kriza. Mi imamo ogromnu cenu ratarskih kultura u ovom trenutku, a imamo u stočarstvu relativno niske cene i kada je reč o sektoru mleka i kada je reč o sektoru svinja. Kod tovnog govedarstva tu je situacija nešto bolja, sad su cene od 2,10 do 2,15 evra na tržištu za kilogram bika. To su cene koje su, plus državna subvencija, pristojne. U ovom drugom delu, tamo gde nemamo mogućnosti da damo zemlju za hranu… U Vojvodini je to gotovo moguće u svakoj lokalnoj samoupravi, postoje neke lokalne samouprave koje zbog restitucije nemaju mogućnost za to, naročito na severu Vojvodine, ali u većem delu ima zemlje za stočare.
Kada razgovaram sa stočarima njihov problem je realan. Cena mleka nije skakala, premija koju država daje je sedam dinara i dalje. Mi nismo mogli laboratoriju da stavimo u funkciju u potpunosti zbog Kovida. Nemojte zaboraviti da je nama laboratorija radila kontrole, PCR testove sve vreme. Nama je u jednom trenutku ovaj veterinarski sektor nosio 50-60% kompletnih kontrola koje su se obavljale. Reč je o istim mašinama. Reč je o ljudima koji znaju taj posao da rade. Ne znam koliko ste bili upoznati sa tom informacijom, ali nama je laboratorija pokrivala… Da je nismo imali, naročito u prvom delu korona krize, ne bismo imali gde da obavimo toliku količinu testiranja. To je rađeno u laboratoriji u Batajnici i rađeno je u Veterinarskom institutu u Nišu i još nekim veterinarskim institutima.
Da se vratim na ovaj zakon i koje su to predlozi mera. Neke od mera su sledeće: to je javna intervencija kada je tržišna cena poljoprivrednih proizvoda niža od referentne cene koju će svake godine jedan poseban sistem, koji će postojati u okviru Ministarstva poljoprivrede, izračunavati za svaku proizvodnu godinu. Ono što je nova stvar, taj alat stoji na raspolaganju Ministarstvu poljoprivrede kao, kako bih rekao, stubu regulisanja tržišta poljoprivrednih proizvoda.
Trgovina u širem smislu reči, da, sve u redu, ali ovo je toliko, ljudi, specifično da mora da se prati i proizvodnja i trgovina. Ne može se odvojiti jedno od drugog. Nemoguće je.
Kao što sam malopre rekao, jedna od mera će biti podrška privatnom skladištenju, naknada dela troškova skladištenja kada je tržišna cena opet niža od ovoga, a da bi sačuvali svoj proizvod kada je moguće, za vreme, kad skoči cena na tržištu vi prodate svoju robu. Imaćemo i posebne interventne mere. To su direktna finansijska davanja po kili, litri kada imamo krizu na tržištu.
Imaćemo jednu meru koja je pozitivna u smislu šire društvene zajednice. To su posebna podrška za poljoprivredne proizvode koji se odnose na mere podrške, poboljšanja prehrambenih navika dece i omladine. Neko će pitati šta je sad to, o čemu se tu radi. Evo, prevešću na najprostiji jezik, koliko je to moguće – školsko mleko i školsko voće iz Srbije, da đaci u našim školama uz užinu mogu da dobijaju mleko koje je proizvedeno u Srbiji i voće koje je proizvedeno u Srbiji. Ne da ga uvezemo iz Poljske. Šta time dobijamo? Time dobijamo na kvalitetu zdravlja naše najmlađe populacije zbog visokih standarda koje imamo u procesu proizvodnje, a sa druge strane povećavamo tražnju za domaćom robom. Zamislite situaciju u kojoj ćemo imati na raspolaganju od trenutka stupanja na snagu ovog zakona da ovakvu jednu meru sa Ministarstvo prosvete implementiramo na užem ili širem prostoru.
Pretpostavljam da gomila ljudi, dece u Beogradu i ne znaju kako to sve funkcioniše. Verovatno misle da u „Rodi“ to mleko se proizvodi, ali to je sve normalno. Mi moramo raditi na edukaciji, a preko toga možemo dosta da uradimo za brendiranje srpskih proizvoda.
Još ima jedna važna stvar koju želim da kažem, u članu 6. postoji mogućnost ovim zakonom i to ćemo iskoristi. Nemojte zaboraviti, na bazi ovog zakona, mi treba da donesemo 50 podzakonskih akata kojima će se regulisati ova materija.
Imaćemo mogućnost da označimo npr. meso i mesne prerađevine u marketima, bez obzira u čijem su oni vlasništvu, da li su u domaćem vlasništvu ili nekih velikih lanaca, da označimo meso koje je poreklom iz Srbije, da zabodemo srpsku zastavu u raf i kažemo – ovde je meso koje je poreklom iz Srbije, a, ovo meso je uvozno, pa vi ljudi, ako imate želju, volju, patriotskog naboja u sebi, pa čak iako je skuplje, možemo da branimo srpsko stočarstvo tako. To su neke, kako bih rekao, male tehnikalije, ali koje znače puno, koje vuku potrošnju iz Srbije i samim tim i cenu za poljoprivredne proizvođače.
Često u izlaganjima vezanim za pitanje cena, pitaju mene zašto su cene ovolike ili onolike. Kažem, ljudi, moram da vodim računa o poljoprivrednim proizvođačima. Ne mogu istovremeno da budem i koza i da čuvam kupus. Postoje alati kako se uređuje prostor i zato je ovo jedan od alata kako mi možemo da uredimo naš prostor poljoprivrednih proizvoda.
Hteo sam još jednu stvar da vam kažem koja se tiče npr. planiranja proizvodnje. Ovaj zakon nam daje mogućnost da ustanovimo u okviru Ministarstva poljoprivrede poseban sektor koji će se baviti planiranjem i u svakom trenutku znati šta se u Srbiji na bilo kom delu njene teritorije dešava, bez obzira da li je reč o privatnom ili o državnom vlasništvu. Ali, isto tako ćemo regulisati i sistem otkupa. Otkupljivači, nakupci, kako ih često zovemo, moraće da se registruju u jedan poseban registar, da ispune posebne uslove da uđu u njega i on će biti javan. Svaki naš poljoprivrednik će znati u svakom trenutku da li preko svoje poljoprivredne stručne službe, sam otići na internet, videti u mobilnom telefonu, danas, hvala Bogu, mislim 90 i kusur posto, ljudi koji se bave poljoprivredom u onom najizdašnijem smislu, koriste te savremene alate, videli smo to sada kada je bilo sa koronom koliki broj ljudi aplicirao na različite platforme koje je instaliralo Ministarstvo poljoprivrede, moći da kad kupi svoju robu zna dali ga je prodao nakupcu, otkupljivaču, zovite to kako god hoćete, koji je registrovan ili nekom ko pokušava to da radi na crno. Ako je to radio kod neregistrovanog poljoprivrednog proizvođača, onda je to dvostrani odnos, odnos između njega i tog lica i onda tu država malo šta može da uradi.
Zato ćemo za neke sektore voća i povrća predvideti obavezne ugovore, obavezne ugovore između dva lica da možemo kasnije da se naplatimo od tog otkupljivača, ne mislim na državu, nego mislim na poljoprivrednog proizvođača. Nešto kao, sada ću to da banalizujem, kao kod turističke agencije - imaš depozit, pa ako ti ne platiš čoveku, naplati se on odatle, a ne da to bude platim ti na blatobranu i vidimo se za pola cene, za jedno pet godina, a pola si dobio u kešu na ruke.
Uvešćemo jedan novi organizacioni oblik. To su tzv. proizvođačke organizacije koje ćemo gledati da stimulišemo za razvoj posebnih sektora. Nama u ovom trenutku fali u nekoliko delova poljoprivredne proizvodnje, ozbiljne ove poljoprivredne organizacije, proizvođačke organizacije. Neki sektori su iskočili iz svega toga u pozitivnom smislu, poput npr. pčelara. Oni su toliko dobro organizovani da uz državnu pomoć, naravno, da država njima više ne mora tu nešto veliko da pomaže, osim subvencija. Ali, nam fali nrp. u sektoru voćarstva, u sektoru provrtarstva, fale nam te proizvođačke organizacije koje bi mogle da planiraju proizvodnju, ugovaraju kasnije svoje prodaje na jedan organizovan način, da ne moraju npr. da imaju poljoprivredne zadruge, nego da imaju potpuno jedan drugi oblik organizovanja. Naravno, država će te sve stvari pomoći.
Još moram jednu stvar da kažem, ovim zakonom predviđeno je da se uredi jedan poseban sistem, informacioni sistem tržišta poljoprivrede Srbije, gde ćemo u svakom trenutku imati kao neku vrstu generalštaba upravljanja srpskom poljoprivredom u smislu količina, kvaliteta robe, bez obzira da li je ona u državnom vlasništvu, privatnom vlasništvu, pre svega u smislu odnosa prema drugim državama.
Moram da kažem da ovaj zakon će biti na snazi, možda sa nekim svojim izmenama u budućnosti, ali predviđeno je da traje do trenutka ulaska Srbije u EU, ako do toga brzo dođemo. Znači, jedan kratak vremenski interval. Ako bude trajalo duže, znači da imamo jedan alat čime možemo da operišemo na tržištu poljoprivrednih proizvoda. Mislim da ovde imamo jednu u suštinskom smislu kvalitativnu promenu, da na poljoprivredu se baci novo svetlo i na trgovinu poljoprivrednim proizvodima.
Zahvaljujem se i izvinjavam na možda malo dužem izlaganju i zamolio bih poslaničke grupe da za sve što, eventualno, postoje neke nedoumice, sa svojim saradnicima ćemo vam odgovoriti na to, a u danu za glasanje da podržite ovaj Predlog zakona, jer na ovaj način ćemo pitanje nacionalne sigurnosti u sektoru hrane urediti na jedan mnogo kvalitetniji način, ne pukim liberalizmom, nego da država ima jednu alatku kojom može da upravlja procesima kad dođe do krize. Hvala vam puno.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem ministre.
Pre nego što pređemo na izvestioce nadležnih odbora, upravo je stiglo jedno obaveštenje, da danas neće biti direktnog prenosa od 12.00 časova zato što je RTS preuzeo neke ranije ugovorene obaveze, odnosno prenosi teniske mečeve.
Da li neko od predstavnika nadležnih odbora želi reč?
Marijan Rističević ima reč.
...
Narodna seljačka stranka

Marijan Rističević

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, RTS je na najbolji način pokazao koliko ih poljoprivreda i rasprava o poljoprivredi interesuju. Gotovo da im zahvalim što toliku pažnju obraćaju na poljoprivredu, ali su recimo veoma aktivni da u poljoprivrednim emisijama na način, kako to zovu, prikrivenom reklamom potvrde neke svoje biznise oni koji se bave poljoprivrednom politikom na RTS, da li svoje biznise ili članova njihove porodice.

Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu je zakon prihvatio i mi cenimo da je zakon veoma dobar, čak bolji od onoga što smo mi očekivali. Odbor je imao određene amandmane na određene oblasti, posebno na pčelarstvo. Podneli smo tu vrstu amandmana i na zahtev Ministarstva poljoprivrede, koje je u konsultacijama sa Ministarstvom finansija, nas je obavestilo da Ministarstvo finansija u ovom trenutku ne može da prihvati takvu vrstu proširenja, Odbor je te amandmane naknadno i povukao, tako da narodni poslanici imaju zakon u integralnom tekstu.

Mi cenimo da je veoma dobar, da je evropski, ali provejavala je sumnja da li je zakon sprovodljiv s obzirom da naš budžet u ovom trenutku je napregnut, posebno u ovom poljoprivrednom delu koji se odnosi na Upravu za podsticaje, imajući u vidu dugove koje smo nasledili i koje smo emitovanjem novih prava doveli do toga da trenutno imamo određene dugove koje treba do kraja godine sanirati.

Otuda je verovatno bila ta sumnja iz Ministarstva finansija da u ovom trenutku ne treba proširivati prava koja emituje ovaj zakon. Ovaj zakon ne doprinosi samo da poljoprivrednici imaju neku sigurnost, ovaj zakon doprinosi tome da država ima stratešku sigurnost od mogućih novih vojnih i ekonomskih pritisaka kojima je naša zemlja nekada bila izložena i kojima može ponovo biti izložena, ako se takva situacija ne daj bože desi.

Takođe, ovaj zakon omogućava da se delimično ublaže posledice potpisivanja SSP, odnosno potpisivanja i ratifikaciju u Narodnoj skupštini 2008. godine, s obzirom da prethodni režim nije dovoljno vodio računa o tome, da poljoprivreda mora da uživa jedan stepen zaštite pre ulaska u EU, nego su prerano spustili carine i na takav način ugrozili domaću poljoprivrednu proizvodnju.

Ovaj zakon, predviđajući razne vrste intervencija omogućava da poljoprivrednik bude siguran u cenu, a da stanovništvo sa druge strane bude sigurno u dobru snabdevenost tržišta. On nam garantuje da će određene količine biti dostupne za izvoz i da ćemo ostvariti iz zemlje devizne prihode, dakle, koje su takve vrste da uvek imamo daleko veći izvoz nego što imamo uvoz svih poljoprivrednih proizvoda, a tu mislimo na južno voće, kafe, itd. Ovo nam omogućava da poljoprivrednici kada se zakon primeni u punoj meri, budu sigurni da će njihove cene biti takve da pokriju troškove proizvodnje i da im garantuju neki minimum zarade.

Mi kojima se miris hleba pričinjava kao najlepši miris na svetu, posebno ako smo gladni, treba da cenimo proizvođače hleba, dakle da na isti način na koji cenimo ukus slatke voćke i miris i ukus sveže ispečenog hleba, na takav isti način kako nas poljoprivrednici snabdevaju tim ukusnim poljoprivrednim proizvodima, na isti način treba da pokušamo da im vratimo, da budu sigurni u proizvodnju.

Verujem da ćemo, kada uđemo u EU, a pri tome mislim da nećemo ulaziti ukoliko to podrazumeva žrtvovanje određene teritorije, kad uđemo u EU, kada budemo imali onaj stepen podsticaja koji imaju evropski seljaci i kad ta politika poljoprivredna predvidiva kao njih na sedam godina, da će naši poljoprivrednici u vrlo kratkom roku pod istim uslovima zgaziti, da tako kažem u ekonomskom smislu poljoprivredne proizvođače u EU, jer su naši poljoprivrednici, seljaci daleko vredniji, snalažljiviji, zato što su ih muke i nevolje koje su trpeli poslednjih 30 godina, naterali da budu vredniji i snalažljiviji i pažljiviji u poljoprivrednoj proizvodnji. Verujem u njih da pod istim uslovima će biti dominantni u EU. Hvala.