Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući gospodine Orliću.
Poštovani ministre, prvi potpredsedniče Vlade Republike Srbije, poštovani predstavnici Ministarstva, teško mi je da govorim nakon svog profesora, navikao sam, ali profesore, izvinite, takve su okolnosti.
Saglasan sam sa svim sugestijama koje je uputio prof. Jokić, vrlo su dobronamerne i smatram da Ministarstvo treba na pravi način da ih razmotri.
Još jednom želim da ponovim zašto će poslanička grupa SPS podržati ovaj zakonski predlog. Dakle, veoma taksativno, smatramo da je važno prisustvo svih učesnika akademskih procesa u predviđenim telima, zatim zakon je rodno ravnopravan, transparentnost u izboru članova radnih tela. Dobro je da recenzenti za projekte, to je bila, između ostalog, i naša sugestija tokom rasprave u načelu, da recenzenti za projekte i radove mogu biti iz inostranstva, jer se time podiže kompetentnost i kompetitivnost i kvalitet, između ostalog, naučno-istraživačkog rada. Važno je da Komisija za akreditaciju može da radi kvalitetno i otvoreno jer je ona garancija za kvalitetno visoko obrazovanje.
Dakle, uz sve ove sugestije koje smo maločas čuli, koje su dobronamerne, uz sve ono što smo mogli čuti tokom jučerašnje rasprave na Odboru za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj, mi svakako ćemo u danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog. Nismo mislili danas da govorimo o ovome, javio sam se jer me je podstakao kolega Marković svojom diskusijom. Govorio je o nečemu što je, po našem mišljenju, od velike važnosti i značaja u ovom trenutku, a dolazi od strane onih koji polaze od pretpostavke: „Što gore po Srbiju, to bolje po nas“, i pokušavaju na neki način da minimiziraju i negativno predstave sve ono pozitivno što se dešava u Srbiji.
Kolega Marković je naveo jedan jako dobar primer, a to je vojna vežba na Pešteru, munjeviti udar 2021. godine, u kojoj je učestvovalo čak 2.337 pripadnika Vojske Srbije i Ministarstva odbrane, 1.224 pripadnika kopnene vojske. Dakle, snaga Vojske biće drastično uvećana u narednih devet meseci i to je poruka koju je poslao i predsednik Republike i to je od velike važnosti i velikog značaja. Na ovaj način i ovom vežbom Srbija nikome ne preti, Srbija nikada nije govorila ratnohuškačkom retorikom, a to što oprema Vojsku Srbije, to što oprema Ministarstvo odbrane, to samo znači da želimo da budemo spremni da u svakom trenutku možemo da odbranimo naše nacionalne i državne interese i da u svakom trenutku možemo da odbranimo svoj narod.
Jaka Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane znači jaku državu, a to znači, između ostalog, i jaku finansijsku stabilnost. Naravno, ništa više od toga. To je potpuno pošteno i čestito.
Sa druge strane, u pravu je gospodin Marković. Prvi put se na našem nebu moglo videti 11 MiG-ova 29, četiri G-4, čak 25 novih bombardera u proteklih četiri ili pet godina, bilo ih je znatno manje i sa znatno manjim kvalitetom. Dobro je što je prisustvovao komandant KFOR-a, jer mi treba da sarađujemo sa jedinicama KFOR-a. Ali za ponos je to što su prisustvovali junaci sa Košara, jer oni svakako jesu ponos, i da nije njih bilo, ne bi bilo snage Vojske Srbije i Ministarstva odbrane. Njih 240 je prisustvovalo ovoj vežbi, a od njih 240, njih sedam sa prostora teritorije Crne Gore.
Ono što, takođe, želim da kažem jeste da smo mi kao poslanici Socijalističke partije Srbije smo, pre svega, bez obzira što smo legitimno izabrani, što smo glas naroda i legitimno izabrani predstavnici građana, ponosni na to što smo, pre svega, građani Srbije, jake i ekonomski stabilne Srbije, Srbije koja misli svojom glavom, koja ima svoje mišljenje, koja ima svoj stav, koja vodi samostalno spoljnu politiku, u najboljem interesu svojih građana, Srbije koja je simbol novih vrednosti u regionu, Srbije koja je ojačala i međunarodni ugled i međunarodni imidž, Srbije koja je prepoznata kao pouzdan, siguran i stabilan partner i to samo zato jer ispunjava svoje međunarodne obaveze, što potvrđuje međunarodni integritet Srbije i Srbije koja ne želi da kvari tradicionalno prijateljske odnose sa tradicionalno prijateljski orjentisanim državama.
Znate, vrlo često me podstakne diskusija uvaženog kolege, a nadovezujem se na ono što se dešavalo tokom Vidovdana, 28. juna, i što smo mogli čuti od takozvanih privremenih institucija prištinske vlasti kada je reč o 1389. godini. Vrlo često me podstakne diskusija kolege iz Demokratskog fronta, uvaženog kolege Kneževića. Nekako od trenutka od kada sam naučio da čitam i da pišem, pa i kod uvaženog profesora Jokića u najboljoj srednjoj ekonomskoj školi u Srbiji u tom trenutku bavio se istorijom srpskog naroda i mi smo poslanička grupa koja poštuje istoriju srpskog naroda, nekako mi se čini da je sve bilo navodno usmereno ka nama i ka Srbiji, a da mi navodno nismo krivi, a zapravo smo za sve krivi.
Krivi smo i za tu 1389. godinu, jer smo umesto ovozemaljskog života izabrali nebesko carstvo. Krvi smo i za Prvi balkanski rat. Krivi smo i za Prvi svetski rat. Krivi smo i za Drugi svetski rat. Krivi smo i za sva ona dešavanja i poslednji građanski rat na prostoru SFRJ, jer u Hagu nije bilo prava i pravde. Nije bilo međunarodnog prava, jer ne može međunarodno pravo da bude selektivno, pa za nekoga manje, za nekoga više, nego mora da bude za sve podjednako.
Krvi smo i za to što je izvršeno etničko čišćenje na prostoru KiM, što je preko 250 hiljada Srba i nealbanskog stanovništva napustilo prostor KiM. Od 437 mesta u kojima su živeli Srbi, etnički je potpuno očišćeno 312 naselja. U Prizrenu, koji je bio srednjovekovna srpska prestonica i u kojoj je 1991. godine živelo 10 hiljada Srba, danas, neka me isprave kolege koje dolaze sa prostora KiM, živi jedva 23. U prištini 1991. godine je živelo 40 hiljada Srba, a danas živi jedva stotinak i za to smo krivi.
Krivi smo i za „Oluju“. Krivi smo i za to što je u Hrvatskoj nekada živelo 380 hiljada Srba, a danas živi jedva 160 hiljada. Krivi smo i za to što u Sarajevu je nekada živelo 150 hiljada, a danas živi jedva 10 hiljada Srba. Krvi smo i za „Oluju“ i za „Jasenovac“.
Krvi smo i za to što smo uvek govorili da poštujemo istoriju sećanja i da nikada nismo prebrojavali srpske žrtve, počev od balkanskih ratova, pa do poslednjih građanskih ratova na prostoru SFRJ, jer nismo želeli da narušavamo i da produbljujemo sukobe i da narušavamo nacionalna i emotivna osećanja drugih država, a da li su drugi se ponašali tako prema nama?
Krivi smo i za to što je 15 tona osiromašenog uranijuma bačeno na Srbiju. Prosto, za sve smo krivi i za sve smo odgovorni.
Znamo mi koliko je danas teško braniti nacionalne i državne interese i da to mogu samo hrabri i odlučni borci u odbrani nacionalnih i državnih interesa i naravno da je veoma teško i da su ovo bili možda najteži pregovori u Briselu i da je ovo jedan, u pravu je gospodin Marković, period izazova i iskušenja i da tek slede ogromni pritisci na Srbiju u narednom vremenskom periodu, a da se o svemu tome ćutalo duži niz godina, da se o svemu tome ćutalo čak 20 i više godina unazad i da se od 2000. godine na ovamo vodila politika i EU i Srbija i da su se krili granični prelazi i da su se rezolucije menjale u avionu i da se pitanje Kosova i Metohije iz Njujorka izmestilo u Brisel i da je postavljeno pogrešno pitanje pred Međunarodnim sudom pravde.
Mi, naravno, pozdravljamo spremnost i predsednika Srbije i pozdravljamo spremnost i Vlade Republike Srbije da u ovom trenutku pruži odgovore na ona najteža pitanja i da tu odgovornost ne prebacuje na generacije koje dolaze, jer ukoliko budemo zabijali glavu u pesak i ćutali, prolaziće vreme i mi na kraju, nažalost, nećemo imati o čemu da razgovaramo.
Ponosni smo na to što je predsednik Srbije, zajedno sa sada predsednikom Narodne skupštine Republike Srbije, a tada ministrom spoljnih poslova Ivicom Dačićem učestvovao i sproveo jedan važan nacionalni i državni projekat u kojem je čak 19 država povuklo priznanje jednostrane proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije. Nije ovde reč o broju, reč je o tome da konačno neko shvati da je Srbija deo rešenja, da je Srbija deo kompromisa i da bez Srbije nema rešenja i nema kompromisa i da je došao trenutak da se ne može Srbija samo otimati, već da Srbija konačno može nešto da traži.
Nije ovo isti period kao period od 2008. do 2012. godine, kada odete u Belu kuću i možete o pitanju Kosova i Metohije da razgovarate samo o onim tehničkim stvarima i to na nivou Stafera. Došli smo do 2020. godine, kada je upravo zahvaljujući ovom važnom nacionalnom i državnom projektu, koji su vodili predsednik Republike i tada ministar spoljnih poslova, kada smo ojačali međunarodni ugled i imidž i ponosni smo na to što je predsednik države u Beloj kući rekao vrlo jasno i precizno - tačka 10. ostavljamo po strani, a na poslednjim pregovorima na četiri puta postavljeno isto pitanje - kada ćete prihvatiti jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, rekao - nikada.
U pravu je kolega Marković, ponavljam, pritisci će svakako biti nastavljeni i to je jedna osmišljena strategija pritisaka koja ide u nekoliko pravaca. Svakako jedan pravac jeste da se izvrši pritisak na države koje nisu priznale Kosovo i Metohije. Drugi pravac jeste da se kriminalizuje porodica predsednika Srbije Aleksandra Vučića, jer on jeste faktor stabilnosti u Srbiji, ali i jeste neko ko je ujedinio region u jednom izuzetno teškom periodu, periodu kovida.
Treća vrsta pritiska jeste od država u regionu, nažalost, od onih koji žive pored nas, koji žive nekako zajedno sa nama.
Četvrta vrsta pritiska jeste iznutra, poput onih sramnih rezolucija koje su podnete ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Mene ne čudi da će u narednim danima i Aleksandar Vučić biti neko ko će biti sigurno najodgovorniji za sve ono loše što se dešavalo u regionu jer Bi-Bi-Si već nekoliko meseci unazad sa naslovnih strana ne skida nekakav non-pejper se završava sa nezavisnošću Kosova.
Prosto, od 1878. godine, od tog Berlinskog kongresa do danas nekome smeta jaka Srbija. S druge strane, nije ni slučajno sve to osmišljeno baš u junu mesecu. Nije ni slučajno sednica Saveta bezbednosti UN zakazana 8. juna, kada je bilo izricanje presude Ratku Mladiću, jer dobro se znalo da će tada neko uložiti žalbu kako Srbija navodno ne sarađuje sa Haškim tribunalom jer ne želi da isporuči predstavnike SRS Haškom tribunalu. Ne, Srbija pokazuje spremnost da sarađuje i Srbija je to potvrdila i pokazala, ali poštuje zakone, jer Viši sud u Beogradu je potpuno jasan. Rekao je da zakonom nisu ispunjeni uslovi da ovo dvoje državljana Srbije, predstavnika SRS, budu isporučeni Haškom tribunalu.
Žao mi je, pre svega, što nije prepoznata jedna intencija i volja predsednika Srbije da u periodu kada je bilo najteže, mi smo još suočeni sa tim najvećim zdravstvenim izazovom, kao i čitav svet, ali žao nam je što naši prijatelji, tako da kažem, neću reći ništa loše ni za Hrvatsku, čiji predsednik kaže da je Ratku Mladiću super u Haškom tribunalu i da treba da ostane tamo, a ja se ne sećam da je tako govorio kada je izrečena prvostepena presuda Markaču i Gotovini.
Fausto Pokar, inače prvi sudija i predsednik Žalbenog veća u tom postupku, je upotrebio samo jednu reč kojom je opisao srpske žrtve u Haškom tribunalu i ona je sasvim dovoljna, a to je groteskno.
Preporučujem i predsedniku države Hrvatske da pogleda taj film. Ne bi bilo loše da pogleda film „Dara u Jasenovcu“. Znam da će mu to biti teško, ali ne bi bilo loše da pogleda film „Dara u Jasenovcu“, umesto što upućuje pozive državama koje nisu prihvatile jednostranu proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije da priznaju jednostranu nezavisnost Kosova i Metohije, jer to je mešanje u unutrašnja pitanja drugih država.
Što se tiče Crne Gore, ne želim previše o tome da govorim. Mislim da su tu stvari potpuno jasne. Tu je jedna konfuzija i tu se apsolutno više ne zna ni ko je na vlasti, ni da li postoji vladajuća većina, ali jedno je jasno zašto u ovom trenutku… Nama je to potpuno jasno, ali to treba da objasne oni koji danas vode Crnu Goru i koji su zaboravili šta su govorili tokom izborne kampanje. Mi sa crnogorskim narodom želimo dobre odnose. Mi želimo da srpski i crnogorski narod u Crnoj Gori živi u miru i u slozi, a prema onima koji su doneli ovakvu odluku, ubeđen sam da će i predsednik i Vlada znati adekvatno da odgovore.
Žao mi je što nisu prepoznali intenciju predsednika Republike tokom perioda kovida, kada je uspeo da ujedini region, jer pitanje vakcina i donacija nije samo pitanje donacija, već pitanje poverenja i obnove poverenja na prostoru regiona i kada je jasno rekao – dajte da pokušamo da ne govorimo loše, mnogo smo mali, da ne govorimo loše jedni o drugima, već jednim glasom da nastupamo zajedno pred Evropskom unijom, pred Briselom, pred svetskim liderima, jer tako ćemo najbolje realizovati one projekte koji jesu od velikog značaja za naš narod. Dajte da gledamo kako žive naši građani. Ne možemo da se složimo oko nekih političkih tema, ali hajde da govorimo o ekonomiji. Možemo mi da govorimo o trgovinskoj razmeni sa Evropskom unijom, ona jeste velika, ali najveća trgovinska razmena je upravo u regionu, 70 do 80%. Umesto da govorimo o značajnim projektima, poput regionalnog samita u Beogradu, recimo, koji je najavljen, poput „Turskog toka“, „mini Šengena“, Vašingtonskog sporazuma, svežeg Briselskog procesa, a to je privreda, mi pokušavamo da stvorimo jednu atmosferu ratno-huškačke retorike koja svakako nije dobra, a cilj Srbije jeste mir i stabilnost na Balkanu.
Ja sam ubeđen da će i predsednik i Vlada Republike Srbije, kao što je to rečeno, između ostalog i na sednici, kada smo govorili o Izveštaju Kancelarije o pregovorima po pitanju Kosova i Metohije, uspeti da kroz dijalog dođu do kompromisnog i pravičnog rešenja i da na najbolji mogući način sačuvaju i odbrane nacionalne i državne interese i oni koji danas žive na prostoru Kosova i Metohije, a smatraju Srbiju svojom državom, jer oni svakako jesu najbolji branioci Kosova i Metohije.
Izvinite ministre, ja jesam iskočio iz teme, ali kolega Marković me je podstakao da govorim o ovome, a što se tiče zakona koji je na dnevnom redu, mi smo to rekli i tokom rasprave u načelu da smo svakako spremni da podržimo ovaj zakonski predlog. Uz to, naravno, još jednu molbu da uvažite sve ove sugestije i predloge koji su se mogli čuti i koji će se čuti tokom današnje rasprave, ali i koje su se čule i tokom jučerašnje rasprave na resornom Odboru. Zahvaljujem.