Šest minuta je za vas.

Ja sam ovlašćeni predstavnik.

Dobro, onda ovde imamo neku grešku.
U redu, nastavite.

U redu, hvala vam.

Dakle, potpisivanjem ovog značajnog Ugovora o gradnji toplane na biomasu za Novi Pazar će puno značiti, iz prostog razloga što je sadašnja toplana smeštena u užem centru grada, možemo reći, i koristi mazut kao osnovno govorimo koji je mnogo veći zagađivač u odnosu na biomasu, odnosno energente koji će značiti očuvanje životne sredine i ona će svakako biti projektovana, planirana i rađena izvan naseljenog mesta što je veoma važno.

Dakle, ovde prepoznajemo nastojanje Vlade da upravo kroz princip prepoznavanja onoga što je ključna potreba određenog područja upravo iznađe model i način da se na ovaj način ovo pitanje i reši.

Sa druge strane, rekla sam da su brojni segmenti doprineli upravo zagađenju i lošem kvalitetu celokupnom, ako možemo reći, životne sredine u Novom Pazaru, jeste verovatno i nepoštivanje, malopre sam rekla, akata, odnosno zakonskih procedura koje se donesu na centrali, a njihova primena na lokalnu nekada zakaže.

Poslednjih godina Novi Pazar je grad koji se gradi velikim intenzitetom, ekspanzija velikog broja građevinskih objekata, posebno višespratnica, stambenih zgrada je vidljiva. To je dobro u pogledu i značajno u pogledu napretka tog građevinskog sektora.

Sa druge strane, stiče se utisak da sve te zgrade koje su podignute nisu podignute u skladu sa propisima ili onim što bi trebalo ispoštovati u pogledu gradnje, a posebno što svaki od tih ugovora podrazumeva ili ima jedan segment koji se odnosi na efekte na životnu sredinu. Te zgrade, višespratnice obično niknu tamo gde se nađe adekvatan prostor, u smislu da neko želi prodati jedan ili dva placa, nađe se adekvatan prostor i podigne se zgrada. Većina tih zgrada nema adekvatna parkirališta, sa druge strane da ne govorim o zelenilu oko tih zgrada ili mogućnosti da ima neki mali parkić ili mesto gde će se deca poigrati. Sa tog aspekta je veoma važno uticati na elemente, odnosno nosioce vlasti na lokalu da se upravo ovim pitanjima malo značajnije pozabavimo svi, jer čini se da zelenilo uporno zamenjuje beton, a to nije dobro rešenje i dobar način rada.

Usput ću i spomenuti da recimo Novi Pazar, kako malopre rekoh, oko 120 hiljada stanovnika broji, a ima svega jedan park prečnika možda 150 metara. Da kažem i to da stanje ništa nije bolje ni u susednom Tutinu gde bukvalno nemate uređenog parka. Tako da nam nedostaje planskog zelenila, sadnje drveća, ali i ozelenjavanje površina koje će na taj način višestruko koristiti samim građanima i u pogledu aerozagađenja i sa druge strane novim visokim temperaturama znamo da je uz samo prisustvo zelenila mnogo lakše preći preko svih klimatskih promena koje su nekada drastične i vrlo nagle. U tom smeru jako je važno voditi računa o implementaciji zakonskih akata na samom lokalu.

Što se tiče samog autoputa Moravski koridor, čuli smo od ministra koliko će, kakvu savremenu saobraćajnicu će zapravo predstavljati ovaj autoput i to je nešto što je jako značajno. Sa druge strane izražavamo nadu da će trasom autoputa Požega-Boljare svakako, koja će, kako je i obećano, preći preko Pešterske visoravni, ovaj kraj dodatno oživeti uz sve potrebe o kojima sam govorila, jer autoput je takođe vid komunikacije i povezivanja sa centrima i sa svim značajnijim privrednim subjektima što je za građane ovog kraja jako važno. Uz autoput, uz adekvatnu železnicu koja bi ovom kraju više koristila u pogledu, da kažemo, prenosa roba nego što bi možda i u pogledu samog prevoza putnika, jer je poznato da je ovaj kraj jako bogat i trgovinskim radnjama i da ljudi na ovom području imaju izuzetno razvijen trgovački duh i da su sa te strane jako aktivni, a sa druge strane Pešterska visoravan je zapravo jedan bastion zdrave prirode odakle možemo i koristiti i izvoziti kako poljoprivredne proizvode, tako sve druge resurse kojih zaista na Pešterskoj visoravni ima.

U tom smeru, pozdravljamo svakako nastavak gradnje auto-puteva i dalje umrežavanje zemlje. Pitanje unapređenja javnog sektora je jako značajno kroz kreiranje unapređenja javnog sektora, a prvenstveno će se to odraziti na transparentnost, efikasnost u postupku javnih nabavki, što je veoma značajno, racionalnije i bolje upravljanje elementima ili sadržajima socijalne zaštite, što je veoma značajno i uz smanjenje birokratije, ovo je nešto što će svakako građanima konkretne rezultate doneti i što će oni osetiti kroz svoj svakodnevni život.

U tom pogledu, kažem da sva tri aranžmana kreditna koja se odnose, zapravo tri polja koja pokrivaju, kreditni aranžmani jako su važni i značajni, izražavamo punu podršku, uz nadu da nam je potrebno da vidimo još intenzivnije i odlučnije pitanje ravnomernog regionalnog razvoja i da prosto svaki deo zemlje bude negde podjednako razvijen i da iz svakog dela zemlja zapravo crpimo resurse koji su specifični, adekvatni za određeni kraj. Toliko. Hvala.

Zahvaljujem na izlaganju.
Sledeći je narodni poslanik Života Starčević.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o nizu sporazuma, što o Sporazumu za Ujedinjenim Kraljevstvom Velike Britanije i Severne Irske o saradnji, partnerstvu i trgovini, koji je bio neophodan jer je Velika Britanija izašla iz EU, pa i sporazumi Srbije sa EU samim tim prestaju da važe i kao sporazumi između Srbije i Velike Britanije. Ali, naravno, raspravljamo i o nizu sporazuma sa relevantnim finansijskim institucijama vezanim za finansijsku podršku, razvoju velikih infrastrukturnih projekata, poput Moravskog koridora, poput razvoja železničke infrastrukture i mnogih drugih infrastrukturnih sporazuma. Naravno, za sve ove sporazume u danu za glasanje poslanička grupa JS će glasati za, odnosno podržati ove sporazume.

Srbija danas više nego ikada gradi i razvija svoju infrastrukturu. Toga ne bi bilo da Srbija nije ekonomski stabilna i da javne finansije Srbije nisu pod kontrolom. Svedoci smo snažnog privrednog razvoja Srbije čak i u vreme pandemije korona virusa i tu ohrabruje i raduje podatak da je u drugom kvartalu ove godine zabeležen privredni rast od čak 15,2%, što je znatno više od projektovanih 10,6%, ako se ne varam. Kao što ste vi gospodine ministre rekli, to znači da će sa sigurnošću na kraju godine naša zemlja beležiti privredni rast koji će biti veći od 6%.

Takav snažni privredni rast ne bi postojao da nije bilo teških ekonomskih reformi koje su našu zemlju izvukle iz kandži bankrota u koje su nas stavili upravo oni koji danas kritikuju sve što se dešava u Srbiji i koji lažu i blate Srbiju u međunarodnim institucijama.

Ovakav privredni rast ne bi postojao da nije bilo i ovoliko direktnih stranih investicija. Naime, po podacima UN tada, Srbija je treća vodeća ekonomija u tranziciji po prilivu direktnih stranih investicija u 2020. godini u ukupnom iznosu od 3,44 milijarde. Čuli smo i podatak da je do sada samo za 2021. godinu taj iznos direktnih stranih investicija dostigao 1,5 milijardu i to je sve ukupno više nego sve zemlje u našem okruženju zajedno.

Ono što bih ovde istakao je da su i najveći industrijski giganti iz ekonomski najrazvijenije zemlje EU Nemačke upravo izabrali Srbiju kao najbolje mesto za investiranje. To smo mogli videti juče u Pazovi, gde je počela izgradnja fabrike „Tuv“, to smo mogli videti i pre manje od mesec dana u Jagodini gde je otvorena fabrika „Fišer“, koju su otvorili predsednik Vučić i Dragan Marković Palma. Ova prva remontuje i pravi motore za avio-industriju, ova druga koju sam pomenuo u Jagodini radi delove za automobile marke „mercedes“ i „BMV“. Znači, radi se o visokim tehnologijama.

Danas u nemačkim fabrikama u Srbiji radi oko 70.000 radnika. Da ekonomija Srbije nije dobra, da ekonomija Srbije nije snažna, da kurs nije stabilan, da Srbija nije država koja je politički stabilna, ekonomski sigurna, zdravstveno bezbedna, svakako da ni ove nemačke, a i sve ostale investicije ne bi u ovoj meri dolazile u Srbiju. To je najbolji argument u prilog tvrdnjama koje sam maločas izneo, da je Srbija danas uspešna i da je Srbija danas, bez lažne skromnosti, politički, ekonomski, vojni i svaki drugi lider u regionu. Naravno, Srbija je danas partner, a ne podanik, i Srbija je prepoznata danas kao ozbiljna i odgovorna država.

Naravno da to mnogima ne odgovara. Pojedinim silama ne odgovara jer Srbijom više ne mogu manipulisati, komšijama jer smo ih u svakom pogledu prestigli i postižemo bolje rezultate od njih, a ovim našim domaćim unutrašnjim dušebrižnicima jaka i snažna Srbija smeta jer oni u takvoj Srbiji nemaju šta da traže.

I dok nam je jasno da snažna Srbija ne odgovara onima koji bi da opravdaju svoje učešće u NATO bombardovanju Srbije, svedoci smo pritisaka od naših komšija, suseda, koji su se u zadnje vreme aktivno uključili u kampanju pritisaka na Srbiju, i dok je to nekako očekivajuće i očekivano od strane Hrvatske, bošnjačkih lidera u Bosni i Hercegovini, pomalo iznenađuje pritisak od strane onih koji su na vlast u svojoj zemlji došli na krilima autoriteta Srpske pravoslavne crkve, autoriteta blagopočivšeg mitropolita Amfilohija. Ti isti danas odbijaju da potpišu sporazum sa Srpskom pravoslavnom crkvom i donose rezolucije štetne po interese Srbije i građana Srbije. Njima ovom prilikom mogu samo da uputim mudre reči Petra Petrovića Njegoša da je svak rođen da po jednom umre, a da čast i bruka žive dovijeka.

Kada sam već kod Srpske pravoslavne crkve, samo bih kratko jednu malu digresiju. Hteo bih da obavestim i vas narodne poslanike, kao i javnost Srbije da će sutra u 8.45 časova u Hramu Svetog Jovana u Končarevu služiti se sveta arhijerejska liturgija. Svetu arhijerejsku liturgiju će služiti Njegova svetost patrijarh Porfirije i vladika šumadijski gospodin Jovan, te ovom prilikom sve vernike iz šumadijske eparhije da prisustvuju liturgiji.

No, da se vratim na pritiske kojima je izložena Srbija ovih dana.

Naime, pored pritisaka spolja, možemo svedočiti sve većim i sve bezočnijim lažima i kritikama dela opozicije koji ne birajući reči, ne birajući laži, blate Srbiju kako pred domaćom javnošću, tako i pred međunarodnim institucijama, i to upravo oni za vreme čije vlasti je Srbija bila pred bankrotom. Ti i takvi pričaju kako se danas Srbija prezadužuje, ti koji su Srbiju doveli na ivicu bankrota, koji su kredite uzimali da bi mogli da isplate plate, da održe tekuću likvidnost i uzimali kredite po sedam i više procenata kamate, ti i takvi kritikuju što mi uzimamo kredite isključivo i jedino za kapitalne infrastrukturne projekte. Optužuju nas za prezaduženost u trenutku kada je Srbija na nivou zaduženosti od 58% bruto domaćeg proizvoda, a da je, recimo, danas u ovom trenutku jedna Nemačka na 2,2 miliona evra ili 80% zaduženosti bruto domaćeg proizvoda, ili jedna Italija koja je na 180% ili Grčka koja je čak na 343% javnog duga.

Da li ekipa okupljena isključivo oko ličnih interesa i zaštite ličnih biznisa kritikuje danas Srbiju što je prosečna plata u Srbiji iznad 500 evra ili što će, kako smo mogli čuti, biti u januaru 2022. godine 612 evra ili možda da će minimalna plata ili minimalac čuveni do kraja godine biti veći od 300 evra, odnosno viši od 35.000 dinara?

Ili kritikuju možda povećanje penzija? Ili možda kritikuju to što će prosečna plata u Beogradu u januaru 2020. godine biti 770 evra? Ili kritikuju možda što nam je deficit u prvih pet meseci ove godine znatno manji od planiranog, odnosno da smo imali prihode u iznosu od 533,8 milijardi, rashode od 633,6 milijardi, odnosno da nam je deficit 99,8 milijardi, što je znatno manje od planiranih 120 milijardi dinara.

Naravno, da im smeta uspešna Srbija, jer u toj i takvoj uspešnoj Srbiji nemaju šta da traže. Mi ćemo se rukovoditi mudrim rečima - ako si uspešan imaćeš lažne prijatelje i prave neprijatelje ali budi uspešan uprkos tome.

Ono što se moglo jutros čuti na Kolegijumu Narodne skupštine, vidim da su u Agendu pregovora kroz posredovanje evropskih parlamentaraca, znate, 9. i 10. pregovori o izbornim uslovima, da su, ta ekipa je negde ubacila u agendu tih razgovora temu – politički narativ. Baš se radujem tome, jer ću pitati gospodu posrednike, evroparlamentarce, da li oni podržavaju politički narativ Dragana Đilasa? Da li oni podržavaju politički narativ Marinike Tepić, Vuka Jeremića i njima sličnih? Politički narativ linča, laži, vređanja najgore vrste. Politički narativ pretnje porodicama, rođacima političkih neistomišljenika. Politički narativ izgovaranja najodvratnijih laži upravo protiv onih koji ne misle kao oni.

Naš politički narativ, naravno, će biti ekonomija, biće životni standard, penzije, plate, investicije, fabrike, putevi, bolnice, briga o selu, o poljoprivrednicima. Naš narativ će biti Moravski koridor, brze pruge i druge strane investicije, a njima ostavljamo njihov krug pokvarenosti i njihovo blato i njihov politički narativ.

Kao što je predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma svojevremeno rekao – osnovni zadatak politike je briga za svakog građanina. Mi ćemo i nastaviti da vodimo računa i da vodimo brigu o svakom građaninu, a njima ostavljamo brigu za svoj ogromni kapital i brigu za svoj biznis.

Naravno, Jedinstvena Srbija će, kao što sam već rekao, poslanička grupa u Danu za glasanje podržati sve ove sporazume. Hvala.

Zahvaljujem.
Sledeći je narodni poslanik Branimir Jovanović. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovana saradnice ministra, koleginice i kolege, najpre bih nešto rekao o važnosti sporazuma koji je Srbija potpisala sa Velikom Britanijom. Bilo je jasno kada je Velika Britanija posle 47 godina napustila evropsku porodicu naroda u tom nekom ekonomskom smislu, da kažem, bilo je jasno da će ovaj potez ostaviti posledice na dalje privredne aktivnosti ne samo između Velike Britanije i država članica Evropske unije, već i između Velike Britanije i onih država koje su u postupku pridruživanja EU.

Očigledno je da je to jedan kompleksan posao, ne samo administrativne prirode, već i redefinisanja ekonomskih odnosa. Sama činjenica da taj proces traje od 2016. godine kada je narod Velike Britanije na referendumu izglasao odluku da izađu iz EU, pa da je završen do kraja 2020. godine, govori o kompleksnosti postupka izlaska Britanije iz EU. To je naravno veliki udarac za jedinstveno tržište EU, kada tako jedna moćna ekonomija istupi iz njega.

Sporazum o trgovinskoj saradnji između Srbije i Velike Britanije je potpisan pre dva i po meseca i mi smo na taj način predupredili ozbiljne poremećaje koji su mogli da se dogode da nije bilo ovog sporazuma.

Najpre, šta ovaj sporazum konkretno znači u praksi? Mi smo na ovaj način vratili carinsku stopu na onaj nivo, kada govorimo o odnosu prema Velikoj Britaniji, na onaj nivo, kada je Velika Britanija bila u okviru Evropske unije i to je važilo do 1. januara 2021. godine. Takođe, druga važna stvar je što sporazum podrazumeva da se zadržavaju kvote za poljoprivredne proizvode i svi dobro znamo da određen broj poljoprivrednih proizvođača plasira deo svog asortimana na tržište Velike Britanije.

Na ovaj način očuvaćemo veze koje su uspostavljene još potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju 2008. godine. Sačuvaćemo preferencijalne uslove u trgovini i to su sve dobre osnove za razvoj daljih privrednih aktivnosti između Srbije i Velike Britanije. Važno je da kompanije iz Srbije, ali iz Velike Britanije, da ostvare svoje interese, da na kraju krajeva građani i jedne i druge zemlje budu zadovoljni, kao krajnji potrošači, kao krajnji korisnici usluga i roba.

Naše kompanije će zadržati položaj respektabilnog dobavljača, a podsetiću da je Velika Britanija na 21. mestu kada govorimo o našim izvoznim destinacijama. U prošloj godini je izvoz naših usluga u Velikoj Britaniji bio u vrednosti od 518 miliona evra i u toj razmeni mi smo ostvarili i određeni spoljnotrgovinski suficit.

Interes kompanije iz obe zemlje je da se što pre nastavi saradnja na nivou onom koji je važio pre izlaska Velike Britanije iz Evropske unije, ne samo da se dinamika spoljno-trgovinskih odnosa vrati na taj nivo, već naravno interes svih je da se ta saradnja i unapredi.

Ovaj sporazum će preduprediti mnoge probleme koji bi postojali u relanosti da nemamo ovakvu vrstu sporazuma, da nemamo njega mnoge kompanije bi stopirale svoje poslove, pre svega zbog promene spoljno-trgovinskog režima, carine i uvoz bi bili u značajnom procentu veće nego što je to bilo do kraja 2020. godine, u to smo mogli da se uverimo u prvih nekoliko meseci ove godine.

Izbegavamo na ovaj komplikacije sa carinskom procedurom. Privrednici dobro znaju kakav problem može da nastane kada se roba zadržava na granici, kada na carini roba čeka po nekoliko dana i to mi ovim sporazumom uklanjamo ovakvu vrstu problema.

Na ovaj način sačuvana je i pozicija naših izvoznika koju su oni dugo gradili na britanskom tržištu. Moram reći da je to jedno veoma zahtevno tržište, liberalno tržište i sačuvana je njihova konkurentnost pre svega. Privrednice obe zemlje sada znaju jasna pravila na osnovu kojih će moći da planiraju poslovanje u budućnosti na osnovu kojih će moći da kreiraju neke svoje dugoročne strategije. Ovim smo onemogućili bilo kakav zastoj u trgovini i opasnost da se usled potencijalnog zastoja tržište Velike Britanije okrene drugim dobavljačima, a ne dobavljačima iz Srbije.

Podsetiću da mi na britansko tržište najviše izvozimo automobilske gume i zamrznuto voće i to je zapravo ono što sam na početku i rekao, zašto je važno da smo zadržali kvote kada govorimo o izvozu poljoprivrednih proizvoda.

Nismo jedini koji su potpisali ovakav sporazum koji treba da potpišu ovakav sporazum sa Velikom Britanijom, to čeka i određene države iz regiona. Isto to su uradile i države koje su članice EU i Evropski parlament je morao takođe da ratifikuje jedan ovakav sporazum i to je bio poslednji korak u tom dugogodišnjem procesu definisanja trgovinskih uslova između Velike Britanije i preostalih 27 članica EU.

Sam Bregzit je poremetio funkcionisanje sistema i u Velikoj Britaniji i procenjuje se da će biti potrebno nekoliko godina da se tržište Velike Britanije adaptira na nove uslove.

Država mora uvek da bude spremna da pomogne svoje preduzetnike i važno je što ovakva vrsta sporazuma ide upravo u tom smeru. Pomažemo sve one naše kompanije koje su usmerene ka izvozu. Smatramo je veoma važno da radimo na tome da stvorimo jedan stabilan pravni okvir, pravni okvir koji će odgovarati razvoju malih i srednjih preduzeća. Mi iz SDPS smo nedavno u javnosti promovisali naš plan i strategiju za pomoć malim i srednji preduzećima, jer smatramo da su oni kičma razvoja svakog društva, jer mala i srednja preduzeća su upravo specifičan po svojoj fleksibilnosti, po svojoj vitalnosti, po inovacijama koje uvek unose u poslovanje.

Neću sada govoriti konkretno o tim merama, već sam samo želeo da ukažem da je važno da država osluškuje potrebe preduzeća na svom tržištu, a koliko je to važno govori i sporazum, odnosno ugovor koji ćemo potpisati, a odnosi se na izgradnju auto-puta na deonici Preljina-Pojate.

Kada govorimo o saobraćajnoj infrastrukturi uvek pomislimo da izgradnja autoputa je magnet za velike kompanije, za strane investitore koji dolaze u Srbiju. To je tačno, ali sa druge strane izgradnja autoputa pomaže razvoj malog i srednjeg preduzetništva u regionu gde se autoput i gradi, pa tao i u ovom delu centralne Srbije.

Ne moram da ističem da se Moravski koridor gradi u skladu sa najsavremenijim standardima. Želim da kažem ono što je važno za ljude na terenu, nešto o konkretnim prednostima koje donosi izgradnja ovog autoputa. Najpre ću napraviti jedno poređenje.

Ako sada krenemo automobilom od Preljine do Pojata za to će nam biti potrebno oko dva sata vožnje. Izgradnjom autoputa tih 110, 112 km, istu tu deonicu ćemo prelaziti za nekih 50 minuta, što je za duplo manje i više od duplo manje vremena koje ćemo uštedeti.

Drugo, izgradnja Moravskog koridora podrazumeva i veću bezbednost u saobraćaju jer će biti kvalitetniji kolovoz, šire trake kojim vozači voze. Moravski koridor će povezati tri okruga Moravički, Raški i Rasinski. Takođe, veliki broj preduzeća ima sedište u ovom delu Srbije i svakako će unapređenje saobraćajne infrastrukture pozitivno uticati na poslovanje ovih preduzeća, uticaće na povećanje njihove konkurentnosti, ali ovaj deo zemlje, kao što sam već rekao biće atraktivniji za dolazak stranih investitora.

Možemo lako da uočimo u kojoj meri je saobraćajna infrastruktura važna za centralnu Srbiju. Samo ću da napomenem da je zbog loše privatizacije u ovom delu Srbije veliki broj fabrika ugašen, na hiljade radnika je ostalo bez posla. Sama izgradnja autoputa Miloš Veliki je bila podsticaj za investicije u ovom delu Srbije.

U mom gradu Kraljevu je otvoreno preko 4.500 radnih mesta samo u dve fabrike. I taj broj će u narednom periodu rasti i biće preko 7.000 radnika zaposleno, a slična situacija je i u Čačku i u Kruševcu, dakle u ovim delovima Srbije gde se gradi novi autoput.

Pored toga u toku je izvođenje radova na Moravskom koridoru. U dobrom delu biće angažovan deo domaće građevinske operative i to je jadan dobar vetar u leđa za naše građevinare. Pozitivni efekti će se odraziti i na proizvođače i prodavce građevinskog materijala. U ovom delu Srbije baš kuda prolazi trasa Moravskog koridora nalazi se i značajan broj turističkih destinacija, tu je i Mataruška banja, gde beležimo najveći broj posetilaca u Srbiji, najveći broj prenoćišta je zabeležen upravo u Vrnjačkoj banji. Svi dobro znamo da kada govorimo o saobraćajnoj infrastrukturi i njenom odnosu prema turizmu da svaki dinar koji se uloži u infrastrukturu u turizmu se višestruko vrati.

Strateški, Moravski koridor je važan iz još jednog razloga. On će povezati Koridor 10 i Koridor 11. Na taj način zaokružujemo jednu celinu na uspešan način, kompletira se saobraćajna infrastruktura u ovom delu Srbije. Već sada je u funkciji deonica od Beograda do Preljine, nešto više od 100 km, gradi se deonica prema Požegi. To je jedan veoma važan put zato što se od Požege dalje autoput račva na dva dela, jedan prema Boljarima, prema Crnoj Gori gde ćemo dobiti jednu novu trasu Beograd-južni Jadran, drugi deo ide prema Kotromanu i to će biti deo budućeg autoputa Beograd-Sarajevo.

Moravski koridor dobija na značaju s obzirom da je pre dve godine u Lađevcima kod Kraljeva i u blizini Čačka otvoren aerodrom „Morava“. Na taj način mi dobijamo jednu kvalitetnu i drumsku i železničku i vazdušnu infrastrukturu u ovom delu Srbije. To su odlični uslovi za razvoj ovog regiona, a samim tim doprinosima i ravnomernom regionalnom razvoju.

Za kraju, nešto ću reći o ugovoru o kreditu između francuske Agencije za razvoj Republike Srbije koji se odnosi na realizaciju programa urbane sredine otporne na klimatske promene. Jednostavno, mi živimo u vremenu gde je veoma važna tema klimatske promene. Učestale suše, požari, toplotni talasi, ali i poplave upozoravaju nas da ne smemo da zanemarimo uticaj klimatskih promena na živi svet. Ekologija, odnosno unapređenje životne sredine, kvalitet vazduha i zdravlje građana u tom kontekstu moraju da budu prioriteti naše politike.

Mislim da mi sada, kada govorimo o tome, nije više pitanje da li hoćemo ili nećemo, da li želimo, da li ne želimo, već smo prinuđeni da naš ekonomski razvoj baziramo na konceptu tako da se oslanjamo na zelenu energiju, na obnovljive izvore energije i na inovacije u toj oblasti, jer samo na taj način možemo otvoriti što više tzv. zelenih radnih mesta.

Takođe, sa finansijskog aspekta više dobijamo na ovaj način kada ulažemo u obnovljive izvore energije, kada vodimo računa o posledicama klimatskih promena, jer su štete od potencijalnih poplava, odnosno od drugih prirodnih nepogoda tolike da se mere u milijardama evra i prevazilaze sva ulaganja u ovoj oblasti na koje se mi sada baziramo.

Naravno, na prvom mestu mora da bude zdravlje ljudi kada govorimo o ekologiji. Samo sam usput pomenuo ovaj finansijski aspekt svega toga. Vodimo računa o zdravlju svih građana Srbije. To je jedan od razloga zašto će poslanice SDPS pored ovog ugovora podržati ostale sporazume koji se nalaze na dnevnom redu.

Zahvaljujem.

Sada, pre sledećeg govornika samo da saglasno članu 27. i članu 87. Poslovnika Narodne skupštine obavestim sve narodne poslanike da ćemo danas raditi i posle 18,00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.

Sada, narodni poslanik gospodin Milutin Mrkonjić. Izvolite.

Hvala predsedavajući. Poštovani predsedavajući i poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici i građani Srbije, zadovoljstvo je kada se govori o infrastrukturnim projektima i ja ću samo o tome danas govoriti. To su tri iz ovog paketa, ali sam siguran da će SPS glasati za sve ove zakone.

Naravno, putevi su dostigli već takav nivo da možemo da se hvalimo i po Evropi. Železnica je u usponu, i to je dobro i ova dva zakona koja se odnose na železnicu, su vrlo važna ministre.

Posebno važna zbog toga što već deo pruge završavamo ka Novom Sadu, i ide sada priprema za deo pruge od Beograda do Niša, dakle taj ceo paket, mora da se obuhvati u celini i to je dobro iz ovih kredita, jer vidim da su pare upravo za to obezbeđene.

Ponavljam još jedanput, nemam ništa protiv Kineskih i Ruskih projekata, a naravno ni Francuzofil, da se razumemo, ali dobro je da se Francuzi umešaju, jer su oni ipak svetska tehnologija u tome i tu mogu mnogo da nam pomognu.

Dakle, deonica Beograd – Niš, je karakteristična po tome što ima raznih ideja i projekata na njoj, i ja bih samo jednu stvar ponovio zbog vas, magistralna pruga kroz Srbiju, treba da bude za 200km projektovana brzina, za 160 kilometara komercijalna brzina i dvokolosečna pruga za mešoviti saobraćaj i elektrificirana.

To je projektni zadatak u jednoj rečenici. Sve ostalo ili neke druge ideje nisu dobre.

Danas već na magistralnoj pruzi od Beograda do Niša, imamo desetak deonica raznih, čak negde počinje gradnja i to nije za vas, to je više za mladog Momirovića, kome sam skrenuo pažnju, za brzine ispod 160 kilometara, i to nije dobro. Čak tamo gde je moguće ići do 200, sa projektnom brzinom, to treba da radimo i zato hoću više da govorim vama o tome, pošto narodni poslanici dobro to znaju.

Dakle, vrlo je važno iz ovih sredstava, izdvojiti odmah deo sredstava i uraditi kompletnu studiju za početak koja će tačno definisati gde mi stvarno treba da imamo kilometre manje od 200 i to mora da bude stvarno ubedljivo. Bojim se da ne uđemo u grešku, jer smo već negde raspisali i tendere, ovim starim zakonima koji su u to vreme bili dobri, ali danas kada već imamo ponudu Evrope od tih 700 miliona, kako se najavljuje stalno, mislim da bi bilo dobro da to sve uravnotežimo, u krajnjem slučaju, to će i Evropa da traži od nas.

Tu vidim ova dva velika zakona i to je njihova najveća, za mene najveći značaj i isto tako su značajni centri Beograd i Niš. Dobro je da se ušlo u realizaciju Prokopa, koliko je znam nađen je investitor koji taj posao radi i da se Prokop stanica završi i dobro je da se završava i tehničko putna stanica u Zemunu i dobro bi bilo da se Niški čvor u paketu već počne realizovati i pripremati, jer je on vrlo važan.

Lepo se u zakonu kaže, bez tih tehnoloških inovacija, magistralna pruga od Subotice, odnosno Budimpešte preko Beograda i Niša, neće biti upotrebljiva onako kako treba.

Bojim se da ne bacimo ponovo neke milione koje smo bacili do sada, ja to priznajem, jer smo stalno krpili nešto. Kažem mlađim kolegama kada kritikuju nas starije što nismo mogli da uradimo - deco, bila su dva uslova, evo, tu je ministar, da ga pohvalim, za realizaciju takvih projekata, a to su politička volja i politička stabilnost zemlje i pare, što imamo danas, kao retko kada posle Drugog svetskog rata. E, današnja Vlada i vlast to obezbeđuju i zato možemo da radimo.

Ja pamtim sve te događaje od 60-ih godina naovamo, u raznim fazama smo imali ili jedno ili drugo, pa čak i u vreme nas socijalista, od 1990. do 2000. godine. Svaka Vlada je sekla, od Vlade do Vlade četiri godine, pa nismo uspeli da završimo sve to. Danas, evo, 10 godina u kontinuitetu ti projekti se rade. To je dobro.

Druga stvar, vrlo važno, ministre, kad se govori o ova dva projekta za železnicu, da rade naši stručnjaci, zajedno sa Francuzima. Tu se govori o metrou. Nemojte da se desi, ne kritikujem, skrenuo sam pažnju ministru Momiroviću.

Recimo, mi smo dogovorili ruski kredit za prugu Beograd-Bar, odnosno Beograd-Gostun i dali Rusima projekat. Ta pruga je remek delo svetskog građevinarstva. Radila su srpska preduzeća i projektanti. I sad Rusi angažuju strane firme da projektuju. To je besmisleno. U principu sam protiv toga da samo stranci projektuju tako velike infrastrukturne projekte. To morate vi o tome odlučivati, jer u krajnjoj liniji verovatno vi i pregovarate oko toga i uvek podsetite ovog mladog ministra da važno da naši projektanti uzmu učešća u realizaciji tih projekata.

Ono što je vrlo važno, posebno kada se radi o pruzi koja treba u narednih 100 godina da bude tehnološka inovacija ne samo u Srbiji nego u ovom delu sveta i Evrope, to je prva brza pruga u ovom delu istočne Evrope. To je tehnološka revolucija i na tom projektu svaka čast.

Što se tiče Moravskog koridora, tu nema šta da se govori. Mislim da su putevi duboko ušli u narod i da ljudi to shvataju, čak možda treba malo i stati, ima i drugih kategorisanih puteva, podsetite Drobnjaka, da ne pravimo svuda auto-puteve. Ali, neću da ulazim u to.

Sad se radi, koliko ja znam, studija razvoja saobraćaja u narednih 10 godina. Mislim da je to kod vas. Izabrana su neka preduzeća, čak tri strana preduzeća. Ali, moraju da se pojave naši projektanti. Znači, sada je momenat. Recimo, izašao je Mika Jokić iz Valjeva, Valjevo-Loznica, tu prugu smo zaboravili i, naravno, gospođo Misala, Raška-Pazar. Ja sam je projektovao barem dva puta pa nismo to uradili. U taj program treba da uđu te dve pruge, to su od ovih koje nisu ušle do sada, ne znam koje su ušle, ali pretpostavljam da je obuhvaćeno dosta toga, tako da sa tim železnički saobraćaj oživi.

Još jedna stvar, vrlo važna, ministre, ljudi koji se bave razvojem moraju da objasne ljudima da su sve ovo projekti na magistrali 10, rentabilni, da su to visoki stepeni rentabiliteta, jer mislim da oko puteva nema više toliko kritika čak ni od strane opozicije, ali, ja se sećam Koridora 10, deset puta smo računali isplativost i kad su videli stopu rentabiliteta samo za ovih poslednjih 350 km, 10, 15 ili ne znam koliko, svi su rekli - dobro, idemo, ulažemo milijardu i po, koliko smo uložili u Koridor 10, za 10 godina se vraća 150 miliona na onih 150 miliona koje smo imali, to ministar razume i vraćamo kredit za 10 godina. To je visoka stopa rentabiliteta.

Svi ovi projekti koji se sada rade imaju takvu stopu rentabiliteta. Ja garantujem da je tako i sa železnicom, samo mora da se uradi ozbiljna studija za celokupnu trasu pruge do Niša, pa dalje neću da komentarišem, to ćemo da vidimo šta će biti dalje, od Niša do Preševa, samo da se objedini za projekat kao pruga velikih brzina. Toliko i hvala najlepše.