Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću biti vrlo kratak i unapred se izvinjavam, gospodine Orliću, ako ću se u nekom trenutku na kratko udaljiti od same teme amandmana, koji svakako podržavam.

Naime, Haški tribunal je pre nešto više od sat vremena u prvostepenoj presudi, dakle u ponovljenom postupku, nakon 18 godina trajanja procesa, osudio na po 12 godina Jovicu Stanišića, nekadašnjeg načelnika Službe državne bezbednosti Srbije, Franka Simatovića, komandanta specijalnih jedinica Službe državne bezbednosti. Ovo je ko zna koji po redu dokaz da je Haški tribunal isključivo politička institucija i da se u svom radu isključivo rukovodi politikom, da je intencija da se Srbija i srpski narod proglase kao jedini krivi za sve zločine koji su se dešavali 90-ih, da je Srbija jedinica kriva za sve ratove i za svo zlo koje se desilo 90-ih godina.

Kako drugačije protumačiti činjenicu da su Srbi ukupno dobili sedam doživotnih i 967,5 godina plus ove kazne danas, plus broj godina Srba koji su osuđeni pred pravosuđem BiH u procesima koji su transferisani od strane Haškog tribunala, a da s druge strane pripadnici drugih naroda gotovo da i nisu osuđeni ili ako su i osuđeni to bi bile, slobodno možemo reći, simbolične kazne.

To sve govori da smo bili u pravu kada smo upozoravali, kada smo navodili da će se pritisci na Srbiju nastaviti u narednom periodu i da će se pojačavati u danima koji dolaze. Nije ni malo slučajno da se ti pritisci upravo danas intenziviraju, upravo u vreme kada je Srbija, slobodno možemo reći, postala apsolutni lider na Balkanu u ekonomskom smislu, kada je Srbija apsolutni lider na Balkanu u vojnom smislu, kada se Srbija uspravila, kada se više ne saginje i ne izvinjava i onima kojima treba i onima kojima ne treba, na svakom koraku, na svakom mestu i kada je kriva i kada nije kriva, kada je Srbija postala ponosna konačno, kada je Srbija u stanju da gradi auto puteve, puteve, infrastrukturu, pruge, mostove, bolnice, škole, vrtiće i sve ostalo, kada je u stanju da pomogne svom narodu koji je ostao da živi van granica Srbije.

Naravno da smo zbog toga krivi i naravno da smo im krivi i mi koji podržavamo politiku Aleksandra Vučića i sam Aleksandar Vučić koji im je svakodnevni krivac za sve i svašta i naravno da smo krivi zato što je Srbija prestala da bude nemoćna, krivi smo zato što Srbija više nije bespomoćna, zato što Srbija više nije ponižena i kao što bi naš kolega i prijatelj, poslanik u crnogorskom parlamentu Milan Knežević, rekao – krivi smo zato što smo Srbi. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 21. amandman je podnela narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima Milanka Jevtović Vukojičić.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicom, poštovane kolege narodni poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici i deci i te kako je značajan, jer pokazuje da država na odgovoran način podržava dobrobit porodice, dobrobit dece i dobrobit budućih generacija.

Zahvaljujem se, naravno, i na usvojenom amandmanu. On se odnosi na stupanje na snagu zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici i deci, a to je od dana objavljivanja u „Službenom glasniku RS“, s obzirom da se njegova primena očekuje od 1. jula 2021. godine.

Ono što želim da istaknem jeste da je Srbija danas ekonomski jača, da Srbija pokazuje pozitivne rezultate i krupnim koracima korača napred u mnogim društvenim sferama. Zahvaljujući ekonomskom napretku, zahvaljujući stabilnoj državi, ona može da pomogne i onom delu koji se odnosi na socijalno-zaštitnu funkciju države, a socijalno-zaštitna funkcija države upravo je jedan od elemenata izmena i dopuna Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom.

Moram da istaknem, po ne znam koji put, da od 50-ih godina prošlog veka Srbija se suočava sa negativnim prirodnim priraštajem, ali niko o ovome nije vodio računa do predsednika Republike Aleksandra Vučića. Prvi koji je problem nataliteta izvukao duboko zatrpanog negde od strane prethodnih vlasti pod tepih upravo je Aleksandar Vučić koji je pitanju demografije i populacione politike dao i te kako značajan doprinos, a što pokazuje da Vlada Republike Srbije 2020. godine dobila i posebno ministarstvo, a to je Ministarstvo za porodicu i demografiju koje treba da ima značajan doprinos i da ostvare vrlo značajne rezultate na polju podrške populacionoj politici, jer jedan od elemenata populacione politike svakako jeste i ovaj zakon.

Ono što takođe želim da istaknem jeste da ovaj zakon, sem što utvrđuje minimalnu naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva zaposlenoj ženi, a to je da ta zarada ne može biti manja od minimalne zarade u Republici Srbiji, ona u potpunosti izjednačava i žene koje su osigurane po osnovu poljoprivrede sa drugim zaposlenim ženama, a koji se odnosi na osnovicu, odnosno i kod njih se osnovica uzima 18 meseci za isplatu naknade radi nege deteta.

Moram da kažem da zahvaljujući ekonomskom napretku, ekonomskom jačanju Srbije, ali zahvaljujući i prepoznavanju vašeg ministarstva i ranijeg Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, ali i Ministarstva za finansije i udruženja, odnosno nevladinih organizacija koje u fokusu svog rada imaju porodicu i decu, ovaj zakon se bavi i jednom, odnosno stavlja u fokus zaštite i jednu posebno osetljivu kategoriju majku, a to su majke koje su na tržištu rada i koje primaju novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti.

Naime, ove majke mogu da produže pravo na primanje novčane naknade radi posebne nege deteta ukoliko nadležna komisija Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja utvrdi da kod deteta postoje smetnje u mentalnom razvoju i uopšte ukoliko postoje neke poteškoće u razvoju deteta.

Moram da istaknem da ovaj zakon i te kako prepoznaje jednoroditeljske porodice i da je i te kako značajan sa aspekta zaštite i samohranih roditelja, ali takođe da je značajan i sa aspekta dodatne podrške koja se daje roditeljima i deci sa invaliditetom.

Kod jednoroditeljskih porodica davanja koja proizilaze iz ovog zakona a tiču se, na primer, dečijeg dodatka, uvećava se za 30%, a kod roditelja koji imaju decu sa posebnim potrebama, to uvećanje može da ide i do 80%.

Ovaj zakon u stvari pokazuje da se na njemu radilo u si-energiji, odnosno da se multidisciplinarno radilo i da se radilo i na socijalnom aspektu, i na zdravstvenom aspektu, i na obrazovnom aspektu.

Da li su ikada deca koja pohađaju srednju školu mogla da koriste pravo na 13. dečiji dodatak? Nikada, do Aleksandra Vučića i zakona iz 2018. godine. Zašto je značajno da deca koja pohađaju srednju školu dobiju taj 13. dečiji dodatak? Zato što se na taj način želelo da se poveća obuhvat dece koja pohađaju srednju školu, jer se u stvari pokazalo da je obrazovanje u direktnoj uzročno-posledičnoj vezi sa siromaštvom. Znači, deca koja ne završavaju osnovne škole, srednje škole, imaju mnogo manju mogućnost za zaposlenje, a naravno, i ako se zaposle, njihove naknade za rad mnogo su manje.

Ova Vlada je učinila, kao i politika Aleksandra Vučića, puno za povratak mladih u našu zemlju, ali zato da mladi ljudi ostanu u našoj zemlji, da se zapošljavaju, da stvaraju svoje porodice i potomstvo, da čuvaju svoju zemlju za sebe, za svoje generacije i generacije koje dolaze.

Prema istraživanju jednog bečkog instituta za međunarodne ekonomske odnose, Srbija je od 2015. do 2019. godine bila zemlja sa prilivom mozgova, a ne odlivom mozgova. U Srbiju se vratilo 90 hiljada mladih ljudi, uglavnom onih koji su završili fakultetsko obrazovanje i koji žele da svoj doprinos daju u svojoj zemlji, da svoje snove i svoju porodicu stvaraju ovde u Srbiji.

Takođe želim da istaknem da je u vreme tajkuna i pljačkaša narodnih para, Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, nezaposlenost mladih u ukupnoj populaciji nezaposlenih iznosila 50%. Rekordnih 50%. A onda se pitaju zašto su mladi u njihovo vreme odlazili? Pa, zato što nisu mogli da se zaposle u svojoj zemlji, zato što su odlazili trbuhom za kruhom.

Danas se mladi ljudi vraćaju u zemlju, jer ovde vide perspektivu za svoje usavršavanje, za svoj opstanak, za svoje plate koje će zadovoljavati njihove egzistencijalne potrebe i, naravno, davati osnov da stvaraju svoje porodice.

U skladu sa planom "Srbija 2025", predviđeno je 14 milijardi evra za novo lice Srbije, od toga 700 miliona evra za mlade, kako bi mladi ostajali u ovoj zemlji, kako bi zemlja dalje krupnim koracima koračala napred, u skladu sa politikom koju je trasirao Aleksandar Vučić i kako Srbija nikada više ne bi bila na strani gubitnika, već uvek na strani pobednika. To građani Srbije prepoznaju.

Građani Srbije prepoznaju laž, građani Srbije prepoznaju obmanu, građani Srbije prepoznaju pljačku, građani Srbije prepoznaju nasilništvo Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i drugih pljačkaša narodnih para, ali takođe prepoznaju i patriotizam, rad, odgovornost i rezultat Aleksandra Vučića i zato će žuti tajkuni otići na smetlište istorije, da se koprcaju u sopstvenoj mržnji i blatu. Zahvaljujem.

Pošto sam morao da obrišem listu, samo bih pozvao one koji su bili prijavljeni, a žele i dalje da govore, da se ponovo prijave.
Reč ima Snežana Paunović.

Zahvaljujem, potpredsedniče Orliću.

Uvaženi ministre sa saradnicom, poštovane kolege, građani Srbije, već smo pričali o ovom, rekla bih, izuzetno važnom zakonu.

Međutim, svesno sam se javila bukvalno po amandmanu koleginice Milanke, zato što i on govori kolika je rešenost ovog saziva parlamenta i ove Vlade da se ozbiljno bavi ovim pitanjem, pa je intervenisala na činjenicu da zakon ne stupa na snagu osmog dana, kako je bilo predviđeno, nego danom donošenja. Praktično će biti primenjiv od sutra.

Govorili smo, ministre, u danu kada smo razgovarali u načelu o zakonu, o svim prednostima ovog zakona, o svemu onome što je dobrobit ovog zakona, ali u jednom razgovoru koji je bio posle plenuma ste rekli jednu veliku istinu - važno je finansijski pomoći porodicu sa decom, važno je razumeti probleme pre svega majki, tu prosto nemam šta novo reći u odnosu na ono što smo čuli tog dana u plenumu, ali je važno prepoznati još jedan momenat na koji ste ukazali i cenim da ste apsolutno u pravu, a to je da finansijski momenat nije jedini. Možda jeste važan, ali ne i presudan da bi se opredelili za roditeljstvo, naročito ne kada je u pitanju drugo rođeno i treće rođeno dete.

Zato mislim da je važno i da će sva buduća zakonska rešenja o unapređenju ovog zakona koji sada imamo spoznati zapravo problematiku koja se događa na terenu. Ne slučajno, sigurna sam, u prvom delu sednice, pre pauze, govorilo se o Zakonu o visokom obrazovanju i nekako kada govorimo o tim zakonima koji se tiču dece, oni su svi apriori usko vezani za porodicu. Šta mislim, na šta treba obratiti pažnju?

Treba posebno obratiti pažnju, osim što smo stavili akcenat i čini mi se da je moja koleginica Nataša o tome govorili, treba staviti akcenat na roditelje dece sa posebnim potrebama, na roditelje dece koji su ovim zakonom, da, omogućeno im je da po oba osnova primaju pomoć i ja mislim da je to jako važno, ali je važno probuditi i svest, pre svega kod nas koji smo narodni poslanici i predstavnici naroda, a onda i u svakoj ruralnoj sredini, šta je to što treba unaprediti da se ne tiče mnogo ovog finansijskog momenta, možda i neke edukacije dodatne hrabrosti, perspektive koja zaista obećava sa ove distance ako je pogledamo.

Napraviću blag otklon od onoga što je ovaj zakon, ali prosto imam moralnu obavezu pod okolnostima da govorimo to u današnjem danu, pa ću se osvrnuti i na našeg sugrađanina. U pitanju je Srbin iz Crne Gore, koji je na Vidovdan brutalno uhapšen na KiM samo zato što je branio monahinju, odnosno molio da ne pretresaju jednog predstavnika crkve, jednu monahinju koja sa sobom zaista nije nosila nikakvu opasnost. Zbog usmene i verbalne intervencije brutalno je priveden i zatvoren.

Zašto se držim ove priče? Zato što sam danas pročitala apel njegove supruge, roditelji su male bebe, koja moli da se prosto postane svesno koliko je taj čovek, koji je nedavno operisan, koliko sam razumela iz tog teksta, pusti na slobodu, jer zaista nije uradio ništa što bi se moglo smatrati bilo kakvim krivičnim delom.

Ja znam da će čak i ovo što na ovaj način vraćamo ovu temu u parlament Srbije neko zloupotrebiti, ali sve ovo kažem zato što je porodica jako važna, a ovo je jedna porodica iz koje je otrgnut muški član samo zato što je imao ambiciju da u skladu sa svojom tradicijom na Vidovdan bude na Gazimestanu.

Shvatam da je kolegama potpuno nevažan ovaj deo o kome ja pričam, jer ja stvarno malo teže sebe čujem, možda me čuju građani u direktnom prenosu koji manje čuju njih, ali je žagor toliko veliki, kao da sam na utakmici.

Pretpostavljam da je manje važno da li je uhapšen Srbin ako taj Srbin nije neko koga poznajemo. Moj apel odavde ide, pre svega, međunarodnoj zajednici. Ovaj čovek je Srbin iz Crne Gore, državljanin Crne Gore koja je, na našu veliku žalost, priznala ovu tvorevine od tzv. Kosova, tim pre bi morali da imaju svest da jako brzo intervenišu i ovog nedužnog čoveka puste na slobodu. Ne možemo mi biti borci za porodicu u sopstvenoj zemlji ako ne budemo imali empatiju za sve ono što je u okruženju, tim pre što se ovde radi o Srbinu koji samo sticajem okolnosti živi u Crnoj Gori.

Da se vratim na ovaj zakon koji je dobar. Neposredno pre nego ću se vratiti u salu, a posle Odbora za prava deteta, ako se ne varam, svratila nam je profesorka Slavica Đukić Dejanović koja je pre vas počela da se bavi ovim poslom i imala zaista beskrajno težak zadatak. Rekla sam to i u plenumu, nije vama lak zadatak i nije pred vama lak zadatak, ali je njoj, čini mi se, za nijansu bilo teže zato što je imala Ministarstvo bez portfelja i nekako tek krenula u tu akciju buđenja svesti kod svih nas koliko je važno da nas bude sve više.

Slažem se, užasno je važan ekonomski prosperitet Srbije, sve ostale grane koje moraju da se razvijaju, ali sve što budemo u životu radili radimo badava ako ne bude imao ko da nas nasledi. Zato je bitno čuti i vas i možda u tom smislu dodatno obratiti pažnju šta je ono što ste videli na terenu, a sigurna sam da ste sve obišli.

Ponovo ću vas vratiti na onu inicijativu i molim vas da o njoj razmislite najozbiljnije što možete, a to je kako se odužiti porodiljama u vreme korone. Stvarno, ja mislim da im kao društvo dugujemo jedno veliko hvala. Da li će to hvala biti kroz produženje porodiljskog odsustva ili ćemo ići korak dalje, pa ćemo im dati par meseci beneficije na radni staž, što bi bilo idealno, ostavljam da se dogovorite u Vladi u skladu sa mogućnostima.

Još jednom, insistiram – biti majka je težak zadatak. Odlučiti se da budete majka u vreme svetske pandemije, u vreme kada je stao ceo svet više je nego hrabro. Tu hrabrost treba nagraditi zato što je ta hrabrost nekako pokazala da se ta tradicija hrabrih srpskih majki genetski nastavlja. Verujem da će sve buduće generacije imati iste takve žene kakve imamo danas i kakve smo imali juče i u nekoj dalekoj istoriji, pošto tradicija Srba ne traje baš tako kratko.

Nema nikakve dileme da će i ovaj amandman koji je prihvaćen, rekoh već, činjenicom da dovodi do toga da zakon stupa na snagu odmah pomoći.

Na raspolaganju smo vam kao poslanici SPS u svemu onome što budete planirali da dalje preduzmete kao korak u cilju unapređenja poboljšanja pre svega našeg nataliteta, ali iz poznavanja onoga što je problem porodice, a dozvolićete da i sa pozicije poslanika ukažemo na iste onog momenta kada ih budemo prepoznali u svojim sredinama odakle dolazimo, među svojim prijateljima ili možda kao Ženska parlamentarna mreža, pošto se sa koleginicom Božić, Natašom Vacić i svim predstavnicama Ženske parlamentarne mreže spremamo da odemo u sve čak ruralne sredine da čujemo šta su tamo problemi iz ženskog ugla. Siguran sam da će za vas biti dodatnog posla kada se odande vratimo.

Hvala vam još jednom.

Reč ima Biljana Jakovljević. Preostalo vreme oko 10 minuta. Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsedniče, gospodine Orliću.

Uvaženi ministre sa saradnicom, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, amandman koji se odnosi na Zakon o finansijskom podršci porodicama sa decom na član 26. ima za cilj definisanje i proširivanje liste lica koja ostvaruju pravo na dečiji dodatak.

Svakako i nacionalnim projektom „Srbija 2025“ predviđen je rad iz oblasti demografije i populacione politike, kao i izmena u oblasti ovog zakona. Finansijska podrška države porodicama sa decom i za novorođenu decu svakako nisu od presudnog značaja kada se mladi parovi uopšte odlučuju za zasnivanje svoje porodice, ali nisu mala i nisu beznačajna.

Podsetiću građane na ono što su već i kolege pre mene govorili, da je prethodna Vlada na inicijativu predsednika države Aleksandra Vučića omogućila veliku finansijsku podršku za novorođenu decu u iznosu od 100.000 dinara za prvo rođeno dete, koja se isplaćuje jednokratno, za drugo rođeno dete 10.000 dinara koji se isplaćuju mesečno u periodu od dve godine, za treće dete 12.000 dinara u periodu od 10 godina, koja se takođe isplaćuje jednom mesečno, i za četvrto dete 18.000 dinara mesečno u periodu od 10 godina.

Sva ta finansijska izdvajanja nisu mala i nisu beznačajna i to je upravo pokazatelj da naša država vodi odgovornu, stratešku politiku kada je u pitanju stopa nataliteta u našoj državi. Takođe, i ministarka, odnosno predsednica Vlade Ana Brnabić je u svom ekspozeu istakla da će jedan od prioriteta Vlade biti upravo pitanja demografije i populacione politike, upravo i izmene zakona koje se danas nalaze pred nama. Sve ove izmene koje se danas nalaze pred nama i amandmani su, naravno, pozitivni i odnose se na pozitivne promene u oblasti prava porodilja. To se odnosi na dva perioda, na period za vreme porodiljskog odsustva i na period nakon porođaja, odnosno za vreme nege deteta.

Samo ću pročitati neke od najznačajnijih izmena koje su jako bitne i značajne. Prva izmena se odnosi na to da svaka zaposlena žena za vreme porodiljskog odsustva koje traje od dana njegovog počinjanja obavezno 28 dana, izuzetno po nalogu lekara 45 dana pre termina za porođaj do tri meseca života deteta ostvariće naknadu zarade za vreme porodiljskog koja ne može biti manja od minimalne zarade, a to iznosi oko 37.000 dinara. Za ovu izmenu potrebno je čak 300 miliona na godišnjem nivou. Ova izmena će započeti odmah nakon usvajanja ovog zakona, dakle od 1. jula.

Druga bitna izmena odnosi se na kumulativne isplate, majke koje imaju decu sa invaliditetom nisu ostvarivale pravo po ovom zakonu i pravo na tuđu negu i pomoć, sada će to pravo moći da ostvare i te isplate će se vršiti do pet godina starosti deteta ukoliko za tim ima potrebe i isplata počinje retroaktivno od 8. maja.

Takođe, žene poljoprivredni osiguranici su sada u istom položaju kao i sve ostale žene, ranije je njihov obračunski period bio 24 meseca, sada će biti 18 meseci, što takođe je slučaj kod drugih žena. Još jedna veoma velika i važna izmena jeste, koja zahteva zapravo ogromna sredstva jeste izmena maksimalni iznos naknade, do sada je bilo tri prosečne zarade, sada će biti pet prosečnih zarada, što jeste pravedno, obzirom da se plaća doprinos na pet zarada i majke koje su imala visoka primanja po ovom su bile oštećene. Ovaj deo će započeti od 1. januara 2022. godine.

Meni je jako drago što su i predsednica Vlade i predsednik države i Ministarstvo finansija i Ministarstvo za brigu o porodici i demografiji prepoznali sve ove probleme i što su izdvojili ogromna sredstva za sve ove izmene u iznosu od 65 milijardi na godišnjem nivou, što je jako pohvalno s obzirom da se mi nalazimo u godini korona virusa, odnosno jako kriznoj godini.

Zapravo u okviru daljih prioriteta delovanja i unapređenja u ovoj oblasti predviđen je rad rešavanja stambenih pitanja za mlade bračne parove kao i subvencionisanje vrtića, izdvajanje daljih sredstava za biomedicijsku potpomognutu oplodnju. Ovim sektorom se u Vladi bavi jedna čitav resor i zaista dosta vremena, dosta truda, dosta energije je uloženo da se u našoj državi stopa nataliteta poveća. Iskoristiću priliku da predložim svim lokalnim samoupravama da u okviru svojih centara za socijalni rad, kancelarija za mlade osnuje neke kancelarije, odnosno savetovališta za bračne parove koji se odlučuju za biomedicinski potpomognutu oplodnju u vidu stimulacije, odnosno pomoći, kao i za davanje svih relevantnih informacija koje su im neophodne za ovaj potez.

Na samom kraju, ja ću podržati ovaj amandman kao i sve predložene izmene. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima Milija Miletić, tri minuta.

Zahvaljujem se, dr Orliću.

Uvaženi ministre, kolege poslanici, mislim da je Predlog ovog zakona donet baš sada kad je najteže, kada je potrebno da se pomogne našim majkama, odnosno našoj deci.

Mislim da ovaj zakon zaslužuje veliku pažnju i mi ćemo ga ovde sigurno izglasati, jer od ovog trenutka kada je situacija u celom svetu teška, naša država ima mogućnost da pomaže i majkama i deci, što je odlično.

Rekao bih nekoliko konkretnih stvari ministre, pošto ste vi rekli da ćete obići opštine u kojima je stvarno veliki problem oko nataliteta, jedna od takvih opština je i Svrljig, odakle i ja dolazim, a najveći broj je takvih opština na jugoistoku Srbije, gde je stvarno veliki problem, gde treba veća pažnja.

Ovo je sada dobar potez, dobar zakon, s tim što mislim da bi trebalo u narednom periodu da iznađemo mogućnost da u okviru finansijskih mogućnosti da se obezbedi više sredstava za opštine u kojima je velika stopa mortaliteta, gde se malo dece rađa, gde su sela u veoma teškoj situaciji. U nekim selima nema mladih ljudi, tako da nema ni dece. Tim selima i tim područjima moramo dati veću pažnju, tj. da moramo da izdvojimo više za područja sa težim uslovima života, brdsko-planinska područja, odnosno gde je natalitet veoma mali.

Treba dati veća izdvajanja, makar 50% više za takva područja, i za majke, i za novorođenu decu i onim ženama koje žive na selu. Tu treba još jednom podvlačim, dati veću finansijsku pažnju, jer će to sigurno dati rezultate.

Ujedno vas još jednom ministre pozivam da dođete u Svrljig, da obiđete taj deo jugoistočne Srbije da vidite i da razgovaramo lice u lice, jer mi kao opština smo već od 2012. godine pomažemo svakoj porodici, svakom detetu koje se rodi na teritoriji opštine, 50% više izdvajamo za one majke i za onu decu koja se rađaju u seoskim područjima.

Hvala još jednom.

Podržaću predlog zakona i još jednom hvala što ste predložili ovaj zakon u Skupštini.

Hvala, gospodine Miletiću.
Poslednja prijava za reč Nataša Mihailović Vacić, tri minuta.