Zahvaljujem, potpredsedniče.

Uvaženi ministre, predstavnici Ministarstva trgovine, ako se ne varam, pred nama set sporazuma, obično građani senzitivno reaguju kada govorimo o zajmovima. Ako postoji strah među Srbima onda je to strah od kredita.

Hajde da krenem od Predloga zakona o potvrđivanju sporazuma o partnerstvu, govorili ste o njemu u uvodnom izlaganju. Važna trgovinska saradnja između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenog Kraljevstva, Velike Britanije i Severne Irske. Sveobuhvatni sporazum o saradnji naše dve države i prepoznali smo ga čini mi se svi kao bitan čin u, pre svega, bilateralnim odnosima Ujedinjenog Kraljevstva i Srbija.

Inače, ovi bilateralni odnosi imaju tradiciju, uspostavljeni su pre skoro dva veka, tačnije 1837. godine, ako ja imam precizan podatak, a trebalo bi da da, i možemo da kažemo da dve zemlje karakterišu odnose pre svega dobre saradnje, posebno u oblasti bezbednosti i odbrane. Ono što postoji takođe kao tradicija je i tradicionalno dobro i da ne kažem i rodbinski, odnos između dve krune srpske i engleske. To je, čini mi se, ne manje važno u ovim vremenima.

Do sada je zaključeno 28 bilateralnih sporazuma. Prvi privremeni bilateralni ugovor Velika Britanija i Srbija potpisale su 879. godine. Trgovinski odnosi Ujedinjenog Kraljevstva i Srbije do nedavno su bili regulisani Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju i to ste rekli u svom uvodnom izlaganju, nakon "Bregzita" i istupanja Ujedinjenog Kraljevstva iz EU, postavljen je novi pravni osnov za regulisanje bilateralne trgovine i saradnje.

Čini mi se da sam dobro zapamtila da ste kazali da od 2016. godine imamo suficit kada je u pitanju odnos, trgovinski odnos između Velike Britanije i Srbije, i ono što ću naglasiti jeste da smo pre nepunih sedam ili osam dana imali sastanak poslaničke grupe prijateljstva sa ambasadorkom Ujedinjenog Kraljevstva i jedan vrlo kvalitetan razgovor o svemu tome što bi mogla da bude perspektiva i u onome što je iza nas, kao i najavu upravo ovog zakona o potvrđivanju sporazuma, kao jedan dobar potez u kontinuitetu koji se dešava, nedvosmislenu podršku za evropski put Srbije od strane Ujedinjenog Kraljevstva koliko god to zvučalo paradoksalno sa distance sa koje su oni izašli iz EU, ali pretpostavljam da se razlozi i njihovi za izlazak i naši za pridruživanje u dobroj meri razlikuju.

Dakle, ta trgovinska saradnja između Velike Britanije i Srbije je na visokom nivou i sa potencijalom daljeg rasta i razvoja. Tu je važno, čini mi se, motivisati sve njihove investitore. Mi jesmo postali tržište koje je sve interesantnije investitorima i važno je, zbog radnih mesta i zbog smanjenja stope nezaposlenosti, da se ovaj pozitivni trend nastavi.

Svakako vas je kolega Milutin Mrkonjić, pre svega kao Vladu, pohvalio na temu onoga što su infrastrukturni projekti i tu čak i kada bih htela, ja baš ne mogu da se takmičim.

Ono što je važno je da nakon ove paralize koja nam se dogodila usled Kovida-19, lagano krećemo, čini mi se, nekim sitnijim koracima u normalizaciju svih tih odnosa, pa ćemo tako, pretpostavljam, do normale i unaprediti na kraju i te trgovinske tokove, jer to jesu nedvosmislen uslov i za rast pre svega ove zemlje i u interesu ove zemlje.

Želim da verujem da ćemo, pre svega zbog ovog uspešnog sprovođenja imunizacije, imati neku malo bolju sliku s jeseni, koliko god da su pretnje nimalo naivne, ali još jednom i odavde apel za sve naše mlade ljude, pošto, koliko čujem, mali je procenat mladih ljudi koji su vakcinisani, a važno bi bilo sačekati jesen sa procentom što visočijim vakcinisanih mladih ljudi. Tako da apelujem na njih da se odazovu i iskoriste šansu koju zaista samo Srbija nudi kada je u pitanju imunizacija protiv Kovida-19.

Drugi predlog na koji bih se osvrnula jeste Zakon o potvrđivanju Finansijskog ugovora Gasni interkonektor Niš-Dimitrovgrad-Bugarska (granica) između Republike Srbije i Evropske investicione banke. I o tome ste govorili. Jeste važno, obezbeđuje se finansijski okvir za realizaciju, čini mi se, najvažnijeg energetskog projekta koji dopunjuje postojeći sistem gasne privrede Srbije kao tranzitne zemlje.

U gasnu privredu od 2014. godine se ulaže intenzivno. Čini mi se da su rezultati manje-više vidljivi, a i suštinski cilj, a to je pre svega ta energetska stabilnost i energetska bezbednost Srbije.

Ogromna investicija u energetski sektor bio je i „Balkanski tok“, koji je u dužini od preko 400 kilometara završen u decembru prošle godine, zahvaljujući pre svega odgovornom timu „Srbijagasa“, i ne bih ja bila prijatelj ako ne bih pohvalila i „Srbijagas“ i svog uvaženog druga Bajatovića, naše nacionalne gasne kompanije, koja je sa ruskim partnerima uspela da savlada sve izazove ovog projekta, a oni nisu bili mali.

Još jedna lepa vest je da je baš na 4. jul povezan gasovod „Balkanski tok“ na mađarskoj granici. Javno preduzeće „Srbijagas“ i mađarska kompanija povezali su se na granici sa mađarskim gasovodom „Balkanski tok“, kojim će ubuduće gas iz Turske preko Bugarske i Srbije stizati do srednje Evrope. Još jedan veliki uspeh Srbije u energetskom sektoru i konačno je završen taj veliki posao kojim je naša zemlja i konačno rešila pitanje snabdevanja gasa iz drugog pravca, a ne samo preko Ukrajine.

Iz svega ovoga jeste važan i nastavak gasifikacije i gasnog povezivanja i to jeste predmet zajma koji je Srbiji odobrila Svetska investiciona banka. Važno je takođe istaći da je Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2021. godine odobreno zaduživanje kod banke do iznosa od 25 miliona evra za finansiranje gasne interkonekcije Srbija-Bugarska. Dakle, izgradnja gasnog interkonektora Niš-Dimitrovgrad-Bugarska na teritoriji Republike Srbije jedan je od prioritetnih projekata kojim se obezbeđuje povezivanje gasovodnog sistema Republike Srbije sa susednim državama i omogućuje dopremanje prirodnog gasa na tržište i iz drugih pravaca snabdevanja. Planirani kapacitet gasovoda je 1,8 milijardi kubnih metara, koji će moći da zadovolji oko 80% trenutnih potreba prirodnog gasa, a njegova deonica na teritoriji Republike Srbije biće duga oko 109 kilometara.

Realizacijom projekta unaprediće se sigurnost snabdevanja kako Republike Srbije, tako i regiona i omogućiti dalji razvoj distributivne mreže centralne, istočne i južne Srbije i izvršiti integrisanje pre svega postojećih i budućih skladišnih kapaciteta prirodnog gasa u jedinstven energetski sistem.

Krajnji cilj jeste sigurno i bezbedno snabdevanje i korišćenje prirodnog gasa kako u sferi privrede, tako i u domaćinstvima, s obzirom da je prirodni gas energent sa izrazitim tehničkim i ekološkim pre svega prednostima u odnosu na druga konvencionalna goriva i upotrebom prirodnog gasa omogućuje se korisnicima pre svega visok komfor i bolji kvalitet života. Neposrednom upotrebom prirodnog gasa u domaćinstvima može se zadovoljiti 80-85% energetskih potreba. Pored navedenih pogodnosti, prirodni gas je energent koji je dostupan tokom cele godine i jednakog je kvaliteta, bez obzira na mesto potrošnje.

Sa stanovišta privrede, i o tome ste malo govorili, primena prirodnog gasa stvara veće mogućnosti za modernizaciju i povećanje pre svega ekonomičnosti mnogih industrijskih procesa i tehnoloških postrojenja. Intenzivnije korišćenje ovog energenta doprineće održivom razvoju u svim privrednim granama, a posebno u oblasti energetike, ublažiće uticaj na klimatske promene i smanjiti emisiju gasova sa efektom staklene bašte.

Nekako se ne možemo otrgnuti od činjenice da i sam dnevni red sadrži sve sporazume koji su usko vezani jedan za drugi i nekako jedan drugi prate.

Govorio je kolega Mrkonjić o Moravskom koridoru i ja se neću mnogo vraćati na to, ali hoću na svoju početnu rečenicu, a to je kako reagujemo na zaduživanja. U tom smislu, ministre, izostalo je pretpostavljam ne svesno, obično su vaša obrazloženja vrlo široka, ali čak ni u obrazloženju zakona ne stoji ono što sam sigurna da bi javnost Srbije želela čuje, a to je koliko je rentabilno i koliko je zapravo za nas, ja to svakako znam, to znaju poslanici u sali, ali nije loše čuti – zašto je važno ulagati, rekao bi neko, da ne kažem zli jezici, ovako veliki novac u infrastrukturne projekte? Moramo naglas reći da će se to za jedan čini mi se čak kraći vremenski rok, od ovih deset godina o kojima je govorio gospodin Mrkonjić, vratiti. Istina je, to je studija koju je trebalo da nam možda ovde predstavi ministar saobraćaja, pošto pretpostavljam da su oni pravili taj presek, ali sam gotovo sigurna da jednu takvu informaciju imate i vi i možda bi bilo dobro podeliti je sa građanima.

Poslanici SPS će svakako u danu za glasanje podržati set predloženih sporazuma, pre svega zato što mislimo da svi predlozi Vlade Republike Srbije se tiču zapravo unapređenja kvaliteta života naših građana, a onda i održavanja te ekonomske stabilnosti, o kojoj tako često govorimo, da ne kažem ekonomskog rasta. Hvala vam.

Zahvaljujem se zamenici predsednika poslaničke grupe SPS.

Reč ima narodna poslanica Dušica Stojković.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvažena potpredsednice Narodne skupštine gospođo Kovač, poštovani ministre Mali, sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici i narodne poslanice, zaista mi je veliko zadovoljstvo što danas možemo da raspravljamo o sedam jako važnih sporazuma i zakonskih predloga koji će apsolutno umnogome unaprediti naš poslovni ambijent i podići našu ekonomiju, unaprediti našu robnu i trgovinsku razmenu i svakako doprineti kreiranju jednog boljeg poslovnog ambijenta čiju će korist imati ne samo naša privreda, već i naši građani.

Srbija je danas zaista kredibilan partner i pouzdan partner na međunarodnoj sceni i rekla bih da smo mi država kojoj se i te kako veruje i koja zaista ceni i neguje istinska partnerstva i sa zemljama istoka i sa zemljama zapada. Srbiji se danas veruje i rekla bih da ona ravnopravno sedi za stolom sa velikim silama, bilo na nivou međunarodne zajednice, bilo kao aktivan partner u okviru međunarodnih organizacija.

Mi danas raspravljamo i jedan od vodećih sporazuma je svakako Sporazum o partnerstvu, trgovini i saradnji između Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske i Republike Srbije koji će popuniti, rekla bih, onaj pravni vakuum, kao što ste, ministre, rekli u vašem uvodnom izlaganju, koji je nastao tako što je prestao da važi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, tzv. SSP, koji je prestao da važi 31. decembra prošle godine, 2020. godine, i od 1. januara 2021. godine bilo je potrebno da se obezbedi novi pravni okvir za regulisanje ukupnih bilateralnih odnosa sa ciljem da se zadrži prethodno uspostavljeni nivo saradnje u ovim oblastima.

Zašto je to važno i zašto je uopšte važno da ratifikujemo ovaj sporazum? Dobro je da smo imali ovo prelazno rešenje koje je potpisano 20. maja ove godine, kako bi rešili sve one nesuglasice za protok robe iz Srbije ka Velikoj Britaniji i da bi rešili sve one nesuglasice i probleme na graničnim prelazima ka Evropskoj uniji i kako bi rešili sistem carina. Da nismo usvojili ovaj sporazum i da ga nećemo ratifikovati u Narodnoj skupštini i da nismo potpisalo to prelazno rešenje i privremeno važenje ovog sporazuma, mi bi doveli do toga da imamo oporezivanje proizvoda za čak 20%.

To bi u mnogome nanelo štete našoj srpskoj privredi i mi imamo situaciju, ja sam došla do podataka iz medija koji su rekli, da bi se umanjio izvoz zamrznutog voća iz Srbije, po nekim procenama za 15% do 20%. Zato je važno da danas raspravljamo o ovom sporazumu i ja se nadam da će kolege narodni poslanici i narodne poslanice, u danu za glasanje zaista dati podršku ratifikaciji ovog jednog važnog međunarodnog sporazuma.

Zaista delim mišljenje gospodina Siniše Malog, kada je rekao u svom uvodnom izlaganju da su odnosi između dve zemlje Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije iz Severne Irske i Republike Srbije, zaista tradicionalno dobri, da su oni zasnovani na partnerstvima i dobrim odnosima. Diplomatski odnosi su uspostavljene još davne 1837. godine i jako je važno da ih negujemo i gradimo i u budućnosti, uprkos brojnim izazovima koje zemlje i Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske, ali i Republiku Srbiju očekuje u godinama pred nama.

Velika Britanija je nakon Bregzita napustila EU i čime je prestao zapravo da važi SPP, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i za Srbiju je to važilo da paralelno imamo integraciju i gradnju naše ekonomije i naših ekonomskih odnosa i ekonomskih veza sa svima, a ne samo sa zemljama punopravnim članicama EU, već i sa Rusijom, Kinom, sa Britanijom koja je izašla iz te EU. Ovaj sporazum je počeo privremeno da se primenjuje maja ove godine i glavni benefit za dve države kakva će biti i u budućnosti, da će zaista dovesti do podsticanja investicija i da će raditi u korist kako naše privrede, tako i naših građana.

Kada govorimo o tim investicijama, ja mogu da kažem što se tiče uloge britanskih kompanija u Srbiji i nivo njihovih investicija, trenutno u Srbiji posluje više od 400 kompanija sa većinskim britanskim kapitalom koji zapošljavaju 22.000 radnika i proizvode pretežno delove za automobilsku industriju. Nivo direktnih stranih investicija u Srbiji u prethodnom periodu je bio 90 miliona evra. Znači, radi se o jednom jako značajnom partneru. Prema podacima koje sam došla na sajtu Ministarstva spoljnih poslova, mi sa ovom zemljom imamo 28 potpisanih aktivnih međunarodnih sporazuma i dobro je i da danas razgovaramo i ovom važnom sporazumu.

Robna razmena sa Ujedinjenim Kraljevstvom i Republike Srbije iznosi 500 miliona evra i rekla bih da je neto ulaganja Ujedinjenom Kraljevstvu u Srbiji, u periodu od 2010. godine do 2020. godine, iznosi ukupno 627 miliona evra čime je ona preuzela 13 mesto na listi najvećih ulagača u Srbiji. Neka od najvećih investitora u Republici Srbiji koje dolaze iz Velike Britanije su svakako British American Tobacco koji je od 2013. godine privatizovalo duvansku industriju u Vranju, zatim to je kompanija Endava u IT sektoru iz 2015. godine koja je prisutan na našem tržištu „Agena Tehnolodži“ u Šimanovcima, „Posedin grupa“ u Beogradu.

Vi ste ministre Mali svakako sećate kada smo 2017. godine zajedno otvorili jedan od najvećih ritejl parkova u Beogradu, reč je o ritejl parku čija je investicija upravo dolazi iz Britanije, investicionog fonda iz Velike Britanije, reč je o investiciji od 30 miliona evra, gde je posao tokom 2017. godine, a i godinama nakon toga našlo više od 450 Beograđana, građana Rakovice, ali i žitelja okolnih opština. Zato je važno da usvajamo ovakve propise i zato je važno da stvaramo taj zakonodavni okvir i da kreiramo taj poslovni ambijent koji nam je i te kako važan.

Srbija se sada nalazi u drugoj, rekla bih godini, kada je pogođena pandemijom korona virusa i mogu sa ponosom da kažem da uprkos svim tim izazovima koje dolaze iznutra i spolja, mi se ti te kako borimo da privučemo, da nastavimo da priličimo nove direktne strane investicije po čemu je Srbija zaista poznata i po čemu je Srbija zaista lider u samoj Jugoistočnoj Evropi.

Tradicionalno dobri odnosi dve saveznice tokom oba svetska rata i Velikog rata i Drugog svetskog rata nas karakterišu i ti ugovorni odnosi, 28 sporazuma i Srbija će nastaviti da sarađuje sa UK u svim onim oblastima koji su u interesu za građane obe zemlje, i u oblasti ekonomije, trgovine, investicija, odbrane, ali i kulture, obrazovanja i sporta.

Zaista je značajno i želela bih da to posebno apostrofiram i da istaknem, zaista je važno i zajedničko učešće srpske i britanske vojske u okviru Misije UN na Kipru. Srbija danas zaista beleži rekorde i dobre vesti možemo da svakoga dana pročitamo i vidimo u našim i svetskim medijima i kada je reč o borbi protiv pandemije i kada je reč o vakcinaciji i kada je reč o otvaranju i izgradnji novih kovid bolnica i kada je reč o povoljnim ekonomskim kretanjima, privrednom rastu, rastu BDP, ali i rastu plata i penzija, što je jako važno za sve naše građane.

Zašto je to tako? Pa, Srbija je pored reformskog procesa zaista grabila punim koracima napred ka modernizaciji, izvršili smo reformu javnog sektora, omogućili smo digitalizaciju. Rekla bih da je upravo digitalizacija i reforma državne uprave i javnog sektora sada tokom ove dve godine koje su bile kada je Srbija i čitav svet, kada su bili pogođeni pandemijom virosom Kovdi-19, bukvalno je bila na testu. Građani su tada mogli da vide otpornost naše države, otpornost naše ekonomije, ali i otpornost našeg zdravstvenog sistema. Imali smo dovoljno opreme, pomagali smo i komšijama iz čitavog regiona i po pitanju medicinske opreme i po pitanju vakcinacije, vakcina.

Zaista, nama je u interesu i ja bih iskoristila ovu priliku, podržavam apele svojih kolega narodnih poslanika, pridružujem se tim apelima i pozivam sve građane Srbije da iskoriste priliku i da se vakcinišu na punktovima, u svojim gradovima, svojim selima, svojim opštinama. Ja dolazim iz gradske opštine Rakovica, mi smo četvrta opština u čitavoj Srbiji po broju vakcinisanih stanovnika, više od 80% je vakcinisano populacije iznad 65 godina.

Imali smo brojne uspešne kampanje, vakcinacija mladih, naših maturanata, mladih privrednika, studenata. Nastavićemo i sa ovim i u narednom periodu. Otvorili smo dva punkta gde građani Rakovice i čitavog Beograda, bez zakazivanja mogu svakog radnog dana, uključujući i subotu i nedelju da se vakcinišu, bilo da je reč o punktu u okviru novog obnovljenog doma zdravlja, nakon 40 godina, na Labudovom brdu, u Oplenačkoj ulici, bilo da je reč o obnovljenom i rekonstruisanom domu zdravlja u Resniku, u ulici Edvarda Grega.

Znači, pozivam sve građane, sve ljude koji gledaju ovaj današnji prenos da iskoriste svoje pravo i da se vakcinišu. Imamo dovoljno svih vakcina i drago mi je što će konačno u Srbiji da krene proizvodnja ruske vakcine. Takođe, zaista sam se obradovala lično kada sam videla da u aprilu ove godine je počela izgradnja i treće kovid bolnice u Novom Sadu, pored novoizgrađenih kovid bolnica u Batajnici u Beogradu i u Kruševcu.

Zašto je sve ovo važno? Važno je da se vratimo u neku normalnost, da oporavimo našu privredu, da možemo da kreiramo takav poslovni ambijent i takve ekonomske odnose, da iz dana u dan možemo da podižemo cenu minimalne zarade.

Kolega ovlašćeni predstavnik SNS za današnju raspravu, kolega narodni poslanik Vuk je govorio o tome koliko je važno da povećavamo naše plate i penzije, koliko je važno da povećavamo tu minimalnu cenu zarade koja će biti preko 35.000 dinara, koliko je važno da do januara sledeće godine plate u Beogradu, plate u čitavoj Srbiji budu veće. Trenutno plata u Beogradu je 705 evra, a očekujemo i prognoziramo da se rast plata u Beogradu na više od 770 evra, što su zaista dobre vesti za građane Beograda, dobre vesti za njihove porodice i dobre vesti za, rekla bih, izvesniju budućnost svih članova naših porodica i svih ljudi koji žive u našoj prestonici, u našem glavnom gradu kakav je Beograd.

Takođe, kada govorimo o ovom sporazumu važno je podsetiti se i te bilateralne saradnje koju naša zemlja uživa sa zemljama članicama EU. Nedavno je održan sastanak u vezi berlinskog procesa na kome je bila naša premijerka gospođa Ana Brnabić i Srbija danas snažno podržava berlinski proces, ne samo u cilju ekonomskog razvoja regiona, već i u cilju povezivanja ujedinjenja Zapadnog Balkana i njegovog približavanja i tešnje saradnje sa samom EU, sa jednom jako važnom nadnacionalnom tvorevinom.

Zahvaljujući podršci Nemačke i kancelarke Angele Merkel i tim unutrašnjim inicijativama, rekla bih, pre svega našeg predsednika Aleksandra Vučića kada govorimo o regionalnoj inicijativi Mini šengen, ali i ostalim predstavnicima i Severne Makedonije, Albanije, BiH, mi danas možemo sa ponosom da govorimo o tim svim rezultatima koji su u ovom procesu pokrenuti.

Mi danas otvaramo prostor za dalje širenje ekonomije, za dalje širenje trgovinske saradnje, za čitav region Zapadnog Balkana, i čitav region Zapadnog Balkana, svi mi zajedno činimo još atraktivnijim i privlačnijim za strane investicije, ali i za ubrzanje ekonomskog rasta.

Srbija snažno podržava Berlinski proces čiji je fokus na izgradnji zajedničkog regionalnog tržišta i ja sam zaista ponosna što mogu da istaknem sama EU počiva na četiri slobode, na slobodi kretanja robe, kapitala, ljudi i usluga, a mi ćemo kao region Zapadnog Balkana imati benefite, ukoliko budemo nastavili da razvijamo sve one dobre inicijative, ne samo u okviru berlinskog procesa, već i u okviru Mini šengena.

Mi već sada možemo da vidimo benefite berlinskog procesa kada pogledamo saobraćajnu i energetsku infrastrukturu, ona je značajno unapređena tokom prethodnih godina, povezani smo autoputevima i saobraćajnicama za EU, počela je implementacija Sporazuma o ukidanju naknada za roming za Zapadni Balkan, koja je zapravo počela sa primenom ovog meseca.

Benefiti od Berlinskog procesa su zaista vidljivi i mi možemo videti da naši mladi danas sarađuju i u okviru regionalne Kancelarije za mlade, mi zaista ulažemo dosta napora u jačanju i povezivanju, ali i izgradnji jedne atmosfere, tolerancije i bolje razumevanja, kako naših mlađih, tako i starijih sugrađana u čitavom regionu Zapadnog Balkana.

Transportna zajednica je takođe važna, njen Sekretarijat se nalazi u Beogradu, ali i one aktivnosti koje se odnose na Veće za regionalnu saradnju i Sekretarijata CEFT-e za sprovođenje napora za uvođenje akcionog plana za zajedničko regionalno tržište.

Danas kada pogledate istoriju diplomatskih odnosa, istoriju evropskih integracija, istoriju evropskih odnosa, možete videti dobre primere iz prošlosti kako su se zemlje pre pristupanja EU, pre samog ulaska regionalnog povezivale, integrisale i tesno sarađivale.

Dobar primer za to je svakako višegradska grupa, gde su zemlje u početku, koja je osnovana na Samitu predsednika Vlada Čekoslovačke, tada Čekoslovačke, Mađarske i Poljske. U Mađarskom gradu Višegradu 15. februara 1991. godine, koja je težila dubljoj integraciji i pre samog pristupanja u punopravno članstvo ovih zemalja. Te zemlje su se povezale i dosta toga radile na unapređenju vojne saradnje, ekonomske saradnje i energetske saradnje i zaista iz ovih iskustava možemo dosta da naučimo.

Ja sam imala prilike, kao član Odbora za evropske integracije u više navrata da razmenjujem iskustva sa svojim kolegama poslanicima i iz Evropskog parlamenta i iz parlamenata i Odbora za evropske poslove ovih zemalja.

Zaista mi je drago da Srbija ni na koji način ne zaostaje kao pristupajuća zemlja u procesu evropskih integracija, gde je, i ako smo imali neki kraći zastoj po pitanju evropskih integracija konačno smo otvorili klaster 1. koji se odnosi na osnovna prava i nadam se da ćemo i tokom sledećeg predsedavanja Savetom EU, slovenačkog predsedavanja otvoriti i ostale klastere, pre svega mislim na klaster 3. i 4.

Srbija će nastaviti takođe da bude kredibilan partner na međunarodnoj sceni i nastavićemo da razvijamo dobro susedske odnose sa našim komšijama, gradićemo dobre odnose sa svima i pomagaćemo svim zemljama, kako bi zajedno došli do ubrzanja i unapređenja saradnje u čitavom regionu.

To su rezultati koje građani prepoznaju, to su rezultati koje građani cene i to su rezultati za koje građani svoj glas daju na svim izborima od 2012. godine, do sada.

U politici ne postoje, ja sam završila Fakultet političkih nauka i mene su moji profesori na fakultetu učili da u politici ne postoje prijatelji i neprijatelji, nego su u politici samo interesi večiti i jako je važno da nađemo na toj međunarodnoj sceni, svoje mesto pod Suncem, jer samo tada možemo naš brod koji se zove Srbija da usmerimo u pravom smeru.

U životu i u politici i u biznisu, ekonomiji, rekla bih da prijatelji mogu nekada da nas iznevere, a neprijatelji mogu prigodno da nas iznenade. Spisak jednih i drugih se često menja, i zavisi od mnogo razloga i zato je važno da na šahovskoj tabli koja se zove međunarodna scena, međunarodna politika, povlačimo pravilne poteze kako bi građanima Srbije izborili izvesniju budućnost i bolji kvalitet života.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Dušici Stojković.

Reč ima narodna poslanica Nataša Mihailović Vacić.

Zahvaljujem. Ja ću govoriti o predlogu zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora u iznosu od 25 miliona evra između Srbije i Evropske investicione banke, u vezi sa gasnim interkonektorom Niš Dimitrovgrad, odnosno Srbija Bugarska. Početak izgradnje tog gasovoda planiran je za poslednji kvartal ove godine, a predviđeno je i očekivano trajanje radova, 21 mesec.

Brojni su razlozi zašto je potvrđivanje ovog ugovora značajno za građane Srbije. Izgradnja ovog gasnog konektora omogućiće dopremanje gasa u dovoljnim količinama za privredu, ali i za građane, kao i veću energetsku sigurnost, ali i dalji razvoj distributivne gasne mreže, u centralnoj, istočnoj i južnoj Srbiji.

O doprinosu stabilnosti snabdevanja gasom svedoči i podatak da će deonica na teritoriji naše zemlje od Niša do Dimitrovgrada, imati planirani kapacitet cevovoda od 1,8 milijardi kubika ka Srbiji i ta količina će biti dovoljna i da zadovolji oko 80% trenutnih potreba za prirodnim gasom.

Značaj ovog konektora nije samo lokalne prirode, ili samo za našu državu, u regionalnom značaju svedoči to što se ovaj projekat nalazi na listi jednog od najprioritetnijih projekata koje je EU, definisala kao ključne u energeskom povezivanju jugoistočne Evrope, sa centralnom Evrope u skladu sa politikom EU, i ovaj projekat se sprovodi u skladu sa trećim liberalizacionim paketom.

Kao regionalni projekat koji je podržan i od strane EU, njegova izgradnja omogućiće i bližu regionalnu saradnju i omogućiće ravnomerniji ekonomski razvoj i posebno između Srbije i Bugarske i kao takav, on je od suštinskog značaja za dalji razvoj i saradnju naše dve zemlje, ali rezultati ove saradnje, osetiće se i širom regiona, u drugim zemljama.

Drugi razlog, zbog kojeg je važno potvrđivanje ovog ugovora jeste što je ovo još jedan korak, ka diversifikaciji ruta kojima se Srbija snabdeva gasom i samim tim, izgradnja ovog gasovoda, značajno će povećati energetsku bezbednost i Srbije i celog regiona.

Diversifikacija ruta snabdevanja, takođe će doprineti i većoj stabilnosti, snabdevanja gasom naše privrede i građana i omogućiti da Srbija bude manje zavisna od geopolitičkih promena, koje mogu da utiču sasvim sigurno na snabdevanje ovim energentom.

Ovakva gasna stabilnost i diversifikovane rute snabdevanja takođe će omogućiti Srbiji da razmišlja i ka diversifikaciji ponuđača gasa, što bi svakako stabilnost i sigurnost snabdevanja gasom podiglo na još jedan viši nivo.

Treći značajni razlog je ekološki. Neophodno je napomenuti da je gas kao energent čistiji i od mazuta i čistiji od uglja. Kada u budućnosti u Srbiji budemo donosili značajne odluke po pitanju energetske tranzicije ka čistijim i obnovljivim izvorima energije, značajan segment te tranzicije, posebno u kraćem do srednjem vremenskom periodu i u oblasti čistijih izvora energije, biće izgradnja elektrana na gas, budući da je to čistija alternativa fosilnim gorivima, koja se i danas koriste u mnogim elektranama i toplanama, ali i u industrijskim postrojenjima.

Potvrđivanjem ovog ugovora omogućićemo stabilnije snabdevanje domaćinstva i privrede gasom i time omogućiti rast i razvoj privrede, a sve to uz izgradnju bližih ekonomskih veza i sa Bugarskom i sa zemljama regiona i sa Evropskom unijom. Omogućićemo, kao što sam rekla, diversifikaciju snabdevanja, koja će to snabdevanje učiniti manje zavisnim od geopolitičkih previranja. Namerno to ponavljam i još jednom podvlačim. Na kraju, postavićemo temelj za tranziciju naše privrede i energetskog sistema ka čistijim izvorima energije.

Zbog svega navedenog poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije će u danu za glasanje podržati predložene ugovore.

Hvala.

Zahvaljujem.

Vreme predviđeno za poslaničku grupu je potrošeno.

Reč ima narodni poslanik Radovan Arežina.

Izvolite.

Hvala, poštovana predsedavajuća.

Uvaženi ministre Mali, koleginice narodne poslanice, kolege narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije, danas bih se osvrnuo na Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o kreditu između Francuske agencije za razvoj i Republike Srbije za realizaciju Programa urbane sredine otporne na klimatske promene.

Na dnevnom redu sednice je i zajam koji nam odobrava Francuska agencija za razvoj, a o njemu je govorio naš drug Mrka, koji se odnosi na železnicu i koridore i mislim da je u uvodnom izlaganju ministar Mali pomenuo i deo koji će, kako sam razumeo, krenuti u realizaciju na jesen, odnosno, možda na proleće iduće godine, a to je Požarevac-Golubac, što nas dole u Podunavlju i te kako interesuje. I te kako smo zainteresovani, a to nije samo pitanje nas, nego i pitanje susedne zemlje Rumunije, a i Bugarske, tako da bih zamolio da ako ono na proleće, može da ostane s početka jeseni da se krene u realizaciju projekta. To bi nam i te kako značilo celom kraju.

Klimatske promene i adaptacije na ove promene bezuslovno je pitanje opstanka nas kao čovečanstva i zato je važno da svaki sektor društva prilagođava i povećava otpornost na sve rizike povezane sa klimatskim promenama.

Nažalost, sam čovek je zbog svojih težnji ka napretku i sticanju materijalnih bogatstava u velikoj meri doprineo velikim klimatskim promenama, pre svega zagađenju vazduha i efektu staklene bašte.

Moj uvaženi drug i prijatelj prof. Peđa Marković je skoro u jednom intervjuu pomenuo drastično i nemojte to da nas u ovom pogledu spašava, a to je – kako je Korona delovala u Indiji, da kada su zaustavili proizvodnju, prvi put su mnogi Indijci videli plavetnilo neba.

Pokušajmo da nas korona ne spašava, da pobedimo koronu, a i da mi imamo toliko razuma i toliko načina i mogućnosti da spasimo buduće generacije i da im omogućimo pristojan i nadasve zdrav život.

Zato danas moramo, ukoliko želimo da naša planeta opstane i mi na njoj, da se posvetimo zaštiti životne sredine i prilagođavanju na klimatske promene.

Srbija je kao potpisnica Kjoto i Pariskog sporazuma posvećena borbi protiv klimatskih promena, što smo učinili i kroz zakonski okvir donoseći zakon o klimatskim promenama.

Realizacija ciljeva iz ove agende je veoma skupa, ali je nophodna i bezuslovna. U tom smislu je i današnja tema aktuelna, a to je zajam koji Republici Srbiji odobrava Francuska agencija za razvoj, a odnosi se na program urbane sredine otporne na klimatske izazove, odnosno klimatske promene. Dakle, u pitanju je sprovođenje tzv. Zelene agende. To je implementacija zelenih standarda kojima će se obezbediti prilagođavanje urbanih sredina i obodnih delova gradova klimatskim promenama.

Dolazim iz regije u kojoj se nalaze velika prirodna i kulturna blaga Srbije, to je prostor Đerdapa, gde se vodi računa o zaštiti prirode i tu bih naglasio i pohvalio mnoga udruženja građana, posebno planinare, koji to čine samoinicijativno i na dobrobit kako društva, tako i prirode.

Tu se nalazi Nacionalni park Đerdap koji je od prošle godine, a to je značajno i za celu zemlju i prvi geopark Srbije na UNESKO listi.

Zato podržavamo sve mere države za očuvanje prirode i borbu protiv klimatskih promena. Danas u stvari već govorimo o otpornosti na klimatske promene. Prosto rečeno, u pitanju je program kojim će urbane sredine povećati svoju otpornost na sve oblike klimatskih promena sa kojima se suočavaju. Pre svega, u pitanju je zagađenje vazduha.

Za ovaj program Republika Srbija se kod Francuske agencije zadužuje za iznos od 50 miliona evra. Istovremeno, sufinansijer ovog programa je Međunarodna banka za obnovu i razvoj, koja će obezbediti 82.600.000 evra. Program će realizovati Ministarstvo za zaštitu životne sredine, a osnovu odobrenja ovog kredita čini upravo zakon o klimatskim promenama, kojim je predviđeno donošenje razvojne strategije sa niskim emisijama ugljenika kao jednog od najvećih zagađivača.

Posledice klimatskih promena mogu biti ogromne i bolne po opstanak živog sveta, pa i čoveka. To su suše, poplave, klizišta, nestanak pojedinih biljnih i životinjskih vrsta. U krajnjoj liniji, to je nedostatak vode za piće i čistog vazduha. Zamislite poljoprivredu bez vode? Zamislite svet bez pčela, koje su glavni planetarni oprašivači? Koliko bismo poživeli ako njih ne bude bilo. Tu je ona tačka ili crvena linija opstanka.

Prilagođavanje klimatskim promenama jednog urbanog centra jeste to da zaštiti svoje vodoizvore, da pošumljava što više površina kako i urbanim centrima, tako i u obodnim područjima, jer će se tako sprečavati klizišta i udari vetrova, ali i to pošumljavanje mora biti prilagođeno klimatskim promenama.

Naravno da u centru grada ili na sušnim površinama neće biti posađen hrast lužnjak, koji zahteva tone vode za svoj rast, nego će se pošumljavati drugim vrstama drveća, koje ne zahteva toliko vode. Prilagođavanje klimatskim promenama i navodnjavanje sistemom kap po kap ili stvaranjem manjih veštačkih jezera, retenzija i bazena u obodima urbanih celina, gde će se prikupljati prirodne vode kada ih bude bilo, kiše, snegovi itd. i koristiti ih kada su i gde su potrebni. Uostalom, ovaj stari način čuvanja vode u mnogim krajevima je poznat od davnina. Samo treba da postane model za sve. Tako se štitimo od neminovnih promena.

Izgradnjom mobilnih sistema navodnjavanja, ne koristiti pijaću vodu kao tehničku, što je užasno skupo, radimo na projektima obezbeđenja tehničke vode iz Dunava i drugih reka. Posebno naglašavam Dunav, jer mislim da opštine koje su na Dunavu to i te kako možemo da iskoristimo, uz subvenciju i pomoć države, koju država i čini.

Možda ovi moji predlozi sada mnogima izgledaju kao minorni, ali sam siguran da ako svako od nas stavi po jednu kockicu u mozaik naše planetarne budućnosti, to će biti dovoljno.

Ja se držim one ekološke izreke, a i političke, a znam i da mnoge kolege ovde koje su prisutne i koji su govorili u ovim danima od kada sam ja poslanik, a to je – misli globalno, deluj lokalno. Pre svega, mi moramo zaustaviti dalje zagađivanje planete i racionalan odnos prema prirodnim resursima, posebno vodi. Ovaj koncept bismo mogli nazvati zaštita prirode putem prirode, jer priroda ima tu mogućnost prilagođavanja. Mi treba da je pratimo i pomognemo svojim akcijama da opstane. U tom smislu je potrebno i tako urbano planiranje koje uravnotežuje razvoj sa potrebama i mogućnostima prirode.

Uslov opstanka su urbane sredine koje će imati sposobnost adaptacije na klimatske promene.

U cilju toga je svakako i revitalizacija gradskih i seoskih vodovoda, posebno zamena azbestnih cevi, koja će se odvijati i očekujemo intenzivno Programom „Srbija 2025“. Cilj je sposobnost urbane sredine na brzu, ali i stratešku adaptaciju, što u celini podrazumeva revitalizaciju degradiranih područja, prilagođavanje klimatskim promenama i umanjenje štete od klimatskih promena.

Pored najvišeg nivoa vlasti, Zelenu agendu moraju sprovoditi lokalne zajednice koje su društvena ćelija države. Uključivanje lokalnih zajednica i lokalnih organizacija je od velike važnosti, jer se time obezbeđuje mobilan i efikasan mehanizam i prevencije i adaptacije. Mapirati kvalitetne vode, rečice i potoke u svim opštinama koje otiču nepovratno, a neiskorišćene su i u bliskoj budućnosti priključiti gradskim vodovodima ili napraviti zaštićena izvorišta.

Posebno bih ovde iskoristio priliku, pošto nas ministar Mali danas ovde uvažava, da ga zamolim da jednu od mogućnosti Ministarstvo finansija iznađe, da mi lokalne samouprave koje dolazimo iz malih lokalnih samouprava, koje nemaju budžet, koji imaju manji budžet od milijardu dinara, a koje se ponašaju, da kažem, racionalno, korektno, sve svoje obaveze izmiruju na vreme, njihov završni račun je za primer, da ministarstvo, kao što je GIZ našao načina da pomogne i da nagradi opštine koje su izvršile popis imovine najbrže, da se tim opštinama omogući neki dinar iz budžeta pride i da se može uložiti u ovakve primere, kao što su gradski ili seoski vodovodi.

U smislu svega navedenog, podržavam ratifikaciju potpisanog ugovora o zajmu koji će unaprediti sistem otpornosti urbanih sredina na klimatske promene, jer je Srbija danas izložena velikim izazovima. Najveći zagađivač je i dalje energetski sektor, kao emiter gasova sa efektom staklene bašte. Uzrok je, pre svega, korišćenje uglja i u individualnim ložištima. Ovde su lek daljinski sistemi grejanja i filterski sistemi koje ćemo rešiti najbrže gasifikacijom, koja se već, moramo priznati, ubrzano odvija i to vidimo u radu „Srbijagasa“ posebno.

Klimatske promene su sve intenzivnije. Proizvodi ih sam čovek. Zato i naš odgovor na njih mora biti adaptacija, ali i smanjenje štetnih aktivnosti koje su i doprinele do njih.

Svakako, smatram da niko od nas ovde prisutnih, a i na planeti, ne želi da živi u staklenoj bašti. Hvala vam puno na pažnji.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik prof. dr Vladimir Marinković.

Hvala, uvažena potpredsednice Narodne skupštine gospođo Kovač.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću danas govoriti o sporazumima i aranžmanima koje je naša zemlja i Vlada Republike Srbije, odnosno Ministarstvo finansija napravilo sa Evropskom investicionom bankom, vezano za gasni interkonektor koji spaja Niš-Dimitrovgrad, dakle, Srbiju i Bugarsku i koji će u jednom dugom vremenskom periodu da obezbedi energetsku sigurnost i energetsku bezbednost našoj zemlji.

Ono što je jako bitno da se napomene, a to je da ovaj projekat i sve ono što se radi u vezi njega ima jako veliki, ogroman geopolitički značaj, s obzirom da se radi o projektu koji je čekao nekoliko godina kako bi se realizovao, koji, i to mora da se istakne, 45 miliona evra finansira EU, dakle, putem bespovratnih sredstava. Ovde mi danas razgovaramo o 25 miliona evra koje pod povoljnim uslovima možemo da povučemo, dakle, koje ćemo povući od Evropske investicione banke.

O čemu se radi? Da se objasni i građanima Republike Srbije, što je najbitnije. Nijedna zemlja ne može da bude potpuno i stoprocentno suverena, ako stoprocentno zavisi od snabdevanja energentima od jedne zemlje ili dve kompanije. Radi se o tome da Srbija, zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću, kako pronalazi partnere po pitanju ekonomskog razvoja i investicija, tako se i radi u oblasti energetike, koja je možda i ključna oblast kada je u pitanju dalji i budući ekonomski rast naše zemlje i investicije.

Radi se o tome da ćemo za vrlo kratak period imati mogućnost da snabdevamo američkim gasom, koji će dolaziti iz Grčke, odnosno Soluna, tako da ćemo polako iz godine u godinu da relaksiramo svoju poziciju i da relaksiramo zavisnost naše zemlje po pitanju uvoza i snabdevanja ruskim gasom. To znači da će građani Republike Srbije plaćati jeftiniji gas. To znači da ćemo otvoriti mogućnost za konkurenciju u ovom sektoru i ono što je najbitnije, da će privreda u ovoj zemlji moći da plaća gas po pristojnim cenama i da samim tim imamo mogućnost da privučemo što više stranih direktnih investicija u narednom periodu.

Vama, ministre, mogu samo da čestitam za sve ono što ste uradili po pitanju finansija, posebno u proteklih godinu dana. Sve relevantne svetske institucije, počevši od Svetske banke, MMF-a, jednostavno, govore o tome da Srbija ima sjajne ekonomske rezultate i ta činjenica govori da je projekcija da će Srbija imati više od 6% rasta BDP-a i to nije moglo da se desi bez jednog velikog znanja, bez hrabrosti, ali naravno, političke volje i odlučnosti samog lidera naše zemlje, predsednika Aleksandra Vučića, ali i vaše umešnosti i mudrosti kao ministra finansija da sve ono što smo uradili i sve ono što je urađeno tokom ove krize, da rezultira time da se održe radna mesta, da se održi intenzitet ekonomskog rasta i razvoja i ono što je najbitnije za našu zemlju, da svi oni koji su potencijalno bili investitori kod nas i hteli da investiraju, da su zadržali tu svoju želju, da su zadržali svoje projekte i da možemo da očekujemo da u narednom periodu oni investiraju u Srbiju, što će, naravno, biti od ključnog značaja za novi ciklus zapošljavanja, za novo prilagođavanje četvrtoj industrijskoj revoluciji, dakle, u samom smeru modernizacije i jačanja ekonomije i političke pozicije naše zemlje.

Što se tiče ovog dela izgradnje autoputa, odnosno Moravskog koridora u dužini od, mislim, 104 kilometra, radi se o isto tako jednoj relevantnoj, velikoj američkoj kompaniji „Behtel“. Ona je ovde pod nazivom „Behtel London“ kao britanska firma, kao ćerka velike američke kompanije koja je došla ovde da izgradi autoput, da izgradi infrastrukturu. To pokazuje jasnu određenost i jasnu orijentaciju Srbije da po pitanju infrastrukture, kao i po pitanju energetike širimo, dakle, diversifikujemo naše partnere da se ne usmeravamo na samo jednu državu ili na kompaniju iz jedne države, nego da jednostavno ponudimo mogućnosti da radimo kako sa kineskim partnerima, evropskim partnerima, da to radimo i sa Amerikancima i sa kompanijama iz Ruske Federacije.

To je nešto što Srbiji garantuje ne samo ekonomsku stabilnost, garantuje političku stabilnost, jer prosto, ne može se očekivati da Srbija ikada bude u poziciji kao što je bila pre 2012. godine, kada je bila lak plen, kada je bilo lako uceniti Srbiju, s obzirom da je ekonomski bila jako slaba, da nije imala gotovo nikakav privredni rast, da kroz svetsku ekonomsku krizu 2009. godine apsolutno je prolazila sa veoma, veoma lošim rezultatima i sa krajnjim negativnim rezultatom od preko 300.000 radnih mesta i to većinski u privatnom sektoru.

Sada u našoj zemlji nemačke kompanije zapošljavaju više od 70.000 ljudi, američke kompanije 25.000 ljudi. Ne možete sigurno da očekujete od zemlje koja ima 25.000 zaposlenih kod nas, koja gradi strateški važan autoput, da izlaže našu zemlju pritiscima kao što je to bilo pre 2012. godine.

I tu se vidi rezultat jedne jasne, ozbiljne politike, jednog jasnog i ozbiljnog geopolitičkog promišljanja predsednika Aleksandra Vučića, koji je jednostavno kroz tu logiku otvaranja partnerstva i sa onima sa kojima nismo bili u dobrim odnosima tokom devedesetih godina, stvaranjem čvrstih prijateljstava i čvrstih savezništava i strateških partnerstava uspeo da učini Srbiju tako atraktivnom da oni ulažu novac, da ulažu energiju, da ulažu resurse u našoj zemlji i tako nije zaštitio samo ekonomski interes naše zemlje, nije zaštitio samo radna mesta u našoj zemlji, zaštitio je Srbiju i ojačao geopolitičku i međunarodnu poziciju naše zemlje. Siguran sam da naša zemlja nije ovakvu poziciju imala u prethodnih 30 ili 40 godina upravo zahvaljujući toj vrsti liderstva i hrabrosti da ne upadnemo u zamku da, kako bi to ekonomisti rekli, sva jaja stavimo u istu korpu, nego da sve ono što možemo da ponudimo, ponudimo svima, pod jednakim, relevantnim uslovima.

Zato Srbija danas važi za zemlju u kojoj je jedna od najboljih poslovnih klima ne samo u ovom delu Evrope, nego i u celoj Evropi i mi smo država koja će zasigurno u ovoj godini imati najveći rast BDP-a.

Šta vam govori ta činjenica da je garant za ovaj kredit koji će Srbija imati i koji će dobiti od "Džej Pi Morgan Čejs" banke, njihovog ofisa u Londonu, koji je garantovan od britanske kreditno-garantne korporacije? Govori o tome da sama Velika Britanija, dakle Ujedinjeno Kraljevstvo, gleda na Srbiju kao jednu sigurnu zemlju, kao na pouzdanog partnera u koju vredi ulagati i gde je investicija u infrastrukturu i u bilo koji deo ekonomije sigurna i da je sigurna na jednom dugoročnom planu.

Ja ću vam reći samo tu činjenicu da sa Velikom Britanijom gotovo da ekonomske odnose u periodu između 1990. i 2012. godine nismo ni imali. Sada imamo situaciju da nam britanska Razvojna agencija garantuje kredit, da sredstva dobijamo pod jako povoljnim uslovima i treba biti jasan i treba otvoreno reći da su ova sredstva koja dobijamo od Evropske investicione banke i ova sredstva koja dobijamo i koja su garantovana od britanske Razvojne korporacije najjeftinija sredstva koja jedna država u Evropi je uspela da dobije i mnogo jeftina od onih sredstava koja dobijamo posredstvom nekih drugih država sa kojima Srbija radi.

To dovoljno govori da je predsednik Vučić uspeo da otvori sada i tu liniju saradnje sa UK, jer Srbiji je potrebna i ta vrsta savezništva, potrebno je strateško partnerstvo sa UK, s obzirom da imamo puno, puno prostora za saradnju u ekonomiji i puno prostora da britanske kompanije dolaze u Srbiju, da investiraju u Srbiju i, naravno, da putem te saradnje otvaramo nova radna mesta.

Takođe, želim da napomenem nešto što možda nije toliko značajno koliko sami ovi ugovori, koliko ono što će se desiti već za dve-tri godine, a to je da imamo izgrađen auto-put, Moravski koridor, gde će građani Vrnjačke Banje, Trstenika, Kruševca, imati dodatne mogućnosti. Dakle, imaće nove investitore, imaće nove kompanije, imaće nove fabrike. Taj deo Srbije će doživeti jedan ozbiljan privredni bum, kao što je to Vučić uspeo da uradi u mnogim delovima Srbije.

Probudila se istočna Srbija. Probudila se južna Srbija, Vranje, Vladičin Han, Leskovac. Dakle, to su sada mesta u kojima se dobro i kvalitetno živi, to su sada mesta u kojima živeti nije beznadežno, kao što je to bilo do 2012. godine, kada mladi ljudi nisu gotovo imali nikakvu opciju sem da dođu za Beograd ili da odu u inostranstvo. Sada smo mi otvorili, putem Vučićeve ekonomske doktrine, da u svakom gradu, u svakoj opštini imamo bar po jednu fabriku. Otvorili smo ono što je najbitnije za naše građane i za naše mlade ljude, otvorili smo da oni imaju mogućnosti za sve.

Ali, u svemu ovome i u svim ovim velikim projektima koji su jako značajni na nacionalnom nivou, koji su značajni za region, želim da kažem da ste, ministre, uspeli da podizanjem rejtinga naše zemlje u međunarodnim finansijskim okvirima čak na samo ovoj jednoj transakciji povodom plaćanja premije za ovu kreditnu liniju, dakle za ovaj kredit, uštedimo više od 10 miliona evra, zato što nam se rejting u samo proteklih nekoliko nedelja povećao, nismo više na broju pet nego smo na četvorci, tako da smo za samo nekoliko nedelja uspeli da uštedimo za našu državu 10 miliona evra.

To je politika koju sprovodi SNS, to je politika koju sprovodi predsednik Aleksandar Vučić, a to je jedna domaćinska politika koja je orijentisana isključivo na interes države i građana. Dakle, Srbija je danas otvorena zemlja, spremna da sarađuje sa svima, ali spremna da zaštiti svoje vitalne ekonomske, socijalne i nacionalne interese i zbog toga te velike sile koje danas vode ceo svet i poštuju Republiku Srbiju, poštuju zbog toga što se reč Srbija na međunarodnom planu ceni, pošto se ono što predsednik Vučić kaže na međunarodnom planu to i uradi.

Verujte mi, poštovani građani Republike Srbije, rezultati ove politike će se videti tek za godinu, dve ili tri, kada sve ono što je urađeno, kada se to bude jasno videlo i kroz otvaranje novih radnih mesta, ali i kroz poštovanje Srbije na geopolitičkom planu, posebno po pitanju očuvanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta naše zemlje i očuvanje vitalnih nacionalnih interesa srpskog naroda gde god on živi na teritoriji zapadnog Balkana.

Srbija više nije šaka zobi kakva je bila do 2012. godine, koju je svako mogao da prođe i da pozoba, zato što je bila slaba, zato što je bila pred ekonomskim kolapsom i naravno da su tada svi takvu Srbiju i tapšali po ramenu.

Kako je predsednik Vučić u jednom intervjuu sinoć rekao, normalno je i treba da budemo pragmatični i treba da budemo svesni činjenice da mnogima u regionu, mnogima u Evropi nije drago što je Srbija podigla svoju glavu, što je Srbija razvila svoju ekonomiju, što Srbija danas ima jednu od možda najdinamičnijih ekonomija u Evropi.

Pogledajte Srbiju pre sedam godina, pogledajte minimalnu zaradu od 15 hiljada dinara. Danas je ta zarada 300 evra. Danas je prosečna plata u Beogradu 702 evra. Prosečna plata u Srbiji će biti za nekoliko meseci 630 evra. Dakle, za nekoliko godina mi ćemo sigurno, ako budemo nastavili ovim tempom, da prestignemo i neke države srednje Evrope zbog toga što imamo kontinuitet, što je Vučić od ove zemlje napravio jednog ekonomskog lidera, jedan ekonomski hab u koji danas svi, bez nekog geopolitičkog opterećenja, sa svih strana sveta, žele da investiraju, znaju da im je investicija sigurna, ali kroz to svoje znanje i umeće, on je uspeo da privuče u energetski sektor i kompanije iz Ruske Federacije, u infrastrukturu kompanije iz Kine. Koliko možemo da vidimo, i mnoge američke kompanije koje su sa sobom povukle kompanije iz Japana, iz Južne Koreje, sve američke saveznike koji vrlo rado dolaze ovde u Srbiju i vrlo rado investiraju u ovu zemlju.

Dakle, mi kao poslanici SNS ćemo uvek podržavati ovakvu politiku, uvek ćemo podržavati ovakve sporazume koji za glavni cilj imaju unapređenje kvaliteta života građana Republike Srbije, unapređenja naše ekonomije, jer što je Srbija ekonomski i vojno jača, to je naš narod jači i lakše ćemo moći da se zaštitimo. To je ono što je strategija i doktrina spoljne i unutrašnje politike predsednika Aleksandra Vučića i, naravno, ne preostaje nam ništa drugo nego da ga svojski, čvrsto i snažno podržimo u toj nameri da ojača Srbiju i stavi je na mesto koje srpski narod i naša država zaslužuju. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem pauzu u trajanju od jednog časa i sa radom nastavljamo u 15.00 časova.

(Posle pauze)