Šesto vanredno zasedanje , 29.06.2021.

3. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Hvala, gospodine Rističeviću.

Prelazimo na listu prijavljenih za reč.

Reč ima Milija Miletić.
...
Ujedinjena seljačka stranka

Milija Miletić

Poslanička grupa Stranka pravde i pomirenja SPP – Ujedinjena seljačka stranka USS
Zahvaljujem se, dr Orliću.

Uvaženi ministre Nedimoviću, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji. Inače, izabran sam sa liste Aleksandar Vučić – Za našu decu i u Skupštini predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku.

Kolega Marijan, koji je govorio pre mene, predstavlja i predsednik je Narodne seljačke stranke. Mi ovde u Skupštini pokušavamo i na svakom mestu govorimo o problemima, o stvarima koje moramo rešavati u poljoprivrednoj proizvodnji.

Mislim da je ovo još jedan od zakona koji je potreban da se reguliše tržište poljoprivredne proizvodnje, da se regulišu one stvari koje su imale dosta problema. Inače, ja sam ovde u Skupštini pobornik onoga što se dešava u tim malim sredinama, u brdsko-planinskim područjima, u tim područjima su teži uslovi života, gde naše selo, naši poljoprivrednici mnogo teže ostvaruju svoja prava, mnogo teže se bore za svaki dinar da bi mogli sutra da opstanu, gde je šansa u poljoprivredi, govorim retorički, kada dođe do realizacije, tim ljudima je mnogo teže da se sve to realizuje za dobrobit svih njih.

Uslovi života svih naših ljudi u takvim područjima, u takvim našim selima jesu loši, potrebno je neke stvari promeniti, ali što se tiče poljoprivrede, naš poljoprivrednik i naš seljak se uvek borio za svoju zemlju. Ti naši poljoprivredni proizvođači nikada neće tražiti socijalnu pomoć, nikad se neće odreći svog parčeta zemlje i to je ono što im je u srcu i duši.

Inače, ovaj zakon o kome govorimo daje mogućnost da država Srbije, preko nadležnog Ministarstva poljoprivrede, interveniše kada je teška situacija, kao što je bilo i ranije, da li su to problemi sa količinom mleka koja treba da se proda, nekih mlečnih proizvoda, da li je to meso, da li su to neke žitarice, neko voće ili bilo šta. Situacija je više puta bila tako alarmantna, a gde je država na predlog Ministarstva nadležnog, a gde smo i mi na našem Odboru za poljoprivredu više puta o tome govorili, intervenisala, da se pomogne tim našim ljudima da makar izvuku ono što su uložili, da nema tu profita.

To je sad zakon koji će biti mogućnost da se tim našim ljudima pomogne, da im se da potrebna finansijska pomoć, da mogu da prevaziđu te probleme i da vrate ono što je uloženo, kako sam malopre rekao, ali sa druge strane, mi smo u okviru zakona na Odboru imali predloge, nekoliko amandmana, gde smo imali amandmane koji se tiču pčelarstva. Ja sam o tome govorio i mislim da je pčelarstvo velika šansa, da ima veliki broj naših pčelara koji se bave poljoprivredom. Tu su bili amandmani vezano i za stočarstvo.

Šta drugo da kažem, ovim zakonom ćemo neke stvari eliminisati. Konkretno, tu mislim na neke stvari koje su loše. Inače, da podsetim, ja sam na terenu bio veterinarski tehničar 17 godina, radio sam taj posao. U prethodnih 10-12 godina, a i sada, nema organizovanog otkupa, kod naših poljoprivrednih proizvođača, kod naših seljaka dolaze različite ličnosti koje iza sebe nemaju ni firmu ili imaju neku firmu koja je i tašna i mašna i oni varaju ljude.

Što se tiče stočarstva, kod nas su to mahom mali poljoprivredni proizvođači koji imaju po nekoliko krava, po 10-15 ovaca. Takva je proizvodnja u tim našim selima i u tim opštinama, kao što je moja opština, gde je veliki broj takvih proizvođača, tih malih. Kada neko, recimo, ima dva teleta koja treba da proda, nema otkup, dođu mu neki ljudi, varaju ga na vagu, kada mere to tele varaju ga na vagu, varaju ga kada plaćaju, jer to su mahom naši stari stočari, pa ovim zakonom imamo mogućnost da to eliminišemo, jer to je potrebno. Ko želi sutra da se bavi tim otkupom, da li je to vezano za stočarstvo, za voćarstvo, ti što to rade moraju imati neku garanciju, moraju imati neku mogućnost da sutra, ukoliko čoveku ili tim ljudima ne isplate tu robu, a ta roba za te naše ljude je život, jer nemaju drugi izvor prihoda, tim ljudima moći će da se naplati iz tih njihovih garancija koje daju državi Srbije da bi to mogli da rade. To je ispravna stvar.

Jedna od dobrih stvari jeste i ono što je preporuka Ministarstva jeste da se našoj deci koja su u školi obezbedi domaće naše mleko, da mogu da ga konzumiraju, da mogu da ga piju. To je preporuka i to je, ministre, stvarno dobar potez. Jeste da je na liniji preporuke, ali je dobra stvar.

Inače, kada smo dotakli tu temu mlekarstva, kod nas na jugoistoku Srbije imali smo nekoliko tih mlekarskih organizacija koje su radile preradu mleka, otkup mleka i svega ostalog. Pojavila se jedna jaka kompanija koje je dobila saglasnost Antimonopolske komisije gde su određene mlekare koje su bile funkcionalne na našem terenu, u Nišu, Svrljigu, Zaječaru. Te mlekare su radile proizvodnju, nabavku, otkup mleka i svega ostalog. Imale su plasman na tim područjima, zapošljavale su. Recimo, Niška mlekara je imala preko 150 radnika, mlekara u Svrljigu je imala preko 50 radnika, u Zaječaru. Sada mogu da kažem da te mlekare više ne postoje, da nema otkupa, ti radnici više nemaju posla i na tome moramo raditi, moramo zaštiti naše poljoprivredne proizvođače, da ima otkupa, ali da se zapošljavaju u toj proizvodnji naši radnici, u mlekarstvu, stočarstvu ili drugim granama u poljoprivredi.

Još jednom, uvaženi ministre, ja ću glasati za predlog ovog zakona zato što je to dobro i siguran sam da ćete za ono što govorimo ja i Marijan Rističević imati sluha, a i Vlada, da neke stvari promenimo za dobrobit naših poljoprivrednih proizvođača, našeg sela i naše poljoprivrede. Hvala još jednom.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem gospodine Miletiću.

Sledeći prijavljeni je Vladan Glišić.

Nije tu.

Opet je zaboravio da se prijavio.

Reč ima Milimir Vujadinović.
...
Srpska napredna stranka

Milimir Vujadinović

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Dobro. Biće opozicija kao opozicija. Zaboravili da dođu u parlament, ali dobro to je valjda svojstveno srpskoj opoziciji.

Elem, hvala predsedavajući.

Uvažene kolege, uvaženi ministre, poštovani građani Srbije, nekako kad kažete poljoprivreda, ministre, i kad kažete Vojvodina to su nekako dva povezana pojma ili asocijacije ili jedno na drugo samo po sebi , uz dužno poštovanje prema svim drugim regionima i svim drugim poljoprivrednim proizvođačima.

Vi ste, ministre, pre nekoliko dana obišli Vojvodinu, Suboticu pre svega. Bili ste na licu mesta uverili se sa onim što je stanje i kakvo je stanje u poljoprivredi u Vojvodini, ali i sa onim što gradska uprava i gradonačelnik u Subotici rade kada je u pitanju ova oblast.

Jasno je da je ratarstvo jedna od udarnih stvari kada je u pitanju poljoprivreda u Vojvodini i činjenica je da u ratarstvu stvari dosta solidno stoje. Međutim, ne bi se to moglo reći kada je u pitanju stočarstvo i tu postoje određeni problemi, ali moram istaći i ono što radite i vaše ministarstvo i Vlada zajedno, kada su u pitanju subvencije pre svega za proizvođače mleka, koje su čini mi se nekih sedam dinara po litru ako sam u pravu, ako ne ispravite me, i ono što je važna prednost, što treba istaći i važna mera, jer u Vojvodini gde ima dosta državnog zemljišta poljoprivredni proizvođači, stočari, svi proizvođači mleka, hektar zemljišta dobijaju po 160 evra, što je daleko ispod tržišne cene koja je negde na 400 evra, ako se ne varam, i to je dobar podstrek za poljoprivredne proizvođače, odnosno za proizvođače mleka u Vojvodini. Ako bi sve to negde sabrali, čini mi se, sabirao sam ovde, da je otprilike ta pomoć države za svakog proizvođača negde na 600 evra, ministre, manje, više i to jeste dobra stvar.

Međutim, hoću da istaknem, kad ste već bili u Subotici, i doprinos gradske uprave, jer pored toga što smo iza sebe imali jednu ozbiljno tešku godinu opterećenu pandemijom, grad izdvaja 90 miliona dinara samo za poljoprivredu. Od toga otprilike polovina odlazi na uređenje ratarskih puteva i time je praktično ozbiljan partner Vladi i vašem ministarstvu u ovome poslu.

Zajedno vi i grad pratite politiku, odnosno vaše ministarstvo prate politiku Vlade, a pre svega predsednika. Mislim da je važno da u tome istrajete. Zašto ovo govorim? Pa, videli ste jutros procene Evropske banke za obnovu i razvoj gde su procene za razvoj srpske ekonomije podignute negde na 6% od jutros. Znači, predviđen je rast BDP-a na 6%. Da bi se ovaj trend nastavio potreban je ozbiljan posao i ozbiljno zalaganje i vašeg ministarstva i lokalnih samouprava i svakog od nas posebno, a na čelu ovih poslova i na vrhu politike koju danas sprovodimo, koja daje ovakve rezultate, stoji pre svega predsednik države.

Zato vam i govorim da je ovaj početak važno da istrajemo u ovome, jer poljoprivreda je jasan i važan deo ovoga što nas očekuje do kraja godine, rasta BDP-a od 6%, a takav rast BDP-a je uslov za bolji život svih nas, ne samo u Srbiji od toga zavise i naši poljoprivrednici i naši ljudi, ako hoćete i u Krupa na Uni u najzapadnijem delu Republike Srpske i u Vranju i naši ljudi u Igalu i ovi ispod Horgoša.

Ovo govorim da biste shvatili važnost, ja ne sumnjam da vi to radite, ali da biste još dodatno shvatili važnost posla kojim se danas vi bavite i o kome mi na kraju krajeva danas raspravljamo u ovom uvaženom parlamentu.

Na kraju, dok, ministre, vi svakako ovaj posao obavljate na ovaj način, dok Vlada ovako obavlja posao, ne sumnjajte da ćete i za ovaj zakon i za druge stvari imati podršku u parlamentu, a najvažnije u narodu.

Za kraj jedna zanimljivost. Na današnji dan 1877. godine je rođen Petar Kočić, srpski pisac i poslanik u Parlamentu BiH sa jednim od najznačajnijih dela „Jazavac pred sudom“, koje ne jedan metaforičan način govori o otporu srpskog seljaka prema velikim moćnicima tog vremena i velikim silama. Biće da je u to vreme srpski seljak bio neko ko je bio paradigma borbe za opstanak naroda i države.

Slučajno ili ne, danas u parlamentu opet rasprava o poljoprivredniku ili srpskom seljaku, a čini mi se da se mnogo toga nije izmenilo od toga vremena kada je ovo delo nastalo, da je srpski seljak i danas ostao brana i zaštitnik interesa države i naroda pred velikim moćnicima ovog vremena. Imajte to uvek u vidu, a zakon ćemo svakako podržati. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Hvala gospodine Vujadinoviću.

Reč ima Branimir Jovanović.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Branimir Jovanović

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Hvala potpredsedniče.

Poštovani ministre, koleginice i kolege, mi često u parlamentu raspravljamo o zakonima, o izmenama i dopunama zakona koji se tiču usaglašavanja našeg pravnog okvira sa standardima koji važe u EU, ali danas kada govorimo o Zakonu o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda, on ima posebno mesto.

Uz Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju i u Zakonu o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju ovaj zakon čini jaku osnovu za razvoj poljoprivredne delatnosti u Srbiji. Usvajanjem ovog zakona mi ćemo stvoriti jedan okvir, stvorićemo jedan povoljan ambijent da unapredimo tržište poljoprivrednih proizvoda. Standardi kvaliteta, intervencija na tržištu, informacije koje dobijamo sa tržišta i usaglašavanje sa standardima drugih država su samo neki od segmenata koje tretira ovaj zakon.

Kada govorimo o trgovini već na početku smo govorili o tome da je ovu oblast regulisao samo Zakon o trgovini, moramo da konstatujemo da principi tržišne ekonomije ne mogu jednostavno da se preslikaju na oblast poljoprivrede. Jednostavno, svaka država na svetu koja se ozbiljno bavi poljoprivrednom i unapređenjem poljoprivredne proizvodnje subvencioniše u ovu oblast i to je jedna uobičajena praksa svuda u svetu.

Mi jedino na taj način možemo da obezbedimo stabilno i snabdeveno tržište. Zamislite kakve bi turbulencije na tržištu nastale kada bi se u poljoprivredi primenjivali surovi zakoni tržišne ekonomije, surovi zakoni, slobodno mogu da kažem, ponude i potražnje bez bilo kakvih intervencija i bez bilo kakvih subvencija.

Ovaj zakon omogućava da imamo na raspolaganju nove mehanizme, da država reaguje na tržištu i podrazumeva četiri vrste intervencije. Pored posebnih i hitnih intervencija izdvojiću još dve. To su javne intervencije i podrška privatnom skladištenju.

Javne intervencije podrazumevaju da će se znati šta će biti referentna cena, kako se određuje i u kom periodu se ona određuje. Na taj način sa druge strane proizvođačima se šalje još jedna jasna poruka da će se uzimati u obzir i kvalitet njihovih proizvoda i na osnovu toga će se određivati cena proizvoda.

Što se tiče podrške privatnom skladištenju već smo dovoljno i rekli o tome i važno je da se na taj način otvara jedan novi mehanizam, da se izbalansira cena na tržištu poljoprivrednih proizvoda u situaciji kada dođe do određenih poremećaja. Navedeni su primeri i maline i mesa gde će skladištarima biti upućene određene subvencije da uskladište određenu robu dok ne dođe do stabilizacije cena na tržištu.

Takođe, važno je da kontrolno telo, posebno stručno telo izgradi kredibilitet, da proizvođači steknu puno poverenje u jedan takav sistem i da te procene budu objektivne da bi sa jedne strane stimulisali i proizvođače da budu fokusirani na kvalitet, ali i da otkupljivači ne ostanu kratkih rukava.

Važno je da izbegnemo neke situacije kao što su bile ranije da kvalitet procenjuju isključivo otkupljivači i na osnovu toga oni određuju cenu proizvoda, a proizvođači da nemaju nikakve mehanizme da dokažu kvalitet svojih proizvoda.

Ono što je potrebno poljoprivrednicima jeste izvesnost, da imaju neku vrstu garantovane cene. Mi smo taj koncept garantovanih cena u bukvalnom smislu napustili pre 20 godina, ali je zato važno da država nađe mehanizme da pomogne poljoprivrednim proizvođačima da nikada ne budu ne budu na gubitku. Postoje mehanizmi koji su prihvatljivi i takav sistem postoji već u Evropskoj uniji. Proizvođači imaju puno pravo da očekuju neku vrstu garantovanih cena, jer jedino tako mogu obezbediti dohodak sebi, ali i budućnost što se tiče poljoprivredne proizvodnje.

Usvajanje ovog zakona će omogućiti da se ugovorom reguliše odnos između otkupljivača i proizvođača i da se na ovaj način izbegnu bilo kakve zloupotrebe prema proizvođačima, ali i da se zaštite otkupljivači.

Cilj je da novi zakonski predlozi unaprede razvoj poljoprivrede, da sami poljoprivrednici mogu da računaju na sigurnost kada govorimo o otkupu i otkupnim cenama, a da se usvajanjem standarda postigne takav kvalitet proizvoda da naši proizvodi budu konkurentni na svetskom tržištu. I to će, naravno, pozitivno uticati na izvoz poljoprivrednih proizvoda.

To su samo neki od razloga zašto će Socijaldemokratska partija Srbije podržati ovaj predlog zakona. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem i gospodinu Jovanoviću.

Reč ima narodni poslanik Slavenko Unković.
...
Jedinstvena Srbija

Slavenko Unković

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Poštovani ministre, gospodine Kataniću, gospodine Nedimoviću, uvažene kolege narodni poslanici, prošla veoma krizna godina je pokazala koliko je poljoprivreda značajna za privredu naše zemlje i koliko je pomogla da naša ekonomska stabilnost ostane na visokom nivou.

Godina 2020. bila je rekordna u pogledu spoljno-trgovinske razmene koja je iznosila preko četiri milijarde dolara. Poljoprivreda je jedina u prošloj godini ostvarila stopu rasta iznad 5% i učešće BDP-a, po svim procenama, je sigurno iznosio preko 10%.

Jedan od osnovnih problema u agrarnoj politici naše zemlje je kratkoročno planiranje. Strateško planiranje do pet godina bilo bi jako potrebno pogotovo za poljoprivredne proizvođače koji hoće da znaju šta da seju i uzgajaju i hoće zagarantovane cene svojih proizvoda.

Jedinstvena Srbija godinama insistira na ovoj temi i ukazuje na probleme ove vrste.

Poljoprivreda proizvodnja nigde u svetu ne zavisi od slobodnog tržišta i naša država mora da obezbedi mehanizme koji mogu obezbediti stabilnost proizvodnje i snabdevanja tržišta i to je suština i ovog današnjeg zakona.

Poštovani gospodine ministre, podsetiću vas da mi danas u Vojvodini imamo na bogatoj vojvođanskoj zemlji 19 nerazvijenih opština. I kako nekome možemo da objasnimo ko je kriv i zašto je to tako? Naravno, sami smo mi krivi decenijama unazad. Možda je sada prava prilika da se donese neka dugoročna strategija koja bi sistemski uredila nagomilane probleme.

Samo da vas podsetim da pored vašeg ministarstva ovim problemima danas se bavi i Ministarstvo za selo i Ministarstvo za nerazvijena područja i čini mi se kao nikada do sada imamo povoljne okolnosti i da se može napraviti veliki iskorak i pomak u agrarnoj politici naše zemlje.

Osnovni ciljevi Zakona o uređivanju tržišta poljoprivrednih proizvoda, koji je danas pred nama, su funkcionalno uspostavljanje mehanizama uređenja tržišta, njihovo međusobno povezivanje u pravni okvir i usklađivanje politike i uređivanja tržišta poljoprivrednih proizvoda.

Tržišni mehanizmi u Srbiji nisu u skladu sa merama zajedničkog evropskog tržišta i mi moramo u naš sistem implementirati mere koje će uvesti red i sigurnost kako proizvođača, tako trgovaca i potrošača. Zakon omogućava da trgovina između proizvođača i otkupljivača bude regulisana ugovorima i na taj način će se izbeći zloupotrebe i štete proizvođača.

Propisana je svaka isporuka pojedinih poljoprivrednih proizvoda prema otkupljivaču ili prerađivaču mora biti pokrivena ugovorom, kao i to da pregovaračka organizacija može da pregovara u ime svojih članova u ugovorima pre isporuke. Ako poljoprivrednik sklopi ugovor sa nekim prerađivačem ili otkupljivačem, biće sigurniji po pitanju tržišne potražnje i nekih ugovornih obaveza njegovih prema prerađivaču i prerađivača prema poljoprivredniku.

Ova tema godinama unazad bila je veliki problem, sećamo se raznih afera.

Veoma važna odredba zakona je regulisanje položaja otkupljivača. Tu je bilo puno problema i od sada će se tim poslom baviti samo oni koji su registrovani i oni koji imaju depozit koji će garantovati sigurnost proizvođača i da kada proda robu može sigurno i da je naplati.

Sistemski će biti uređeno svačije mesto u lancu i dobićemo alate da se na tržištu regulišu ekstremi sa najvišim i najnižim cenama. Robne rezerve su do sada regulisale takve situacija, a i bilo je dosta nesporazuma. Sada će Uprava za agrarna plaćanja imati posebno telo koje će se baviti praćenjem i usaglašavanjem cena.

U slučajevima velikih poremećaja cena Vlada će moći da reguliše sa tri mere: javnom intervencijom, ona se aktivira kada tržišne cene žitarica, mesa, mlečnih proizvoda padnu ispod referentnih cena. U tom slučaju država će moći da otkupi ove proizvode po interventnoj ceni ili prikupljanju javnih ponuda.

Druga mera je podrška privatnim skladištarima, ilustraciji kada tržišna cena padne ispod referentne, na podršku, odnosno naknadu dela troškova moći će da računaju privatni skladištari šećera, mesa, mleka i mlečnih proizvoda.

Treća mera je vanredne interventne mere, koje se preduzimaju hitno kako bi pravovremeno bili sprečeni tržišni poremećaji nastali većim ili manjim rastom cena na tržištu.

Želim posebno da naglasim problem proizvođača mleka i mlečnih proizvoda. Ti ljudi su imali razumevanja protekle godine zbog posledica krize izazvane pandemijom, ali u poslednjih par meseci se dešava veliki poremećaj na tržištu izazvan porastom cena žitarica i stočne hrane od 20 do 40%. U isto vreme cena mleka je ostala ista, jer prerađivači ne mogu da plate veću cenu zbog velike konkurencije i jeftinijeg uvoznog stranog mleka.

Poslednjih šest godina cena sirovog mleka je u proseku 30 dinara, kod većih proizvođača je oko 35 dinara, dok manji proizvođači dobijaju oko 25 do 28 dinara. Pored svih subvencija koje država omogućava farmerima to je nedovoljno da bi se sačuvala ova domaća proizvodnja mleka. Oni zahtevaju uvođenje odgovarajuće zaštitne cene kako bi se sačuvao ovaj važan sektor poljoprivrede.

Nešto slično smo imali sa uzgajivačima svinja. Posle intervencije države problem je rešen i dogovorena je izrada nacionalne strategije razvoja svinjarstva koja će sigurno pomoći da se dugoročno reši problem uzgajivača i to je čini mi se pravi put.

Mislim da ćemo donošenjem današnjeg zakona značajno doprineti sistematskom uređenju jednog dela poljoprivredne politike. Zbog toga poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Hvala gospodine Unkoviću.

Reč ima Borisav Kovačević.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Borisav Kovačević

Poslanička grupa PUPS - "Tri P"
Hvala gospodine potpredsedniče.

Poštovanje gospodine ministre Nedimoviću vama i vašim saradniku.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, prva stvar kada sam došao u dodir sa tekstom ovog zakona je bila koliko on zahvata i operacionalizuje strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja.

Moram reći da sam sa tog aspekta veoma zadovoljan ovim zakonom.

Mislim da je ovakav zakon odavno bio potreban, ali što reče jednom prilikom sad kada je govorio gospodin ministar, bolje ikad nego nikad, za neku drugu stvar je rekao, tako i za ovo.

Ono što je meni pobudilo najveću pažnju u ovom zakonu to je ono što će i imati najveći uticaj na dalji tržišni položaj razvoja poljoprivrede, a to je pitanje nadzora i inspekcije. Mislim da ovako kako je zakon inače predvideo i što je predvideo do sada, ne bi mogao ni da ide bez te postojeće zakonske funkcije. Samo na ovakav način se i mogla obezbediti pretpostavka da se zakon implementira onako kako je inače i zamišljeno.

Kada uzmete tamo da imate nadležnost inspektora u nekih 25 stavki nabrojano, pa onda njegova kontrola i nalozi u čak 15, 16 itd, onda mislim da predstoji veliki posao u organizovanju i izgradnji funkcije i delovanja kompletnog inspekcijskog budućeg sistema u oblasti poljoprivrede. Mislim da tu predstoji veliki posao. Mislim da će ovaj deo, taj inspekcijski, imati velikog značaja i za to da se prati realizacija i ostvarenje strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja, razvoja ruralnog stanovništva.

Mislim, inače, u digresiji da sve strategije koje mi donosimo iz raznih oblasti, društvenih, privrednih itd, i treba u praksi da imaju, kao recimo ova koja je preživela već sedam, osam godina, morao bi sada, a to će moći putem ovog instrumenta inspekcijskog, da se napravi presek i kaže – čekajte, na ovom planu iz strategije smo uradili to i to, uradili smo dovoljno, do sada nismo, jer nam često te strategije koje su otprilike u relacijama od četiri do deset godina traju, faktički se i ne osvrćemo na njih u smislu provere realizacije, dok ne prođe rok, a to nije dobro. Mislim da je ovo prvi put i prva strategija koja će imati obezbeđeno sistemsko praćenje sopstvene realizacije. To je dobro.

Mislim da je ovde u ovom zakonu dosta mesta posvećeno onome što je u strategiji urađeno, a to je briga o selu. Briga o selu u vreme kada još nismo ni, ne znam, možda je Vlada, da ne uvredim nekoga, ali uopšteno gledano, nismo ni sanjali da ćemo imati i Ministarstvo za brigu o selu. Sada smo u nešto drugačijoj situaciji.

Ima jedna stvar koja se posebno podvlači u strategiji, a to je stvaranje povoljnih uslova za razvoj integralne i organske proizvodnje. Mislim da tom segmentu u poljoprivredi nismo do sada posvetili dovoljno vremena i dužnu pažnju, a imamo ne male količine zemljišta na kome može da se startujte odmah sa organskom proizvodnjom. Zato je dobro da se i ovde govori. U okviru toga pomenuto je, doduše, tada kada je strategija pisana, da kada je u pitanju stvaranje uslova o kome se u zakonu govori, sačekivanje povoljnih cena za plasman proizvoda itd, i potrebi hladnjača, u to vreme kada je strategija pisana bile su 363 hladnjače kapaciteta oko 500.000 tona. Ima jedna stvar koja je tu bila loša, i ne znam kakva je situacija sada, voleo bih od ministra čuti, da je u to vreme od tih 550.000 bilo iskorišćeno samo 75%, što znači da ni to što smo imali kapaciteta nismo iskoristili, a to je znak da nismo dobro radili te stvari tada.

Posebno je značajno kroz ovaj zakon sve što se tiče ruralnih područja. U onome što je strategijom predviđeno je jedan od najznačajnijih pravaca razvoja ruralnog stanovništva jeste dizanje, kako je to formulisano tamo, ja mislim sasvim dobro i uopšteno, dizanje blagostanja ruralnog stanovništva.

Ima jedna stvar vrlo krupna u strategiji, koja je bila predviđena tada kada nismo imali u vidu Ministarstvo za brigu o selu, a to je pitanje unapređenja socijalne strukture ruralnih područja. To jeste jedno od ključnih pitanja, pored kulturnog i drugih, u razvoju sela uopšte, a posebno ovih područja o kojima je gospodin Marijan govorio, kada se radi o graničnim područjima, koja imaju, i to je neki dan neko pominjao, bezbednosni značaj. Ako sačuvamo naseljenost tih područja, mi imamo prirodnu odbranu od upada sutrašnjeg neprijatelja, a ako ispraznimo to, onda smo ostavili to na raspolaganje.

Kod toga oko ruralnog stanovništva i posebno socijalne strane ove i dizanja blagostanja, prva stvar koja je bitna, a navedena je u ovim dokumentima jeste zaustavljanje negativnih demografskih trendova, pa promovisanje zadružnog organizovanja i uključivanja zadruga u lokalne akcione grupe, veća dostupnost socijalnih usluga ruralnoj populaciji, smanjenje ruralnog siromaštva, odnosno siromaštva ruralnog stanovništva, unapređenje socijalnog statusa poljoprivredne radne snage i izuzetno značajna stvar za onu stratešku našu brigu da zaustavimo odlazak ljudi iz tih područja u gradska ili napolje, zatim afirmacija preduzetništva žena i mladih u ruralnim sredinama. Evo, sada je kolega Stošić pomenuo da je bio na jednom takvom sastanku sa ženama iz Privredne komore.

Ono što bih hteo na kraju kratko da kažem, pominje se i u zakonu i u strategiji, a to je kontrolisana prenamena poljoprivrednog zemljišta, što je meni jedna od najznačajnijih stvari. To znači da ćemo na taj način, to pretpostavlja da ćemo se planski opredeljivati šta će se to proizvoditi.

Ako je do sada jedna Mačva, uzeću nju, gospodine ministre, pošto vam je u komšiluku, do sada bila isključiva žitnica, a ima uslove, leži na toploj vodi, ima kvalitetnu zemlju, mogućnost za navodnjavanje jer je između dve velike reke, mogla bi sutra da bude drugi Misir. Da pomenem samo da je pre 40-ak godina, nemojte me držati za reč, koju godinu gore ili dole, da je Francuska tražila da joj odobrimo koncesije i tada nudila uslov da svakom poljoprivredniku isplaćuje svake godine zaradu sa jednog hektara kroz ovo što sad radi. Znači, imali su razloga. Zašto? Zato što nije bila jedno ubiranje plodova, nego je celogodišnje korišćenje zemljišta.

Mislim da bi o tim stvarima trebalo razmišljati. Vreme je isteklo, izvinjavam se i hvala gospodine predsedavajući, ima još dosta stvari ali nema vremena.