Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Sedmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 116 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je članom 49. Zakona o Narodnoj skupštini predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom svakog odlučivanja postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja svih narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.
Zahvaljujem.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 147 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja svih narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima Jahja Fehratović.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Trećeg jula u Novom Pazaru je održan koncert pred 28.000 ljudi na gradskom stadionu. Juče smo imali obznanu direktora Zavoda za javno zdravlje koji kaže da nije bio informisan o tom koncertu i da je važno da inspekcijske službe utvrde da li je bilo kršenja epidemioloških mera.

Moje pitanje je upućeno Kriznom štabu – da li je neko od njih zatražio dozvolu za organizovanje koncerta ovakve vrste pred tolikim brojem ljudi, s obzirom da je rečeno da takvu dozvolu može dati isključivo Krizni štab? Da li su inspekcije vršile nadzor? Da li je uopšte bilo moguće danas organizovati takav skup sa 28.000 ljudi na jednom mestu, kada epidemija još uvek traje?

Juče, na dan 5. jula Novi Pazar je imao 11 zaraženih, za razliku od Beograda koji je imao 28. Ukoliko uzmemo broj stanovništva, to znači da je po broju stanovnika u Novom Pazaru zaraženost u odnosu na Beograd bila deset puta veća. Ovo je zaista vrlo važno i bitno pitanje, s obzirom da je ovih dana navršena godina od prošlogodišnjih nesretnih događaja kada je Novi Pazar bio jedan od najvećih žarišta korone, kada je preko stotinu i više ili nekoliko stotina sugrađana mojih iz Novog Pazara, ali i iz gradova oko Novog Pazara preminulo usled kolapsa sistema, usled neodgovornosti odgovornih u zdravstvenom sistemu i njihovog obmanjivanja javnosti da predoče realnu situaciju.

Umesto da se ovih dana na svaki mogući način prisećamo svih onih koji su zbog neadekvatne medicinske pomoći izgubili živote, mi smo opet postali potencijalno žarište sa okupljanjem 28.000 ljudi na jednom mestu, na jednom estradnom koncertu, u jeku pandemije i u jeku pretnje da se novi soj virusa proširi na našem prostoru.

Zato pitam Krizni štab – da li je neko od njih zatražio dozvolu? Da li su dali dozvolu za organizovanje ovog događaja? Da li su inspekcijske službe vršile nadzor i da li će vršiti nadzor, s obzirom da je direktor Zavoda za javno zdravlje rekao da će vršiti nadzor. Sada je taj događaj završen. Kako će oni vršiti nadzor nad događajem koji je već okončan?

Želim još samo reći da bez obzira što je koncert najavljivan kao humanitarni za lečenje jedne devojčice kojoj je preko potrebna pomoć, gde će moji sugrađani iz Novog Pazara, ali i svi građani Srbije su dali veliko učešće da se toj devojčici pomogne da se sakupi novac kako bi se njoj pomoglo u izlečenju. Ovo nije način da se to sprovede iz razloga što je i cena ulaznice, kako smo videli, bila minorna. To je cena otprilike jedne SMS poruke koja se šalje u humanitarne svrhe, a dovedeno je u opasnost 28.000 ljudi, odnosno dovedeno je u opasnost još stotinu i više hiljada ljudi koji su u neposrednim kontaktima sa tih 28.000 ljudi u rodbinskim vezama, u najbližim konekcijama i ne mogu izbeći da se narednih dana ne sretnu sa njima.

Zato smatram ovo pitanje jako ozbiljnim i želim da nam Krizni štab iznese svoje viđenje, da li je bilo dozvole za organizovanje koncerta ove vrste? Da li je bilo epidemioloških mera opreza? Da li su inspekcijske službe vršile nadzor i, ako nisu, šta će se preduzeti da se oni koji su odgovorni za ovu vrstu okupljanja ovolikog broja ljudi kazne? Da li će se sprovesti pravdi ili će i dalje ostati kao u slučaju odgovorni u novopazarskom zdravstvenom centru od pre godinu dana, sve pod velom zatamnjenih oblaka, dok će građani Novog Pazara oplakivati svoje umrle, evo, i dan-danas, godinu dana posle tog događaja, nemajući zadovoljenje pravde i nemajući pravi podatak o svemu onome što se događalo prethodne godine? Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima potpredsednica Skupštine Elvira Kovač.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je poznato, 1. jula ove godine Slovenija je preuzela predsedavanje Savetom EU, pod sloganom „Zajedno. Otpornost. Evropa“. Budući da je stav slovenačkog predsedavanja da nema EU bez više zajedništva i više Evrope, kao i da je, kao što znamo, Slovenija tradicionalno za proširenje EU na zemlje Zapadnog Balkana, očekivano se konačno, nakon dužeg vremena, pitanje proširenja EU našlo konkretno među definisanim prioritetima predsedavanja.

Dakle, polazeći od ovog, a i od nekoliko činjenica, kao što je da je na Prvoj međuvladinoj političkoj konferenciji koja je održana nedavno, tačnije 22. juna ove godine, praktično konačno zaista počela primena nove metodologije proširenja i na pregovarački proces Republike Srbije i da je potvrđeno da prema ovoj novoj metodologiji Srbija otvorila prvi klaster, čiju osnovu čine osnovna prava, da je takođe činjenica je je prema novoj metodologiji Republika Srbija spremna za otvaranje dva klastera, za otvaranje klastera tri – konkurentnost i inkluzivni rast, kao i četiri – zeleni dogovor i održiva povezanost, koji su u potpunosti pripremljeni u skladu sa novom metodologijom, kao i da su nedavno u proteklih nekoliko nedelja usvojene još četiri pregovaračke pozicije, dakle, pregovaračke pozicije za četiri poglavlja, konkretno, 10, 15, 16 i 19, da je Srbija zaista jako posvećena jačanju regionalne saradnje, kroz nekoliko inicijativa, najznačajnije su mini Šengen i Berlinski proces, da se iskreno radi na procesima političke stabilizacije i ekonomskog jačanja celog regiona, uz brojne inicijative, najavljen je i početak izgradnje „Auto-puta mira“ između Niša i Merdara, da npr. istraživanje Saveta za regionalnu saradnju predstavljenu u Tirani ove godine, konkretno 10. juna, na Samitu lidera Zapadnog Balkana, pokazuje da veliki procenat, 77% građana, veruje da regionalna saradnja jača Zapadni Balkan, kako politički, tako i bezbednosno i ekonomski, i ono što je značajno, o čemu smo čitali ovih dana, da je u 7. tački Manifesta o budućnosti EU, Viktor Orban, predsednik Vlade Mađarske posebno naglasio da nema prosperiteta EU bez članstva Republike Srbije, kao i da su prošle godine predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i premijeri, slovenački i mađarski premijer zajedno složili da žele jaku i kompetitivnu Evropu koja je dom različitih naroda.

Moje pitanje koje želim da postavim, kako ministarki tako i Ministarstvu za evropske integracije, a i samoj predsednici Vlade Republike Srbije je - da li tokom slovenačkog predsedavanja, dakle, u drugoj polovini ove godine, možemo očekivati dodatnu političku dinamiku i konačno važne konkretne korake koji će značiti merljiv, konkretan napredak Srbije, pa i celog regiona zapadnog Balkana u procesu pristupanja EU?

Dalje, da li pored ekonomskih stvari, ekonomske podrške, ne manje značajnog, izuzetno važnog ekonomskog investicionog plana, koji će obezbediti socijalno-ekonomski napredak i oporavak Srbije i regiona, možemo konačno da očeku9je postizanje i političkog konsenzusa između 27 zemalja članica EU za otvaranje klastera tri i četiri, kao snažnog impulsa i nedvosmislene podrške reformama koje Republika Srbija sprovodi? Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, danas se navršava tačno tri hiljade dana od kada je potpisan Berlinski sporazum kojim se, između ostalog, Priština obavezala da formira Zajednicu srpskih opština. Tu obavezu ni do danas Priština nije ispunila.

Nažalost, ovo nije jedino pitanje koje je sporno. Priština izbegava da nastavi dijalog u delu koji se odnosi na nestala lica, što je za nas svakako glavna tema, jer nije reč samo o političkom pitanju, već i o duboko humanom i civilizacijskom pitanju pre svega.

Pored toga, Priština na brojne načine svakodnevno sabotira dijalog, a to čini na brutalan i necivilizacijski način, čega smo u poslednje vreme svakodnevni svedoci. Samo u poslednjih nedelju dana, podsetiću, desilo se više napada. Na Vidovdan je uhapšen mladić zato što je branio monahinju. Nedavno je grupa Albanaca organizovala proteste zbog povratka jedne Srpkinje, Dragice Gašić, u svoj stan u Đakovici. Poslednji u nizu takvih napada desio se pre par dana u selu Gojbulji nadomak Vučitrna, kada je grupa Albanaca napala i teško povredila 13-godišnjeg dečaka Nikolu Perića.

Samo od početka godine zabeleženo je gotovo 70 dana. Gotovo svakodnevno desi se bar neki incident, a o rušenju, skrnavljenju srpskih svetinja, srpskih kuća, grobalja, da i ne govorimo. Srpsko stanovništvo na prostoru KiM živi u stalnom strahu i bez perspektive, nažalost.

Kako onda da govorimo o bezbednosti i sigurnosti srpskog stanovništva i srpskih svetinja na KiM, kada je očigledno da Priština želi da prisvoji i naše svetinje, pa čak i da ih pretvori u svoje turističke atrakcije, tražeći za to i spoljnu podršku?

Očigledno je i to da gube strpljenje, ali i podršku nekih zapadnih zemalja na koju su neizostavno računali. Ne dopada im se, recimo, kada američki specijalni izaslanik za zapadni Balkan, Metju Palmer, povodom najavljene tužbe Prištine protiv Srbije za genocid, kaže da ne misli da bi takav pristup doprineo rešavanju spora između Kosova i Srbije i da moraju da imaju osnov za to.

Vratio bih se na tehnički dijalog koji je zakazan za sutra u Prištini. Glavna tema na kojoj će srpska strana da insistira biće svakako formiranje Zajednice srpskih opština i rešavanje nestalih lica, što sam već naveo.

Jedna od tema biće bezbedan, nesmetan i neometan povratak interno raseljenih lica u svoje domove, što u ovom trenutku, nažalost, takođe nije moguće.

Srpskom stanovništvu pogotovo je zabranjeno kretanje. Nažalost, prištinske vlasti u poslednje vreme često su branile ulazak na KiM naših zvaničnika i srpskom stanovništvu, koje je želelo da poseti svoje domove i svoje svetinje.

U vezi sa ovim, želim da postavim pitanje, da pružimo, naravno, kao poslanička grupa punu podršku pregovaračkom timu koji će nastaviti pregovore na tehničkom nivou tokom sutrašnjeg dana, ali i da postavimo pitanje direktoru Kancelarije za KiM, gospodinu Petru Petkoviću, koji je na čelu tima koji vodi tehnički dijalog - kakve zapravo aktivnosti naš tim može da preduzme kako bi se prištinska strana aktivirala konačno na sprovođenju preuzetih obaveza iz Briselskog sporazuma, jer u protivnom mi sami sa sobom ne možemo da vodimo ovakvu vrstu dijaloga i ne možemo da dođemo do onoga što jeste naš cilj, a to je kompromisno i pravično rešenje koje će biti prihvatljivo za obe strane?

Šta se očekuje od međunarodne zajednice koja je posrednik u ovom dijalogu i koja očigledno još uvek nema mehanizme kojima može da obaveže Prištinu i zahteva od nje da sporazum sprovodi u delo? Ovako se ima utisak da međunarodni posrednici prećutno prelaze preko svih ekscesa i nedopustivih kršenja ljudskih prava Srba na prostoru KiM. Do sada, evropski posrednici se, nažalost, nisu oglasili. Zahvaljujem, predsedniče.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, dozvolite mi da u vaše i u svoje ime pozdravim učenike srpskih škola i članove udruženja "Srpski nacionalni savet u Makedoniji" iz Republike Severne Makedonije, koji prate deo današnje sednice sa galerije velike sale.
Molim vas da aplauzom pozdravimo goste.
Zahvaljujem.
Nastavljamo dalje.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.

Zahvaljujem, gospodine Dačiću.

Pre nego što pređem na poslanička pitanja, želeo bih da se pridružim pozdravima našim gostima, u svojstvu predsednika Poslaničke grupe prijateljstva sa Severnom Makedonijom.

Dame i gospodo narodni poslanici, imam nekoliko poslaničkih pitanja. Prvo upućujem Ministarstvu kulture i informisanja, kao i Regulatornom telu za elektronske medije, tzv. REM-u. Naime, da li će reagovati na besprizornu hajku jedne tajkunske televizije i namerno neću da pominjem koja televizija je u pitanju, jer građani dobro znaju o kojoj televiziji je reč i koji tajkuni stoje iza te televizije, a u cilju zaštite interesa javnosti u oblasti elektronskih medija, kao i zaštite korisnika usluga elektronskih medija u skladu sa zakonom, a na način primeren demokratskom društvu.

Radi se o, a oni to zovu, dokumentarni film, a zapravo je obično propagandno smeće koje služi isključivo za najprizemniju i najprimitivniju kampanju protiv svih političkih neistomišljenika, a ponajviše protiv onih koji se usude da javno podrže politiku Aleksandra Vučića. Taj, nazovi film, "Junaci zlog doba" ili kako su ga već nazvali se emituje već nedeljama na toj televiziji i svake nedelje je posvećen drugoj ličnosti. Ta televizija sa inače sumnjivom registracijom, sumnjivim dozvolama, još sumnjivijim finansijama, inače jedino što radi to je širenje mržnje prema Aleksandru Vučiću i svima onima koji ga podržavaju. Evo, kako to funkcioniše.

Dakle, dovedu ekipu raznih opskurnih likova, naravno istomišljenika, dežurnih pljuvača, poznatih jedino po tome da su uvek spremni da se stave u službu kada god treba najgore moguće ocrniti i opljuvati Aleksandra Vučića ili nekoga iz njegovog okruženja. Onda pažljivo odaberu metu i onda njihov orkestar krene sa satanizacijom. Gebels da im pozavidi, bukvalno bi Gebels mogao da im pozavidi na tome.

Do sada su na tapetu bili Siniša Mali, Aleksandar Vulin, Dragan Vučićević, Milorad Dodik, Ivica Dačić i da se mi odmah razumemo, nije njima naročito značajan ni Siniša Mali, ni Aleksandar Vulin, ni Dragan Vučićević, niko od njih. Znamo da je njima jedino važan kontekst, da su oni neko ko zapravo čini tzv. Vučićevo okruženje.

Upravo u tome je perfidnost ove prljave kampanje.

Dakle, pažljivo odaberu metu, prethodno, uz pomoć onih dežurnih pljuvača o kojima sam govorio, krenu najstrašnije da ga ocrne, da ga satanizuju, da ga demonizuju, bukvalno monstruma od njih naprave, e onda ime poruka – ovo vam je Vučićevo okruženje.

Nema veze što to nije istina, nema veze što su u pitanju gole laži, klevete, poluistine, a znamo da su poluistine opasnije od laži, nema veze što nemaju dokaza za to što iznose, nema veze što je u pitanju manipulisanje činjenicama, izvrtanje iz konteksta, zamena teza, ništa to nije važno, bitno je samo da oni to upakuju nekako u taj sveukupni negativni narativ protiv Vučića.

Uostalom, ovo nije prvi put, predsedavajući, da oni to rade. Sećamo se dobro da je ta ista ekipa, taj isti Slaviša Lekić koji je svojevremeno bio i predsednik NUNS-a, u onom periodu kada im je Đilas davao obilato, i šakom i kapom, i ogromne svote novca, dakle, taj novinar u pokušaju koji se potpisuje kao autor ovog smeća je pre nešto više od godinu dana napravio i onaj sramni film „Vladalac“ iz dva dela, dakle od po sat i po vremena, gde su najgore moguće gadosti i bljuvotine, najgore moguće uvrede, lične uvrede iznosili o Aleksandru Vučiću.

Dakle, čak 442 puta je Vučić negativno spomenut u tom filmu sa preko 40 različitih negativnih epiteta, mislim čak 43, a istovremeno nas optužuju za cenzuru, za medijski mrak, itd.

Pitam – kakva je to cenzura? Kakav je to medijski mrak kada možeš da snimaš i emituješ takve gadosti i dlaka ti sa glave ne fali zbog toga?

Pazite još jedan bezobrazluk, predsedavajući – na kraju svake, da kažem, epizode ovog serijala, prilikom odjavne špice, oni objave spisak lica koja su navodno odbila da učestvuju u tome.

Zašto kažem navodno? Zato što se na tom spisku nalazim i ja, uz fotografiju, pri tom nikada me nisu ni kontaktirali, ali to im ne smeta da objave i moje ime i prezime i fotografiju i da napišu kako sam odbio da učestvujem u tome. Doduše, i da su me kontaktirali ja bih to sa gnušanjem odbio.

Sa gnušanjem bih odbio da učestvujem u takvom blatu, ali im to ne daje za pravo da objavljuju moju sliku i ozbiljno se nosim mišlju, da ih tužim zbog toga.

To je, možda, i najbolji dokaz kakvi su lažovi u pitanju. Kad su mogli za ovako nešto da slažu, kako onda da im verujemo za bilo šta drugo?

Na samom kraju, predsedavajući, kada ti mediji, ti isti mediji o kojima smo pričali već godinama generišu mržnju u našem društvu, već godinama stvaraju atmosferu progona i lična političkih neistomišljenika onda ne treba da nas čudi da se pojavljuju ovakvi tvitovi, ovakvi, najblaže rečeno, monstruozni tvitovi.

Dakle, u pitanju je tvit, na njemu je fotografija naših košarkašica, naših reprezentativki koje su osvojile zlato na Evropskom prvenstvu, naših junakinja koje su osvetlale obraz Srbiji.

Taj tvit, odnosno ta fotografija to je, u stvari, selfi nastao u Predsedništvu na zvaničnom prijemu kod predsednika Republike.

Sada je jedan junak našao da napiše – na terenu lavice, van terena glupače i jadnice. Mrš u… U pitanju je psovka, da ne čitam sve, dakle.

Pazite koliko je ovo morbidno, pazite koliko je ovo bizarno, pazite koliko ih mržnja pojede da više ništa nije važno.

Dakle, devojke odu na Evropsko prvenstvo, donesu nam titulu, donesu nam zlatnu medalju, učine nas sve ponosnim i samo zato što su slikale sa predsednikom Republike na zvaničnom prijemu zasluže ovo.

E, zato apelujem na nadležne institucije da reaguju kod ovakvih i sličnih slučajeva.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik Josip Broz.
Dostavljen vam je zapisnik Pete posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu.
Pošto današnjoj sednici prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa navedene sednice.
Obaveštavam vas da je proverom u službi za poslove Obora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja utvrđeno da tom odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe na navedeni zapisnik.
Prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje zapisnik Pete posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu održane 22. juna 2021. godine.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 160, za – 147, nije glasalo – 13 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Zapisnik Pete posebne sednice.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uz saziv sednice Sedmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu, koja je sazvana na zahtev 226 narodnih poslanika, saglasno članu 106. stav 3. Ustava Srbije, članu 48. stav 3. Zakona o Narodnoj skupštini i članu 249. Poslovnika Narodne skupštine, dostavljen vam je zahtev za održavanje vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije sa određenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.
Za sednicu Sedmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine određen je sledeći
D n e v n i r e d:
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode,
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o partnerstvu, trgovini i saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske, Zajedničke deklaracije u vezi sa trilateralnim pristupom pravilima o poreklu i Zajedničke deklaracije o vezi između Protokola o Irskoj/Severnoj Irskoj i Sporazuma o partnerstvu, trgovini i saradnji,
Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o kreditu br. CRS 1020 01 Y između Francuske agencije za razvoj i Republike Srbije za realizaciju Programa urbane sredine otporne na klimatske promene,
Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o kreditu br. CRS 1015 02 D između Francuske agencije za razvoj i Republike Srbije za Projekat modernizacije železničkog sektora u Srbiji Faza 1,
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Programski zajam za razvojne politike za efikasnost javnog sektora i zeleni oporavak) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj,
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat integrisanog razvoja koridora reke Save i Drine primenom višefaznog programskog pristupa) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj,
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat modernizacije železničkog sektora u Srbiji primenom višefaznog programskog pristupa) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj,
Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora Gasni interkonektor Niš - Dimitrovgrad - Bugarska (granica) između Republike Srbije i Evropske investicione banke,
Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o kreditnom aranžmanu br. 0020008959 koji se odnosi na neobezbeđeni zajam do iznosa od 431.685.732,79 evra uz garanciju UKEF u cilju finansiranja određenih građevinskih usluga od strane Bechtel Enka UK Limited, koji posluje u Srbiji preko Bechtel Enka UK Limited Ogranak Beograd za potrebe privrednog društva „Koridori Srbije“ d.o.o. Beograd u vezi sa izgradnjom infrastrukturnog koridora autoputa E-761 deonice Pojate-Preljina (Moravski koridor) između Republike Srbije koju zastupa Vlada Republike Srbije, postupajući preko Ministarstva finansija kao Zajmoprimca i J.P. MORGAN AG kao Agenta i JPMORGAN CHASE BANK, N.A., LONDON BRANCH kao Aranžera i JPMORGAN CHASE BANK, N.A., LONDON BRANCH kao Prvobitnog zajmodavca,
Predlog odluke o izboru predsednika sudova,
Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Prekršajnog suda u Zrenjaninu.
Poštovani narodni poslanici, pre prelaska na dalji rad, podsećam vas da je iz dnevnog reda ove sednice povučena prva tačka - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ZAŠTITI PRIRODE, KOJI JE PODNELA VLADA.
Narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, na osnovu članova 92. stav 2, 170, 192. stav 3. i 201, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika, predložio je da se obavi zajednički jedinstveni pretres od 2. do 9. dnevnog reda i zajednički jedinstveni pretres o 10. i 11. tački dnevnog reda.
Pošto gospodin Maritnović nije tu, stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno- 162, za – 148, nije glasalo – 14.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj Predlog.
Prelazimo na rad po dnevnom redu.
Pre toga bih samo hteo da vam napomenem da, imajući u vidu da smo podelili ovu sednicu na dve tematske celine, odnosno rasprave, a imajući u vidu da su ovde u pitanju međunarodni sporazumi, odnosno ugovori kod kojih nema rasprave u pojedinostima, mi ćemo raditi danas i sutra, a to znači da u četvrtak neće biti potrebe za radom zato što bi glasanje obavili sutra na kraju rasprave.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju Branisalv Nedimović, potpredsednik Vlade i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Tatjana Matić, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, Siniša Mali, ministar finansija, Irena Vujović, ministar zaštite životne sredine, Tomislav Momirović, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Stevan Nikčević, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, Saša Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu finansija, Jelena Tanacković, državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine, Milana Rakić, državni sekretar u Ministarstvu, građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Olivera Jocić, vršilac dužnosti pomoćnika ministra trgovine, turizma i telekomunikacija, Ana Tripović, direktor Uprave za javni dug u Ministarstvu finansija i Dragana Dejanović, vršilac dužnosti pomoćnika direktora Uprave za javni dug u Ministarstvu finansija.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 180. stav 1, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika, otvaram zajednički jedinstveni pretres o pomenutim zakonima.
Pozdravljam ministra Sinišu Malog i dajem mu reč.
Izvolite.

Hvala puno.
Uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred vama se danas nalazi sedam zakonskih predloga koji su, rekao bih, ključni za dalji ubrzani rast i razvoj naše ekonomije.
Tri su oblasti na koje se odnose ovi zakonski predlozi - dalja izgradnja i unapređenje naše saobraćajne infrastrukture, unapređenje naše životne okoline, dakle, borba za ekologiju i treći sektor, odnosno treća važnost odnosi se na unapređenje rada javnog sektora u Republici Srbiji.
Ukupna vrednost svih ovih sporazuma je 768,8 miliona evra. Dakle, ogroman iznos novca koji ćemo upravo usmeriti u tri prioritetne oblasti koje sam malopre pomenuo, pa da krenem redom.
Prvi predlog zakona pred vama je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o partnerstvu, trgovini i saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske.
Kao što znate, Velika Britanija je izašla iz EU. Do tog trenutka je odnos između nas i Velike Britanije bio regulisan SSP-om, Sporazumom o slobodnoj trgovini. U ovom trenutku, s obzirom na njihov izlazak iz EU, imamo poseban sporazum, sporazum koji definiše bilateralne odnose između Velike Britanije i Republike Srbije i upravo taj sporazum ovde je pred vama.
Krenuo je da se primenjuje privremeno 20. maja ove godine. Ukoliko se u Narodnoj skupštini tokom sutrašnjeg dana on i ratifikuje, onda ćemo ga u potpunosti i potvrditi.
Inače, odnosi sa Velikom Britanijom su tradicionalno dobri. Prošlo je 184 godine od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Velike Britanije i Srbije, ali ono što je za nas, kada je privreda u pitanju možda još važnije, od 2016. godine Republika Srbija ostvaruje suficit u robnoj razmeni sa Velikom Britanijom i upravo ovaj sporazum koji je danas pred vama definiše bilateralne sporazume između dve zemlje na način na koji se podstiču dalje investicije, dalji trgovinski i dalji ekonomski razvoj i dalja saradnja između dve zemlje, a ukoliko nastavimo da ostvarujemo suficit, to naravno ide u korist građana Srbije i privrede Srbije.
Inače, u Srbiji posluje negde oko 500 privrednih subjekata čiji su većinski vlasnici pravna lica iz Velike Britanije. U velikom broju naših privrednih oblasti oni učestvuju, tako da sa te strane upravo ovaj sporazum i njegovo usvajanje je ključno da se ta saradnja nastavi i u budućnosti.
Pred vama su, takođe, i dva sporazuma. Jedan je između Francuske agencije za razvoj i Republike Srbije za realizaciju Programa urbane sredine otporne na klimatske promene, a drugi je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj. Radi se o programskom zajmu za razvojne politike za efikasnost javnog sektora i zeleni oporavak. Dakle, dva programska zajma, dva sporazuma koja se odnose na unapređenje, efikasnost i transparentnost javnog sektora, s druge strane, i na Zelenu agendu, odnosno zeleni oporavak sa druge strane.
Vrednost ovih sporazuma - Međunarodna banka za obnovu i razvoj, 82,6 miliona evra i Francuska agencija za razvoj dodatnih 50 miliona evra. Kao što znate, vi ste pre samo par nedelja usvojili i novi Zakon o klimatskim promenama. Usvojen je nacionalni plan za smanjenje emisije glavnih zagađujućih materija koje potiču od raznih postrojenja za sagorevanje. Dakle, Srbija je jasno dala signal da ide u borbu za očuvanje i unapređenje životne sredine. Idemo sa tzv. Zelenom agendom. Upravo ovi sporazumi nam daju mogućnost da deo te agende i sprovedemo u delo.
Ono što je za mene kao ministra finansija važno, mi ćemo već do kraja godine izaći i na međunarodno tržište kapitala sa tzv. zelenim obveznicama. Po prvi put ćemo to uraditi. Kandidovaćemo projekte koje država Srbija ima u raznim oblastima koje se tiču naše ekologije i unapređenja životne sredine i očekujem ne samo dobar odziv investitora, nego i veliku potvrdu upravo ove Zelene agende o kojoj smo pričali.
Da bi, takođe, konkretnim ciframa pokazali našu opredeljenost za ekologiju, u rebalansu budžeta u aprilu mesecu vi ste izglasali i povećanje, ogromno povećanje budžeta za ekologiju, dakle, na 24 milijarde dinara, što je rekordan iznos budžeta za Ministarstvo za zaštitu životne sredine, tako da sa te strane smo i konkretnim merama i konkretnim ciframa pokazali našu opredeljenost za zelenu agendu.
Pred vama su, takođe, i dva sporazuma, jedan koji je vezan za Francusku agenciju za razvoj za projekat modernizacije železničkog sektora u Republici Srbiji, faza 1, i Projekat modernizacije železničkog sektora u Srbiji primenom višefaznog programskog pristupa između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj. Ukupna vrednost ovog projekta je 102 miliona evra, 51 milion evra obezbedila je Francuska agencija za razvoj, a drugu polovinu Međunarodna banka za obnovu i razvoj, dakle, ogroman novac koji će biti upravo usmeren na unapređenje naše železničke infrastrukture.
Kao što znate, opredeljenje Vlade Republike Srbije je da investiramo u izgradnju novih autoputeva, u revitalizaciju i rekonstrukciju i regionalnih i lokalnih puteva, a takođe, i u izgradnju nove železnice, u revitalizaciju postojećih železničkih pruga, upravo kako bi kroz razvoj infrastrukture, s jedne strane, ubrzali naš privredni rast, zaposlili našu industriju, ali sa druge strane, takođe, unapredili infrastrukturu, jer ta infrastruktura je osnov i preduslov za dolazak investitora, otvaranje fabrika, otvaranje novih drugih radnih mesta, a to jeste suština ekonomske politike Vlade Republike Srbije.
U ovim sporazumima, da budem malo i konkretniji, dakle, imate rekonstrukcije velikog broja železničkih kružnih, odnosno pružnih prelaza, revitalizaciju železničke infrastrukture, obnova koloseka, obnova tunela u centru Beograda, izgradnja druge faze železničke stanice u centru Beograda, dakle, sve ono što je neophodno kako bi se unapredio sistem železničke infrastrukture u našoj zemlji.
Vi znate da su nam prioritet izgradnja srpsko-mađarske železnice, dakle, brze pruge od Beograda do Budimpešte. To se trenutno gradi i radi. Takođe, rekonstrukcija pruge Niš-Dimitrovgrad, krenula je takođe rekonstrukcija pruge od Subotice prema Segedinu. U budžetu smo obezbedili 62 miliona evra za nabavku tri nove „Štadlerove“ vozne kompozicije. Dakle, građane Srbije će prevoziti novi, moderni, savremeni vozovi, a sa druge strane, ići ćemo prugama ne sporije od 160 kilometara na čas. Dakle, ogroman doprinos rastu naše ekonomije, a sa druge strane, naravno, i kvalitetu i životnom standardu građana Srbije.
Naša želja je, kao što znate, da povežemo ceo region. Republika Srbija je dominantna ekonomija u regionu Zapadnog Balkana. Što se više povežemo i putevima i železnicom, to će i izvoz naše robe biti i brži i bezbedniji i efikasniji. Od toga korist imaju građani Srbije i od većeg priliva u budžet, većeg deviznog priliva, što naravno, nama daje mogućnosti za veće plate, veće penzije, a sa druge strane, imate i veći broj radnih mesta u našoj zemlji, što kažem, i jeste osnova naše ekonomske politike.
Pred vama je, takođe, i predlog zakona koji je vezan za Projekat integrisanog razvoja koridora reke Save i Drine, primenom višefaznog programskog pristupa između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj.
Ovo je sporazum koji je vredan 78,2 miliona evra i ideja je i želja kroz ovaj sporazum da saniramo nasipe na svim prioritetnim područjima duž koridora reke Save. Daću vam par primera, dakle, obnova nasipa na Kolubari, koja štiti Obrenovac, nasipa na Novom Beogradu, koji štiti Beograd od poplava, podrška za unapređenje lučne infrastrukture u Sremskoj Mitrovici, planiranje i razvoj turizma na koridorima Save i Drine, uključujući i projektovanje master plana za nautički turizam i eko turizam.
Dakle, ne samo da doprinosimo ekonomskom rastu u slivu reke Save i Drine, već i štitimo građane od potencijalnih poplava koje mogu da se dogode.
Pred vama je, takođe, danas i Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora za izgradnju gasnog interkonektora od Niša pa do bugarske granice, između Republike Srbije i Evropske investicione banke. Ja sam taj finansijski ugovor i potpisao. Dakle, radi se o jednom od najvažnijih infrastrukturnih projekata u ovom trenutku u našoj zemlji, projekata koji treba da obezbedi stabilno snabdevanje gasom, koji treba da diversifikuje takođe i puteve, odnosno načine na koji gas stiže u Srbiju kako bi smanjili zavisnost samo iz jednog pravca, pravca u ovom trenutku koji prolazi preko Mađarske.
Naravno, za našu privredu u ovim uslovima, u uslovima ubrzanog rasta naše ekonomije, od ključne važnosti je da se obezbedi dovoljno gasa. Gas je prirodan, čist, dakle, ekološki prihvatljiv, s druge strane, daje mogućnost fabrikama da povećavaju svoje kapacitete. Zato je ovaj projekat, koji je danas pred vama, izuzetno, izuzetno važan. Za vašu informaciju, to je inače jedan od šest prioritetnih projekata EU u okviru Inicijative o energetskom povezivanju centralne i jugoistočne Evrope. Vrednost projekata je 85,5 miliona evra, 25 miliona evra obezbeđuje se od Evropske investicione banke, 49,6 bespovratni fondovi EU, IPA fondovi i ostatak ćemo obezbediti iz budžeta.
Ono što je konačno pred vama, uvaženi poslanici, što je predsednik Skupštine gospodin Dačić i rekao, projekat Moravskog koridora. Dakle, pred vama je takođe i Zakon o potvrđivanju ugovora o finansiranju izgradnje Moravskog koridora, ukupna vrednost 431,6 miliona evra. Ključan projekat za razvoj tog dela Srbije.
Dakle, radi se o projektu koji je od nacionalnog značaja za dalji razvoj Republike Srbije. Deo je plana Srbija 2025, dakle, još jedno obećanje koje je predsednik Vučić dao i koje je krenulo u realizaciju.
Inače smo rekli da ove godine gradimo minimum sedam ili osam novih autoputeva u Srbiji. Moravski koridor je jedan od njih. Izgradnja je već krenula. I taj deo od Pojata do Kruševca biće gotov već naredne godine. Dakle, osim Moravskog koridora, imate izgradnju Preljine-Požege, koja je u toku. Imate izgradnju, takođe, Sremska Rača-Kuzmin, koji je u toku, Ruma-Šabac-Loznica, koji je u toku, to je već četiri autoputa. Takođe se gradi i autoput profil od Novog Beograda ka Surčinu, to je peti. Ono što gledamo da počnemo ove godine, to je izgradnja Fruškogorskog koridora, to je izgradnja autoputa, ako uspemo, Beograd-Zrenjanin-Novi Sad i tzv. Dunavska magistrala, od Požarevca pa ka Golupcu je takođe projekat koji treba da krenemo ako ne ove godine, onda najkasnije početkom naredne godine.
Obećanje koje smo dali, a jeste deo projekta Srbija 2025 je da će Srbija biti umrežena novom mrežom autoputeva do kraja 2025. godine. I upravo, kao što vidite, obećanje koje smo dali mi i ostvarujemo.
Inače će ovaj Moravski koridor biti i prvi digitalni autoput, dakle, optički kablovi, digitalna oprema će biti postavljena duž njegove trase, što će obezbediti besplatni bežični internet za sve.
Par informacija za građane Srbije, par informacija za vas. Na ovom Moravskom koridoru predviđena je izgradnja 117 većih putnih objekata, 88 čak mostova i podvožnjaka, kao i 29 nadvožnjaka i 11 saobraćajnih petlji. Dakle, ogroman građevinski poduhvat, ali poduhvat koji će dati tom delu Srbije ogroman podsticaj za dalji razvoj.
U ovom trenutku koja su veća naseljena mesta, pošto sam pripremio i to da vam kažem, pa da ne zaboravim, koja će ovaj autoput povezivati, od Ćićevca, Stalaća, Kruševca, Trstenika, Vrnjačke Banje, Kraljeva i Čačka. Dakle, ogroman potencijal za razvoj ovih gradova, za razvoj tog dela Srbije, za nove industrijske zone, za nove fabrike, za nova radna mesta, za nove projekte. Zato je veoma važno da se ovaj projekat završi u roku.
Ovaj novac obezbeđuje upravo deo finansiranja za završetak ovog prvog dela. Dakle, od Pojata do Kruševca, deo Moravskog koridora biće gotov do kraja naredne godine. Ukupan, odnosno ceo Moravski koridor koji je dužine 112 kilometara, biće gotov do 2024. godine.
Uvaženi poslanici, poštovani građani Srbije, juče smo dobili informaciju od predsednika Vučića da je stopa rasta naše ekonomije u drugom kvartalu 15%. Mi nikada u istoriji nismo imali veću stopu rasta, uprkos tome da nam je pad prošle godine, zbog korone, odnosno Kovida-19, bio samo minus 1%. Dakle, mali pad prošle godine, ali već prvi kvartal plus 1,7, drugi kvartal plus 15%. Dakle, već sa sigurnošću, na osnovu podataka iz prve polovine ove godine, možemo da kažemo da će nam stopa rasta ove godine biti preko 6%.
Sa stopom rasta preko 6% upravo ovi sporazumi će nam dati mogućnost da idemo i više od toga, jer obezbeđujemo novac za možda najvažnije infrastrukturne radove koji se odvijaju u ovom trenutku u Srbiji i koji će se, na karaju krajeva, usvajanjem ovih sporazuma i odvijati i odnose se, kao što sam na početku svog obraćanja i rekao, i na ekologiju i na saobraćajnu, odnosno železničku infrastrukturu i unapređenje efikasnosti javne uprave. Tri jaka, važna stuba koja jesu oslonac našeg privrednog rasta.
Ukoliko nastavimo da rastemo po ovim brzinama, apsolutno se otvara prostor i za dalje povećanje plata, dalje povećanje penzija, uprkos, kažem, najvećoj ekonomskoj krizi, izazvanom Kovidom-19. I dalje vidite da veliki broj zemalja u svetu trpi posledice toga. Za razliku od njih koji su i razvijeniji i veći od Srbije, Srbija ide nezaustavljivo i ubrzano napred. Stope rasta naše ekonomije to potvrđuju. Otvaranje fabrika, kao što je MTU juče, kada je predsednik bio na polaganju kamena temeljca, to potvrđuju. To su stvari koji menjaju Srbiju. Ovi sporazumi menjaju Srbiju. Novi infrastrukturni projekti menjaju Srbiju. Nova radna mesta, veće plate, veće penzije, veća minimalna zarada koju je predsednik, takođe, juče najavio. Očekujemo, naravno, razgovore i sa sindikatima i sa predstavnicima poslodavaca, ali to su, uvaženi poslanici, stvari koje Srbiju guraju napred.
Ja sam ponosan na te rezultate. Mnogo je, mnogo posla još pred nama. Mi ćemo sa ovom stopom rasta sigurno imati udeo javnog duga u BDP-u ispod 60% do kraja godine, kao što smo i obećali, dakle ispod nivoa Mastrihta. Pred vama ćemo biti i u novembru mesecu sa novim budžetom za 2022. godinu i ono što mi je želja, isto, ako ne i više novca izdvojimo za kapitalne investicije i za ulaganje u nove bolnice, u kliničke centre, u škole, u vrtiće, u autoputeve, u železnicu, sve ono što menja našu Srbiju i gura je napred. Hvala puno i ostajem na raspolaganju za pitanja koja možete da imate.