Hvala predsedavajući, poštovani ministre sa saradnikom, poštovani građani Srbije.

Zakon o kome danas raspravljamo je inovativan i preko potreban jer postoji zakoni koji se odnose na poljoprivrednu proizvodnju ne sadrže odredbe koje precizno uređuju oblast tržišta poljoprivrednih proizvoda, a regulisanje ovog tržišta je ne samo važan uslov u procesu evrointegracija Republike Srbije već i radi uređenja našeg autonomnog unutrašnjeg tržišta. U tom smislu predloženi zakon treba da zadovolji kako interese kupaca, odnosno njihovu potrebu za kvalitetnim i zdravim proizvodima, tako i interese proizvođača kada se radi o tzv. tržišnom lancu, odnosno plasmanu proizvoda i daljoj preradi.

Ono što moramo da priznamo i samim tim krenemo u otklanjanje nedostataka postojećih regulativa, koje uzgred da kažemo, niko do sada od naših prethodnika niti je menjao niti gledao da poboljša, to je da poljoprivredni proizvodi u Srbiji nisu adekvatno standardizovani po kvalitetu što rezultira da se u maloprodaji na teritoriji Republike Srbije mogu naći proizvodi koji su iste cene ali različitog kvaliteta.

Sa druge strane i kada je reč o otkupu poljoprivrednih proizvoda postojeći standardi u našoj zemlji ne odgovaraju standardima koji se nalaze u EU, tako da to otežava plasman poljoprivrednih proizvoda iz naše zemlje na to značajno i veliko tržište. Cilj je da prodavac i kupac na osnovu standardizacije ostvare jednostavnu i lakšu komunikaciju, a to se odnosi samo na otkup nego i na plasman robe. Prodavac će moći da odredi cenu proizvoda na osnovu standarda kvaliteta, a kupac će tačno znati kog kvaliteta robu kupuje za tu cenu koju plaća.

Standardizacija je značajna je u tome što će podstaći konkurentnost među poljoprivrednim proizvođačima u Srbiji koji će svoje mesto na tržištu imati na osnovu kvaliteta proizvoda. Sa druge strane prerađivači kako mesa, voća i povrća na ovaj način će biti podstaknuti na uvođenje novih tehnologija kako bi poboljšali kvalitet svojih proizvoda i na taj način bili konkurentni na tržištu.

Valja, takođe reći, da će poljoprivredni proizvođači i prerađivači na osnovu ovog zakona biti u prilici da brendiraju svoje proizvode i da ih promovišu sa odgovarajućim oznakama kvaliteta. Razvijane konkurencije u tom smislu kako to pokazuju iskustva razvijenih zapadnih zemalja i razvijenih ekonomija uvek se pozitivno odražava kako na inovacije tako i na odnos cene i kvaliteta.

Suština je da uvođenje standarda treba da jasno klasifikuje proizvode kako bi tržišno nadmetanje moglo da bude zasnovano na osnovu cena, kvaliteta i inovacija u proizvodnji. To ne znači da će ovim zakonom biti ugroženi poljoprivrednici koji ne budu mogli da imaju najkvalitetnije proizvode, međutim i oni će biti ovim zakonom podstaknuti da rade na usavršavanju kvaliteta svog proizvoda i da se na taj način orijentišu na tržištu odgovarajućom ponudom.

Ovaj zakon predstavlja još jedan u nizu propisa kojima se pospešuje razvoj tržišta i sprečava održavanje, da kolokvijalno kažem tzv. divlje ekonomije u koju neizvesnost prati i proizvođače i potrošače. Iz tog razloga ne treba da se čudi ukoliko pod plaštom lažnog dušebrižništva i ovaj zakon bude kritikovan od strane opozicije koja osećajući nemoć da se nametne u političkom nadmetanju nastoji da silom dobije ono što nikako zakonom ne pripada.

Područje politike u uređenom demokratskom sistemu jeste tržište ideja koje se nadmeću na izborima. Kvalitetnije, bolje ideje koje dugoročno zadovoljavaju političke interese birača, u tom smislu zasluženo stiču primat. Zato pretnje nasiljem, pretnje torturom, larmom pred najvišim institucijama sistema nemaju ama baš nikakav izgled na uspeh. Oni koji su pre nekoliko dana hteli da isprovociraju nasilje u zgradi predsedništva, međutim vrlo dobro znaju koliko su minorni na političkoj sceni Srbije. Njihov cilj je bio da isprovociraju, a da se potom zaklone iza institucija sistema, kako bi se predstavili kao žrtve, međutim, ono kako su se predstavili ne želim ni da pominjem niti da obrazlažem.

Za žalosno stanje npr. u kome se nalaze njihove partije, njihovi pokreti i njihova udruženja, nije im kriva niti SNS, niti predsednik Vučić, osim ako nas mogu nazvati krivcima zato što imamo na svakom polju bolju ideju, veću volju za rad i bolji način da olakšamo i omogućimo bolji život građana Srbije. I zato su incidenti poput pomenutog izrazi obesti koji svedoče o nemoći, lošem političkom programu onih koji su svoju nekompetenciju mogli da dokažu dugi niz godina koliko su bili na vlasti.

Poštovani građani, Srbija se pod ovom vlašću demokratizuje, a ova Skupština donosi zakone koji nas iz dana u dan sve više približavaju pravno najuređenijim zemljama, baš kao što je i ekonomski razvoj, obećava dostizanje životnog standarda država zapada. Zakon koji je danas na dnevnom redu je značajan segment tog razvoja i zato je važno da bude izglasan.

Na kraju bih sa malim zakašnjenjem želeo da čestitam građanima Srbije veliki i po srpsku istoriju, jako značajan praznik Vidovdan. Na dan Svetog vida, Srbija je kroz svoju istoriju bila suočena sa mnogo iskušenja, na ovaj praznik zbio se Boj na Kosovu, na ovaj praznik zbila se rasprava o statusu Srbije na Berlinskom kongresu 1848. godine, desio se Sarajevski antentat 14.te, Vidovdanski ustav 21. rezolucija Infobiroa 1948.

Na ovaj dan Slobodan Milošević je održao čuveni govor na Gazimestanu, na ovaj dan je ukinuta konstitutivnost srpskog naroda u Hrvatskoj 1990. godine, i na koncu, Milošević je izručen Hagu 2001. godine.

Svih ovih nabrojanih vidovih dana, nekada nismo mogli da utičemo na svoju sudbinu, a nekada smo mogli i postavlja se pitanje da li tada kada smo mogli svojim potezima da utičemo na svoju sudbinu, da li smo vukli najbolje poteze, u interesu Srbije i srpskog naroda. Poštovani građani Srbije, o hrabrosti, o junaštvu, o izdržljivosti, o čojstvu srpskog vojnika i države ne treba trošiti reči, jer svaka reč koja se o tome prozbori, ništavna je spram žrtava koje je srpski narod podnosio u vekovima svoje slavne istorije. Ali, treba da pričamo malo više o mudrosti, o mudrosti koja nam je nekada manjkala, mudrosti naše političke elite i mudrosti našeg naroda, koja treba da bude zvezda vodilja za buduće naraštaje i naša pokoljenja.

Nemojmo više davati srpske krvi bez preke potrebe. Nemojmo razmišljati silom, niti se dičiti gordošću. Budimo mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi, kako je govorio to naš blaženo počivši patrijarh Pavle.

Dajmo punu podršku i veru da će politika naše stranke, predvođena predsednikom Vučićem, na najbolji i najumniji način rešavati svaka teška pitanja koja more našu državu, između kojih je i status KiM.

On će znati da razume i shvatiti balans između misli da postoje države koje kažu, možeš me slomiti, ali me ne možeš saviti i one koje kažu, možeš me saviti, ali me nećeš slomiti.

Poštovani građani Srbije, dosta smo mi bili u našoj istoriji slamani. Nemojte da nas ponekad bude i malo stid, da svojom mudrom, dalekovidom i državničkom politikom, nekada malo i savijemo, ali da nikada više i nikome ne dozvolimo da nas slome. Hvala.

Hvala gospodine Ribać.

Reč ima Sonja Todorović.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo kolege poslanici, uvaženi ministre, cenjeni građani, pred nama je predlog zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda.

Rekla bih da je to samo jedan korak u nizu koraka koje SNS, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, sprovodi u cilju unapređenja i razvoja poljoprivrede, odnosno privrede Republike Srbije.

Podsećanja radi, postaviću pitanje, šta su oni koji su vodili našu državu pre SNS, učinili za poljoprivredu? Apsolutno ništa, ništa pozitivno.

Doveli su je na najniže moguće grane, poražavajuća je činjenica da je Republika Srbija prvi put tek 2013. godine, donela je zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, što dovoljno govori koliko se brinulo o potrebama i tegobama seljaka, još manje o tome kako bi mu se moglo pomoći.

Danas ovaj zakon, sa zakonom o poljoprivredi i ruralnom razvoju, čini osnovu poljoprivredne politike Republike Srbije.

Još malo ću se zadržati u onoj ne tako slavnoj prošlosti i podsetiću vas na sve one privatizacije srpskih firmi širom naše zemlje kada su stotine hiljade radnika ostali bez posla, mnoge porodice bez bilo kakve egzistencije, a neki se obogatili preko noći. Sećate se svi prodaja poljoprivrednih kombinata, dobara, šećerana, za evro-dva po čitavoj Vojvodini, iz koje ja dolazim, tačnije, dolazim iz opštine Temerin. Nažalost, moram reći da ni naša opština nije bila pošteđena takvih dešavanja.

Sećate se uništenog stočnog fonda, pa onda oni gotovo pomalo smešni pokušaji da se stočaru navodno pomogne pravom prečeg zakupa na državnom poljoprivrednom zemljištu, a samo privilegovani su imali to pravo, pa se izjednačavala vrednost grla živine i goveda, što je apsolutni presedan, neznanje. Ne mogu da verujem da nije to rađeno sa nekom lošom namerom.

Danas se situacija na polju poljoprivrede umnogome popravila. Danas su mnoge nepravde ispravljene. Danas svi stočari u Republici Srbiji mogu da konkurišu i na osnovu vrste stoke i broja grla koje uzgajaju da dobiju državno poljoprivredno zemljište.

Današnji Predlog zakona je još jedan korak u nizu koji pokazuje u kom pravcu i kom boljitku ide poljoprivreda u Republici Srbiji. Predlog zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda neće samo doneti uređenje akata i izjednačavanje sa aktima EU i neće samo doneti širenje tržišta EU za poljoprivredne proizvode iz Srbije, nego će on svakom građaninu, konzumentu, potrošaču u Republici Srbiji omogućiti na mnogo transparentniji način da zna kog je kvaliteta namirnica koju konzumira, šta kupuje, koliko se zdravo hrani, omogućiće mu, s obzirom da se Predlog zakona u velikoj meri bazira na standardizaciji kvaliteta poljoprivrednih proizvoda i klasifikaciji istih.

U prilog tome govori i planirana mera podrške poboljšanju prehrambenih navika dece i omladine da se planira da se u vrtiće i škole uvedu zdravi obroci bazirani na mlečnim proizvodima, voću i povrću isključivo domaćih proizvođača, sa odgovarajućim standardima i sertifikatima kvaliteta.

Ovaj predlog zakona predviđa čak četiri vrste intervencija na tržištu u slučaju poremećaja tržišta poljoprivrednih proizvoda. Navešću samo kao primer javne intervencije kao direktnu podršku države u slučaju pada tržišne cene ispod referentne cene kod proizvodnje mlečnih proizvoda, goveđeg mesa i određenih žitarica, gde će se država pobrinuti za skladištenje i otkup tih proizvoda u takvim situacijama.

Ovaj predlog zakona je poprilično podsticajan i podstiče poljoprivrednike da se udružuju u poljoprivredne organizacije, što bi u svakom slučaju bilo potpomognuto finansijski od strane države, kako za osnivanje tako i za prvih pet godina njihovog funkcionisanja.

S tim u vezi, ja ne bih mnogo dužila. Želela bih da kažem da je ovaj zakon potpuno inovativan, sveobuhvatan, vrlo precizan i verujem da će doneti mnogo toga dobrog u oblasti uređenja tržišta poljoprivrednih proizvoda, mnogo toga dobrog u oblasti poljoprivrede Republike Srbije, da će mnoge muke današnjih poljoprivrednika rešiti, a na kraju krajeva da će svaki građanin Srbije osetiti dobro od ovog predloga zakona s obzirom da je krajnji konzument poljoprivrednih proizvoda. S tim u vezi, želim da kažem da ću u danu za glasanje ovaj zakon podržati i pozivam sve svoje kolege da isto to učine.

Hvala, gospođo Todorović.
Reč ima Velibor Stanojlović.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, gospodine Kataniću, pred nama je jedan vrlo važan predlog zakona o regulisanju tržišta poljoprivrednih proizvoda koji sa sobom nosi pre svega jednu veliku odgovornost i hrabrost, pre svega vas, ministre, kojim bi konačno trebali da uredimo odnose trgovaca i poljoprivrednika, jer jedni bez drugih ne mogu. Kako bi svi bili ravnopravni učesnici u poslu a tržište slobodno, ovaj zakon je prosto neophodan kako bi poljoprivreda Srbije nastavila da se razvija.

Jedan od najvećih problema je taj da naši tržišni mehanizmi nisu u skladu sa merama organizacije zajedničkog tržišta EU. Da bi naša država mogla da implementira sve zahteve i mere koje se odnose na uređenje tržišta kakva postoje u EU, potrebno je da se uspostavi jedinstveni pravni osnov i zato je krajnje vreme bilo da dobijemo ovakav zakon koji će uneti red i ono što je najbitnije - sigurnost naših proizvođača, tj. naših poljoprivrednika.

Usaglašavanje propisa u ovoj oblasti, međunarodnim propisima i standardima, umnogome će doprineti i povećanju izvoza i standardizacije proizvoda.

Ono što je takođe važno je da se ovim zakonom propisuju intervencije na tržištu kao vrsta mera uređenja za pojedine sektore koji će doprineti stabilnosti tržišta.

Sve ovo nam govori da na ovaj način želimo da nastavimo unapređenje poljoprivrede, a svi znamo koliko se država bori da na svaki način pomogne unapređenju poljoprivrede raznim podsticajima, subvencijama i izdvajanjima za ulaganje u sve sektore.

Dolazim iz Velike Plane, gde se puno ljudi bavi i stočarstvom i voćarstvom i pčelarstvom i ratarstvom i svim tim vrednim i poštenim ljudima želim da poručim, kako njima tako i ostalim poljoprivrednicima u Republici Srbiji, da je ovo samo jedan u nizu načina kako bi pomogli da mogu još brže da se razvijaju i žive od svog rada.

Jedan od glavnih pokazatelja i značaja poljoprivrede kod nas je bila prošla godina, koja nam je pokazala koliko je važna poljoprivreda za našu država i koliko nam je pomogla da očuvamo ekonomski razvoj i napredak.

Sada, kad sagledamo situaciju, građani imaju prilike da vide kolika je borba ove vlasti, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, za svaki segment našeg društva i za svakog građanina naše zemlje i koliko je bila teška borba da se naša ekonomija ojača i da se postavi na zdrave i čvrste osnove, da sa ponosom danas možemo da kažemo da je od Subotice pa do krajnjeg juga, na kraju naše zemlje, Srbija jedno veliko gradilište.

Sa druge strane imamo bivše žute tajkunske marginalizovane političare koji sprovode jednu agresivnu i sramnu kampanju i koji bi silom da se vrate na vlast i sprovode svoju katanac politiku. E, baš zato građani vide kakva je to skupina ljudi i baš zato daju ovoliku podršku našem predsedniku i politici koju on vodi.

Dok vi, ministre, obilazite sela i sve delove naše zemlje, rešavate probleme seljaka, ova bivša lopovska organizacija napada predsednika i sve druge ljude koji ne misle kao oni. To im više nećemo dozvoliti.

Ja mislim da je njima vrlo jasno i da su im građani pokazali prethodnih nekoliko puta na izborima šta zapravo misle o njima. Iskreno sam uveren i ubeđen da sve ono što smo do sada radili da će i ubuduće videti koju politiku građani Republike Srbije podržavaju.

Iskreno se nadam da će moje kolege iz poslaničke grupe, kao i ostali poslanici, podržati ovakav predlog zakona.

U danu za glasanje ću podržati ovaj zakon i nadam se da ćemo našim seljacima pomoći da se razvijaju i da razvijamo poljoprivredu Republike Srbije. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Stanojloviću.
Reč ima Sanja Lakić.
SANjA LAKIĆ: Hvala, gospodine Orliću.
Poštovani ministre, dragi građani Republike Srbije i kolege, seljak u gunju je stvorio ovu zemlju i ustao je protiv moćnih vladara, carevina i monarhija, odbranio svoje njive, svoja gazdinstva, svoju kuću i njivu. Seljak u gunju je podigao i prve puteve, prve škole, prve varoši i sela i zato kada nestane srpskog sela i kada neke mudre glave u politici odluče da preasfaltiraju čak i taj srpski koren, nestaće i Srbije. Danas to Srbija sa domaćinskom politikom, kakvu vodi predsednik Republike Srbije, ne želi.
Imala sam prilike da u prethodnim danima posetim Negotinsku Krajinu kod kolege Boškovića i ta Negotinska Krajina je pre samo deceniju bila potpuno zaboravljena od srpskih vlasti. Danas kada govorimo o istočnoj Srbiji, kada govorimo o tromeđi Bugarske, Rumunije i Srbije, govorimo o delu naše zemlje koji ima najveći agrarni budžet, govorimo o delu Srbije koji se ubrzano razvija.
Naime, čak možemo da kažemo da ovde postoje brojne subvencije iz oblasti poljoprivrede, posebno usmerene voćarima, posebno usmerene srpskim vinogradarima.
Zbog dobre politike, zbog domaćinske vlasti gde je svaki čovek bitan i gde je svako gazdinstvo važno danas u ovom delu Srbije imamo povratničke porodice, a jedna od njih je porodica Manojlović u selu Karbulova. Iskreno se radujem što su i ministar poljoprivrede i celo Ministarstvo ovim zakonom vadili vruć kesten iz vatre. Radujem se ne samo zbog Manojlovića, nego i zbog mnogih drugih poljoprivrednika i trgovaca od Kosova i Metohije, preko Šumadije do Vojvodine.
Država je danas dovoljno jaka i odlučna da uredi odnose na tržištu poljoprivrednih proizvoda. I ako me pitate šta znači za srpskog seljaka, poljoprivrednika, trgovca šta znači ovaj zakon, znači tri tačke, znači zajedništvo svih subjekata, znači njihovu ravnopravnost i znači naposletku slobodno tržište.
Ovim zakonom će se nered koji jeste postojao u prethodnim godinama pretvoriti napokon u red. Osnovni ciljevi koji se postižu donošenjem ovog zakona su omogućavanje slobodne trgovine, uvođenje savremenih mehanizama, uređenje tržišta i usklađivanje sa pravnim tekovinama EU.
Pored toga, ciljevi koji su navedeni u Strategiji poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period od 2014. do 2024. godine ispunjavaju se donošenjem ovog zakona. To je rast proizvodnje i stabilnost dohotka proizvođača, rast konkurentnosti uz prilagođavanje zahtevima domaćeg i inostranog tržišta i tehničko-tehnološko unapređenje sektora, održivo upravljanje resursima, zaštita životne sredine, unapređenje kvaliteta života, mogućnost novih radnih mesta u Republici Srbiji i naposletku efikasno upravljanje javnim politikama.
Važna je još jedna stvar zato što ovaj zakon brine i o onim najmlađima, brine i o našoj deci i o našoj omladini u obrazovno-vaspitnim ustanovama i podizanju svesti u široj javnosti o značaju zdrave ishrane u razvoju najmlađih.
Seljak u gunju, kao što sam već rekla na početku, je stvorio ovu državu i izvršna i zakonodavna vlast najmanje što mogu jeste da pokažu odlučnost da uredimo odnose na tržištu poljoprivrednih proizvoda. To je najmanje što zaslužuje i srpska poljoprivreda i srpski stočar i srpski poljoprivrednik i srpsko selo i gunj i opanak koji se nalazi u korenu srpskog identiteta. Hvala.

Hvala vama.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ja se potpuno slažem sa većinom kolega koji su govorili pre mene da je bilo neophodno donošenje jednog ovakvog zakona, pogotovo ako imamo iskustva šta se sve dešavalo prethodnih godina, šta se sve zapravo dešava i danas. Znači, uvek se pojavi informacija da je neki sektor u poljoprivredi nezadovoljan otkupnom cenom poljoprivrednih proizvoda. Dobrim delom je to do sada u Srbiji bilo prepušteno isključivo tržištu, a srpsko tržište, čini mi se, nije bilo dovoljno razvijeno, nije ni sada da po potpuno fer i tržišnim uslovima posluje. Kažem, nažalost, zato što su razlozi mnogo dalji i dublji nego situacija koja je danas.

Pre svega, moram da kažem da cena poljoprivrednih proizvoda u otkupu zavisi od nekoliko stvari. Zavisi, pre svega, od tržišta kojem treba da se ponudi gotov proizvod u kome učestvuje sirovina koja je poreklom poljoprivredni proizvod, a sa druge strane jedan od faktora jeste i poljoprivredno-prerađivačka industrija. To je problem zato što su u Srbiji pre dvadesetak godina, pod izgovorom da treba da napravimo potpunu tržišnu ekonomiju, potpunu tržišnu poljoprivredu, napravili jednu ludačku i lopovsku privatizaciju.

Gospodine ministre, ako hoćete da dođete do onog najvrednijeg resursa koji je u poljoprivredi, a taj najvredniji resurs je često oranica, voćnjak, dovoljno je, gospodine ministre, samo da uništite poljoprivredno-prerađivačku industriju, ništa vam više ne treba.

Kad zatvorite, recimo, klanice, a zatvorene su skoro sve u Srbiji za vreme privatizacije, više farmeri nemaju kome da prodaju svoj proizvod. Dolazimo do one situacije da se farme zatiru, da se stoka kolje, a kada završimo sa farmerima dolazi se do ratara koji nemaju kome više da prodaju svoje žitarice i onda na scenu stupaju razni špekulanti koji rad i znoj tih ljudi koriste da bi se lično obogatili, i to enormno. Takvu smo Srbiju zatekli 2012. godine.

Gospodine ministre, sramota je za jednu Srbiju da ste 2010. godine morali da ustanete u pet časova ujutru da biste kupili pasterizovano mleko. Takva je Srbija bila dok je njome vladao bivši režim i Dragan Đilas.

Kako je došlo do toga? Znate, njima nije bilo bitno u kakvom stanju žele državu, nego koliko će oni njihovi prijatelji i satrapi da zarade. Nakaradno i nakazno su privatizovali sve mlekare. Kada su privatizovali sve mlekare počeli su da kontrolišu farmere preko otkupne cene, jer nemaju više konkurenciju koja je zdrava i logična, a zatim su oceni da je njima mnogo veća zarada ako prodaju sterilisano mleko, a ne pasterizovano mleko. Kad je država rešila da interveniše, jer rizikovali su Đilas i kompanija da budu možda i svrgnuti sa vlasti, e onda dolazi do izražaja čitav onaj poremećaj koji je napravljen. Otkupna cena mleka je bila niska, tražili su da bude još niža, proizvođači, odnosno, farmeri, nisu mogli da im to omoguće, nisu ni želeli, a na kraju su cenu jedne bahate politike, koja je vođena u tom periodu, plaćali građani, tako što su ljudi kupovali skuplje sterilisano mleko ili ga nisu kupovali uopšte.

To je samo jedan od primera kako vi možete da i koliko je važno u stvari donošenje jednog ovakvog zakona. Da ne govorim o tome kako su srpske klanice zatvarane, da ne govorim o tome kako su zbog toga poljoprivredni proizvodi, pre svega žitarice, bili basnoslovno jeftini, iako je država davala značajna sredstva po hektaru koja su se opet, zahvaljujući njihovim matematikama, kombinacijama i jednoj jalovoj lopovskoj i nesposobnoj vlasti, prelivali opet u džepove raznih špekulanata koji su pravili svoju privatnu imperiju, a od Srbije želeli da naprave privatnu farmu koju će samo oni da eksploatišu.

Zato mislim da je donošenje jednog ovakvog zakona bilo neophodno. Možda smo nešto i zakasnili, ali kada zateknete državu u onakvom stanju kakvom je bila zatečena 2012. godine, možda je ovo i pravi trenutak za donošenje jednog ovakvog zakona.

Još uvek, baš zbog nedostatka te ozbiljne prerađivačke industrije, srpsko tržište poljoprivrednim proizvodima je, tako da kažem, prilično plitko. Još uvek imamo ozbiljnih poremećaja kada je u pitanju otkup žive stoke, tako da mi je drago i naznačeno da je ovde u interventnom otkupu moguće otkupljivati meso, juneće ili teleće, krupna stoka se najteže zanavlja. Takođe, vidim da postoji mogućnost u zakonu i privatnog skladištenja svinjskog mesa i proizvoda od svinjskog mesa, mleka, mlečnih proizvoda itd. Gospodine ministre, moram da vas pitam – imamo li mi kapacitete za tako nešto? Ja bih zaista voleo da ste vi u pravu zato što znam šta su ovi radili sa našom poljoprivredno-prerađivačkom industrijom kada su došli na vlast, zato što znam da su bukvalno čupali opremu.

Ranije, Braničevski okrug iz kog dolazim, Stig koji se nalazi u Braničevskom upravnom okrugu, važio je za drugu žitnicu Srbije. Znam kako je poljoprivredno-prerađivačka industrija u Požarevcu uništavana. Kada je u pitanju Mesna industrija Požarevac, čupali su instalacije da bi zaradili na toj imovini koja je teško stečena, teško napravljena i sigurno je mogla da posluži u bolje svrhe, da bi se kroz uništavanje jedne takve fabrike domogli poljoprivrednog zemljišta.

Zato bih voleo da ste, nadam se u stvari da ste u pravu, i ovo samo navodim neke od primera kako je to bilo kada je vlast vršio bivši režim, kako je bilo u Srbiji da nemate mleka za vreme vlasti Dragana Đilasa i kako je za vreme njegove vlasti naša poljoprivreda propadala, naše poljoprivredno tržište nije ni postojalo, a on je bio sve bogatiji i bogatiji.

To ne pričam samo zbog kolega koje se nalaze ovde i ne samo zbog građana Srbije, već i zbog ovih naših najmlađih koji možda sada stiču pravo glasa, zato što su za vreme vlasti Dragana Đilasa bili jako mali, ne sećaju se kakva je njegova vlast bila, kako su oni vodili Srbiju, kako su je upropaštavali i kako su njima takođe otimali detinjstvo.

Ovaj zakon svakako rešava privremeno, po meni, određene situacije u oblasti poljoprivrede, i nadam se da ćemo kroz kompletnu reindustrijalizaciju naše poljoprivrede doneti zakon kojim prestaje da važi ovaj zakon, i da će naša poljoprivreda poslovati po fer i tržišnim uslovima, a ne kao za vreme bivše vlasti i režima Dragana Đilasa.

Zahvaljujem, gospodinu Arsiću.
Reč ima prof. dr Vladimir Marinković.

Hvala, uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Orliću.

Poštovani ministre Nedimoviću sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da SNS podržava sve ono što ide u prilog, a tiče se zakonske regulative i zakonskog okvira, što će unaprediti tržište, što će unaprediti tržišnu utakmicu, naravno, i konkurenciju u našoj zemlji.

Mislim da mi imamo jednu dugu tradiciju kada je u pitanju unapređenje poljoprivredne politike i ovo što vi radite ministre danas, po pitanju poljoprivrede i reformi u sektoru poljoprivrede, podseća me na ono što je radio tadašnji predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije, Milan Stojadinović, po pitanju posvećenosti i unapređenja efikasnosti poljoprivrede u tom vremenskom periodu kada je Srbija beležila, gle čuda, rast BDP od nekih 13,5%.

Danas isto tako idemo ka tome, i želim da saopštim građanima i mojim kolegama narodnim poslanicima jako lepe vesti, da i Svetska banka i Međunarodni monetarni fond, predviđaju za ovu godinu stopu rasta BDP u Srbiji koja će biti veća od 6%. To je nešto što će u svakom slučaju dati zamah i dati podsticaj i dobar okvir za razvoj poljoprivrede za razvoj konkurentnosti, liberalizaciju tržišta.

Mi smo to i te kako tokom prethodnih nekoliko godina potvrdili da želimo tržište da želimo da unapređujemo ovaj sektor, s obzirom da se radi o prirodnim resursima i o privrednoj grani u kojoj Srbija ima možda i najveće potencijale, ali u svakom slučaju spremni smo da učimo, spremni smo da primenjujemo nove tehnologije, ali i da prihvatimo kompanije iz inostranstva i sve one ljude koji su spremni, sposobni da pomognu našoj zemlji, ali spremni da investiraju ovde.

Dakle, otvoreni smo za sve i želim da pohvalim sve ono što je Republika Srbija zahvaljujući ličnim odnosima i ličnom prijateljstvu i partnerstvu sa porodicom Al Nahijan iz UAR, uradila po pitanju investicija „Al Dahre“ u Republici Srbiji. Očekujemo, naravno, još više kompanija sa Bliskog istoka, kako iz Emirata, tako iz Izraela, i svih drugih zemalja, gde je poljoprivreda podignuta i poljoprivredna proizvodnja podignuta na jedan jako visok nivo.

Interesantna je ta činjenica da zemlja sa kojima mi imamo stvarno jednu jako dobru saradnju po pitanju novih tehnologija i trgovinske razmene, a to je Izrael, a je zemlja koja ima jako malo poljoprivrednih resursa, ali zato izvoz hrane beleži po glavi stanovnika koji je najveći na svetu.

To su prilike za nas da uz razvoj poljoprivrede, uz pametno investiranje i otvaranje našeg tržišta ostvarimo i one ciljeve koji su ključni politički ciljevi za budućnost i za strateško napredovanje Srbije kako u bližoj, tako i u daljoj budućnosti, a to je da ojačamo demografske karakteristike naše zemlje, to je da mladi ljudi ostanu u našoj zemlji.

Mi to kao SNS i pokazujemo svojim primerom. Mi smo imali priliku da čujemo ovde koleginice i kolege koje se i pored ovog političkog posla bave ozbiljnim poslom iz sektora poljoprivrede i faktički u tako mladim godinama, kao što je naša koleginica Ivana Popović, znaju šta su tržišna pravila, znaju šta je borba na tržištu, znaju šta je borba za svaki dinar, znaju koliko je taj dinar u poljoprivredi težak. Ali, na kraju krajeva, ako se uz jednu dobru koordinaciju države, ukoliko se ljudi motivišu, ukoliko se ljudi na jedan kvalitetan način obrazuju, to može da postane privredna grana koja će biti interesantna i mladim ljudima koji će ostati na selu, koji će ostati u ruralnim sredinama i naravno doprineti boljem i kvalitetnijem ravnomernom regionalnom razvoju.

Dakle, puna podrška ovom zakonu, puna podrška za sve što ministre radite po pitanju razvoja konkurencije, razvoja poljoprivrede, jačanja poljoprivrede, iako mi beležimo skok u mnogim drugim privredim i industrijskim granama koje su možda prilagođenije četvrtoj industrijskoj revoluciji, ali poljoprivreda, i mi to u SNS smatramo i dalje, treba da predstavlja kor razvoja Republike Srbije, ne samo ekonomskog, nego ukupnog političkog i naravno društvenog razvoja.

Sve ovo što se dešava na polju ekonomije u proteklih nekoliko godina, a to je rast, to je ozbiljan priliv stranih direktnih investicija, to je ozbiljna motivacija domaćim privrednicima da ulažu u našoj zemlji, podsticaj mladim ljudima da razvijaju preduzetničke i privatne inicijative govori o tome da je politika predsednika Aleksandra Vučića i SNS ide u dobrom smeru i posebno ide u dobrom smeru kada je u pitanju poljoprivreda i zajedno treba da radimo na tom poslu i na tom planu. Hvala.